IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 23. 10. DO 29. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.545 tona robe.      

Najviše se trgovalo: kupusom (281 t), crnim lukom (225 t), šargarepom (183 t), grožđem (152 t), krompirom (135 t), paprikom (127 t), paradajzom (119 t), karfiolom (106 t), jabukom (55 t), i krastavcem (46 t).

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

Cene (po kilogramu):

krompir                        30 - 35 din.

kupus                          20 - 35 din.

crni luk                        20 - 25 din.

šargarepa                   30 - 35 din.

tikvica                          30 - 35 din.

krastavac                    40 - 45 din.

Paprika crvena           50 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        40 - 65 din.

pomorandža               140 – 150 din.

mandarina                  110 - 120 din.

grožđe                        80 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 16. 10. DO 22. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.720 tona robe.

Najviše se trgovalo: crnim lukom (230 t), kupusom (226 t), šargarepom (193 t), paradajzom (177 t), paprikom (168 t), grožđem (139 t), jabukom (116 t), krompirom (110 t), tikvicom (81 t), karfiolom (59 t) i krastavcem (36 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (185 t → 226 t), šargarepe (140 t → 193 t), grožđa (128 t → 139 t), tikvice (64 t → 81 t) i karfiola (16 t → 59 t), dok je promet: crnog luka (239 t → 230 t), paradajza (214 t → 177 t), paprike (185 t → 168 t), jabuke (148 t → 116 t), krompira (160 t → 110 t) i krastavca (111 t → 36 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    40 - 60 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         30 - 40 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 09. 10. DO 15. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.792 tone robe.            

Najviše se trgovalo: crnim lukom (239 t), paradajzom (214 t), kupusom (185 t), paprikom (185 t), krompirom (160 t), jabukom (148 t), šargarepom (140 t), grožđem (128 t), krastavcem (111 t), tikvicom (64 t) i plavim patlidžanom (28 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (238 t → 239 t), kupusa (167 t → 185 t), krompira (135 t → 160 t), jabuke (147 t → 148 t), šargarepe (129 t → 140 t), krastavca (89 t → 111 t) i plavog patlidžana (14 t → 28 t) dok je promet: paradajza (274 t → 214 t), paprike (203 t → 185 t), grožđa (138 t → 128 t) i tikvice (98 t → 64 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    40 - 60 din.

paprika                       30 - 90 din.

plavi patlidžan            45 – 50 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 02. 10. DO 08.10.2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.811 tona robe.     

  

Najviše se trgovalo: paradajzom (274 t), crnim lukom (238 t), paprikom (203 t), kupusom (167 t), jabukom (147 t), grožđem (138 t), krompirom (135 t), šargarepom (129 t), tikvicom (98 t), krastavcem (89 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (161 t → 167 t), dok je promet: paradajza (315 t → 274 t), crnog luka (267 t → 238 t), paprike (369 t → 203 t), jabuke (169 t → 147 t), grožđa (191 t → 138 t), krompira (180 t → 135 t), šargarepe (167 t → 129 t), tikvice (119 t → 98 t) i krastavca (135 t → 89 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    28 - 45 din.

paprika                       30 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din; prošle nedelje 150 - 170 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 25. 09. DO 01. 10. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.372 tone robe.

PAPRIKA NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA            

Najviše se trgovalo: paprikom (369 t), paradajzom (315 t), crnim lukom (267 t), grožđem (191 t), krompirom (180 t), jabukom (169 t), šargarepom (167 t), kupusom (161 t), krastavcem (135 t), tikvicom (119 t), breskvom (47 t), plavim patlidžanom (39 t), humusom (23 t) i bananom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (266 t → 369 t), crnog luka (241 t → 267 t), grožđa (172 t → 191 t), jabuke (150 t → 169 t), šargarepe (122 t → 167 t), kupusa (150 t → 161 t), krastavca (115 t → 135 t), plavog patlidžana (32 t → 39 t), humusa (14 t → 23 t) i banane (18 t → 20 t), dok je promet: paradajza (326 t → 315 t), krompira (195 t → 180 t), tikvice (121 t → 119 t) i breskve (81 t → 47 t) bio manji.

Humus oborio prethodni rekord za 1 tonu (22 t → 23 t).

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    28 - 45 din.

paprika                       30 - 70 din.

plavi patlidžan            45 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

humus                        15 - 20 din.

jabuka                        20 - 65 din.

breskva                      50 - 80 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          150 - 170 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Praziluk je otporan na niske temperature i može da podnese hladnoću od -10 oC do -5 oC. Kod nas se gaje uglavnom dva tipa sorti – dugačkog tankog i kratkog i debljeg stabla. Uspešno se gaji tokom cele godine, najviše preko rasada, a uspeh zavisi od njegovog kvaliteta. Praziluk zahteva plodno zemljište, đubrenje stajnjako(oko 40 kg na 10 m2) i NPK đubrivom (500 g na 10 m2), s tim da se polovina da pred sadnju, a preostali deo posle rasađivanja, u fazi 6-7 listova.

