Dugogodišnji proizvođač krompira i luka Branislav Zelenović iz Siriga kaže da, uprkos epidemiji i skraćenom radnom vremenu marketa, nema problema da domaći krompir stigne do velikih i malih radnji, niti da ode preko granice u izvoz.

Veliki deo krompira otišao je već za Albaniju i Severnu Makedoniju navodi Zelenović i dodaje da zbog tražnje krtole u zemlji i izvan, domaći krompir sada ima dobru velecenu. Kilogram se kreće od 45 do 50 dinara, a kilogram luka na veliko je još skuplji, 60 dinara.

Po njegovim rečima, veliki domaći proizvođači uspevaju da namire potrebe domaćeg i inostranog tržišta i za lukom.

- Naš luk odlazi u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, u domaće i strane trgovinske lance kod nas. Veliki deo je već prodat van naše zemlje, a deo čuvamo za potrebe stanovništva, dok ne dospe novi rod - kaže Zelenović.

I proizvođač krompir iz Despotova Miloš Hajduk kaže da prodaja krompira ide odlično, ali da povrtari imaju kupusa koji nije prioritetna hrana veletrgovcima, pa ga naručuju u smanjenim količinama.

- Sada kupus držimo u hladnjačama, sve u nadi da ćemo uspeti da ga prodamo do maja. Zbog manje tražnje, opala je i cena kilogram kupusa, košta svega 20 dinara, što proizvođačima nikako ne odgovara - kaže Hajduk.

U ozbiljnom problemu su povrtari iz Futoga koji kisele ribani kupus. Na lageru imaju više stotina hiljada tona, pa su oni okupljeni oko udruženja Futoški kupus odlučili da ribanac poklanjaju.

Predsednik Udruženja Radivoj Ćulum kaže da su deo već poklonili Crvenom krstu, a imaju volju da ga poklone i u karantine.

- Ne stižu nam više narudžbine od velikih trgovinskih lanaca, jer cene da kiseli kupus nije priorotetna hrana, premda je bogat vitaminom C, pa smo odučili da ga damo u karantine - rekao je Ćulum, i pozvao da im se jave oni koji kuvaju za ljude smeštene tamo, bez obzira na to gde se nalaze, jer Udruženje ribani kupus poklanja svima, i onima u Nišu, Beogradu, Kragujevcu.

Za razliku od kupusa, svežeg i kiselog, proizvođači pasulja oslobodili su se viška. Proizvođač iz Siriga Siniša Arsić rekao je da je uspeo da proda sav prošlogodišnji pasulj i od pre izvesog vremena nema ga na lageru.

Arsić je naveo da oko 1. maja kreće iznova da seje pasulj, s tim što će sada duplirati površine, na 40 jutara.

Pre više od meseca dospele su rotkvice i zelena salata iz plastenika. Deo tog povrća poljoprivrednici su uspeli da prodaju, a drugi deo stigao je baš u vreme kada je proglašeno vanredno stanje, pa se sada snalaze kako da dođu do potrošača.

Kako kaže Nenad Panić iz Vilova, koji trenutno vodi brigu o tome kako da proda preostali deo rotkvica i salate.

Uglavnom, kaže, dolaze preporodavci i oni kupuju, ali ne velike količine. Panića brine i kako će uspeti da proda krastavce koji dospevaju za mesec dana i šta će raditi s paradajzom, koji treba da sazre krajem maja.

– Jedino mi preostaje da se uzdam u to da će do tada epidemija biti na kraju i da ću se tako izvući – navodi Panić, i dodaje da problem povrtarima nije samo kako da prodaju namirnice, već što i kupovna moć potrošača opada, pa se sada više kupuju krompir i luk, brašno, šećer, ulje, nego povrće iz plastenika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2839444/krompir-i-luk-se-prodaju-kupus-i-povrce-iz-plastenika-slabo

Budući da su novosadske pijace zbog koronavirusa zatvorile svoje kapije do daljeg, na „Fejsbuku” je od 22. marta otvorena grupa „Pijaca Novi Sad”, da bi se prodavci i kupci mogli povezati i nastaviti svoju dugogodišnju saradnju. Jedan od administratora grupe Zoran Nikolić rekao je za naš list da je ideja potekla onog trenutka kada je video vest da će pijace biti zatvorene zbog vanrednog stanja i zdravstvene bezbednosti građana.– Pošto nigde nije bilo navedeno do kada će trajati ta obustava, pomislio sam da bi trebalo iskoristiti mogućnosti interneta i povezati ljude – kaže Nikolić. – Potražio sam da li tako nešto već postoji i pošto u tom trenutku nisam našao ništa slično, pokrenuo sam grupu na „Fejsbuku”. Nekoliko prijatelja je učestvovalo sa svojim idejama kako bi to trebalo da izgleda, a zamisao je da se u grupi povežu proizvođači, odnosno prodavci, s krajnjim korisnicima – kupcima i, koliko vidimo, uspeli smo u toj nameri, jer u ovom trenutku grupa broji više od 8.000 članova.

