U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.788 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (521 t), jabukom (227 t), krompirom (174 t), crnim lukom (159 t), šargarepom (156 t), paradajzom (121 t), krastavcem (94 t), pomorandžom (42 t), spanaćem (42 t), tikvicom (40 t) i jagodom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (354 t → 521 t), jabuke (171 t → 227 t), krompira (108 t → 174 t), crnog luka (139 t → 159 t), šargarepe (151 t → 156 t), spanaća (25 t → 42 t) i jagode (10 t → 25 t), dok je promet: paradajza (128 t → 121 t), krastavca (156 t → 94 t), pomorandže (43 t → 42 t) i tikvice (41 t → 40 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              40 - 50 din; prošle nedelje 80 - 110 din.

kupus                          15 - 20 din; prošle nedelje 20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

mladi luk                     70 - 100 din; prošle nedelje 100 - 120 din.

šargarepa                   15 - 55 din.

spanać                        30 - 40 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

tikvica                          50 - 70 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

paradajz (uvoz)          90 - 110 din; prošle nedelje 100 - 130 din.

krastavac                    50 - 70 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 60 din.

jagoda                        160 - 250 din.

pomorandža               50 - 110 din.

banana                       110 - 130 din.

limun                            120 - 160 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.231 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (335 t), jabukom (225 t), crnim lukom (139 t), šargarepom (123 t), krompirom (96 t), pomorandžom (52 t), spanaćem (37 t), cveklom (27 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (22 t), bananom (20 t) i rotkvicom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (218 t → 335 t), crnog luka (137 t → 139 t), šargarepe (97 t → 123 t), pomorandže (33 t → 52 t), spanaća (34 t → 37 t), zelene salate (22 t → 23 t), blitve (19 t → 22 t) i rotkvice (8 t → 20 t), dok je promet: jabuke (282 t → 225 t), krompira (120 t → 96 t) i cvekle (33 t → 27 t) bio manji. Promet banane je ostao isti kao i pretprošle nedelje (20 t).

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

šargarepa                   15 - 45 din.

spanać                        55 - 75 din.

cvekla                         20 - 30 din.

rotkvica                       80 - 120 din.

zelena salata              150 - 250 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 40 din.

pomorandža               35 - 85 din.

banana                       100 - 110 din.

limun                           60 - 120 din.