Setva za rasad u tople leje obavlja se do marta, u mlake u martu ili aprilu, a u otvorene leje od maja do jula. Seje se u redove na rastojanju od oko 5 cm, a potrebno je oko 3 grama semena na kvadratni metar. U toku gajenja rasada primenjuju se uobičajene mere nege.

Sadnja rasada je od 1. do 20. maja, tokom juna i jula, odnosno septembra. Prilikom sadnje stablo treba da ima 3-4 prava lista i čvrsto stablo debljine do 1 cm. Nekada se pri rasađivanju skraćuju koren i listovi. Sadi se na međuredno rastojanje 25-50 cm i u redu 10-15 cm. Najbolje rezultate daje sadnja u prethodno izvučene brazde dubine 15 cm, tako što se sadnja obavlja do zelenih listova ili se postepeno sa rastom lažnog stabla zagrće, što omogućava dobijanje kvalitenog belog stabla.

 

 

Praziluk se takođe, može gajiti i direktnom setvom semena, što ranije u proleće. Dubina setve je oko 2 cm, a potrebno je oko 8 grama semena na 10 m2. U fazi 1-2 lista proređuje se na konačno željeno rastojanje.

U toku vegetacije primenjuju se redovne mere nege: ogrće se 2-3 puta i zaliva se svakih 6-7 dana. Prinos bi trebalo da bude 40-80 kg na 10 m2. Praziluk dospeva od jula do novembra i od novembra do aprila, zavisno od načina gajenja. Zimi se vrlo dobro i lako čuva u trapovima. Trap treba da je dubok do 50 cm i u njega se u oktobru uspravno sade iskopane biljke. Pre stavljanja u trap, listove se skrate na oko 5 cm. Svaki red biljaka se prekriva zemljom, a ako su temperature ispod nule, trap se prekriva slojem slame debljine oko 10cm.

Prvo pravilo ishrane kod hroničnog gastritisa, ne razlikuje se od pravila zdrave ishrane uopšte, a to je raznovrsna ishrana! To daje želucu (i dugim delovima digestivnog sistema), veće mogućnosti da iz raznih sastojaka hrane, ipak uzme ono što je organizmu potrebno. Dakle, sve osnovne grupe namirnica moraju biti prisutne. Sledeće pravilo takođe, ne odstupa od opštih pravila, a to je - česti mali obroci. Preporučuje se čak da se hrana podeli u 6 - 7 obroka. Treba se navići na lagano i nešto duže žvakanje hrane, da se svaki zalogaj temeljno sažvaće. To je dobro iz više razloga.

Kod gastritisa se često preporučuje konzumiranje mleka, zbog njegovog neutralisućeg dejstva. Ni tu ne treba preterivati. Većom količinom mleka, će se pokrenuti proces varenja i sekreciju želudačne kiseline. Obrano mleko sa malim procentom mlečne masti je najbolji izbor, a naročito ako se ukombinuje sa pahuljicama npr. ovsenim, koje su jedan minut kuvane u vreloj vodi.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Verovali ili ne, ozbiljnije proizvodnje "srpskog univerzalnog leka" ovde nema. 

Zbog toga se čak 70 odsto ovog lekovitog povrća, koje se mnogo koristi u našim domovima, zapravo uvozi iz Kine. Da sve nije baš tako lako, za Telegraf.rs su potvrdili poljoprivrednici iz Vojvodine. Sakule je jedno od sela koje prednjači u uzgajanju belog luka. Kažu, ima bar 50 proizvođača koji beli luk gaje na površini od 4 - 5 lanaca (2 - 3 hektara).

Srbija ima samo jednog proizvođača belog luka, koji ovo povrće gaji na veliko. Zato je i cena ove namirnice, neophodne u hladnim danima koji su pred nama, kao odbrana od virusa, otišla "nebu pod oblake". 

Dok je pre mesec, dva, pa i pre desetak dana cena belog luka bila od 200 do 300 dinara, cena mu je sada duplo veća. Jedan veliki trgovinski lanac ga prodaje za 500 dinara po kilogramu! A cena će, kažu, i dalje nastaviti da skače.

Verovali ili ne, ukoliko na jednom hektaru zemlje posejete beli luk, piše agroinfotel.net, od takvog zasada možete da zaradite čak milion dinara!

Međutim, ova zarada kao da nije primamila previše domaćih povrtara, pa ozbiljnije proizvodnje ovog povrća u Srbiji nema.

1.000 DINARA ZA KILOGRAM

Nekoliko prodavaca belog luka oglašava se na portalu pijace.com, pa ga tako neki, za kilogram, prodaju i za 270 dinara. Cene su slične, kada je u pitanju luk iz Vojvodine, od 270 pa do 300 dinara, dok proizvođač iz Šapca svoj luk ceni 500 dinara.

Na pijaci na Dušanovcu u Beogradu cena za kilogram belog luka je od 600 pa do čak 1.000 dinara!, dok na pijaci u Mirijevu može da se nađe i za 300 dinara.

