Sa skromnih 10 ari poljoprivrednog zemljišta moguća je zarada, ali je potrebno dobro isplanirati šta posaditi, od lekovitog bilja, do kupina, jagoda ili borovnica.

Ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada je više nego solidna. Na ovoj površini se od nevena može zaraditi oko 1.000 EUR, a od belog sleza 2.000 EUR.

Stručnjaci kažu da uvek vredi uložiti novac u kantarion, matičnjak, neven, bokvicu, kamilicu, beli slez, mirođiju i peršun, piše Blic. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, origano i ehinacea.

- Cena kilograma lekovitog bilja je od 300 do 500 dinara. Ulaganja većinom odlaze na sadni materijal, a ko ima više novca, pravi plastenik. Početnici bi trebalo obavezno da posade matičnjak, koji živi 10 godina, pa nema ulaganja u sadnice svake godine - kaže uzgajivač Boris Đačić iz Petrovaradina.

Kada je reč o borovnicama, sve češće se uzgajaju na manjim površinama. Prvi veći rod očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prodaja je zagarantovana, većina ide u izvoz, a cena nije manja od 700 dinara po kilogramu.

Na malim posedima spas mogu biti i plastenici i staklenici. Sadnja blitve na površini od 10 ari može da donese oko 40.000 dinara mesečno.

Žarko Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je na ovoj površini moguće sagraditi plastenik tunelskog tipa, koji će znatno popuniti kućni budžet:

- Ljute paprike, paradajz, krastavci i razno drugo povrće donose zaradu. Savet je udruživanje sa još nekoliko porodica. Ta površina i bez plastenika dovoljna je da zadovolji potrebe četiri porodice.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2642108/sta-je-isplativo-gajiti-na-10-ari-zemlje

Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga.Nutricionisti upozoravaju da sve veća popularnost veganskog načina ishrane može dovesti do rizika da se značajno smanji unos holina koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, navodi se u članku uglednog medicinskog portala BMJ Nutrition, Prevention & Health.Holin se obično svrstava u Be-kompleks vitamina i predstavlja prekursorni molekul za neurotransmiter acetilholin koji ima veliki broj funkcija, kao što su memorija i kontrola mišića, posebno tokom razvoja fetusa, a takođe, utiče i na rad jetre.

Holin se proizvodi u jetri, no ta količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe ljudskog tela i zato se mora uzimati i ishranom. Prehrambeni holin se primarno nalazi u govedini, jajima, mlečnim proizvodima, ribi i piletini. Manje količine mogu se naći u orašastim plodovima, pasulju ili brokoliju.Doktorka Ema Derbišer, konsultant specijalizovan za ishranu i biomedicinske nauke u organizaciji "Nutritional Insight", smatra da je bilo potrebno učiniti mnogo više na edukaciji zdravstvenih radnika i potrošača o važnosti ishrane bogate holinom, posebno tokom trudnoće, kada je njegov unos ključan za razvoj novorođenčadi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3643583/veganska-ishrana-ugrozava-zdravlje-mozga.html

Lila i Čaba Holo iz Kanjiže proizvode stotinak sorti povrća, a neguju i sezonsko začinsko, aromatično i lekovito bilje u saksijama. Sve je u postupku sertifikacije organske proizvodnje.

Poljoprivredno gazdinstvo zasnovali su pre 12 godina i imaju 1.200 m2 pod plastenicima i 7.000 m2 na otvorenom. Lila je inženjer hortikulture, i njoj je vođenje gazdinstva osnovno zanimanje, dok se Čaba, po struci informatičar, povrtarstvom bavi po završetku obaveza u firmi.

