Povodom informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima da je ograničen izvoz srpskih proizvoda na tržište Ruske Federacije, obaveštavamo javnost da, uprkos tome što bi se neko i radovao takvim neistinama, je reč o apsolutno netačnim tvrdnjama, kao i da je u prethodnom periodu postignuta izuzetna saradnja sa nadležnim ruskim institucijama.

Potvrda dobre saradnje je značajan i konstantan rast izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije na tržište Ruske Federacije, posebno povrća i voća. U prvih osam meseci (januar-avgust) 2017. godine izvoz povrća iz Srbije u Rusiju bio je veći za 22 odsto nego u istom periodu 2016. godine, a izvoz voća bio je veći za 10 odsto.

Konkretno, u avgustu smo imali oko 1.200 pošiljaka, dok smo za pomenutih 12 pošiljaka u dnevnoj komunikaciji sa kolegama iz ruske nadležne inspekcije koje ćemo i obavestiti o rezultatima analiza istih. Svakako, ukoliko bude potrebe, inspektori Roseljhoznadzora su pozvani da u svakom trenutku dođu u Republiku Srbiju i zajedno sa srpskim kolegama analiziraju sve sporne tačke. 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović će sledeće nedelje u Moskvi učestvovati na sednici mešovite komisije gde će sa najvišim ruskim zvaničnicima, između ostalog, i ministrom poljoprivrede Aleksandrom Tkačevim, razgovarati o svim pitanjima. Ruska Federacija je za Srbiju jedan od dva najviša prioriteta u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Kada u Srbiji pomenete asparagus, svako će pomisliti na starinsku dekorativnu biljku sa bezbroj mekih zelenih iglica, a retki će znati da se misli na povrće – špargle. Špargla spada u najstarije povrće, koje su proizvodili i koristili još stari Rimljani. Ona je poreklom iz Evrope. U poslednje vreme se koristi u celom svetu, i pripada grupi retkog, delikatnog i skupocenog povrća. Na našem području se koristi bela etiolirana, dok se u drugim zemljama kao što je Francuska, Engleska i SAD, koristi i zelena. Sve je stvar navike. Bela se bere pre nego što izdanak dođe u kontakt sa sunčevom svetlosti. Špargla je višegodišnja biljka, od koje se najčešće koriste mladi i sočni izdanci. Zbog svog bogatog sastava u vitaminima, i drugim korisnim satojcima, često se koristi u ishrani bolesnika. Ona u dobro negovanim višegodišnjim zasadima, može da se eksploatiše godinama. U zemlji obrazuje takozvani podzemni „čokot“, sa mesnatim belim korenom, u kome se nagomilava hrana, koja služi za rezervu. Ta hrana služi za obrazovanje izdanaka sledeće godine. Zanimljivo je, da svake godine, deo starog korena izumre, a iz vršnog „ čokota „ izbije“ novi, i na njegovom gornjem delu se obrazuju krupni, pokriveni ljuspama, pupoljci, iz kojih u proleće izrastaju izdanci, koji se dok su mladi, upotrebljavaju kao povrće. Špargla je višegodišnja kultura koja ostaje na istom mestu 10 do 12 godina. Zasnivanje novog zasada, na istoj površini, ne preporučuje se pre 4 do 5 godina. Neki proivođači su dodavali ostatke korena stare špargle u „novo“ zemljište, što je inhibiralo rast nove špargle. To je upozorilo na autotoksičnost. Međutim, kada se zemljište starog šparglišta dezinfikuje, nove biljke nisu zaostajale u rastu. Špargla najbolje uspeva u oblastima sa umerenom temperaturom u toku vegetacije, i oštrom zimom. Na temperaturama ispod 10° C, izdanci kreću sa razvojem. Retko, zaista retko, zimski mrazevi mogu oštetiti šparglu, odnosno čokote i izdanke. Voli umereno vlažna, duboka ocedna, i rastersita zemljišta, ne voli teška, vlažna, ali i peskovita, i plitka zemljišta. Špargla voli da je parcela okrenuta ka jugu, i da se na njemu ne zadržava voda. U njivskim uslovima, špargla se proizvodi pomoću rasada. Za ovaj način proizvodnje treba 500-600 gr semena. Prve godine se proizvodi rasad, a druge godine u rano proleće, počinje se sa sadnjom u parcelu, koja je ranije dobro pripremljena, i u koju je zaorano pri osnovnoj obradi na što veću dubinu 60-100 t /ha stajskog đubriva . S proleća se posle jesenjeg oranja, površina plitko poore ili kultivira.Pred sađenje, ubacuje se oko 500 kg/ha mineralnog đubriva sa odnosom NPK elemenata 1:2:4. Približno ista, ili nešto veća količina mineralnih đubriva, unosi se svake godine. Najbolje i jedino ispravno je, pre zasnivanja šparglišta, uraditi agrohemijsku analizu zemljišta, i po preporuci primeniti pravilno, i pravovremeno preporučene količine organskog i mineralnog đubriva. Šparglu možemo uzgajati direktnom setvom, ili iz rasade. Pošto direktna setva za početnike obično nije tako uspešna, bolje je odlučiti se za rasadu, jer će budući zasad biti mnogo ujednačeniji i kvalitetniji. Jednogodišnje sadnice špargle, lako se sade i ukorenjuju, pa su pogodnije za sadnju od dvogodišnjih, ali se ove druge češće koriste, jer ranije sazrevaju. Nabavljene sadnice sade se u dobro pripremljene kanale, dubine 25 cm i široke 30 cm. Pri sadnji treba voditi računa da ne oštetimo koren, jer se na njegovom gornjem delu formiraju pupoljci, iz kojih će tokom proleća izniknuti mladi, mesnati izdanci. Stoga je kod sadnje potrebno lepo raširiti koren po dnu kanala, na kojem je sloj stajskog đubriva, te ga potom treba zakopati. Prvo se razgrne zemlja do osnove izdanka, i etiolirani izdanci se onda seku. Obojeni zeleni izdanci se seku, kada budu 12 - 20cm iznad zemlje. Berba traje od kraja aprila do kraja maja, čak i do kraja juna, i to svakodnevno. Uvek raditi u rano jutro, ili kasno popodne. Savet pri kupovini Pošto ne može da se čuva dugo čak ni u frižideru, kupujte samo svežu, jedru. Sveža špargla je teška u ruci, puna vode. Pripema se sveža, i samo takvu je treba koristiti u ishrani. Ako smo prinuđeni da je ne koristimo odmah, najbolje je da je uvijemo u mokru krpu, zatim u plastičnu kesu, i stavimo je u frižider. Šparglu treba koristiti u ishrani, pa je preporuka da se i domaćinstva, koja do sada nisu koristila šparglu, započnu da pripremaju jela od nje, i sa njom. Sigurno će doprineti lepšem ukusu obroka, a i uticaće povoljno na svoje, i zdravlje svojih ukućana. Odličan je diuretik, i preporučuje se za detoksikaciju organizma. Od stabljike špargle se prave čajevi. Koristi se sve više kao lekovita biljka, ali za tu namenu treba uvek koristiti savete stručnog lica za tu oblast.

