IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 06. 11. DO 12. 11. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.362 tone robe.

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA         

Najviše se trgovalo: kupusom (324 t), grožđem (181 t), jabukom (155 t), crnim lukom (137 t), šargarepom (110 t), paradajzom (78 t), krompirom (77 t), paprikom (71 t) i karfiolom (46 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (303 t → 324 t), grožđa (139 t → 181 t) i jabuke (135 t → 155 t), dok je promet: crnog luka (215 t → 137 t), šargarepe (127 t → 110 t), paradajza (117 t → 78 t), krompira (104 t → 77 t), paprike (110 t → 71 t) i karfiola (70 t → 46 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     45 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

 

Srbija Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda.

Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga. U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija.

Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće. Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi.

Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje. Zašto učestvovati? Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku: • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu; • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte; • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta; • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje; • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju; • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu.

Rastuće prilike Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć. Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano.

Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa. Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku. Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika.

Gledajući okolo i ispred Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme: Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020. Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina? Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina?

Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha? Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje? Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti.

Registracija Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije. Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 30. 10. DO 05. 11. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.555 tona robe.

DUPLO MANJE TIKVICA             

Najviše se trgovalo: kupusom (303 t), crnim lukom (215 t), grožđem (139 t), jabukom (135 t), šargarepom (127 t), paradajzom (117 t), paprikom (110 t), krompirom (104 t), karfiolom (70 t), tikvicom (34 t), krastavcem (27 t), bananom (20 t) i suvom smokvom (19 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (281 t → 303 t), jabuke (55 t → 135 t) i suve smokve (1 t → 19 t), dok je promet: crnog luka (225 t → 215 t), grožđa (152 t → 139 t), šargarepe (183 t → 127 t), paradajza (119 t → 117 t), paprike (127 t → 110 t), krompira (135 t → 104 t), karfiola (106 t → 70 t), tikvice (70 t → 34 t), krastavca (46 t → 27 t) i banane (21 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    30 - 60 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

suva smokva              130 - 160 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Uz druženje i dobru zabavu održana dečija pijaca

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3280-uz-druzenje-i-dobru-zabavu-odrzana-decija-pijaca

 

Karfiol je kupusnjača koja je nastala redukcijom cvetnih izdanaka. Zavisno od sorte, karfiol može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Bela ukusna cvast, odnosno „ruža“, koristi se za ljudsku ishranu. „Ruža“ ima lep ukus i hranljivu vrednost.

Najčešće se koristi kuvana, pohovana ili ukiseljena, a može se konzumirati i u svežem stanju. Bogata je vitaminima, proteinima i mineralnim materijama.

Karfiol se na istom zemljištu može gajiti tek posle 4-5 godina. Ako se gaji u zaštićenom prostoru kao glavni usev, onda može doći posle zelenog luka, spanaća i salate. U toku jeseni, neophodno je zemljište obraditi na 30-40 cm, i izvršiti površinku pripremu za sadnju rasada.

Opširnije u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec novembar.

 

Koje povrće donosi najveću zaradu? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3232-koje-povrce-donosi-najvecu-zaradu

Lekoviti divlji krompir - kako se gaji, a kako čuva?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3147-lekoviti-divlji-krompir-kako-se-gaji-a-kako-cuva

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 23. 10. DO 29. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.545 tona robe.      

Najviše se trgovalo: kupusom (281 t), crnim lukom (225 t), šargarepom (183 t), grožđem (152 t), krompirom (135 t), paprikom (127 t), paradajzom (119 t), karfiolom (106 t), jabukom (55 t), i krastavcem (46 t).

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

Cene (po kilogramu):

krompir                        30 - 35 din.

kupus                          20 - 35 din.

crni luk                        20 - 25 din.

šargarepa                   30 - 35 din.

tikvica                          30 - 35 din.

krastavac                    40 - 45 din.

Paprika crvena           50 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        40 - 65 din.

pomorandža               140 – 150 din.

mandarina                  110 - 120 din.

grožđe                        80 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 16. 10. DO 22. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.720 tona robe.

Najviše se trgovalo: crnim lukom (230 t), kupusom (226 t), šargarepom (193 t), paradajzom (177 t), paprikom (168 t), grožđem (139 t), jabukom (116 t), krompirom (110 t), tikvicom (81 t), karfiolom (59 t) i krastavcem (36 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (185 t → 226 t), šargarepe (140 t → 193 t), grožđa (128 t → 139 t), tikvice (64 t → 81 t) i karfiola (16 t → 59 t), dok je promet: crnog luka (239 t → 230 t), paradajza (214 t → 177 t), paprike (185 t → 168 t), jabuke (148 t → 116 t), krompira (160 t → 110 t) i krastavca (111 t → 36 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    40 - 60 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         30 - 40 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 09. 10. DO 15. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.792 tone robe.            