Tako to biva u modernom svetu tehnologija da uz malo mašte, volje i želje, nastane virtuelna pijaca, koja predstavlja mesto trenutnog okupljanja i odabira potrebnih namirnica, a potrebe su različite. Kako je rekao Zoran, postoje sekcije za određenu kategoriju robe ili stvari, u kojima ljudi ostavljaju svoje ponude i kontakt.

– Trudimo se da ne širimo obim tih sekcija da bi sve bilo preglednije i pristupačnije – kaže naš sagovornik. – LJudi su odlično reagovali na ovu ideju i, iskreno, nisam očekivao toliki odziv. Zato sam za sada prezadovoljan, a mislim da su i članovi. Jedina zamerka je da dosta njih ne pročita pravila kojih se treba pridržavati, pa to može uneti konfuziju. Stoga molimo sve buduće članove da se upoznaju s pravilima i pokušaju da ih ispoštuju.

Zaista, kada malo „surfujete” grupom, reakcije ljudi su uglavnom pozitivne, jer se može poručiti bukvalno sve, i to direktno od proizvođača. Vidljivo je raspoređeno koji proizvod se može naći u određenom segmentu, od odeće i obuće, zimnice i sira, mleka i mlečnih proizvoda, preko yema, kolača, razne robe iz Mađarske, čokoladnih bombona i slatkiša, zatim zdrave hrane, meda, jaja i testinina, do voća i povrća. Moguće je naći sve za bebe i decu, cveće i zelenilo, peškire i posteljinu, kao i hranu za kućne ljubimce, kozmetiku i sanitarije, hobi pozamanteriju, ali i duvan, cigarete, pa čak i elektromaterijal, alate i rezervne delove. Osim toga, svaka pijaca ima svoj odeljak, u kojem se oglašavaju i jedni i drugi, od Satelitske i Riblje, preko Kvantaša do Najlona.

– Nemam uvid u to koliko je tačno prodavaca u grupi, čak dosta ljudi misli da sam ja jedan od prodavaca, pa mi šalju upite za raznu robu – kaže Nikolić. – Nisam radio na povezivanju pijaca, već sam se trudio da na zahtev članova sve lepo organizujem i napravim sekcije, a proizvođači i prodavci ostavljaju svoju ponudu i kontakt. Kupci potom kontaktiraju s njima i dogovaraju se kako će preuzeti i platiti robu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/fejsbuk-otvorio-virtuelne-pijacne-tezge-29-03-2020

Posle višemesečnog miholjskog leta umesto jeseni i zime, paori u Srbiji se plaše baba Marte ili prolećnog mraza i prizivaju obilne kiše u aprilu i maju koje bi nadoknadile deficit vlage i spasile poljoprivrednu sezonu.

Malo je reći da su kraj prošle i početak ove godine atipični u Srbiji: visoke, gotovo prolećne temperature, meseci bez kiše, kamoli snega, nezapamćeno zagađenje vazduha skrajnuli su još jedno pitanje od kojeg se živi: kakva će biti rodna godina?

Docent meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Ana Vuković ističe za "Blic" da su duge suše tokom jeseni i zime stvorile veliki deficit vlage.

- Sneg tokom zime stvara i podzemne rezervoare vode. Manjak snega ove zime uticao je i da bude manje takvih podzemnih rezervoara. Taj deficit mogle bi da nadoknade samo kiše narednih meseci. Za sada ne možemo tačno da znamo kakvo nas proleće očekuje pošto tačne meteorološke prognoze postoje samo za sedam dana unapred - naglašava Vuković.Kako kaže, najveći poljoprivredni strahovi vezani su za naredne dane i nedelje.

