IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 04. 12. DO 10. 12. 2017. GODINE.

 

DUPLO VEĆI PROMET POMORANDŽI

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 969 tona robe.     

Najviše se trgovalo: kupusom (170 t), jabukom (153 t), pomorandžom (114 t), šargarepom (103 t), crnim lukom (102 t), krompirom (58 t), mandarinom (35 t), paprikom (27 t), prazilukom (25 t) i paradajzom (21 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: pomorandže (55 t → 114 t), šargarepe (76 t → 103 t), crnog luka (101 t → 102 t) i praziluka (16 t → 25 t), dok je promet: kupusa (212 t → 170 t), jabuke (169 t → 153 t), krompira (60 t → 58 t), mandarine (83 t → 35 t), paprike (36 t → 27 t) i paradajza (41 t → 21 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

praziluk                      40 - 50 din.

paprika                       30 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 70 din.

pomorandža               60 - 120 din.

mandarina                  70 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Počinje zagrevanje za predstojeće novogodišnje praznike!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3420-pocinje-zagrevanje-za-predstojece-novogodisnje-praznike

 

Tikvice se u svetu uzgajaju na oko 650.000 ha. Sa te površine se godišnje ubere preko 7,5 miliona tona uz prosečan prinos od 12 t/ha. Tikvica je jednogodišnja povrtarska kultura, čiji je koren razgranat i većim delom se nalazi u površinskom sloju zemljišta. Listovi su krupni, najčešće tamnozelene boje ili sa svetlim pegama između žila.

U tehnološkoj zrelosti, plod je najčešće svetlozelene ili tamnozelene boje, dužine 15-20 cm. U punoj fazi zrelosti, plod dostigne dužinu i do 80 cm, dobije žutonarandžastu boju i kora mu bude tvrđa. Postoji nekoliko vrsta tikvica, a svaka vrsta se razlikuje po obliku (najčešće duguljaste kao krastavac, ali i okrugle ili oblika flaše), boji (žute, zelene i svetlo zelene), veličini i ukusu. Tivica je cela jestiva - i kora, meso i cvet (u italijanskoj i francuskoj kuhinji) i semenke. Seme tikvice je spljošteno i ovalno.

Uz pravilno čuvanje zadržava klijavost oko pet godina.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar.

 

Da li znate gde se uzgaja najljuća paprika na svetu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3389-da-li-znate-gde-se-uzgaja-najljuca-paprika-na-svetu

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 27. 11. DO 03. 12. 2017. GODINE.

 

PORAST PROMETA JUŽNOG VOĆA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.095 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (212 t), jabukom (169 t), crnim lukom (101 t), mandarinom (83 t), šargarepom (76 t), krompirom (60 t), pomorandžom (55 t), paradajzom (41 t), paprikom (36 t), bananom (26 t), suvom smokvom (23 t), limunom (21 t) i krastavcem (20 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (143 t → 169 t), crnog luka (86 t → 101 t), mandarine (10 t → 83 t), pomorandže (21 t → 55 t), banane (17 t → 26 t), suve smokve (1 t → 23 t) i limuna (3 t → 21 t), dok je promet: kupusa (268 t → 212 t), šargarepe (115 t → 76 t), krompira (61 t → 60 t), paradajza (57 t → 41 t), paprike (50 t → 36 t) i krastavca (28 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    50 - 70 din.

paprika                       30 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

suva smokva              130 - 160 din.

pomorandža               60 - 120 din.

mandarina                  70 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          75 - 110 din; prošle nedelje 85 - 115 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Rotkvica se može uspešno gajiti u zaštićenom prostoru koji se zagreva tokom celog zimskog perioda. U objektima koji se ne zagrevaju najčešće se obavlja kasna jesenja ili rana prolećna setva. Naši poljoprivredni proizvođači gaje sorte sa kratkom vegetacijom kao predusev ili međuusev. Osnovnu obradu treba izvoditi na dubini od 30 cm.

Nakon nje odmah izvršiti površinsku pripremu zemljišta (zemljište treba da bude dobro usitnjeno). Zemljište ne treba đubriti stajnjakom već samo mineralnim đubrivima. Prinosi rotkvice su 1-2 kg/m², odnosno 8-12 t/ha. Seme rotkvice se najčešće seje na svakih 7-10 dana. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

SAVETI: Kako gajiti karfiol?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3268-saveti-kako-gajiti-karfiol

 

U hotelu "Hajat" u Beogradu se 21. i 22. novembra održao Fruitnet Forum South-East Europe koji je okupio vodeće kompanije i proizvođače u oblasti industrije svežeg voća i povrća. Oni su  kroz diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata promovisali interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda. Organizator Foruma je Fruitnet Media International, vodeći izveštavač u oblasti svežih proizvoda specijalizovan u izradi platformi za uspostavljanje poslovnih kontakata kako bi se olakšao razvoj poslovanja. Fruitnet ima informisanu pokrivenost visokog profila za celokupno globalno poslovanje u oblasti svežih proizvoda, izveštavajući o dešavanjima na svim glavnim tržištima.

