Povrtarske biljke intenzivno transpirišu, što je jedan od uzroka povećanih potreba ovih useva za vodom. Njihov korenov sistem se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu, ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose.

Ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima. Na nedostatak zemljišne vlage, povrće je najosetljivije posle rasađivanja, u fazi cvetanja i formiranja plodova. Navodnjavanjem se u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom.

Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja. Pri nedostatku vode, odnosno deficitu vlage u zemljištu, smanjuju se prinosi povrća i pogoršava kvalitet prinosa, dolazi do stvaranja drvenastih vlakana i nutritivna vrednost povrća se smanjuje.

Na rast i razviće biljaka, takođe, nepovoljno deluje visoka vlažnost zemljišta, iznad optimalne, formiraju se niski prinosi male biološke vrednosti sa malim sadržajem šećera, vitamina i mineralnih materija. Duže prevlaživanje zemljišta uzrokuje zabarivanje i stvara anaerobne uslove, biljke zaostaju u porastu, žute, venu i uginu. Poremećen tok vlažnosti zemljišta, kada se smanjuje niska i visoka vlažnost, dolazi do naglih promena sadržaja vode u biljkama, što izaziva pucanje korenastog dela, pa i plodova većine vrsta.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Možemo polako da zaboravimo na Rusiju kako zlatno tržište za naše jabuke, jer oni sade svoje. Treba pokušati sa ranim porćem, kaže ministar poljoprivrede Nedimović.

Mere finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji će se menjati jer je povrtarstvo, posebno ono koje stiže rano u proleće i koje može da donese više pofita "nepravedno zapostavljeno", rekao je danas resorni ministar Branislav Nedimović.

On je na predstavljanju "Studije o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u poljoprivredi Srbije" rekao da je "zabluda da je Srbija žitnica i da može da hrani pola Evrope".

"Trebalo bi da budeo svesni da voćarstvo i povrtarstvo, posebno ranije sorte proizvođačima donose dobru zaradu", rekao je Nedimović.

Glavna tržišta Srbije su prema njegovim rečima tržišta zemalja jugoistočne Evrope, EU i Rusije.

"Rusija je zlatno tržište za srpske jabuke, ali neće biti još dugo jer Rusi sade jabuke i za nekoliko godina će svojom proizvodnjom zadovoljavati domaće potrebe, a mi ćemo morati da tražimo druga tržišta ili da sečemo te voćke" rekao je Nedimović.

Kako gajiti voće za izvoz "u 100 lekcija"

Dodao je da "država može da napravi izuzetak i u jednom trenutku da pomogne kada se oteža plasman nekih proizvoda kao sada maline ali da to nije dobro".

"Pomoć povećava očekivanja pa nesmotrene odluke države o jednokratnoj pomoći u jednom trenutku mogu da naprave ršum na tržištu. Umesto pomoći proizvođačima bi trebalo reći istinu da je tržište zasićeno tim voćem", rekao je Nedimović.

Dodao je da ga je iznenadila činjenica da su višnje najkonkurentnija srpska roba, do čega se došlo u "Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u poljoprivredi Srbije", koju je radila konsultanska kuća SEEDEV.

"Najveći problem pri utvrđivanju ekonomske politike je što nema istraživanja koje je rađeno u skorije vreme pa je u takvoj situaciji teško doneti program mera", rekao je Nedimović i dodao da i proizvođači višanja mogu s pravom da traže podršku države.

Ministarstvo poljoprivrede, kako je rekao, mora naći način da obezbedi izvoz junetine, a ne samo teletine.

Izvor: www.naslov.net

Na zelenim pijacama u prestonici mogu se pazariti najraznovrsnije voće, u ponudi su sveže lubenice i dinje, ali i jagode i trešnje koje su i dalje aktuelne.

Lubenice se mogu kupiti po ceni od 70 dinara po kilogramu, dok je za ananas dinju neophodno izdvojiti 100 dinara. Breskve se kreću u rasponu od 50 do 80 dinara za kilogram, a cena krušaka je 80 dinara.

Kilogram jagoda koje se mogu naći tek na pokojoj tezgi je 300 dinara, a cena trešanja kreće se od 100 do 120 dinara, pišu Večernje novosti.