- Najveća opasnost preti od ranog i pogotovo kasnog mraza pošto su zbog visokih temperatura biljke već ušle u razvijeni period vagetacije i jako su osetljive čak i na mali mraz. Zato će za poljoprivrednu sezonu pored prolećnih kiša biti značajno i da ne bude mrazeva - objašnjava Vuković.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu na smeru voćarstvo Milovan Veličković ističe da će nepovoljni meteorološki uslovi prethodnih meseci posebno pogoditi voće.- Druga polovina 2019. godine je bila sušna, a zima bez snega što je stvorilo deficit vlage pogoto na imanjima koje nemaju sistem navodnjavanja. Krajnje atipična godina sa visokim temperaturama uslovila je rani početak vegetacije i otvaranje pupoljka već u ovoj fazi kod dženerike, kajsije, breskve, nektarine, badema... Ukoliko dođe do prolećnih mrazeva, to bi moglo da nanese veliku štetu ovom voću. Tako je bilo pre dve-tri godine kada je do mraza došlo polovinom aprila - apostrofira Veličković.

Naš sagovornik pak tvrdi da kasni prolećni mraz ne može štetiti svom voću.

- Recimo, jabuka, kruška i šljiva, a pogotovo maline, kupina, dunja i mušmula koje kasnije ulaze u period vegetacije su otpornije na mrazeve - podvlači Veličković.Slične muke ove poljoprivredne sezone očekuju i povrtare, smatra penzionisani profesor na smeru povrtarstva Petar Munćan.

- Sušna zima stvorila je, primera radi, u Banatu deficit vlage od 100 mililitra po kvadratu, što bi morale da nadoknade kiše u aprilu i maju. To znači da bi ovog proleća moralo da padne 100 litara kiše više u odnosu na normalni prosek. Dodatni problem poljoprivrednicima stvara i činjenica da cena semena i đubriva raste - ističe Munćan i dodaje da su pojedini poljoprivrednici poput njega kupili đubrivo još jesenas dok nije poskupelo.

Inače, procene su da će ove poljoprivredne sezone cena semena i đubriva u proseku biti veća za 10 odsto.Na Poljoprivrednom fakultetu ističu da će cenu visokog zagađenja vazduha u Srbiji ove zime platiti animalni, a ne biljni svet.

- Biljke pročišćuju ugljen-dioksid i vazduh. Inače, uzrok zagađenja vazduha i sušne zime je isti. Imali smo stabilnu atmosferu i visok pritisak vazduha zbog čega nije bilo oblaka i padavina - naglašava Ana Vuković, docent meteorologije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koliko-ce-godina-biti-rodna-manjak-vlage-i-mraz-mogli-bi-da-stete-vocu/zmgspsh

Najveći međunarodni sajam voća i povrća "Fruit logistica" koji je održan u Berlinu od 5. do 7. februara naši izlagači su iskoristili da sklope nove poslovne aranžmane za izvoz voća ali i povrća. Za razliku od prošle godine na ovogodišnjem sajmu su objedinjeni štandovi Srbije (12 izlagača) i Vojvodine (8).U organizaciji "Razvojne agencije Vojvodine" nove kupce u Berlinu traže kompanije: "Sweet cherry lady" iz Čeneja, "Vlabons" iz Jaska, "COPA" iz Dobanovaca, "Agro Trust" iz Deča, "Sirmium Fruit" iz Šida i "Carska Bašta" iz Zrenjanina. Na "Fruit logistici" su prisutne i dve zemljoradničke zadruge "Agronom" iz Pivnica i "Krsturska Paprika" iz Ruskog Krstura.

Vladimir Popić iz kompanije "Sweet cherry lady" iz Čeneja gaji trešnje na 20 ha.

Veliko interesovanje je za naše trešnje, al i ostali izlagači na štandu su imali niz sastanaka sa kupcima iz Rusije iz EU. Nudimo i kvalitet i dobru cenu. Već imamo nekoliko ugovorenih sastanaka sa predstavnicima velikih trgovačkih lanaca pa se nadam da ćemo sklopiti dobre poslove.

Naše izlagače su na sajmu "Fruit logistica" posetili i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, njegov kolega zadužen za regionalni razvoj i međuregionalnu saradnju Ognjen Bjelić, kao i savetnik predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, Goran Lazović.