Na svega desetak kilometara od Beograda, u opštini Palilula, nalazi se selo Slanci, u kojem živi 2.000 stanovnika u 400 domaćinstava. Od povrtarstva, koje je i obeležje ovog kraja, živi 80 odsto stanovništva. Selo se prvi put pominje u zapisima iz 1716. godine. Prostire se sa obe strane Slanačkog potoka. Nastalo je na mestu gde je potok načinio poveću aluvijalnu ravan. Slanci su oduvek bili poznati po termalnim izvorima: Točak, Vruća voda, Vrele, Balabanovac, Obradova voda, Savina voda, Sarićeva voda, Bubanje i drugi. U selu je nekada bilo više bunara, ali su oni vremenom presušili. Prema predanju ovo selo je ime dobilo po slanom jezercetu Malom Slancu. Ako je zaista postojalo jezerce sa slanom vodom, što je moguće, s obzirom na brojne termalne izvore, ova verzija porekla imena Slanci je najpouzdanija. Više od sto godina u Slancima živi i povrtarstvom se bavi porodica Đorđević. I danas cela porodica Dragoslava Đorđevića angažovana je u proizvodnji povrća i od pvrtarstva oni žive. Od 1967. godine bili su kooperanti poljoprivredne zadruge "Povrtar". Dragoslav je biran u svim odborima. Posle reorganizacije, on je sa još dvanaest kolega jedan od osnivača Zadruge. Dragoslav se bavi uzgojem povrća na otvorenom polju na oko četiri hektara, u plastenicima površine oko 40 ari, oko jednom hektaru uzgoj povrća pod agril folijom. Od prošle godine porodica Đorđević se bavi i proizvodnjom jagoda. Uvezli su 8.000 sadnica, i zadovoljni su rodom, mada je godina bila sušna i rod je podbacio za 30 odsto. Posadili su sorte albu i kler. "Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. Pošto se jagoda gaji na foliji, onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva, već na taj način primenjujemo i sva potrebna đubriva, kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja, u prvom redu krompir, paradajz i papriku, druge vrste jagodastog voća, ali i neke druge povrtarske useve. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća 6 - 7 godina", istakao je Dragoslav. Meštani sela Slanci su takođe zainteresovani za proizvodnju jagode, pa im je Dragoslav poklonio oko 10.000 hiljada živica iz prve reprodukcije. " Za nas odmora nema. Radimo non stop. Zimi u plastenicima gajimo beli i crni luk, salatu, blitvu, peršun i rotkvice. Od proleća do leta, mesto zimskog useva zauzimaju paradajz, krastavci, razne paprike, babure, šilje i ljute, zatim tikvice i plavi patlidžan. Kada ovim kulturama prođe vreme, sejemo najčešće salate, ali i spanać i rotkvice, a zatim sledi zimska setva", uverava nas domaćin. Dragoslav kaže da na otvorenom gaje sve vrste povrća, osim paradajza koji ne može da dostigne kvalitet koji ima u plasteničkoj proizvodnji. Pastenici su standardnih veličina. Zalivaju se sistemom kap po kap i mikrorasprskivačima. Sistemu za zalivanje dodaju se tečna đubriva za prihranu kao i zaštitna sredstva, ukoliko se pokaže potreba za njima. Dragoslav izbegava da koristi zaštitna sredstva, koristi ih kad mora, i to ona sa kraćom karencom, što kraćim vremenskim periodom između tretiranja i berbe. Najmanje jednom godišnje plastenike đubri svežim i zgorelim stajnjakom. Sav rasad koji je potreban za proizvodnju uzgajaju u toplim lejama sa folijom u više slojeva. Porodica Đorđević svoje plodove najviše prodaje na pijaci u " Bloku 44", na kvantašu i preko zadruge "Povrtar". "Sve bi bilo dobro da ove godine suša nije umanjila rod i da nema ekonomske krize. Oseća se da ljudi nemaju para", ističe naš domaćin.

Nešto više od trećine građana Evropske unije starijih od 15 godina ne jede svakodnevno voće i povrće dok svaki sedmi pojede najmanje pet porcija. Razlike od članice do članice su osetne pa u Belgiji samo 16% stanovnika a u Rumuniji čak 65% ne jede svaki dan voće i povrće. S druge strane, udeo onih koji jedu preporučenih pet porcija voća i povrća svaki dan kreće se od 33% u Britaniji do manje od 5% u Rumuniji i Bugarskoj. Razlike u potrošnji primetne su i između muškaraca i žena, kao i između ljudi sa različitim nivoom obrazovanja.

Redovno kozumiranje voća i povrće smatra se važnim elementom zdrave i izbalansirane ishrane. EU podstiče konzumiranje voća u povrća pet puta na dan kampanjim "5 dnevno" na preporuku Svetske zdravstvene organizacije da svaki čovek pojede svaki dan najmanje 400 grama voća i povrća isključujući krompir i drugo krtolasto povrće koje sadrži skrob. Među članicama EU najmanji procenat stanovnika koji ne jedu svakodnevno voće i povrće zabeležen je u Belgiji (16%) a slede Portugalija (20,7%), Velika Britanija (21%), Italija (23%), Španija (25%), Slovenija (27%), Hrvatska (27,5%) i Grčka (30%). Istovremeno više od polovine populacije u Rumuniji (65%) i Bugarskoj (58,6%) ne jede svaki dan voće i povrće. Po između 45 i 50% starijih od 15 godina u Letoniji, Slovačkoj, Češkoj, Holandiji i Nemačkoj takođe ne jede voće i povrće svakodnevno.