Maline se prodaju i na kilo po ceni od 400, ali i u plastičnim čašama od 100 do 200 dinara, dok borovnice dostižu cenu od 700 dinara za kilogram.

"Od jutros smo prodali oko 100 kilograma malina, a cena po kilogramu je 400 dinara, ali kupci uglavnom pazare pola kilograma", ističe Marko, zakupac tezge na Bajlonijevoj pijaci.

Cena paradajza je ista kod svih prodavaca i kreće se od 120 do 150 dinara, paprika je od 130 do 150, a krastavaca 60.

Zelena salata prodaje se na komad po ceni od 60 dinara, dok je veza crnog luka 40, ili tri veze za 100 dinara. Kilogram spanaća je 80 dinara, dok je za boraniju potrbno izdvojiti 100 dinara za kilogram. Brokoli i karfiol staju svega 80 dinara, dok se tikvice prodaju po ceni od 40. Beli pasulj se može pazariti za 300 dinara za kilogram, dok za popularni trešnjevac treba izdvojiti 350 dinara.

Maladi kukuruz šećerac prodaje se na komad za 40, ili tri klasa za sto dinara.

Izvor: www.b92.net

Za dve marke (jedan evro) u Republici Srpskoj se može kupiti oko sedam kilograma kupusa, kelja, tikvica, luka, krastavaca i uz to malo mrkve, paprika ili paradajza.

Isto toliko košta i litar benzina, odnosno tabla od 100 grama bolje čokolade ili kafa u gradskom kafiću.

Pošto leto tek počinje, očekuju se da će u naredna dva meseca cene pojedinih proizvoda biti desetkovane u odnosu na sadašnje. Za ovakav trend, koji preti da uništi proizvođače povrća, neki okrivljuju nekontrolisani uvoz i evropske regulative, dok drugi smatraju da je svemu kumovali veliki tržni centri.

Semberski povrtlar Mićo Živić je, prilagođavajući se trendovima, prepolovio proizvodnju i posvetio se otkupu povrća i voća, kako bi i lakše prodao i svoje proizvode. Tvrdi da je ove godine cene oborila konkurencije iz Albanije.

Albanija je pristupila CEFTA sporazumu i sada ima pristup našem tržištu pod istim uslovima kao i mi, ali oni imaju bolju klimu i mnogo su uložili u tehnologiju proizvodnje – kaže Živić i predviđa crne dane za domaće povrtlare.

Nenad Makivić, dugogodišnji trgovac voćem i povrćem, tvrdi da cene diktiraju tržni centri, kao jedini veći otkupljivači.

Robu uzimaju na odgođeno plaćanje na 90 dana, pri tome još malo zakasne, umanje cenu za 10 do 20 odsto zbog navodno lošeg kvaliteta, a neretko i ovako mizernu zaradu povrtlari moraju ganjati sudom. Zato su spremni da povrće, inače sklono brzom kvarenju, prodaju za keš po principu „daj šta daš“ – kaže Makivić.

Tvrdi da je povrće u RS „relativno jeftino“ jedino u banjalučkoj regiji, gde se sudara ponuda iz Lijevča i Semberije.

Trgovci takođe ističu da je u tržnim centrima povrće jeftino, ali lošijeg kvaliteta nego na pijacama, ali da potrošači, pritisnuti besparicom, o tome ne vode računa.

Nedeljka Ilijić iz Udruženja potrošača „Oaza“ Trebinje, međutim, tvrdi da su kupci uglavnom spremni da domaće sveže povrće plate nekoliko pfeniga više do uzvoznog iz hladnjače. Tvrdi da su cene realne, ali po onoj narodnoj: uvek je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo.

Izvor: www.blic.rs

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 05. 06. DO 11. 06. 2017. GODINE.