"Izlagači iz Vojvodine objedinjeno sa kolegama iz Srbije već drugu godinu za redom izlažu na sajmu na kome se sastaju najveći prodavci i kupci na svetu. Trebalo bi napomenuti da AP Vojvodina subvencioniše nastup naših proizvođača i drago mi je da su na ovaj način u prilici da promovišu svoje proizvode i da ih prodaju širom sveta. Dobri rezultati sa sajma iz prošle godine su nas naveli da nastavimo sa tom praksom i ove godine ali planiramo nastup i za narednu godinu. Pored toga što subvencionišemo primarnu proizvodnju neophodno je da našim proizvođačima pomognemo da nastupe na međunarodnim sajmovima kako bi svoje proizvode mogli da ponude i svetskom tržištu", rekao je na sajmu Vuk Radojević.Na ovogodišnjem sajmu najviše se diskutovalo o tome kako sprovesti globalnu održivost proizvodnje voća i povrća kroz inovacije. Sa 3.300 izlagača iz 93 zemlje, što je više nego ikad, od kada se sajam održava od 1993., "Fruit logstica" potvrdila je primat najvećeg skupa poslovnih ljudi u svim segmentima proizvodnje voća i povrća.

Zvanični partner ovogodišnjeg sajma je Ekvador. "Naša misija je otvaranje novih tržišta u Evropi", rekao je na otvaranju sajma Luis Rojas, predsednik "Udruženja malih poljoprivrednih proizvođača" "Santa Rosa". "Došli smo u Berlin da upoznamo potencijalne kupce koji će kupovinom našeg voća pomoći seoskim gazdinstvima da napreduju."Na konferenciji "Smart Horticulture Global", govoreno je o integrisanom upravljanju štetočinama, robotici i veštačkoj inteligenciji. Inače, izlagači i posetioci bili su vrlo zainteresovani za "Forum proizvodnje". U "Laboratoriji budućnost" upoznavali su se sa inovativnim proizvodima i konceptima. U "Logističkom čvorištu" govoreno je o problemima koji se tiču distributivnih mreža. Tehnologija sutrašnjice predstavljena je na "Tech Stage"-u.Kada je o izazovima u proizvodnji reč u "FRUIT LOGISTICA Trend Report"-u 2020., nazvanom "Napravi pravu stvar (pravilno) (Do The Right Thing (Right))", naglašava se da sve veći broj kupaca traži održive modele snabdevanja koji nalaze rešenja za probleme poput klimatskih promena, a u izveštaju se navodi da prednost na tržištu stiču oni koji obezbede proizvodnju i distribuciju proizvoda na etičniji i ekološki prihvatljiviji način. Mnogi izlagači u Berlinu pokazali su da su više su nego spremni da iskoriste tu mogućnost.

Ulaganje u ljude i njihov kontinuirani razvoj predstavlja izuzetno važan deo slike o održivosti na sajmu "Fruit logistica" 2020. godine. "Globalna ženska mreža", na "Career Netvork"-u ženama je ponudila slobodna radna mesta. Obezbeđene su i druge profesionalne mogućnosti za studente, mlade stručnjake i ljude sa iskustvom u ovom sektoru.

Ovogodišnji poboljšani izgled sajma grupisao je razne segmente - npr., u "Hali 8.1", najnovnije tehnologije u zatvorenom prostoru izlažu vodeće kompanije ovog sektora - BayWa, Edeka, Fresh Del Monte, GlobalGAP, SanLucar i Zespri BaiVa. U "Hali B", gde su i naši izlagači, posetioci su mogli da se upoznaju sa proizvodima i uslugama iz jugoistočne Evrope i Sredozemlja.Na ovogodišnjoj "Fruit logistici" izuzetne mere predostrožnosti su preduzete zbog pojave "korona virusa". A samo dan pre početka sajma, čak polovina kineskih kompanija otkazalo je učešće.

U svakom slučaju, profesionalni proizvođači voća i povrća, svakako bi trebalo da posete Fruit logisticu. Pre toga je važna i priprema. Tačno bi trebalo da se isplanira šta će se na sajmu posetiti, a poslovni sastanci se ugovaraju i nekoliko meseci pre samog sajma.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/otvorena-nova-trzista-za-nase-voce-i-povrce_1091267.html