Britanci najviše poštuju pravilo "5 dnevno"

Trećina populacije Velike Britanije (33,1%) i po četvrtina Danske (25,9%) i Holandije (25%) konzumira najmanje pet porcija voća i povrća svaki dan. S druge strane, tu naviku u ishrani ima samo 3,5% građana starih 15 i više godina u Rumuniji, 4,4% u Bugarskoj, 7% u Hrvatskoj, 7,2% u Austriji, 7,5% u Sloveniji i 7,8% u Grčkoj. Na nivou EU, svaki sedmi građanin (14,1%) od 15 i više godina u 2014. se držao pravila "5 dnevno". Statistike pokazuju da građani sa višim nivoom obrazovanja češće poštuju pravilo "5 dnevno" od manje obrazovanih. Te razlike su najveće u Britaniji a najmanje u Grčkoj. Na nivou EU, 18,8% visoko obrazovanih starih 15 ili više godina jede najmanje pet porcija voća i povrća dnevno prema 12,1% onih sa nižim obrazovanjem, što predstavlja razliku do 6,7 procentnih poena. Među članicama EU taj jaz je najveći u Britaniji, 15,6 procentnih poena, a slede Danska (14,3) i Portugalija (11,5). Istovremeno je razlika manja od dve procentna poena registrovana u Grčkoj (0,9), Nemačkoj i Austriji (1,6), pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Inače, za odrasle porcija podrazumeva 80 grama voća ili povrća a kod dece količina zavisi od starosti, veličine tela, nivoa fizičke aktivnosti. Porcija za odrasle otprilike odgovara količini koja staje na dlan. Jedna porcija voća su npr. dve šljive ili kivija, sedam jagoda, tri kajsije, jedna banana ili kruška ili pomorandža, pola grejpfruta, 30 grama sušenog voća. Porciju povrća čine dva cveta karfiola, četiri kašike spanaća ili boranije, tri kašike kuvanog povrća, poput šargarepe, parče krastavca od 5 centimetara, jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza.

Izvor: EurActiv.rs

 

Ove godine, od januara do septembra, iz Srbije je izevezeno voća i povrća za 609 miliona dolara, a ta je roba u ukupnom srpskom izvozu učestvovala sa 5,5 odsto.  Naročito se voće pokazalo uspešnim na domaćoj i svetskoj pijaci. Ni u jednoj delatnosti poljoprivredne proizvodnje za prvih devet meseci nisu ostvareni rezultati kao u proizvodnji i prometu gotovo svih vrsta voća. Još da ne bolujemo od dobro poznate, stare nam boljke pa da svetu ne prodajemo mahom sirovo već prerađeno voće i povrće, imali bsmo  još više berićeta iz voćnjaka i bašti. Ali, ako bude onako kako najavljuju nadležni, moglo bi da se krene žustrije u tom pravcu, s obzirom na to da bi u agrarnoj kasi za narednu godinu trebalo više da bude  para za investicije i preradne kapacitete. A ako zaista poljoprivrednici budu od države  dobili veće podsticaje za ulaganja u hladnjače, skladišta, sušare i nove prerađivačke linije, onda bi trebalo pametno i da ih ulože, da se ugledaju na najuspešnije u tome.

Nedavno je grupa novinara u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu imala priliku da obiđe skladišne i prerađivačke kapacitete u Andaluziji, nekada najsiromašnijoj španskoj oblasti, a sada jednom od vodećih izvoznika voća i povrća u Evropi. Uverili smo se, tamošnji voćari i povrtari prednjače u  proizvodnji ovih kultura zahvaljujući značajnim ulaganjima u voćnjake i povrtnjake koji su zapravo prave fabrike  pod nebom ili u zatvorenim prostorima. Uspeh bez sumnje duguju opedeljenju i čvrstom stanovištu da bez primene nauke i novih tehnologija u poljoprivredi nema rezultata i napretka.