 

POČELO JE TRGOVANJE MALINOM I VIŠNJOM

 U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.493 tone robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (472 t), paradajzom (308 t), krastavcem (248 t), krompirom (221 t), jabukom (217 t), tikvicom (158 t), crnim lukom (156 t), breskvom (124 t), lubenicom (117 t), šargarepom (94 t), trešnjom (68 t), paprikom (58 t), kajsijom (42 t), bananom (27 t) i jagodom (25 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (256 t → 308 t), krastavca (134 t → 248 t), krompira (175 t → 221 t), crnog luka (121 t → 156 t), breskve (9 t → 124 t), lubenice (16 t → 117 t), paprike (44 t → 58 t), kajsije (6 t → 42 t) i banane (25 t → 27 t), dok je promet: kupusa (560 t → 472 t), jabuke (251 t → 217 t), tikvice (168 t → 158 t), šargarepe (125 t → 94 t), trešnje (72 t → 68 t) i jagode (51 t → 25 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              33 - 45 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 60 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     80 - 140 din.

krastavac                    30 - 40 din.

paprika                       120 - 130 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      50 - 90 din.

kajsija                         40 - 80 din.

lubenica                     45 - 60 din.

jagoda                        80 - 160 din.

trešnja                        80 - 150 din.

banana                       120 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Obiluju antioksidansima i folatima, koji štite od srčanog i moždanog udara, dok obilje magnezijuma i kalijuma snižava krvni pritisak.

 

Loše vremenske prilike ovog proleća nikako nisu išle na ruku povrtarima. Međutim, mnogo više od vremena naštetile su im niske otkupne cene.

Naime, cene domaćih proizvoda drastično su oborene zbog višestruko jeftinijih proizvoda iz uvoza, a potražnja voća i povrća iz Srbije sve je manja. Spas posrnule poljoprivrede stručnjaci vide u udruživanju po reformisanom zadružnom principu, u čemu bi, kažu, morala da posreduje država.

Koja je razlika između srpskog i makedonskog paradajza? Zvuči kao vic, iako srpskim povrtarima svakako nije do šale. Jer razlika je u ceni.

Tako se makedonski ili albanski paradajz prodaje po ceni od 90 dinara, dok cena domaćeg ide i do 160. Nešto je manja razlika između španske i domaće paprike, 100 prema 120 dinara, a drastična je kad je reč o uvoznom belom luku, koji stiže čak iz daleke Kine po ceni od 360 dinara, naspram 550 koliko košta onaj proizveden u Srbiji.

Kada je kupovna moć niska, cena diktira potražnju - kaže ekonomski zakon. Poljoprivrednici kažu da su im zato tezge krcate, a kantari najčešće prazni. Baš kao i džepovi.

"Mi koji proizvodimo nešto ili ovi što više proizvode od mene ovde ljudi nemaju neki ekonomski interes kad dođu na pijacu ovde, nema ovde neke velike dobiti zarade, ovo je preživljavanje čisto", kaže Zoran, povrtar iz Obrenovca.

Preživljavaju, kažu i drugi, iako su, tvrde njihovi plodovi i bolji i lepši od stranih.

"Jel vidite vi boju koju ovo mora da ima. To je domaće".

A domaće se bere svaki dan, dok konkurencija danima putuje do srpskih tezgi.

"To su hladnjače, znači treba to odlediti i osposobiti. Znači treba da mu daju veštačko disanje, što kažu, vodom da tuširaju. To je ritual. A ovo se seče svako jutro pre sunca u tri", navodi povrtar Miroslav Dragićević.

Do toga da uvozno jedemo, a domaće bacamo, došlo je zbog malih subvencija poljoprivredi i bescarisnkog uvoza, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

"Morali smo biti svesni u vremenu kada smo zaključivali sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama u okruženju u okviru CEFTE, kada smo zaključili sporazum sa Turskom, sa još nekim zemljama u okruženju i naravno kada smo zaključili sporazum sa EU 2008. godine da će nam bescarinski uvoz pre svega stvoriti ozbiljnu konkurenciju domaćim proizvođačima", navodi Prostran.

Jedini načiin da se oživi posrnula poljoprivreda je ukrupnjavanje male proizvodnje, uz zdušnu podršku države. Tako kažu u nacionalnoj asocijaciji voćara i povrtara.