Ovo je drugi godišnji sastanak, Fruitnet Forum South-East Europe, prvi je održan prošle godine takođe u novembru.  

Važnost jugoistočne Evrope, kao izvora svežeg voća i povrća, na nekim od ključnih svetskih uvoznih tržišta i dalje raste, prema novoj analizi Fruitnet Media International. Tokom proteklih pet godina, zabeleženo je značajno povećanje vrednosti izvoza nekoliko različitih kategorija svežeg voća i povrća, iz zemalja jugoistočne Evrope, uključujući jabuke, jagodičasto voće, koštičavo  voće, paradajz i krastavce.Kod zemalja kao što su Srbija, Hrvatska i Slovenija, koje su naročito veliki proizvođači, deo te potražnje izazvan je potrebom Rusije da pronađe alternativne izvore nakon blokade Evropske unije. U isto vreme, međutim, ostala tržišta u samoj EU, kao i na nešto daljem Bliskom istoku, sada uzimaju više proizvoda iz ovog regiona. Pitanje je, da li se ovaj rast može održati u narednim godinama?

Kako se moglo čuti od Andriy Yarmak, ekonomiste u FAO, veoma malo ljudi shvata da opada izvoz jabuka. Više se proizvede nego što se izvozi, i da se više novca zarađuje na bobičastom voću.

Naveo je nekoliko zemalja kao što je na primer, Uzbekistan gde je Vlada donela uredbu da oni koji su gajili pamuk pređu na gajenje voća i povrća, i za to su dobili subvencije, ali mnogi su propali jer nemaju gde da prodaju. U Moldaviji se investira u nove sorte, i one imaju pristup ruskom tržištu.

Mogli smo i čuti da je Ukrajina na trećem mestu po proizvodnji maline, mada po njegovim rečima u Ukrajini dobro uspeva borovnica.

Ako nemamo brend ne može da se štititi proizvod, naravno i bez standarda HACCP-a i Global G.A.P., nema priče to svaka zemlja mora da ima. Boljitak vidi u promeni ambalaže, da mali rade preko distributera, treba se udruživati, jer kako primećuje u Srbiji zadrugarstvo ne funkcioniše.

Julka Toskić, iz AgroBrand-a, istakla je da u poslednjih deset godina, kada je reč o jabuci i bobičastom voću, došlo je do procvata. Znamo da je Srbija lider u regionu u toj proizvodnji. Sorta Ajdared,  je do pre deset godina bila vodeća sorta, sa novom tehnologijom uvedene su nove sorte, i sada imamo širok asortiman. Po rečima gospođe Toskić, imamo dobre klimatske uslove, dobru tehnologiju, voće ima dobru boju i dobar kvalitet. Rusija nam je glavno izvozno tržište. Po njenim rečima izazov je da budemo konkurentni u odnosu na Poljsku.

Mora se početi sa komunikacijoj i brendiranjem proizvoda, mora da se širi i proizvodnja i tržište. Kako je ona istakla ukupna proizvodnja jabuka bila je na 220.000 hektara. Kako smo mogli čuti od nje, Rusija ima nameru da podigne voćnjake i da do 2020. godine, smanjiti uvoz jabuka i bobičastog voća za 70 odsto.

,,U Rusiji je godišnja potrošnja jabuka 24 kg po glavi stanovnika, i polovina je iz izvoza, i da li ćemo i dalje izvoziti u Rusiju videćemo, istakla je Toskićeva, i dodala da je Moldavija novi igrač u proizvodnji, i da oni mogu doći na Rusko tržište. Ako Rusija ukine uvoz iz Evropske unije, izvoznici iz Srbije će se suočiti sa poteškocama.

Po njenim rečima krajnje je vreme da otvorimo nova tržišta, u  susedne zemlje, CEFTA, Bliski istok, a i u Veliku Britaniju. Moramo da brendiramo proizvod, povećamo obim proizvodnje, zadržati proizvode prve klase, da se organizuje promocije, kako bi upoznali proizvođače.

U godinama koje su pred nama, predstoji nam da budemo prepoznatljivi u svetu.