- Prvo smo počeli sa proizvodnjom začinskog i lekovitog bilja u saksijama, ali posle izvesnog vremena mušterije i poznanici su se sve više interesovali da li proizvodimo i povrće, pa smo odlučili da proširimo proizvodnju. Začinsko i lekovito bilje i dalje proizvodimo i sezonski isporučujemo od kraja aprila pa do septembra iz manjeg plastenika u dvorištu, uglavnom na veliko u prodavnice. Povrćem snabdevamo više restorana i prodavnica u okolini, ali i sve veći broj mušterija kojima po porudžbini robu isporučujemo direktno na kućnom pragu - kaže Lila Holo.

Povrtarsku sezonu počinju zelenom salatom. Sade je u novembru, a isporučuju od februara i marta, na veliko. Uzgajaju i šargarepu i peršun, kelerabu, razne kupusnjače, sedam sorti paradajza, tri sorte krastavaca, ali i hokaido tikvice, rukolu.

- Praktikujemo direktnu prodaju kupcima na kućnu adresu, tako što svake nedelje imamo različitu ponudu povrća u našoj korpi. Uz ono što kupci poruče besplatno ponudimo nešto od povrća iz naše proizvodnje, koje oni verovatno ne bi probali ako treba da ga posebno poruče ili kupe na pijaci, jer nisu upoznati sa tim vrstama povrća koje se kod nas ne koriste svakodnevno. Ovako, malo ga stavljamo gratis u našu povrtarsku korpu i ako se mušterijama dopadne, bude i porudžbina. Tako je počelo sa rukolom i sada je ona kao salata pravi hit - objašnjava Čaba Holo.

Ponuda u povrtarskoj korpi porodice Holo se tempira tako da je dovoljna za jednu porodicu za nedelju dana i da nije skuplja od 500 dinara, a za taj iznos važi i besplatna dostava. Kupaca ima iz Kanjiže, ali najviše isporuka imaju u Senti i Adi.

- Ponudu svake nedelje reklamiramo preko interneta, obavezno sa fotografijama povrća i detaljnim obrazloženjem ponude i cena, tako da zainteresovani mogu da prave i sopstvene kombinacije. Ovakav način prodaje je praktičniji za nas jer ne moramo da stojimo za pijačnom tezgom, a kupci uvek dobijaju sveže povrće, ubrano svega nekoliko sati pre isporuke - kaže ovaj par.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2604588/od-interneta-do-kucne-adrese-lila-i-caba-holo-prodaju-sveze-povrce

Nije prvi put da se u sezoni povrća kupci žale na skupoću namirnica. Ovoga leta ne smeta im toliko što krompir, luk, papriku, tikvice, krastavce… plaćaju po lanjskim cenama – bar je tako na novosadskim pijacama – već što za kilogram paradajza treba izdvojiti i više nego duplo novca nego prošlog leta, od 150 dinara pa naviše.Na pitanje zašto je paradajz skup usred leta proizvođači i agronomi imaju odgovor – kasni u zrenju i zato je skup. Ali potrošači ne treba da budu zabrinuti jer rod sazreva i cena paradajza će pasti.

Berba kasni dvadesetak dana jer je u vreme prve i druge cvetne oplodnje bilo kiše i nedovoljno toplog vremena pa je izostalo cvetanje i rod, i tek je treći i četvrti cvetni red oplođen, objašnjava Adam Takač iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Kako dodaje, paradajza ima i tek će ga biti, a kada dospe, cena će biti i tri puta niža od sadašnje.

Proizvođačima godi što je paradajz skup, pogotovo im ide naruku to što nema paradajza iz uvoza, što obično biva kada uvoznici osete da na domaćem tržištu ima odstupanja od uobičajene ponude.

Proizvođač iz Čalme (opština Sremska Mitrovica) Tihomir Bojanić kaže da se na Kvantaškoj pijaci paradajz na veliko može bez problema prodati po 80 do 150 dinara.

Iako leto uveliko traje, paradajza još nema u onim količinama u kojima smo navikli da ga bude u ovo doba godine, kaže Bojanić, inače u proteklih desetak i više godina najveći proizvođač paradajza u Sremu, i šire.