Selo Sakule u opštini Opovo je sinonim za proizvodnju belog luka u Srbiji. Jedan od najvećih poljoprivrednika u selu je i Zlatoje Dimitrov. Prema njegovim rečima, mnogi u ovom selu gaje beli luk, ima bar 50 poljoprivrednika. Severnije u Vojvodini, objašnjava on, dominira crni luk. On kaže da ima oko dva hektara pod belim lukom.

- Skupa je proizvodnja, prvenstveno seme, jer ako vam treba tona semena, a 3 evra je kilo, izračunajte - priča Zlatoje. On smatra da će cena belog luka nastaviti da raste. Seljaci iz Sakula su sve što su povadili sa njiva, uglavnom, prodali.

Nakupcima i prekupcima, kaže Zlatoje. Organizovanog državnog otkupa nema. Država se, prema rečima Stojana Gligorina iz Sakula, bavi samo pšenicom i kukuruzom.

Radna snaga, koje nema, je skupa, sve se radi ručno, ali sve su to dugogodišnji proizvođači. Još su bili i dobri uslovi ove godine, kako je moglo biti. Beli luk mnogo kalira, gubi na težini, pa se prodaje brzo pošto se izvadi iz zemlje - kaže Stojan i dodaje da većina poljoprivrednika ima stalne kupce.

MORA MNOGO DA SE RADI

Kako za Telegraf.rs kaže mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice u beli luk mora malo više da se uloži i treba mnogo da se radi. Luk se vadi početkom juna, jer je ozima kultura u pitanju. Od tada pa sve do oktobra ima domaćeg luka, pa nema potrebe za uvozom iz Kine ili Mađarske. Tome država pribegne, kada ponestane domaćeg luka. Sav njegov zasad, oko 8 tona, otišao je za kulen IM " Topola".

Po hektaru mora da se uloži 3.000 evra. A ceo proces oko belog luka je komplikovan, problemi su kad je sadnja u pitanju i kada počne berba, jer se ručno vadi, dok je luk u zemlji i nije toliki problem - priča on.

Prošlogodišnja berba je bila, primera radi, prepolovljena lukovom muvom.

Izvor: www.telegraf.rs

IZVEŠTAJ O TRGOVANjU POLjOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 18. 09. DO 24. 09. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.600 tona robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (326 t), paprikom (266 t), crnim lukom (241 t), krompirom (195 t), grožđem (172 t), jabukom (150 t), kupusom (150 t), šargarepom (122 t), tikvicom (121 t), krastavcem (115 t), breskvom (81 t), plavi patlidžan (32 t), lubenicom (30 t), šljivom (23 t) i dinjom (13 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (211 t → 241 t), kupusa (123 t → 150 t), krompira (174 t → 195 t), grožđa (161 t → 172 t) i šargarepe (119 t → 122 t), dok je promet: paradajza (402 t → 326 t), paprike (309 t → 266 t), krastavca (142 t → 115 t), jabuke (175 t → 150 t) i breskve (104 t → 81 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):
krompir 20 - 35 din.
kupus 30 - 40 din.
crni luk 15 - 25 din.
šargarepa 15 - 35 din.
tikvica 25 - 35 din.
paradajz 25 - 65 din.
krastavac 28 - 45 din.
paprika 40 - 70 din.
plavi patlidžan 45 - 55 din.
pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
jabuka 20 - 70 din.
breskva 50 - 100 din.
šljiva 40 - 60 din.
grožđe 65 - 100 din.
lubenica 18 - 22 din.
dinja 25 - 35 din.
banana 80 - 90 din.
limun 150 - 170 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Povodom informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima da je ograničen izvoz srpskih proizvoda na tržište Ruske Federacije, obaveštavamo javnost da, uprkos tome što bi se neko i radovao takvim neistinama, je reč o apsolutno netačnim tvrdnjama, kao i da je u prethodnom periodu postignuta izuzetna saradnja sa nadležnim ruskim institucijama.

Potvrda dobre saradnje je značajan i konstantan rast izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije na tržište Ruske Federacije, posebno povrća i voća. U prvih osam meseci (januar-avgust) 2017. godine izvoz povrća iz Srbije u Rusiju bio je veći za 22 odsto nego u istom periodu 2016. godine, a izvoz voća bio je veći za 10 odsto.

Konkretno, u avgustu smo imali oko 1.200 pošiljaka, dok smo za pomenutih 12 pošiljaka u dnevnoj komunikaciji sa kolegama iz ruske nadležne inspekcije koje ćemo i obavestiti o rezultatima analiza istih. Svakako, ukoliko bude potrebe, inspektori Roseljhoznadzora su pozvani da u svakom trenutku dođu u Republiku Srbiju i zajedno sa srpskim kolegama analiziraju sve sporne tačke. 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović će sledeće nedelje u Moskvi učestvovati na sednici mešovite komisije gde će sa najvišim ruskim zvaničnicima, između ostalog, i ministrom poljoprivrede Aleksandrom Tkačevim, razgovarati o svim pitanjima. Ruska Federacija je za Srbiju jedan od dva najviša prioriteta u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31