IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 14. 08. DO 20. 08. 2017. GODINE.

 

DUPLO MANJE TIKVICA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.390 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (570 t), paradajzom (242 t), krastavcem (218 t), paprikom (211 t), dinjom (167 t), crnim lukom (126 t), šargarepom (123 t), grožđem (109 t), breskvom (108 t), krompirom (102 t), jabukom (94 t), kupusom (93 t), tikvicom (90 t) i šljivom (39 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (166 t → 242 t), paprike (169 t → 211 t), crnog luka (80 t → 126 t), grožđa (80 t → 109 t), breskve (94 t → 108 t), jabuke (89 t → 94 t) i šljive (30 t → 39 t), dok je promet: lubenice (668 t → 570 t), krastavca (243 t → 218 t), dinje (192 t → 167 t), šargarepe (124 t → 123 t), krompira (103 t → 102 t), kupusa (99 t → 93 t) i tikvice (162 t → 90 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          30 - 35 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     25 - 50 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        80 - 100 din; prošle nedelje 90 - 110 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Čest problem u plasteničkoj proizvodnji i jedna od štetočina koja prati plasteničku, i stakleničku proizvodnju, je leptirasta vaš.

Trialeurodes vaporariorum je jedan od najčešćih insekata na gajenim biljkama u zatvorenom prostiru. Predstavnik je ekonomski značajnih štetočina, jer pravi izuzetno velike štete na paradajzu, paprici, krastavcu, salati, jagodi, ukrasnom bilju.

Kao primarna štetočina pravi štete sišući sokove, što ima za posledicu slabije biljke, sa sitnim plodovima.

Sekundarne štete prouzrokuju gljive čađavice, koje se javljaju na mednoj rosi, koju luče ove vaši, oštećuju list, smanjujući asimilacionu površinu, što je za biljke ozbiljan problem.

Suzbijanje je izuzetno složeno, i ono se izvodi tokom cele godine.

Preventivne mere: uništavanje korova, saditi biljke koje nemaju insekte na sebi, koristiti žute lepljive ploče za utvrđivanje prisustva i brojnosti insekta.

Sa hemijskim merama počinjemo kada na 100 biljaka nađemo četiri leptira. Vrlo često se desi da ni hemijske mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog voštanog štita, koji obavija telo lutke, i larve, a i vrlo brzo razvijaju rezistentnost na insekticide.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da primenjuju insekticide sa različitim mehanizmom delovanja, kako bi smanjili mogućnost pojave rezistentnosti, i učinili efikasnijom primenu insekticida.

Od insekticida :

Chess 50WG  0,06 %      karenca 3 dana paradajz,krastavac,14 paprika

Talstar 10 EC 0,05 %      karenca 7 dana paradajz i krastavac

Decis  2,5 EC 0,05 %       karenca 7 dana paradajz i krastavac

Calypso 480 SC 0,05 %  karenca 7 dana paradajz i krastavac

Da li ste probali specijalitet, koji Vesna Bogosavljević iz Mrčajevaca priprema? Više o Vesninoj priči možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

 

Enormono visoke temperature u Srpskoj doslovno su uništile poljoprivredu. Šteta je oko 300 miliona maraka. Hiljade tona voća i povrća domaće proizvodnje je uništeno. Jabuke, kruške šljive i razno voće već sada trpe i cene skaču za 50 odsto. Ista je situacija i sa povrćem i u Srpskoj se očekuje povećanje cena luka, krompira, paradajza takođe za 50 odsto.

Zbog suše koja je poharala i kukuruz, soju i trave trpe i uzgajivači stoke. Sada sledi povećanje cena stočne hrane, a zbog toga moraće da bude uništen čitav stočni fond, jer se neće isplatiti uzgajati stoku, sa duplo skupljom stočnom hranom. Uništavanje stočnog fonda doneće s druge strane veliko poskupljenje mesa već za šest meseci. Kad se sve sabere, građani Republike Srpske će zbog suše morati da izdvajaju duplo više novca za voće i povrće, ali i meso u narednom periodu - poručili su sagovornici "Novosti".

Mišo Maljčić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja RS, potvrđuje za "Novosti" da će zbog suše doći do poskupljenja stočne hrane, što će se naravno odraziti i na poskupljenje tovljenika.