U Beogradu je krajem novembra održana radionica na temu GLOBALG.A.P. standarda, u organizaciji sertifikacionih kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su prisustvovali zainteresovani poljoprivredni proizvođači – nosioci individualnih poljoprivrednih gazdinstava i predstavnici firmi koje se bave otkupom i trgovinom
voća i povrća iz Beograda i okoline a predavač je bio Nikola Damljanović, zvanični GLOBALG.A.P. ocenjivač. Ujedno, ovo je bila i prilika da se iz prve ruke nešto bliže upoznamo sa ovim standardom, sa njegovim istorijatom, značajem, zahtevima…
Šta je zapravo GLOBALG.A.P. standard i zašto je on bitan za proizvođače u Srbiji?
GLOBALG.A.P. je privatni standard koji je napravljen za potrebe maloprodajnih lanaca širom sveta. Priča o ovom standardu počinje ne tako daleke 1997.
godine sa inicijativom 17 evropskih maloprodajnih lanaca (Lidl, Metro, Tesco, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, Coop, Spar i dr.) za iznalaženjem efikasnog rešenja kontrole proizvođača - dobavljača svežeg voća i povrća. Naime, u to vreme javnosti su već bili poznati skandali na tržištu hrane u vezi sa pojavom patogenih bakterija (Ešerihija, Listerija i sl.), kao i prekomernih ostataka teških metala i pesticida na voću i povrću, nedeklarisane genetički modifikovane hrane i dr. i osnovni cilj ovog standarda je bio sprečavanje ovakvih i sličnih skandala u objektima maloprodajnih lanaca. Sa tim u vezi, te godine je nevladinoj
i neprofitnoj organizaciji „Food Plus“ iz Kelna, Nemačka, poveren zadatak definisanja standarda dobre poljoprivredne prakse („Good Agriculture Practice –
G.A.P.“), a par godina kasnije tj. 2000. godine u Barseloni je javnosti predstavljena prva verzija ovog standarda, koji je tada dobio naziv EUREPG.A.P.
Vremenom, ovu inicijativu su podržali i brojni drugi lanci maloprodajnih objekata širom sveta kroz svoje članstvo u ovom standardu, tako da je danas njihov
broj između 40 i 50 (fotografija 1 pokazuje trgovačke lance koji su trenutni članovi GLOBALG.A.P. standarda). Pored evropskih lanaca, 2007. godine članovi ove grupacije postaju i neki američki trgovački maloprodajni lanci, od kojih je svakako najvažniji Walmart (tada, ali i trenutno najveći lanac maloprodajnih objekata u svetu), čiji je ulazak inicirao promenu naziva standarda. 2007. godine naziv EUREPG.A.P. se menja u GLOBALG.A.P, u ime koje standard nosi i danas. Značaj GLOBALG.A.P.-a se ogleda prvenstveno u tome što veliki broj proizvođača voća i povrća iz Srbije plasira svoje proizvode na tržište EU – direktno ili preko posrednika, upravo kroz objekte maloprodajnih lanaca, koji, kao osnovni preduslov za saradnju postavljaju upravo validan GLOBALG.A.P. sertifikat, odnosno sertifikovanu proizvodnju. Pored toga, neki od ovih trgovaca (Ahold Delhaize, Lidl, Metro…) posluju i u Srbiji i u velikoj meri su već svojim dobavljačima nametnuli proizvodnju u skladu sa određenim standardima, od kojih je GLOBALG.A.P. najčešći kada je reč o svežem voću i povrću.
Koje zahteve GLOBALG.A.P. standard postavlja pred poljoprivredne proizvođače?
U suštini, standard čini ček-lista tj. lista provere koja se sastoji od 222 zahteva (222 kontrolne tačke), dakle reč je o veoma obimnom i zahtevnom standardu. U praksi, nikada nisu svi ovi zahtevi primenjivi, tako da je njihov realan broj prilikom kontrole nešto manji. Na primer, jedan od zahteva kod proizvodnje povrća jeste primena plodoreda, ali kada je proizvodnja voća tj višegodišnjih vrsta u pitanju, ovaj zahtev nije primenjiv. Dalje, 5 kontrolnih tačaka se odnosi na proizvodnju Genetički Modifikovanih Organizama (GMO), no obzirom da je proizvodnja GMO u Srbiji zakonski zabranjena, ovi zahtevi su takođe neprimenjivi. Slično tome, proizvođači koji nemaju navodnjavanje ne moraju da odgovaraju na zahteve koji se odnose na navodnjavanje itd.
Od 222 kontrolnih tačaka, najveći broj se odnosi na samu zdravstvenu bezbednost proizvoda. Na primer, dosta kontrolnih tačaka se bavi higijenom proizvodnje, bilo da je reč o berbi, transportu, prebiranju ili pakovanju proizvoda. Pa tako, zahteva se blizina toaleta i oprema za pranje
ruku na polju gde se vrši berba i u objektu u kojem se proizvod dalje pere / prebira / skladišti / pakuje, kao I čista ambalaža u koju se proizvodi beru, čisto transportno vozilo, zdravi berači tj. berači bez vidljivih simptoma zaraznih i prenosivih bolesti i sl.
Takođe, dosta kontrolnih tačaka se odnosi na upotrebu sredstava za zaštitu bilja koji bitno utiču na bezbednost hrane: potrebno je da se vode zapisi o svim tretmanima, da se prilikom upotrebe poštuju uputstva sa deklaracije, konzumna i radna karenca, da se radi analiza na prisustvo ostataka pesticida i sl.