"Mi sad ponovo pričamo da treba da revitalizujemo zadruge, koje su propale neizostavno i sad pričamo da u svakom selu treba da bude zadruga. Ne može da opstane u svakom selu zadruga i ne može da bude kao što su nekad bile da rade i voće i povrće i sir i kajmak i šta ja znam. Nego moraju biti kooperative, usko specijalizovane, gde će im biti tesne i regije pa i cela Srbija. Kao što su holandske operative. A nikako da u svakom selu pravimo zadruge, da pravimo biznis na ekonomskom groblju, tamo može biti parastos, a ne biznis", smatra predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije voćara i povrtara "Plodovi Srbije" Ratko Vukićević.

A bez reforme, uveren je Vukićević, parastos će se uskoro držati i većini domaće proizvodnje u poljoprivredi.

Izvor: www.naslovi.net

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.355 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (657 t), krompirom (291 t), jabukom (252 t), paradajzom (204 t), crnim lukom (169 t), tikvicom (138 t), krastavcem (125 t), šargarepom (123 t), trešnjom (70 t), pomorandžom (55 t), paprikom (52 t), jagodom (45 t), spanaćem (22 t) i bananom (20 t).

 

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (70 t → 657 t), krompira (268 t → 291 t), jabuke (247 t → 252 t), paradajza (124 t → 204 t), crnog luka (143 t → 169 t), tikvice (69 t → 138 t), šargarepe (118 t → 123 t), trešnje (39 t → 70 t), pomorandže (45 t → 55 t), paprike (17 t → 52 t), jagode (38 t → 45 t) i banane (19 t → 20 t), dok je promet: krastavca (150 t → 125 t) i spanaća (33 t → 22 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              30 - 40 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        15 - 20 din.

mladi crni luk               40 - 50 din.

šargarepa                   15 - 60 din.

spanać                        40 - 50 din.

tikvica                         15 - 30 din; prošle nedelje 40 - 50 din.

paradajz                     70 - 140 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paprika                       120 - 170 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 60 din.

jagoda                        80 - 130 din; prošle nedelje 120 - 200 din.

trešnja                        80 - 150 din.

pomorandža               50 - 110 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                            120 - 150 din.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.788 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (521 t), jabukom (227 t), krompirom (174 t), crnim lukom (159 t), šargarepom (156 t), paradajzom (121 t), krastavcem (94 t), pomorandžom (42 t), spanaćem (42 t), tikvicom (40 t) i jagodom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (354 t → 521 t), jabuke (171 t → 227 t), krompira (108 t → 174 t), crnog luka (139 t → 159 t), šargarepe (151 t → 156 t), spanaća (25 t → 42 t) i jagode (10 t → 25 t), dok je promet: paradajza (128 t → 121 t), krastavca (156 t → 94 t), pomorandže (43 t → 42 t) i tikvice (41 t → 40 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              40 - 50 din; prošle nedelje 80 - 110 din.

kupus                          15 - 20 din; prošle nedelje 20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

mladi luk                     70 - 100 din; prošle nedelje 100 - 120 din.

šargarepa                   15 - 55 din.

spanać                        30 - 40 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

tikvica                          50 - 70 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

paradajz (uvoz)          90 - 110 din; prošle nedelje 100 - 130 din.

krastavac                    50 - 70 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 60 din.

jagoda                        160 - 250 din.

pomorandža               50 - 110 din.

banana                       110 - 130 din.

limun                            120 - 160 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.231 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (335 t), jabukom (225 t), crnim lukom (139 t), šargarepom (123 t), krompirom (96 t), pomorandžom (52 t), spanaćem (37 t), cveklom (27 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (22 t), bananom (20 t) i rotkvicom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (218 t → 335 t), crnog luka (137 t → 139 t), šargarepe (97 t → 123 t), pomorandže (33 t → 52 t), spanaća (34 t → 37 t), zelene salate (22 t → 23 t), blitve (19 t → 22 t) i rotkvice (8 t → 20 t), dok je promet: jabuke (282 t → 225 t), krompira (120 t → 96 t) i cvekle (33 t → 27 t) bio manji. Promet banane je ostao isti kao i pretprošle nedelje (20 t).

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

šargarepa                   15 - 45 din.

spanać                        55 - 75 din.

cvekla                         20 - 30 din.

rotkvica                       80 - 120 din.

zelena salata              150 - 250 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 40 din.

pomorandža               35 - 85 din.

banana                       100 - 110 din.

limun                           60 - 120 din.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30