IZVEŠTAJ O TRGOVANjU POLjOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 11. 09. DO 17. 09. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.395 tona robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (402 t), paprikom (309 t), crnim lukom (211 t), jabukom (175 t), krompirom (174 t), grožđem (161 t), krastavcem (142 t), tikvicom (133 t), kupusom (123 t), šargarepom (119 t), breskvom (104 t), lubenicom (89 t), dinjom (42 t), plavi patlidžan (37 t) i šljivom (31 t).


DUPLO VIŠE TIKVICA I GROŽĐA

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (310 t → 397 t), crnog luka (171 t → 156 t), jabuke (122 t → 165 t), grožđa (84 t → 83 t), krastavca (120 t → 107 t), tikvice (72 t → 69 t), kupusa (88 t → 101 t) i breskve (82 t → 100 t), dok je promet: paprike (140 t → 378 t), krompira (104 t → 186 t), šargarepe (151 t → 149 t), lubenice (320 t → 159 t), dinje (122 t → 58 t), plavog patlidžana (42 t → 61 t) i šljive (38 t → 53 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):
krompir 20 - 40 din.
kupus 30 - 40 din.
crni luk 15 - 25 din.
šargarepa 15 - 35 din.
tikvica 30 - 35 din.
paradajz 25 - 60 din.
krastavac 28 - 45 din.
paprika 30 - 70 din.
plavi patlidžan 45 - 60 din.
pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
jabuka 20 - 50 din.
breskva 50 - 100 din.
šljiva 40 - 60 din.
grožđe 50 - 100 din.
lubenica 18 - 22 din.
dinja 25 - 35 din.
banana 80 - 90 din.
limun 150 - 170 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Septembar predstavlja period kada počinjemo sa spremanjem zimnice, tako da je to i period kada kupujemo veće količine voća i povrća.