Pre nego što se počne sa proizvodnjom treba sagledati sve izazove koje pred nas postavljaju evropski maloprodajni lanci, mora seznati gde će se voće izvoziti. Moramo se udruživati, ugledati se na Italijane, gde jedna kooperativa ima oko 400 članova, i da članovi budu i vlasnici hladnjača. 

 

 

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 13. 11. DO 19. 11. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.285 tona robe.    

Najviše se trgovalo: kupusom (258 t), crnim lukom (167 t), grožđem (151 t), jabukom (135 t), šargarepom (80 t), paradajzom (73 t), krompirom (70 t), paprikom (70 t), karfiolom (53 t), pomorandžom (35 t), mandarinom (26 t) i bananom (22 t).

ČETIRI PUTA VIŠE MANDARINA U ODNOSU NA PRETPROŠLU NEDELJU

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (137 t → 167 t), karfiola (46 t → 53 t), pomorandže (14 t → 35 t), mandarine (6 t → 26 t) i  banane (19 t → 22 t), dok je promet: kupusa (324 t → 258 t), grožđa (181 t → 151 t), jabuke (155 t → 135 t), šargarepe (110 t → 80 t), paradajza (78 t → 73 t), krompira (77 t → 70 t) i paprike (71 t → 70 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 90 din.

grožđe                        80 - 100 din.

pomorandža               65 - 90 din.

mandarina                  75 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Da li znate šta kupujete i koliko to košta?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3336-da-li-znate-sta-kupujete-i-koliko-to-kosta

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 06. 11. DO 12. 11. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.362 tone robe.

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA         

Najviše se trgovalo: kupusom (324 t), grožđem (181 t), jabukom (155 t), crnim lukom (137 t), šargarepom (110 t), paradajzom (78 t), krompirom (77 t), paprikom (71 t) i karfiolom (46 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (303 t → 324 t), grožđa (139 t → 181 t) i jabuke (135 t → 155 t), dok je promet: crnog luka (215 t → 137 t), šargarepe (127 t → 110 t), paradajza (117 t → 78 t), krompira (104 t → 77 t), paprike (110 t → 71 t) i karfiola (70 t → 46 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     45 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

 

Srbija Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda.

Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga. U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija.

Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće. Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi.

Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje. Zašto učestvovati? Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku: • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu; • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte; • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta; • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje; • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju; • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu.

Rastuće prilike Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć. Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano.

Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa. Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku. Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika.

Gledajući okolo i ispred Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme: Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020. Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina? Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina?

Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha? Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje? Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti.

Registracija Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije. Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 30. 10. DO 05. 11. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.555 tona robe.

DUPLO MANJE TIKVICA             

Najviše se trgovalo: kupusom (303 t), crnim lukom (215 t), grožđem (139 t), jabukom (135 t), šargarepom (127 t), paradajzom (117 t), paprikom (110 t), krompirom (104 t), karfiolom (70 t), tikvicom (34 t), krastavcem (27 t), bananom (20 t) i suvom smokvom (19 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (281 t → 303 t), jabuke (55 t → 135 t) i suve smokve (1 t → 19 t), dok je promet: crnog luka (225 t → 215 t), grožđa (152 t → 139 t), šargarepe (183 t → 127 t), paradajza (119 t → 117 t), paprike (127 t → 110 t), krompira (135 t → 104 t), karfiola (106 t → 70 t), tikvice (70 t → 34 t), krastavca (46 t → 27 t) i banane (21 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    30 - 60 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

suva smokva              130 - 160 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Uz druženje i dobru zabavu održana dečija pijaca

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3280-uz-druzenje-i-dobru-zabavu-odrzana-decija-pijaca

 

Karfiol je kupusnjača koja je nastala redukcijom cvetnih izdanaka. Zavisno od sorte, karfiol može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Bela ukusna cvast, odnosno „ruža“, koristi se za ljudsku ishranu. „Ruža“ ima lep ukus i hranljivu vrednost.

Najčešće se koristi kuvana, pohovana ili ukiseljena, a može se konzumirati i u svežem stanju. Bogata je vitaminima, proteinima i mineralnim materijama.

Karfiol se na istom zemljištu može gajiti tek posle 4-5 godina. Ako se gaji u zaštićenom prostoru kao glavni usev, onda može doći posle zelenog luka, spanaća i salate. U toku jeseni, neophodno je zemljište obraditi na 30-40 cm, i izvršiti površinku pripremu za sadnju rasada.

Opširnije u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec novembar.

 

Koje povrće donosi najveću zaradu? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3232-koje-povrce-donosi-najvecu-zaradu

Lekoviti divlji krompir - kako se gaji, a kako čuva?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3147-lekoviti-divlji-krompir-kako-se-gaji-a-kako-cuva

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31