- Međutim, to nikada nije sigurno, jer obično čim poskupi stočna hrana, uzgajivači se rešavaju stoke. Mi uništavamo stočni fond u Srpskoj, jer ne možemo da istrpimo visoku cenu stočne hrane. A kad se uništi stočni fond, dolazi do velikih količina mesa na tržištu i njegova cena pada. Samim tim, nije sigurno da će doći do poskupljenja mesa odmah sad na jesen. Tek na proleće naredne godine građani će osetiti velike posledice suše, jer će tada doći do drastičnog povećanja cena mesa, jer ga tada jednostavno neće biti dovoljno - navodi Maljčić. - Vidimo da Vlada RS nije proglasila elementarnu nepogodu i to je loše. Vlada gleda sebe a ne poljoprivrednike. Nekoliko miliona maraka pomoći poljoprivrednicima samo je kap u moru i naši domaćini ostaju na ledini.

Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača, kaže da će u Srpskoj doći do povećanja cena voća i povrća za 50 odsto i jedino će profitirati uvoznici.

- Suša će ostaviti traga i za narednu godinu, jer će poljoprivrednici teže ući u prolećnu setvu. Kukuruz, soja, voće i povrće idu nagore sa cenom. Imajući u vidu da smo ranije imali i mrazeve koji su već proredili voće i povrće, suša ga je sada dokusurila - kaže Marinko vić.

Maljčić kaže da bi bilo bolje da odmah dođe do blagog poskupljenja mesa, jer bi se tako održao stočni fond, poljoprivrednici ne bi poslovali sa gubitkom i na proleće ne bi imali veliko poskupljenje. Ali, to se neće dogoditi, jer uvoznici diktiraju cenu.

CENE DIKTIRAJU UVOZNICI

Uvoznici će imati veliki profit i oni će diktirati cenu jer nema konkurencije sa domaćim proizvodima. Definitivno domaći poljoprivrednici ostaju bez hiljade tona voća i povrća koje je uništeno usled suše. Pored toga pod znakom pitanja je i prolećna setva, jer će se poljoprivrednici teško oporaviti od ovakve godine - ističe Stojan Marinković.

Izvor: www.naslovi.net

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da u Srbiji postoji problem zbog suše, posebno na poljima kukuruza i soje, ali da će biti dovoljno poljoprivrednih proizvoda za srpsko tržište i za izvoz.


On je za RTS rekao da će se do kraja avgusta pratiti stanje i utvrditi kolika je šteta, ali je dodao da suša ove godine nije ekstremna kao što je bila 2012. godine.

- Na pojedinim područjima imamo ugrožene kulture, a cilj nam je da poljoprivredni proizvodi budu apsolutno zaštićeni - rekao je Nedimović i naveo da se priprema set mera koje će se sprovesti kada bude bilo utvrđeno kolika je šteta od suše.


Ministar je rekao da više nema zastoja prilikom izvoza poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, odnosno da je sve vraćeno na režim od pre 15. jula. On je kazao da smo se vratili na režim pre tog datuma u pogledu voća, povrća i svega drugog, kao i da su naši ljudi u inspekcijskim organima i na carini dali svoj maksimum i zaštitili srpsko tržište.

U toku je anketiranje oko 160 izvoznika voća i povrća kako bi se utvrdilo da li bilo štete zbog povećanja taksi za 22 puta za fitosanitarne preglede prilikom uvoza voća i povrća iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija, a Nedimović kaže za RTS da je to bilo neverovatno stanje, ali i da iz toga treba izvući pouke.

- Evidentno je da je ovo bila ishitrena reakcija ministarstva poljoprivrede Hrvatske. Srbija je dala sve od sebe da zaštiti svoje interese i povrtare - rekao je Nedimović.


On je kazao da razume nezadovoljstvo hrvatskih poljoprivrednika, ali da protekcionističke mere nisu dozvoljene.