Povodom početka sezone spremanja zimnice, Veletržnica Beograd, kao najveća institucija za promet poljorivredno-prehrambenih proizvoda, spremila je bogatu ponudu svežeg voća i povrća po najpovoljnijim cenama, u odnosu na maloprodajne cene.

Ovom prilikom pozivamo sve potrošače a posebno naše starije građane da kupuju na Veletržnici Beograd. Pored najpovoljnijih cena, krajnji potrošači su sigurni da kupuju zdravo i sveže voće i povrće, direktno od naših proizvođača. Potrošači su takođe sigurni da će dobiti tačnu količinu robe koja je izmerena.

Veletržnica Beograd je za naše najstarije potrošačespremila simbolične poklone koji će se deliti na izlazu sa Veletržnice, utorkom i četvrtkom od 08:00 h do 10:00 h, tokom septembra meseca.

Spremite zimnicu na vreme od svežeg voća i povrća koje ćete naći na Veletržnici Beograd.

Veletržnica Beograd je udaljena samo 7 km od centra grada i nalazi se na bivšoj Kvantaškoj pijaci. Trgovina i promet robe se odvija od 00 do 24 časa svakog dana, čak i za vreme državnih i verskih praznika.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Izvoz iz Srbije na rusko tržište u prvoj polovini godine vredeo je 471 milion dolara, i veći je za 24,1 odsto u odnosu na isti period 2016. Očekuje se da izvoz premaši milijardu dolara do kraja 2017. godine.

Na rusko tržiše u prvoj polovini 2017, najviše smo izvozili sveže jabuke, jagode, trešnje, višnje, hula hop čarape, hartiju i karton, lekove, pneumatske spoljne gume, centrifugalne pumpe, proizvode od aluminijuma. 

Izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije beleži rast u segmentu plasmana voća od 11 odsto, mlečnih proizvoda 6,5 odsto, povrća 10,5 odsto, mesa i prerađevina za čak 186 odsto i pića 36 odsto, rekao je Dejan Delić, direktor predstavništva PKS u Rusiji. 

Uvoz iz Ruske Federacije od januara do kraja juna beleži rast od 1,6 odsto. Uvezeno je robe za 809,4 miliona dolara, najviše sirove nafte, prirodnog  gasa, aluminijuma, rude gvožđa, žice od rafinisanog bakra.

Ukupna trgovinska razmena Srbije i Rusije u prvom polugođu iznosila je skoro 1,3 milijarde dolara. Ruska Federacija je treći trgovinski partner Srbiji, a plasman srpskih proizvoda na rusko tržište karakteriše startna, cenovna, konkurentna prednost u odnosu na druge, uvozne proizvode zahvaljujući jedinstvenom, preferencijalnom trgovinskom sporazumu i bescarinskom izvozu na tržište od preko 144 miliona stanovnika.

O značaju rezultata srpskog izvoza u Rusiju svakako govori i faktor udaljenosti od preko 2200 kilometara, koji i pored visokih transportnih troškova i uticaja na finalnu cenu proizvoda, ne ograničava tražnju jer je srpski proizvod cenjen, prepoznat kao kvalitetan, ima kupca. Taj trend, kako ocenjuju privrednici, treba zadržati i unaprediti saradnju jer potencijal nije ni izdaleka iscrpljen.

Grupa novinara, u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu, imala je priliku da obiđe skladišne i prerađivačke kapacitete u Andaluziji, nekada najsiromašnijoj španskoj oblasti, a sada jednom od vodećih izvoznika voća i povrća u Evropi. Uverili smo se, tamošnji voćari i povrtari prednjače u proizvodnji ovih kultura, zahvaljujući značajnim ulaganjima u voćnjake i povrtnjake koji su zapravo prave fabrike pod nebom, ili u zatvorenim prostorima. Uspeh bez sumnje duguju opedeljenju i čvrstom stanovištu, da bez primene nauke i novih tehnologija u poljoprivredi nema rezultata i napretka.