Pored zahteva za bezbednost proizvoda, veliki broj kontrolnih tačaka se odnosi na zdravlje i bezbednost radnika na radu.
Na primer, između ostalog, vodi se računa da svi radnici koji rukuju sa opasnim materijama (pesticidima, koncentrovanim kiselinama i sl.) imaju na raspolaganju i koriste odgovarajuću zaštitnu odeću (maske za lice, gumene rukavice, nepromočive mantile, čizme i sl.). Osim toga, na
gazdinstvu je u svakom trenutno potrebno imati pribor za prvu pomoć u blizini mesta na kojem se radi i najmanje jednu osobu obučenu za pružanje prve pomoći. Treća oblast (pored bezbednosti hrane i bezbednosti radnika) kojoj se pridaje velika pažnja jeste zaštita životne sredine. Jedan od primera je upravljanje praznom ambalažom od pesticida. Naime, GLOBALG.A.P. zahteva od poljoprivrednih proizvođača da se ova ambalaža nakon upotrebe dobro opere tj. da bude čista, da se skladišti pod ključem odnosno u uslovima sa ograničenim pristupom, i najzad da se uklanja putem registrovanih sistema za
ukljanjanje ove vrste otpada (zabranjeno je spaljivanje ove ambalaže, njeno zakopavanje, bacanje u šumu, reku, upotreba na gazdinstvu za druge svrhe i sl.).
Kako funkcioniše proces sertifikacije i koliko često se vrši kontrola sa ciljem obnove sertifikata?
Proces sertifikacije je relativno jednostavan i nema prevelikih razlika u odnosu na neki drugi standard. Najpre, proizvođač se prijavljuje sertifikacionom telu za sertifikaciju popunjavanjem prijavnog formulara u kojem navodi osnovne podake o sebi i o svojoj proizvodnji koju prijavljuje za sertifikaciju. Na osnovu popunjene prijave sertifikaciono telo izdaje finansijsku ponudu za sertifikaciju. Ukoliko proizvođač prihvati ponudu sertifikacionog tela, zaključuje se ugovor o sertifikaciji, nakon čega proizvođač biva registrovan u GLOBALG.A.P. bazu podataka koja se nalazi na internet stranici https://www.
globalgap.org/uk_en/. Tom prilikom mu se dodeljuje jedinstveni GLOBALG.A.P. broj (GGN – GLOBALG.A.P. number, sastavljen od 13 cifara), putem kojeg on
i njegovi kupci mogu uvek pratiti aktuelno stanje sertifikata (da li je validan ili je istekao/suspendovan/ukinut; za koje proizvode je izdat i sl.).
Nakon ovog, administrativnog dela, sledi praktičan deo sertifikacije a to je kontrola proizvodnje na licu mesta kojom prilikom se proverava primenjivost
i ispunjenost zahteva definisanih u listi provere (222 kontrolne tačke). Kontrola se mora obaviti tokom berbe, što je pravilo samog standarda. Ukoliko tokom kontrole budu uočene neke neusaglašenosti (nedostaci), proizvođaču se daje rok (28 dana) za uklanjanje tih nedostataka. U slučaju da se eventualni nedostaci uklone, stiču se uslovi za izdavanje sertifikata, koji se izdaje na tačno godinu dana tj. 365 dana od datuma izdavanja. Proces re-sertifikacije tj. obnove sertifikata se sprovodi svake godine i svake godine se vrši kontrola ispunjenosti zahteva na terenu pre izdavanja / obnove sertifikata.
Za kraj, na radionici je bilo reči i o poljoprivrednoj proizvodnji bez ostataka pesticida. Možete li nam reći nešto više o tome?
Da, proizvodnja bez ostataka pesticida („Pesticide residues free“ ili „Zero residues“), je relativno novi koncept tj. globalno novi standard u sertifikaciji poljoprivrednih proizvoda. Reč je o proizvodnji kojom se dobijaju poljoprivredni proizvoda koji na sebi i u sebi ne sadrže ostatke pesticida. Pratično, ovo se potvrđuje analizom odgovarajuće laboratorije kao i sertifikatom izdatim nakon tih analiza. Uzorkovanje proizvoda vrši srtifikaciono telo, a ono može biti na polju, tokom berbe, ali i iz skladišta gotovih proizvoda, iz prometa (iz prodavnice) i sl, jednom ili više puta godišnje, a sve u zavisnosti od analize rizika samog proizvođača, njegove proizvodnje i njegovog proizvoda. Na primer, jagoda ili jabuka su mnogo rizičniji proizvodi od pšenice ili ovsa kada je u pitanju upotreba pesticida, dalje proizvodnja od 10ha pod jagodom, na 10- ak različitih parcela je svakako rizičnija od proizvodnje na jednom mestu i na površini od 1ha i sl.
Granica detekcije na koju laboratorije danas rade ispitivanje širom sveta kao i granica izveštavanja je 0,01mg/kg, tako da izdati sertifikat, kao i logo o odsustvu pesticida na proizvodu garantuju potrošaču da taj proizvod ne sadrži nijedan pesticid iznad ove granice.
Napominjem da ovde nije reč o organskoj proizvodnji, u kojoj je upotreba sintetičkih pesticida i sintetičkih đubriva zabranjena. Ovde je više reč o integralnoj
proizvodnji, u kojoj su dopušteni sintetički inputi, ali na takav način, da se kao krajnji rezultat ove proizvodnje dobija „čist“ proizvod tj. proizvod bez ostataka pesticida.