Najviše se trgovalo: crnim lukom (239 t), paradajzom (214 t), kupusom (185 t), paprikom (185 t), krompirom (160 t), jabukom (148 t), šargarepom (140 t), grožđem (128 t), krastavcem (111 t), tikvicom (64 t) i plavim patlidžanom (28 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (238 t → 239 t), kupusa (167 t → 185 t), krompira (135 t → 160 t), jabuke (147 t → 148 t), šargarepe (129 t → 140 t), krastavca (89 t → 111 t) i plavog patlidžana (14 t → 28 t) dok je promet: paradajza (274 t → 214 t), paprike (203 t → 185 t), grožđa (138 t → 128 t) i tikvice (98 t → 64 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    40 - 60 din.

paprika                       30 - 90 din.

plavi patlidžan            45 – 50 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 02. 10. DO 08.10.2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.811 tona robe.     

  

Najviše se trgovalo: paradajzom (274 t), crnim lukom (238 t), paprikom (203 t), kupusom (167 t), jabukom (147 t), grožđem (138 t), krompirom (135 t), šargarepom (129 t), tikvicom (98 t), krastavcem (89 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (161 t → 167 t), dok je promet: paradajza (315 t → 274 t), crnog luka (267 t → 238 t), paprike (369 t → 203 t), jabuke (169 t → 147 t), grožđa (191 t → 138 t), krompira (180 t → 135 t), šargarepe (167 t → 129 t), tikvice (119 t → 98 t) i krastavca (135 t → 89 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    28 - 45 din.

paprika                       30 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din; prošle nedelje 150 - 170 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 25. 09. DO 01. 10. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.372 tone robe.

PAPRIKA NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA            

Najviše se trgovalo: paprikom (369 t), paradajzom (315 t), crnim lukom (267 t), grožđem (191 t), krompirom (180 t), jabukom (169 t), šargarepom (167 t), kupusom (161 t), krastavcem (135 t), tikvicom (119 t), breskvom (47 t), plavim patlidžanom (39 t), humusom (23 t) i bananom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (266 t → 369 t), crnog luka (241 t → 267 t), grožđa (172 t → 191 t), jabuke (150 t → 169 t), šargarepe (122 t → 167 t), kupusa (150 t → 161 t), krastavca (115 t → 135 t), plavog patlidžana (32 t → 39 t), humusa (14 t → 23 t) i banane (18 t → 20 t), dok je promet: paradajza (326 t → 315 t), krompira (195 t → 180 t), tikvice (121 t → 119 t) i breskve (81 t → 47 t) bio manji.

Humus oborio prethodni rekord za 1 tonu (22 t → 23 t).

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    28 - 45 din.

paprika                       30 - 70 din.

plavi patlidžan            45 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

humus                        15 - 20 din.

jabuka                        20 - 65 din.

breskva                      50 - 80 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          150 - 170 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Praziluk je otporan na niske temperature i može da podnese hladnoću od -10 oC do -5 oC. Kod nas se gaje uglavnom dva tipa sorti – dugačkog tankog i kratkog i debljeg stabla. Uspešno se gaji tokom cele godine, najviše preko rasada, a uspeh zavisi od njegovog kvaliteta. Praziluk zahteva plodno zemljište, đubrenje stajnjako(oko 40 kg na 10 m2) i NPK đubrivom (500 g na 10 m2), s tim da se polovina da pred sadnju, a preostali deo posle rasađivanja, u fazi 6-7 listova.

Setva za rasad u tople leje obavlja se do marta, u mlake u martu ili aprilu, a u otvorene leje od maja do jula. Seje se u redove na rastojanju od oko 5 cm, a potrebno je oko 3 grama semena na kvadratni metar. U toku gajenja rasada primenjuju se uobičajene mere nege.

Sadnja rasada je od 1. do 20. maja, tokom juna i jula, odnosno septembra. Prilikom sadnje stablo treba da ima 3-4 prava lista i čvrsto stablo debljine do 1 cm. Nekada se pri rasađivanju skraćuju koren i listovi. Sadi se na međuredno rastojanje 25-50 cm i u redu 10-15 cm. Najbolje rezultate daje sadnja u prethodno izvučene brazde dubine 15 cm, tako što se sadnja obavlja do zelenih listova ili se postepeno sa rastom lažnog stabla zagrće, što omogućava dobijanje kvalitenog belog stabla.

 

 

Praziluk se takođe, može gajiti i direktnom setvom semena, što ranije u proleće. Dubina setve je oko 2 cm, a potrebno je oko 8 grama semena na 10 m2. U fazi 1-2 lista proređuje se na konačno željeno rastojanje.

U toku vegetacije primenjuju se redovne mere nege: ogrće se 2-3 puta i zaliva se svakih 6-7 dana. Prinos bi trebalo da bude 40-80 kg na 10 m2. Praziluk dospeva od jula do novembra i od novembra do aprila, zavisno od načina gajenja. Zimi se vrlo dobro i lako čuva u trapovima. Trap treba da je dubok do 50 cm i u njega se u oktobru uspravno sade iskopane biljke. Pre stavljanja u trap, listove se skrate na oko 5 cm. Svaki red biljaka se prekriva zemljom, a ako su temperature ispod nule, trap se prekriva slojem slame debljine oko 10cm.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30