Jedna od firmi okrenutih nauci i tehnološkim dostignućima, koja se između ostalog, bavi voćem i povrćem, odnosno njegovom preradom na savremen, inovativan i jedinstven način je “Irkonfort” (IRConfort) iz Sevilje. Njena delatnost je široka i kompleksna, njeni proizvodi koriste se u industriji i energetici, a značajan segment njenog poslovanja je poljoprivreda, zapravo sušenje voća i povrća. Inovacija “Irkonforta”, kada je o poljoprivredi i preradi reč, zasniva se na upotrebi infracrvenih zraka, pa se takvi sistemi koriste i u sušenju poljoprivrednih proizvoda, ali i za zagrevanje plastenika, farmi…

Kako su nam objasnili predstavnici “Irkonforta”, najveća prednost sušara, koje koriste infracrvene zrake je značajna ušteda, kada je o utrošku energije reč. Recimo, oko 70 odsto troškova proizvodnje se smanjuje, zavisno od cene struje u svakoj zemlji.

Naveli su primer Čilea, koji je veliki uvoznik proizvoda “Irkonforta”. Kako su objasnili, po kilogramu nekog proizvoda, utrošak struje je 1,20 dolara, a upotrebom njihovog sistema, smanjuje se značajno energetski trošak. Za sušenje voća u sušari “Irkonforta” izdatak za energiju je 0,30 centi, dakle, čak 90 centi po kilogramu manji su energetski troškovi.

Na ovaj način Španci, ali i mnogi drugi proizvođači voća i povrća širom sveta, u brojnim južnoameričkim i evropskim zemljama, u koje “Irkonfort” izvozi inovativne proizvode, suše ananas, pomorandže, jabuke, breskve, pa čak i beli luk, koji nakon tog procesa poprima tamnu spoljašnju boju ali se može jesti sam, bez ikakvih dodataka i obrade, jer nema neprijatnog mirisa, prijatnog je ukusa, a u procesu prerade nije izgubio svojstva i kvalitet. 

Infracrveni modeli opreme za sušenje voća i povrća, uverili smo se, visokog su kvaliteta. Kako su nam objasnili stručnjaci ove kompanije, kroz delovanje infracrvenih zraka kod proizvoda se i nakon preradesve hranjive tvari i vitamini zadržavaju.  

- Oprema je proizvedena u Španiji, patentirana je i višestruko smanjuje operativne troškove. Primenom ove tehnologije zadržavaju se pri dehidraciji gotovo sva organoleptička svojstva, i nutritivne vrednosti svežeg voća i povrća – naveli su eksperti “Irkonforta” demonstrirajući nam rad opreme koju proizvode.

Kako su kazali, na tržištu se dobro kotiraju poluindustrijske, kao i industrijske mašine za sušenje. Dužina trajanja procesa sušenja zavisi od gustine proizvoda, ali i od oblika voća – da li je ono isečeno na šnite, kocke… Na mašini koja sadrži 17 emisionih ploča može da se osuši stotinu kilograma jabuka. Ukoliko se suši jabuka isečena na šnite, prosec traje između pet i osam sati, u zavisnosti od toga koji stepen isušenosti želi da se postigne.

Druga prednost u odnosu na standardne mašine na tržištu je to što su ove modularne, mogu da se dodaju emisione ploče ili tacne, da se šire u zavisnosti od potrebe. Važno je samo da prostorija u kojoj se mašina nalazi bude dobro provetrena, a nije potrebna nikakva infrastruktura. Recimo i to da ploče ne dotrajavaju, nema roka trajanja. Cena ovakve manje mašine je oko 2.500 evra.

Fruitnet Forum South-East Europe vraća se u Beograd, i nudi ekspertsku analizu potencijalnih područja rasta za trgovinu.

Važnost jugoistočne Evrope, kao izvora svežeg voća i povrća, na nekim od ključnih svetskih uvoznih tržišta i dalje raste, prema novoj analizi Fruitnet Media International, pred svoj drugi godišnji sastanak Fruitnet Forum South-East Europe u Beogradu 21. i 22. novembra 2017.