U slučaju da je neko od naših čitalaca zainteresovan za sertifikaciju po nekom od ovih standarda ili za dodatne informacije u vezi sa ovom temom, na koji
način se mogu informisati?
Za sve dodatne informacije, čitaoci i svi zainteresovani nam se mogu obratiti putem telefona: 060/3158905 ili e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tj. nikola.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

AgroNET – Centar za obrazovanje i istraživanja” sa Univerziteta u Beogradu Poljoprivrednog fakulteta, u saradnji sa Univerzitetom Kalifornija (UC) - Davis „Postharvest Technology Center“ (SAD) kreirali su prvi specijalistički kurs „Savremene tehnologije čuvanja voća i povrća posle berbe” prema potrebama industrije u sektoru voća i povrća, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

 Kurs se sastoji iz dva dela:

- Prvi, teorijski deo kursa biće održan u Naučno tehnološkom parku, u Beogradu, ulica Veljka Dugoševića 54, od 2. do 5. decembra 2019. godine.

Cilj Kursa je da kompanijama omogući da na osnovu stečenih znanja formulišu sopstvene strategije za očuvanje kvaliteta proizvoda i marketing.

Polaznicima će se preneti najsavremenija znanja u oblasti očuvanja kvaliteta, procesa zrenja i propadanja svežih hortikulturnih proizvoda, GAP-a i sistema za rukovanje proizvodima posle berbe. Polaznici će se upoznati sa tehnologijama za skladištenje, pakovanje i rukovanje svežim voćem i povrćem. Steći će znanja o značaju bezbednosti hrane, upoznaće se sa standardima i propisima, sa higijenskim dizajnom, kao i savremenim praksama marketing-menadžmenta.

- Drugi deo kursa su posete industriji, planirane za 6. i 7. decembar 2019. Tokom obilazaka industrije, polaznicima će biti prikazane različite operacije i tehnologije rukovanja voćem i povrćem nakon berbe. Objekti planirani za posetu su skladišta za pakovanje, rashladni i skladišni sistemi i distributivni centri na različitim lokacijama u Srbiji.

 Ovo je prvi Kurs u Srbiji, sertifikovan od strane UC Davis Postharvest Centra i Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 

Za dodatne informacije, možete nas kontaktirati na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na broj 062/871-6958 ili 069/344-9949.

Izvor: Agrobizni magazin

Iako je pirotski kraj poznat kao stočarski, poljoprivrednici se sve više okreću povrtarstvu i voćarstvu. Tome umnogome doprinose i gradske subvencije Fonda za poljoprivredu, a broj korisnika je, kažu, u poslednjih sedam-osam godina desetak puta veći.Saša Antonović u šali kaže da je jedan od najvećih uzgajivača paprika u pirotskom kraju postao zahvaljujući tranziciji, kada je posle 25 godina ostao bez posla u "Prvom maju".Saši Antonoviću su otpremnina iz bivše firme i subvencije gradskog fonda za poljoprivredu, odredile dalji životni put i pomogle mu da započne plasteničku proizvodnju. Sada na 32 ara ima osam plastenika u kojima je oko 14.000 korena parike.