Ove godine Bojanić ima paradajza na sedam jutara i očekuje da će ga brati do polovine novembra.

Kilogram krompira po 50 dinara za proizvođače je u ovo doba uobičajena cena, kaže Branislav Zelenović iz Siriga, smatrajući da je ta cena prihvatiljiva i kupcima.

I lane je, podseća, toliko koštao.

Oni koji ga seju na veliko, na deset i više hektara, čuvaju ga za zimu, kada je skuplji i više tražen, kaže Zelenović.

On navodi da će prvi put posle više godina potrošači jesti kvalitetan domaći krompir zbog dobrog semena i klime koja nije naškodila tom povrću.

Kako kaže da je, za razliku od krompira, prolećni luk podbacio, zbog čestih kiša, i da se zato kvari i baca.Ali taj povrtar ukazuje i na to da prolećnog luka ima i u okolnim zemljama i da količine prelaze potrebe stanovništa i da je to razlog zašto ga povrtari ne mogu lako prodati ni dobiti pravu cenu.

Ne znam šta se dešava s lukom: niti ga traže, niti se raspituju za cenu, kaže povrtar iz Siriga Siniša Arsić, koji ima na lageru prolećnog luka.

Ali, kako kaže spreman je da čeka velike kupce. Na veliko je kilogram luka išao od 36 dinara pa naniže, ali kako sada stvari stoje, prodavaće ga i upola cene jer stiže jesenji koji kreće da se vadi posle Svetog Ilije.Na pijacama u Novom Sadu kilogram krompira je 50 dinara, luka 60, paprika je od 85 dinara pa naviše, tikvice se kreću od 40 dinara pa naviše, krastavci se prodaju iznad 70 dinara.

Gledajući lanjske cene, povrće se maltene prodaje po istim cenama, ali promet nije baš veliki, što je uobičajeno u sezoni godišnjih odmora, kažu pijačni prodavci, koji se takođe žale na godinu. Česte kiše, navode, pokvarile su rod povrća, ali je uprkos tome osnovno povrće zadržalo lanjsku cenu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pijaca-skupa-kisa-nazidala-cene-povrcu-03-08-2019

"Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije", istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

"Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća. Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

"To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pokrajina-izdvojila-227-miliona-dinara-za-preradu-voca-i-povrca_1036736.html

Krompir je najskuplji u Sremskoj Mitrovici i Beogradu, a jabuke najjeftinije u Vranju. Svake godine variranje cena postaje redovna pojava. Cena se formira na osnovu ponude i potražnje, transporta i kupovne moći stanovništva.Zavod za statistiku uporedio je cene poljoprivrednih proizvoda u prodavnicama i na pijacama i utvrdio da je najjeftiniji krompir u Vranju – 40 dinara, a u Beogradu je najskuplji – 80 dinara po kilogramu, prenosi RTS.

Cena crnog luka u Nišu je 60 dinara a najskuplji je u Sremskoj Mitrovici gde je 110 dinara po kilogramu.

Vlada Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da se cena formira na osnovu ponude i potražnje. Proizvodi su, pritom, jeftiniji tamo gde nastaju. Na to potom moraju da se dodaju troškovi transporta i ostali troškovi.

Uticaj na cenu ima i kupovna moć stanovništva. Tako je u južnim delovima Srbije niža kupovna moć, i očekivano je da i cene budu niže."Variranje cene u Srbiji je redovna pojava. Ukoliko uporedimo varijacije u Srbiji u odnosu na EU, primetićemo da su variranja na tim lokacijama izraženija, kao i vremensko variranje cene, ako pratimo u toku jedne godine", naveo je Kovačević.

Faktor koji utiče na cene je i struktura poljoprivrednih proizvoda i struktura gazdinstava.

"U Srbiji dominiraju mala gazdinstva, prosek je 5,4 hektara, koja najčešće nisu udružena. To je iscepkana ponuda, proizvođači proizvode malu količinu koju mogu izneti samo na lokalno tržište", ukazao je Kovačević.