Ministar tvrdi: KOD NAS NEMA ZARAŽENIH JAJA


Ministar Nedimović rekao je da na srpskom tržištu nije bilo zaraženih jaja iz Holandije. On je dodao da veterinarska inspekcija vodi evidenciju, da je sve pod kontrolom i da je srpski prostor apsolutno zaštićen. Istakao je da su u januaru i junu u Srbiju stigle dve pošiljke iz Holandije sa proizvodima koji sadrže jaja, ali ne od proizvođača čiji su proizvodi zaraženi.

Izvor: www.kurir.rs

Nakon što je hrvatski ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić vraćanjem cene kontrole uvoznog voća, i povrća na 12 eura, umirio hrvatske susede, javili su se domaći proizvođači voća i povrća.

Traže hitan sastanak sa premijerom Andrejom Plenkovićem. Tvrde kako njihova roba nije u ravnopravnom položaju sa uvoznom, jer će oni i dalje plaćati skupe kontrole po ceni od 250 eura, dok će pregled strane robe plaćati, kako kažu, hrvatski porezni obveznici.

"Uveli smo red, a sad uvozimo nered", kažu iz Hrvatske poljoprivredne komore, jer se hemijska sredstva koja su zabranjena u Hrvatskoj koriste u trećim zemljama.

Na hrvatskim granicama, obavlja se samo vizualni pregled uvoznog voća, i povrća iz trećih zemalja, tvrde hrvatski proizvođači. Za njih je takva roba opasna.

Vraćena cena naknade

Hrvatska je u četvrtak vratila cenu naknade za kontrolu usklađenosti voća i povrća na prvobitnih 12 eura, nakon spora nastalog sa susednim državama zbog povećanja te takse na 270 eura.

Naplaćivaće se za svaku pojedinu vrstu voća i povrća, u okviru jedne kontrole, koje provode poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija, a ne po kamionu.

Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske izmenilo je Pravilnik o inspekcijskom nadzoru, i kontroli usklađenosti voća i povrća sa tržišnim standardima.

Trgovinski spor

Trgovinski spor između Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije sa Hrvatskom, nastao je nakon što je ta zemlja povećala naknadu za inspekcijski pregled voća, i povrća prilikom uvoza.

Hrvatska je prethodno pristala da se naknada naplaćuje po kamionu, a ne po broju proizvoda koji se nalaze u njemu.

Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske donelo je u julu novi pravilnik kojim uvodi kontrolu većeg broja vrsta voća i povrća uvezenih iz nečlanica EU-a, a naknada za inspekcijski nadzor povećana je 22 puta u cilju, kako je saopšteno, bolje zaštite potrošača.

Izvor: www.naslovi.net

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 31. 07. DO 06. 08. 2017. GODINE.

LUBENICA I DALJE NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.465 tona robe.             

Najviše se trgovalo: lubenicom (867 t), krastavcem (219 t), dinjom (213 t), paprikom (166 t), tikvicom (149 t), paradajzom (134 t), breskvom (111 t), kupusom (93 t), šargarepom (89 t), jabukom (83 t), krompirom (79 t), crnim lukom (69 t), grožđem (37 t), kukuruzom (36 t) i šljivom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (826 t → 867 t), dinje (207 t → 213 t), tikvice (135 t → 149 t), jabuke (49 t → 83 t), grožđa (3 t → 37 t) i šljive (22 t → 25 t), dok je promet: krastavca (231 t → 219 t), paprike (169 t → 166 t), paradajza (146 t → 134 t), breskve (138 t → 111 t), kupusa (106 t → 93 t), šargarepe (108 t → 89 t), krompira (93 t → 79 t), crnog luka (91 t → 69 t) i kukuruza (39 t → 36 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        90 - 130 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

Sibirski klimatolozi Ruske akademije nauka predvideli su izglede za razvoj poljoprivrede u regionu, rekavši da će sibirska klima biti pogodna za voće.

Sa druge strane, klimatske promene će očigledno imati negativne posledice, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou.
 
Nadežda Čebakova, doktorka bioloških nauka, i biolog Elena Parfenova sa šumarskog instituta "Šukačov" istražuju moguće posledice klimatskih promena u Sibiru. Njihov najnoviji rad predstavljen je na konferenciji održanoj od 20. do 25. maja u japanskom gradu Čibi.
 