Jedna od firmi okrenutih nauci i tehnološkim dostignućima, koja se između ostalog, bavi voćem i povrćem, odnosno njegovom preradom na savremen, inovativan i jedinstven način je “Irkonfort” (IRConfort) iz Sevilje. Njena delatnost je široka i kompleksna, njeni proizvodi koriste se u industriji i energetici, a značajan segment njenog poslovanja je poljoprivreda, zapravo sušenje voća i povrća. Inovacija “Irkonforta”, kada je o poljoprivredi i preradi reč, zasniva se na upotrebi infracrvenih zraka, pa se takvi sistemi koriste i u sušenju poljoprivrednih proizvoda, ali i za zagrevanje plastenika, farmi…

Kako su nam objasnili predstavnici “Irkonforta”, najveća prednost sušara koje koriste infracrvene zrake je značajna ušteda kada je o utrošku energije reč. Recimo, oko 70 odsto troškova proizvodnje se smanjuje, zavisno od cene struje u svakoj zemlji.

Naveli su primer Čilea, koji je veliki uvoznik proizvoda “Irkonforta” .  Kako su objasnili, po kilogramu nekog proizvoda utrošak struje je 1,20 dolara, a upotrebom njihovog sistema smanjuje se značajno energetski trošak. Za sušenje voća u sušari “Irkonforta” izdatak za energiju je 0,30 centi, dakle, čak 90 centi po kilogramu manji su energetski troškovi.

Na ovaj način Španci, ali i mnogi drugi proizvođači voća i povrća širom sveta, u brojnim južnoameričkim i evropskim zemljama u koje “Irkonfort” izvozi inovativne proizvode, suše ananas, pomorandže, jabuke, breskve, pa čak i beli luk, koji nakon tog procesa poprima tamnu spoljašnju boju ali se može jesti sam, bez ikakvih dodataka i obrade, jer nema neprijatnog mirisa, prijatnog je ukusa, a u procesu prerade nije izgubio svojstva i kvalitet. 

Infracrveni modeli opreme za sušenje voća i povrća, uverili smo se, visokog su kvaliteta. Kako su nam objasnili stručnjaci ove kompanije, kroz delovanje infracrvenih zraka kod proizvoda se I nakon preradesve hranjive tvari i vitamini zadržavaju.  

-Oprema je proizvedena u Španiji, patentirana je i višestruko smanjuje operativne troškove. Primenom ove tehnologije zadržavaju se pri dehidraciji gotovo sva organoleptička svojstva i nutritivne vrednosti svežeg voća i povrća – naveli su eksperti “Irkonforta” demonstrirajući nam rad opreme koju proizvode.

Kako su kazali, na tržištu se dobro kotiraju poluindustrijske, kao i industrijske mašine za sušenje. Dužina trajanja procesa sušenja zavisi od gustine proizvoda, ali i od oblika  voća – da li je ono isečeno na šnite, kocke… Na mašini koja sadrži 17 emisionih ploča može da se osuši stotinu kilograma jabuka. Ukoliko se suši jabuka isečena na šnite, prosec  traje između pet i osam sati, u zavisnosti od toga koji stepen isušenosti želi da se postigne. Druga prednost u odnosu na standardne mašine na tržištu je to što su ove modularne, mogu da se dodaju emisione ploče ili tacne, da se šire u zavisnosti od potrebe. Važno je samo da prostorija u kojoj se mašina nalazi bude dobro provetrena, a nije potrebna nikakva infrastruktura. Recimo i to da ploče ne dotrajavaju, nema roka trajanja. Cena ovakve manje mašine je oko 2.500 evra.

 

 Članak je u celosti objavlkjen u Agrobiznis magazinu za decembar 2016.

 Autor:

Slađana Gluščević

Najviše se trgovalo: kupusom (236 t), jabukom (231 t), šargarepom (128 t), mandarinom (53 t), crnim lukom (51 t), prazilukom (43 t), krompirom (41 t), paradajzom (37 t), pomorandžom (37 t), bundevom (24 t), cveklom (20 t), bananom (18 t) i grožđem (18 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (219 t → 236 t), šargarepe (110 t → 128 t), praziluka (28 t → 43 t), pomorandže (32 t → 37 t), bundeve (21 t → 24 t), cvekle (18 t → 20 t) i banane (16 t → 18 t), dok je promet: jabuke (262 t → 231 t), mandarine (108 t → 53 t), crnog luka (61 t → 51 t), krompira (41 t → 41 t), paradajza (45 t → 37 t) i grožđa (67 t → 18 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                      30 - 80 din.

praziluk                       50 - 60 din.

cvekla                         25 - 30 din.

bundeva                      25 - 30 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

grožđe                        60 - 80 din.

jabuka                         20 - 70 din.

pomorandža               50 - 100 din.

mandarina                  70 - 100 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          50 - 150 din.