Tokom proteklih pet godina, zabeleženo je značajno povećanje vrednosti izvoza nekoliko različitih kategorija svežeg voća i povrća, iz zemalja jugoistočne Evrope, uključujući jabuke, jagodičasto voće, koštuničavo voće, paradajz i krastavce. Kod zemalja kao što su Srbija, Hrvatska i Slovenija, koje su naročito veliki proizvođači, deo te potražnje izazvan je potrebom Rusije da pronadje alternativne izvore nakon blokade Evropske unije. U isto vreme, međutim, ostala tržišta u samoj EU, kao i na nešto daljem Bliskom istoku, sada uzimaju više proizvoda iz ovog regiona.

Pitanje je, da li se ovaj rast može održati u narednim godinama? Fruitnet Forum South-East Europe, osnovan 2016. godine, kao mesto za povezivanje kupaca i uvoznika sa proizvođačima i izvoznicima, predstavlja dragocenu priliku za dobavljače voća i povrća u regionu, da saznaju više o tome kako da razviju, diverzifikuju i povećaju svoj izvoz. Štaviše, to je dragocena prilika za međunarodne dobavljače da otkriju nove komercijalne mogućnosti u samom regionu.

Ovaj godišnji događaj, koji se u odrzava u Beogradu 21. i 22. novembra 2017. godine, istražiće jak postojeći potencijal za rast proizvodnje svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Vodeći stručnjaci iz oblasti ove industrije ponudiće informacije i uvid, naglasiti međunarodne trendove, identifikovati područja gde se tražnja povećava i ponuditi sveže ideje koje bi mogle povećati prodaju u zemlji i inostranstvu.

Fruitnet Forum South-East Europe organizuje vodeća industrijska publikacija Eurofruit, deo Fruitnet Media International Group.

 

 

 

Ako volite da radite u bašti ili ako posedujete plastenik, gajenje blitve će predstavljati pravo zadovoljstvo, kako zbog njene jednostavnosti tako i zbog njenih veoma korisnih i hranljivih sastojaka u svakodnevnoj ishrani.U ljudskoj ishrani koristi se lišće blitve.Ono je ukusno, hranljivo i upotrebljava se na isti način kao i spanać a lisne drške kao špargla i karfiol. Može se koristiti tokom cele vegetacije sistemom odabiranja listova.Listovi blitve su odličan izvor antioksidanasa i vitamina C (na 100 g obezbeđuje 33% preporučene dnevne količine). Blitva je bogata i kompleksom vitamina B, kao što su folati, nijacin, vitamin B6, tiamin i panotenska kiseline. Bogata je i vitamimom A i njegovim prekursorima, antiokdsidantima kao što su beta-karotin, lutein i zeaksantin. Bogat je mineralima kao što su bakar, kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, mangan, koji igraju značajnu ulogu u kontroli krcnog pritiska, formiranju antioksidantnog enzime superoksid-dismutaze, kao i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i ćelijsku oksidaciju. Interesantno je da je blitva i izvor omega-masnih kiselina. Smatra se da redobno konzumiranje blitve pomaže prevenciji osteoporoze, anemije usled manjka gvožđa, nedostatka vitamina A, kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva.Otpornost blitve na zimu omogućava nam da je posejemo u jesen ili krajem leta. Tako se i kasnije tokom godine zdravi i kvalitetni listovi blitve, mogu se koristiti se za ishranu ljudi na razne načine. Postoje dva botanička varijeteta: lisnata blitva sa listovima od svetlozelene do tamnozelene boje, i rebrastva blitva sa izraženim lisnim drškama. Ovo vreme je idealno za blitvu. Ona se može sejati sukcesivno od februara do jula, na dubini 2-4 cm sa 10-20 g semena na 10 m. Seme klija na temperaturi od 3 do 4°C, dok je optimalna za razvoj biljke 18-25 °C. Gaji se na rastojanju između redova od 20-35 cm i u redu 5-30 cm.Najbolje uspeva na srednje teškom, plodnom zemljištu. U bašti se đubri sa 20-30 kg stajnjaka i sa 50-80 kg NPK (15:15:15) đubriva, a u biobašti sa 15-20 kg komposta na 10 m². Dve trećine đubriva daju se pred setvu, a trećina za prihranjivanje kada je u fazi 6-8 listova. Blitva se obavezno mora zalivati u vreme suše da bi listovi bili sočniji a i po potrebi se vrši okopavanje.Blitva se bere otkidanjem dva do tri spoljna lista rozete tokom 2-3 meseca. Zavisno od sorte (lukulus, lionska i dr.) ostvaruje se prinos od 30-60 kg na 10 m. Salata od blitve Sastojci 2 veze blitve 4 struka mladog crnog luka ½ kašičice soli2 kasike maslinovog ulja 1 kašika jabukovog sirćeta ili limunovog soka Priprema Blitvu dobro operite i barite u sudu bez vode 10 minuta. Ocedite višak tečnosti i začinite salatu. Ukrasite po želji – peršun, neven… PRILOG OD BLITVE Sastojci • 350-400g obarene blitve • 30g brašna • 2-3 čena belog luka • 200-250 ml mleka • so po ukusu • ulje Priprema: Blitvu očistiti i oprati. Blitvu kuvati dok u potpunosti ne omekša. Kada se ohladi sitno je iseći. Kada se zagreje ulje sipati brašno i posle nekoliko sekundi dodati luk pa pustiti da se brašno blago uprži i dobije boju. Dodati blitvu, promešati pa naliti sa mlekom. Kuvati dok se masa ne zgusne. Posoliti i poslužiti toplo. Po želji doliti još mleka ako procenite da je suviše gusto.