Prema njihovim prognozama, klima u centralnom Sibiru će postati blaža do osamdesetih godina u ovom veku, a teritorije permafrosta (zona večitog snega i leda) će se smanjiti. Pored toga, predviđaju da će do kraja 21. veka između 50 i 80 odsto centralnog Sibira biti pogodno za poljoprivredu zbog klimatskih promena. Računanje pokazuje da će Sibir, poznat po svojim kratkim letima i izuzetno hladnim zimama, imati pogodne klimatske uslove za uzgoj lubenica, bobičastih voćki, kukuruza i čak nekih sorti grožđa.
 
"Kod stručnjaka, političara i u javnosti, tema klimatskih promena postala je jedna od najzastupljenijih, jer radikalno menja biosferu Zemlje i, u zavisnosti od dinamike njene promene, može dovesti do katastrofalnih posledica za čitavu civilizaciju", rekao je za Sputnjik Aleksandar Onučin, šef šumarskog zavoda "Šukačov".
 
Prema istraživanju objavljenom u časopisu "Global and Planetary Change" za 2014. godinu, tokom polovine prošlog veka, zimske temperature vazduha su porasle za 4 stepena, a letnje ne za više od 1 stepen u severnoj Evroaziji, rekao je Onučin. U planinskim oblastima i na pacifičkoj obali, te temperature su povećane za 3 stepena, odnosno za 1 stepen. 
 
"Ako govorimo o posledicama klimatskih promena u Sibiru, moramo da shvatimo da pored povećanja poljoprivredne i šumske produktivnosti, sigurno ćemo se suočiti sa drugim posledicama koje mogu da imaju negativan rezultat. Naročito treba očekivati povećanje isparavanja i smanjenje oticanja reka, što će dovesti do deficita čistije sveže vode u centralnom i južnom delu naseljenog područja Sibira", objašnjava stručnjak.
 
Između ostalog, on je skrenuo pažnju na obolevanje životinja i biljaka, uzrokovano aktiviranjem patogena, što je neobično za ovaj region, izbijanje masovne reprodukcije insekata štetočina i pojavu invazivnih vrsta insekata koje ranije nisu zabeležene u Sibiru.
 
Kako kaže naučnik, ako prosečne temperature vazduha u Sibiru porastu za dva stepena (što se uobičajeno smatra opasnom granicom za klimatske promene), to će biti dovoljno za suočavanje sa svim tim negativnim posledicama.
 
Izvor: www.naslovi.net
 

Srbija će od Evropske komisije tražiti da se preispita odluka Hrvatske o vancarinskim barijerama za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i drugih zemalja koje nisu članice EU, izjavio je 1. avgusta ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić. Ministar je agenciji Beta rekao da Hrvatska tom odlukom krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji Srbija ima s EU. "Ovde se očigledno radi o drastičnom kršenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije od strane Hrvatske, i to u članu 36. stav 1. u kome se kaže da od dana stupanja Sporazuma na snagu neće biti uvedene nove carine ili dažbine koje imaju isto dejstvo, niti će one koje se već primenjuju biti povećane", naveo je Ljajić. On je najavio da će Srbija kontaktirati i zemlje regiona koje su takođe pogođene hrvatskom merom, u cilju zajedničkog nastupa pred Evropskom komisijom radi zaštite ekonomskih interesa. Potvrdio je da se povodom odluke Hrvatske već sprovode neke mere koje su vezane za pojačan fitosanitarni nadzor.

"Odluka Hrvatske predstavlja i drastično kršenje pravila i principa Svetske trgovinske organizacije koja govore o tome da ne sme biti diskiriminacije između domaćih i uvezenih proizvoda u pogledu dažbina", istakao je Ljajić.

Kako je dodao, Srbija ne želi nikakav trgovinski sukob sa Hrvatskom "jer on nije u interesu ni jedne ni druge zemlje".

"Najbolje bi bilo da to pitanje rešimo na bilateralnoj osnovi, ali ukoliko to ne bude bilo moguće, onda ostaje da problem internacionalizujemo i tražimo rešenja u okviru Evropske komisije", kazao je Ljajić.