U mestu Sutjeska, u opštini Sečanj, u toku je izgradnja fabrike za hladnu preradu povrća, sa skladištem. Ta fabrika je deo Poljoprivredno-ribarskog preduzeća Sveti Nikola, a kako je najavljeno, u planu je da bude otvorena u maju 2017.
 
Posao bi u ovom pogonu trebalo da dobije oko 120 ljudi.
 
Gradilište je u četvrtak (17. novembra 2016. godine) obišao predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović.
 
Fabrika za hladnu preradu povrća je prvi proizvodni pogon koji se gradi u sečanjskoj opštini nakon tri decenije.
 
- Mi smo danas sa rukovodstvom opštine Sečanj dogovorili da organizujemo sastanak predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, i da, u dogovoru sa kompanijom, povežemo registrovane poljoprivredne proizvođače, i da im predstavimo one mere koje ćemo mi preduzimati. U pitanju je dodela bespovratnih sredstava za intenziviranje proizvodnje, koja će biti veza sa fabrikom koja otkupljuje i koja prerađuje poljoprivredne proizvode - rekao je Mirović.
 
Fabrika u Sutjesci ima i sopstvenu proizvodnju sirovina. Kapaciteti za preradu biće oko 14.000 tona povrća, a skladišni oko 7.200 tona.
 
- Imamo u planu i dodatno proširenje skladišnih kapaciteta, kao i širenje asortimana, na preradu voća - rekla je Sandra Međedović, direktorka proizvodnje.
 

Roda se, kao domaća trgovina sa tradicijom, pridružila potrazi za šampionima u pripremanju najboljeg i najpoznatijeg srpskog proizvoda u svetu, pa je iz tog razloga podržala najveći ajvar karavan u Srbiji pod nazivom „Izađi mi na teglu“ koji se ove jeseni održava u više od 25 gradova širom Srbije.

Prvo takmičenje ajvara za medalju, održano je u nedelju 28. avgusta sa početkom od 9 časova na Sava promenadi u Beogradu, u kojem je učestvovalo 10 takmičarskih ekipa kojima su se pridružile i brojne javne ličnosti koje su se odlučile da podrže manifestaciju i pokažu svoju veštinu u pripremanju ajvara. Tokom celodnevnog druženja na nedeljnom megdanu ukrstile su se varjače ali i tajni recepti, a pobedu je zasluženo osvojio ženski fudbalski tim Rad, koji se na ovaj način plasirao u finale ovog velikog gastro izazova.

Okupljeni oko iste ideje, Roda, kao pokrovitelj celokupnog karavana, svi učesnici, javne ličnosti, organizatori manifestacije i emisija Žikina Šarenica, su kroz akciju Jedna tegla za puno osmeha, donirali 1.000 tegli ajvara Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj u Beogradu i tako ih obradovali ovim ukusnim srpskim proizvodom.

U prvom ovogodišnjem kvalifikacionom takmičenju snage su odmerile najrazličitije ekipe. Sa varjačama u rukama mogli smo da vidimo i Suzanu Mančić, Maju Volk, aktuelnu Miss Srbije Katarinu Šulkić, glumicu Ivu Štrljić, pevačice Kseniju Mijatović i Jellenu kao i Saša Plećević poznatiji kao Dr. Feelgood, koji su u ulozi kapitena pojedinih ekipa pripremali svoje recepte. Moram da naglasim da smo ponosni na činjenicu da smo po prvi put uspeli da realizujemo našu akciju Jedna tegla za puno osmeha u okviru koje je donirano 1.000 tegli ajvara deci bez roditeljskog staranja iz Zvečanske ulice. Donator celokupne količine ajvara je Roda kao pokrovitelj treće sezone karavana Izađi mi na teglu“ – navodi jedan od organizatora manifestacije Ljiljana Vukotić.