U Vojvodini su nešto krupniji proizvođači i više su udruženi nego na jugu.

"Ukoliko je kooperativa kao u EU, vrlo lako se iskoristi cenovna razlika i brzo se dopreme proizvodi na tržište poput beogradskog, i tako se brzo izjednačavaju cene", rekao je Kovačević.

I cena jabuka varira, od 40 dinara u Vranju do 80 u Beogradu. Jedemo uglavnom domaće jer je Srbija značajan proizvođač jabuka, kaže Kovačević.

Izvor:http://mondo.rs/a1207530/Info/Ekonomija/Cene-povrca-i-voca-razlicite-po-Srbiji-zasto.html

Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači. Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”

Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.

– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434137/Cene-povrca-nikako-da-padnu

Tezge na leskovačkoj pijaci na Niškoj ulici prepune su subotom povrtarskim proizvodima iz domaćih i stranih plastenika, ponuda raznovrsrna dok su cene za ovdašnji džep poprilično visoke, isto kao i prošle godine u ovo vreme, a manje 10 do 15 posto od onih preduskršnjih.

„Jeste ponuda velika, ali ne prodaje se sve u istoj meri. Leskovčani najviše kupuju krastavac, kupus i zelenu salatu, najmanje crni luk i paradajz jer im je cena visika“, priča prodavac Ljubisav Stojanović iz Bratmilovca, koji, ipak, kupcima najviše nudi crveni paradajz, ali ne onaj iz domaćih već iz grčkih plastenika, crveni i posebno ukusni.

Iz plodne Leskovca na tezgama ne da nema samo paradajza uprkos tome što se mnogi plastenike zagrevaju tokom hladnih dana, već ni crnog luka, pa se nudi uvozni. Kilogam crnog luka iz Holandije košta 120, a iz Egipta 160 dinara.

„Nabavna cena mu je 100 dinara, pa dok dođe do naše ruke, cena skoči, tako da nama ostane sitna zarada“, objašnajva Stojanović.

S druge strane kupci se ne žale. Gospođa sa prepunim cegerima kaže da ne „hulimo na boga“. „Pijaca nas je održala i u onim najtežim ratnim vremenima i u vreme inflacije. Njojzi hvala“, kaže sa smeškom dok pakuje novac u novčaniku.

Kilogram paradajza „jabukara“ iz Grčke na leskovačkoj pijaci košta, čak, 250 dinara, a oni drugih sorti od 100, i kilogram holandskog paradajza 120, a onog iz Egipta 160 dinara i za njega kupci kažu da je najukusniji. Kilogram krompira 70 – 80 dinara, crnog luka 120 dinara, veza mladog crnog luka 20 do 30 dinara
papričice 3 za 50 dinara, karfiol 200 dinara, brokoli 250 dinara, veza zelene salate 30 dinara, veza rotkvica 25 dinara, šargarepa 100 – 120 dinara, mladi kupus 80 do 110 dinara,k Kilogram krastavca 80 dinara...

Izvor:https://jugmedia.rs/leskovacka-pijaca-paradajz-iz-grcke-crni-luk-iz-holandije-i-egipta/

Mnogi se sećaju mirisa jabuke "petrovače" ili krušaka ''lubeničarki''. U nekim seoskim domaćinstvima još uvek ih ima, ali su mnoge stare sorte voća i povrća zaboravljene, nestaju ili ih je teško naći. Međutim, od ovih sorti zavisi i stvaranje novih, jer su one baza za uzimanje gena. Kako bi sačuvali ovo neprocenjivo blago, pre svega značajno za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, u mioničkom selu Paštrić osnovana je prva lokalna banka gena u Srbiji starih sorti voća i povrća ''Zrno''.Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta ''Okvir života'', osnivača lokalne banke gena, kaže da je osnovni cilj formiranja banke semena očuvanje autohtonih sorti voća i povrća koje su bitne za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane.

- Bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih sorti koje će biti otpornije. Stare sorte nisu previše zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i štetočina, i otpornije na sušu i druge faktore spoljne sredine. Kada želimo da napravimo novu sortu mi nemamo odakle da uzmemo gene i da dobijemo tu novu sortu već od tih starih sorti koje su otpornije. Ne može se uzeti hibrid da bi se dobila neka nova sorta, već se mora uzeti stara sorta kako bi se iskoristila njena prirodna otpornost koja je dobijena dugogodišnjom selekcijom. Na taj način se može dobiti sorta sa poboljšanim karakteristikama. Njihov značaj je sa tog aspekta je nemerljiv jer mi ne znamo kako će se menjati klima i šta će se dešavati sa prirodnim resursima - kaže Ivana Petrović.

Na ideju da formira banku gena došao je još 2001. godine biolog Predrag Petrović. Projekat za koji je dobio nagradu „Premio Slow Food“ bazirao je na starim rasama životinja, pre svega na očuvanju krave buše i podolskog govečeta. Međutim, prema rečima Ivane Petrović, sada su odlučili da stare sorte voća i povrća stave u prvi plan. Osnovne aktivnosti u radu banke gena su sakupljanje i skladištenje semena, umnožavanje i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, edukacija o čuvanju semena, starim sortama i njihovom gajenju, kao i formiranje baze podataka.- Lokalne banke gena nisu vlasništvo državanih institucija ni nevladinih organizacija, to su projekti lokalnih zajednica i opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika. Nismo želeli da banka gena bude smeštena u nekim fiokama i fišecima već da to bude aktivna banka gena odnosno da svako domaćinstvo koje želi može da se uključi u njen rad tako što će štititi i umnožavati ono što već ima na svom gazdinstvu. Uz to želimo da podstaknemo i razmenu starih sorti. Ovo je možda i poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode ostavimo i našim potomcima - kaže naša sagovornica.

U dosadašnjem radu identifikovana su domaćinstva koja imaju stare sorte, popisan je određeni broj stabala. Uspostavljena je saradnja i sa strukom odnosno sa ljudima koji dobro poznaju poljoprivrednu proizvodnju tih kultura. Naredni korak je da se naprave proizvodi od tih starih sorti i da se one što više gaje. Samo na jednom imanju pronašli su 17 sorti jabuka. Takođe je zanimljivo što se svaka od tih sorti u ishrani koristi na drugačiji način.

- Ima primera gde se sasvim slučajnu otkrije neka stara sorta za koju mislimo da je nestala. Inače dosta ljudi misli da su nestale stare sorte jabuka 'kolačare', 'petrovače' , 'jagodnjače' ili kruška 'lubeničarka', ali mi ih nalazimo. One nisu nestale već ih niko ne umnožava, pa ljudi misle da ih nema jer nema mladih sadnica. Teško je nabaviti mlade sadnice, ali stabala ima. Ono što smo primetili je da povrće znatno brže nestaje. Tu je mnogo veći problem. Kada želimo da nađemo staru sortu povrća jako je teško, jer su za raliku od voća to uglavnom jednogodišnje biljke. U toku našeg istraživačkog rada mislili smo da je krompir ''mesečar'' nestao. To je stara sorta koja je izuzetnog ukusa, otporna na štetočine. Uporno smo je tražili i sasvim slučajno smo čuli prezentaciju profesora Zorana Broćića na Poljoprivrednom fakultetu, koji je pronašao ovu sortu krompira - navodi Ivana Petrović.

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/agro-biz/3056932-na-ovom-mestu-poljoprivrednici-mogu-da-dodju-do-gena-starih-sorti-voca-i-povrca-u-njihovoj-arhivi-nalaze-se-brojne-zaboravljene-vrste

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31