Hrvatska je proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija, i odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih. Tako se taksa umesto dosadašnjih 90 kuna (12 evra) sada naplaćuje 2.000 (270 evra). Hrvatske vlasti su odluku obrazložile namerom da zaštite domaće poljoprivrednike od prekomernog uvoza.

Izvor: http://www.euractiv.rs/ 

Nedavno istraživanje koje je sprovelo američko ministarstvo poljoprivrede pokazuje da svi oni koji lubenicu pre konzumiranja stavljaju u frižider, greše!

Naime, kako kažu stručnjaci, lubenicu treba držati na sobnoj temperaturi kako bi zadržala sve hranljive sastojke kojima obiluje. Kada je hladna, lubenica gubi većinu vitamina i hranljivih materija.

Još jedna stvar koju su naučnici otkrili je ta da lubenica nastavlja da proizvodi vitamine i hranljive materije i nakon što je ubrana, ali ponovo - samo ako je na sobnoj temperaturi. Kada je stavimo u frižider, taj proces se značajno usporava.

U sklopu istraživanja naučnici su na 14 dana stavili lubenicu na 21, 12 i 5 stepeni i ispostavilo se da one koje su bile čuvane na 21 stapen imaju 40 odsto više likopena i od 50 do 139 odsto više beta karotena.

Činjenica da namirnice gube hranljiva svojstva kada se drže u frižideru nije nepoznata.

- Svaka namirnica u frižideru gubi zdrave materije. Zato lubenice treba kupiti onoliko koliko ste izračunali da će se pojesti i odmah je konzumirati. Ako vam ipak ostane, bolje je da joj izvadite koštice, izblendirate je i zamrznete, pa ostavite za jesen ili zimu. Uvek je, za svaku voćku, veća korist ako je ili odmah konzumirate ili nerasečenu zamrznete, a najviše hranljivih materija gubi se kada je načetu stavimo u frižider - kaže nutricionista Milka Raičević.

Domaća lubenica je jedna od najboljih stvari kojima možete da se počastite leti jer se sastoji od 90 odsto vode, pa ćete vas hidrirati i osvežavati. Zbog tog njenog svojstva je idealna i za dijete, a puna je hranljivih stvari poput vitamina a i c, betakarotena, likopena, gvožđa, cinka i mnogih minerala.

Žuta lubenica

Veoma je neobično kada meso lubenice nije roze, pa je žuta lubenica zbog toga već na prvi pogled svima zanimljiva. Spoljašnjost žute lubenice identična je klasičnoj lubenici, osim što je žuta uvek malo manja. Svi koji su probali ovu vrstu potvrdili su da je dosta slađa i sočnija od klasićne lubenice i da se prosto topi u ustima poput meda. 

Žuta lubenica ima manje semenki nego klasična, što je takođe čini jako primamljivom. I ova lubenica je hranljiva i veoma zdrava, posebno zbog toga što je sačinjena od skoro 93% vode. 

Od soka žute lubenice možete praviti razne letnje koktele i ukusne napitke. Užitak će biti još veći ako sok od lubenice pomešate sa limunovim sokom i dodate led. Takođe, od ove lubenice možete praviti predivne voćne salate, posebno će biti ukusno i zanimljivo ako pomešate klasičnu lubenicu sa žutom i prepustite se šarenom osveženju.

Ovako se bira najbolja lubenica

Koliko puta vam se dogodilo da ste odabrali lubenicu koju kada ste zaslekli i probali – nije bila ni slatka ni ukusna? Ovo ume da bude zaista razočaravajuće, ali tome je sada kraj!

S obzirom na to da je sadržaj lubenice koji se jede opasan tvrdom korom – potrebno je da zaista umete da prepoznate koja to lubenica u svom srcu krije su onu slast koju želite da okusite tokom vrelih letnjih dana.

Zahvaljujući ovim trikovima od sada ćete uvek izabrati najslađu i najsočniju lubenicu:

Teška lubenica je slatka lubenica

Jedan od načina da budete sigurni da ste izabrali dobru lubenicu jeste da proverite njenu težinu. Uporedite više lubenica slične/iste veličine i uzmite onu koja je najteža. S obzirom na to da je veliki deo lubenice zapravo voda (92 odsto) – odabirom teže lubenice možete biti sigurni da je ona sigurno slađa i sočnija od ostalih, što je čini najboljih izborom.