Izazov u pravljenju najboljeg domaćeg ajvara se nastavlja već u utorak 30. avgusta u Požarevcu. Kako priprema zimnice nije običaj koji se neguje samo zbog dobrog i ukusnog finalnog proizvoda, već i zato što je to idealna prilika da porodica bude na okupu, Roda je tim povodom obezbedila brojna akcijska sniženja na proizvode za pripremu zimnice i tako pozvala sve porodice iz ovog grada da zajedno zakuvamo najbolji srpski proizvod.

Karavan je u prethodne dve sezone obišao 40 gradova u Srbiji, imao više od 3.000 učesnika koji su proizveli više od 8.000 tegli ajvara, ali i pored toga glavni pokretač manifestacije bila su nasmejana lica svih učesnika i pobedničkih ekipa u svakom od gradova, kao i pobednika celokupnog takmičenja koji su s ponosom poneli titulu najboljih ajvar majstora u Srbiji.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd trgovalo se sa ukupno 2.418 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (457 t), paprikom (411 t), kupusom (250 t), paradajzom (184 t), šargarepom (155 t), šljivom (139 t), grožđem (138 t), breskvom (104 t), krompirom (97 t), crnim lukom (94 t), jabukom (82 t), dinjom (74), krastavcem (40 t), plavim patlidžanom (38 t), kukuruzom (21 t) i tikvicom (19 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (252 t → 411 t), kupusa (244 t → 250 t), paradajza (142 t → 184 t), šargarepe (149 t → 155 t), šljive (113 t → 139 t), crnog luka (78 t → 94 t), jabuke (69 t → 82 t) i plavog patlidžana (34 t → 38 t), dok je promet: lubenice (581 t → 457 t), grožđa (141 t → 138 t), breskve (110 t → 104 t), dinje (121 t → 74 t), krastavca (50 t → 40 t) i tikvice (29 t → 19 t) bio manji.

Promet krompira (97 t) i kukuruza (21 t) ostao je isti kao i prethodne nedelje.

Cene (po kilogramu):

  • krompir      30 - 40 din.
  • kupus                  25 - 30 din.
  • crni luk     25 - 35 din.
  • šargarepa           20 - 45 din; prošle nedelje 50 - 70 din.
  • paradajz            35 - 70 din.
  • paprika    20 - 60 din; prošle nedelje 20 - 90 din.
  • krastavac          30 - 50 din.
  • tikvica 40 - 60 din.
  • plavi patlidžan 20 - 40 din.
  • pečurke šampinjoni   70 - 80 din. (pakovanje)
  • kukuruz 30 - 50 din.
  • grožđe                    70 - 90 din; prošle nedelje 70 - 120 din.
  • breskva 50 - 80 din.
  • šljiva                      20 - 40 din.
  • lubenica 10 - 15 din; prošle nedelje 13 - 15 din.
  • dinja 25 - 30 din.
  • jabuka                25 - 60 din.
  • banana       100 - 130 din.

Leptirasta vaš duvana otporna na isekticide i nosilac opasnih virusa za biljne kulture prvi put je otkrivena u prirodi u SAD, što je izazvalo zabrinutost za rod voća i povrća. Ova vrsta insekta potiče iz Sredozemlja, verovatno sa zasada paradajza u Španiji i Portugaliji, gde je vremenom razvila otpornost na pesticide. Opasnost od širenja ove vaši otporne na pesticide se shvata vrlo ozbiljno u Evropi i vlasti često pozivaju poljoprivrednike na oprez.

Leptirasta vaš duvana primećena je u aprilu u uređenim baštama bogatog okruga Palm Bič, na Floridi, na jugoistoku SAD, u kojima baštovani redovno prskaju cveće i žbunje insekticidima.