Jedno od mnogo važnih segmenata, jeste pravilno kominovanje pojednih grupa namirnica. Osim učenja dece o pravilnim principima i vrsti hrane, važno je naučiti ih da hranu ispravno kombinuju.

Suština toga je u tome da se uneta hrana dobro svari, a hranljivi sastojci u potpunosti iskoriste. Ukoliko se hrana loše kombinuje, dolazi do procesa truljenju u probavnom traktu, i u tom slučaju više je štete od unete hrane nego koristi, zbog oslobađanja toksina do kog dolazi. Da pojednostavimo: namirnice koje sadrže belančevine, trebalo bi jesti odvojeno od namirnica koje sadrže ugljene hidrate, iz prostog razloga što ih organizam probavlja na potpuno različit način.

Činjenica da konzumiranje određenih vrsta pasulj,a i drugog zrnevlja mahunarki, dovodi do proizvodnje gasov,a često se navodi kao negativni efekat, budući da pasulj sadrži i belančevine i ugljene obrokahidrate. Međutim, danas se zna da to nije razlog njegove bučne reputacije. Neke vrste zrnevlja mahunarki sadrže balančevine kao što je lektin, koje enzimi iz naseg sistema za varenjene mogu da svare.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Ne, teška srca kažete sebi, neću pojesti taj nezdravi kolač, nego ću uzeti zdravu lanenu pločicu. Možete odahnuti, jer naučnici kažu da niko ne može odlučiti šta je za vas zdravo, osim vas samih, piše Foks njuz.

Šta je zdrava hrana za nas, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/2880-naucnici-dosli-do-novih-saznanja-u-vezi-sa-time-sta-je-zdrava-hrana-za-nas

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 21. 08. DO 27. 08. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.390 tona robe.

              

Najviše se trgovalo: paradajzom (670 t), lubenicom (354 t), krastavcem (218 t), paprikom (217 t), dinjom (167 t), crnim lukom (126 t), šargarepom (123 t), grožđem (109 t), breskvom (108 t), krompirom (102 t), jabukom (94 t), kupusom (93 t), tikvicom (90 t) i šljivom (39 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (166 t → 242 t), paprike (169 t → 211 t), crnog luka (80 t → 126 t), grožđa (80 t → 109 t), breskve (94 t → 108 t), jabuke (89 t → 94 t) i šljive (30 t → 39 t), dok je promet: lubenice (668 t → 570 t), krastavca (243 t → 218 t), dinje (192 t → 167 t), šargarepe (124 t → 123 t), krompira (103 t → 102 t), kupusa (99 t → 93 t) i tikvice (162 t → 90 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          30 - 35 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     15 - 40 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        80 - 100 din; prošle nedelje 90 - 110 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Saveti za dvostruko veći prinos kornišona:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2886-saveti-za-dvostruko-veci-prinos-kornisona

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30