Mrlja žute boje

Sigurno ste primetili da većina lubenica ima mrlju na sebi – ona predstavlja mesto na kojoj je lubenica “ležala” na zemlji dok je sazrevala. Upravo se tu krije još jedna tajna važna za odabir slatke lubenice. Ukoliko je mrlja žute boje možete biti sigurni da je ta lubenica ona koju želite da uzmete jer je to znak da je lubenica bila na zemlji dok je sazrevala. Bele ili svetlo zelene mrlje pokazuju da je lubenica ubrana pre nego što je bila potpuno zrela, a da ne govorimo o onim lubenicama koje uopšte nemaju mrlju od “ležanja”.

Zdrava kora

S obzirom na to da jedino što na lubenici možete videti je njena kora – veoma je važno da znate da prema njoj procenite kakva je unutrašnjost. Neki od znaka da lubenica sigurno nije dobra jeste meka kora – jer to pokazuje da je plod počeo da truli, kao i isušena površina – jer je lubenica počela da gubi svoju sočnost, a samim tim i slast. Takođe, zaobiđite i lubenice koje imaju neobične grbe po sebi, kao i ispucalu koru.

Izvor: www.naslovi.net

Cucamelon - lat. Melothria scabra, krastavac-dinja ili mali meksički krastavac neobična je vrsta iz porodice tikvi - bliski srodnik krastavaca (i dinje, tikvica, lubenica...) Poreklom je iz područja Srednje Amerike, gde prirodno raste na području Meksika i Gvatemale. Još ga nazivaju i mišja dinja, meksički kiseli krastavac, meksička mini lubenica… Sam naziv cucamelon kombinacije ja reči krastavac (cucumber) i dinja (melon).

Uzgaja se kao i sve ostale vrste tikvi. Seje se na otvorenom kada prestane opasnost od mrazeva početkom maja meseca. Možete ga sejati i pre u zatvorenom u čašice pa nakon mrazeva rasaditi. Osigurajte mu dobar rast, voli rasti u visinu i dobro se prislanja uz mrežu. U visinu može narasti do 1,5 metara. Najbolje ga je saditi u grupama – ja sadim po desetak i više biljčica u red, postavim 2 stupa i između mrežu po kojoj rastu. Prema mom iskustvu, dosta sporo raste, ali kad se jednom razraste i krene u cvetanje, brzo je tu dosta plodova.


Posadite i korisno cveće oko njega koje vole pčele. Naime, kao i sve druge biljke iz porodice tikvi imaju odvojene muške i ženske cvetove (VIŠE) i traže oprašivače kako bi dale plod. Stoga nije na odmet poboljšati im izglede privlačenjem pčela u blizinu. Zato ja gredicu cucamelona okružim niskim kadificama i nevenom. Cvate sitnim žutim cvetićima i dakle samo nakon ženskih nastaju plodovi.

Cucamelon ima izuzetno male, neobične plodove koji su veličine grožđa, a ukusom slični krastavcu. Ukus im ima i kiselkasto-voćnu notu, slično dinji i limeti. Plodovi se beru mladi i hrskavi, a jedu se sveži. Teško je odrediti po izgledu kad je stvarno zreli plod jer nikad ne menja boju, a i ne prezRI kao recimo krastavac.  Može se kiseliti jednako kao i krastavci. Jako dugo stoje u frižderu nakon branja. Kad dozre, sami padaju doLe sA biljke (ali za jelo ih slobodno berite i pre).   

Iako ga uzgajamo kao jednogodišnju biljku, cucamelon je trajnica, pa ako ste u prilici, možete ju preko zime spremiti u tegle i u podrum. Ili skupiti seme pa svake godine kao i sve druge tikve sejati iznova. Seme je najlakše skupiti ako pustite da plodovi odstoje, postanu mekani i praktički počnu truliti – tada ih zgnječite i seme isperite u cedaljku za čaj pod mlazom vode. Možete i ostaviti u bašti deo plodova koji su popadali na gredicu - ako imate baštu koja ne prekopavate i ne orete, sami će vam niknuti sledećeg proleća


Izvor: www.biovrt.com

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31