"Mogu da kažem da sam počeo sa jednim plastenikom koji sam dobio od "Helpa". I za ova ostala tri sam naravno dobio subvencije. Napomenuo bih da sam za ovu godinu ukupno uzeo 600.000", kaže Saša Antonović iz sela Mali Jovanovac.

Porodica Đorđević je, nakon analize tržišta, odlučila da se ozbiljnije posveti voćarstvu. Na nekada zapuštenom dedinom imanju na 700 metara nadmorske visine, trenutno gaje dunje na tri hektara.

"Od subvencija uložili smo u sistem za navodnjavanje,u sadni materijal, mašine za obradu zemljišta, za prskanje", navodi Saša Đorđević, uzgajivač dunja, i objašnjava da je za tri hektara bilo potrebno ulaganje od dvadesetak hiljada evra.

U pirotskom kraju poslednjih nekoliko godina podignuti su veći zasadi voća i povrća. Iako se time bave uglavnom porodice kojima je to dodatni izvor prihoda, ovakva proizvodnja je, a naročito voćarstvo, kažu stručnjaci, investicija za buduće generacije.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3698486/u-pirotskom-kraju-voce-i-povrce-dobro-uspeva-uz-subvencije.html

Sa skromnih 10 ari poljoprivrednog zemljišta moguća je zarada, ali je potrebno dobro isplanirati šta posaditi, od lekovitog bilja, do kupina, jagoda ili borovnica.

Ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada je više nego solidna. Na ovoj površini se od nevena može zaraditi oko 1.000 EUR, a od belog sleza 2.000 EUR.

Stručnjaci kažu da uvek vredi uložiti novac u kantarion, matičnjak, neven, bokvicu, kamilicu, beli slez, mirođiju i peršun, piše Blic. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, origano i ehinacea.

- Cena kilograma lekovitog bilja je od 300 do 500 dinara. Ulaganja većinom odlaze na sadni materijal, a ko ima više novca, pravi plastenik. Početnici bi trebalo obavezno da posade matičnjak, koji živi 10 godina, pa nema ulaganja u sadnice svake godine - kaže uzgajivač Boris Đačić iz Petrovaradina.

Kada je reč o borovnicama, sve češće se uzgajaju na manjim površinama. Prvi veći rod očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prodaja je zagarantovana, većina ide u izvoz, a cena nije manja od 700 dinara po kilogramu.

Na malim posedima spas mogu biti i plastenici i staklenici. Sadnja blitve na površini od 10 ari može da donese oko 40.000 dinara mesečno.

Žarko Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je na ovoj površini moguće sagraditi plastenik tunelskog tipa, koji će znatno popuniti kućni budžet:

- Ljute paprike, paradajz, krastavci i razno drugo povrće donose zaradu. Savet je udruživanje sa još nekoliko porodica. Ta površina i bez plastenika dovoljna je da zadovolji potrebe četiri porodice.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2642108/sta-je-isplativo-gajiti-na-10-ari-zemlje

Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga.Nutricionisti upozoravaju da sve veća popularnost veganskog načina ishrane može dovesti do rizika da se značajno smanji unos holina koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, navodi se u članku uglednog medicinskog portala BMJ Nutrition, Prevention & Health.Holin se obično svrstava u Be-kompleks vitamina i predstavlja prekursorni molekul za neurotransmiter acetilholin koji ima veliki broj funkcija, kao što su memorija i kontrola mišića, posebno tokom razvoja fetusa, a takođe, utiče i na rad jetre.

Holin se proizvodi u jetri, no ta količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe ljudskog tela i zato se mora uzimati i ishranom. Prehrambeni holin se primarno nalazi u govedini, jajima, mlečnim proizvodima, ribi i piletini. Manje količine mogu se naći u orašastim plodovima, pasulju ili brokoliju.Doktorka Ema Derbišer, konsultant specijalizovan za ishranu i biomedicinske nauke u organizaciji "Nutritional Insight", smatra da je bilo potrebno učiniti mnogo više na edukaciji zdravstvenih radnika i potrošača o važnosti ishrane bogate holinom, posebno tokom trudnoće, kada je njegov unos ključan za razvoj novorođenčadi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3643583/veganska-ishrana-ugrozava-zdravlje-mozga.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30