Insekt, koji pripada jednoj od najinvazivnijih vrsta u svetu, već je pre više od 10 godina otkriven u jednom privatnom rasadniku u Arizoni, na jugozapadu SAD. Od tada je primećen u više od 20 saveznih država, ali uvek u staklenicima ili rasadnicima, ne i u prirodi.

Ovo je prvi put da ova vaš bude otkrivna u prirodi u SAD, što predstavlja ozbiljnu pretnju kulturama poput paradajza, boranije, pamuka ili dinje.

"Problem će mnogo teže moći da se kontroliše" i ova vrsta insekata možda nikada neće biti iskorenjena, kaže Lens Ozborn, profesor entomologije na Univerzitetu u Floridi. On je dodao da "stvari otežava to što su otporne na pesticide".

"Najboljim tretmanom kojim raspolažemo može ih se uništiti 90-91%", rekao je Ozborn na sastanku proizvođača u Homstedu, poljoprivrednoj zoni u blizini Majamija.

Leptirasta vaš duvana se hrani sokovima iz lišća a njihov izmet omogućava razvoj gljivica. Lišće tamni što otežava fotosintezu. Pored toga, ovi insekti prenose više od 100 zaraznih bolesti koje slabe biljke, a voće i povrće čine nejestivim.

U svetu postoji na desetine različith vrsta ovih insekata. Ova vrsta (Bemisia tabaci) biotipa Q potiče iz Sredozemlja, a otpornost na pesticide je verovatno razvila na zasadima paradajza u Španiji i Portugaliji.

Opasnost od širenja ove vaši se shvata vrlo ozbiljno u Evropi i vlasti često pozivaju poljoprivrednike na oprez. Slično je i u Izraelu u kome je takođe primećena ova vrsta otporna na tretmane.

Britansko Ministarstvo za životnu sredinu smatra da leptirasta vaš duvana "ima potencijal da postane velika pretnja".

Na Floridi ova vaš otporna na pesticide je otkrivena u aprilu na više od 40 mesta u divljini. Ovj insekt može da živi na 600 različitih biljnih vrsta, od kojih se 300 uzgaja na Floridi.

"Pored činjenice da su otporne na pesticide, brine nas i brojnost biljaka na kojima mogu da žive", rekao je Ozborn.

Insekt biotipa Q nije još načinio veću štetu na Floridi ali vlasti pojačavaju kontrole i inspekcije i pripremaju planove kako bi stavile pod kontrolu širenje ove vaši uvođenjem i karantina ako bude potrebno.

"Leptirasta vaš duvana biotipa Q predstavlja ozbiljan rizik za poljoprivrednu proizvodnju u Floidi koja vredi 120 milijardi dolara, kao i za dva miliona radnih mesta", rekao je komesar za poljoprivredu na Floridi Adam Patnam.

Smatra se da su druge vrste ove vaši doprinele gladi u Africi i unele pometnju u poljoprivredni sektor na jugu SAD tokom 1980-tih i 1990-tih.

Zbog toga vlasti podstiču poljoprivrednike da kontrolišu redovno biljke. Poljopirvrednici takođe mogu besplatno da pošalju uzorke laboratoriji američkog Ministarstva poljoprivrede na analizu, a vlasti često sprovode nenajavljene kontrole.

Ozborn je rekao i da nema mesta za paniku jer su postojeći insekticidi efikasniji nego na pre 30 godina, kao  i da se širenje može bolje kontrolisati ako se kombinuju različiti proizvodi i ako postoji program suzbijanja.

Ne postoji, međutim, čarobna formula. Iako su insekticidi jači nego ranije, smatra se da su doprineli većoj smrtnosti populacije pčela i drugih insekata oprašivača.

Ozborn je rekao da, imajući u vidu koliko su vaši otporne, neće moći da se protiv njih koriste prirodna ili biološka rešenja.

Izvor: AFP

Foto: USDA/Wikimedia Commons

http://www.euractiv.rs/ 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31