Nedavno istraživanje koje je sprovelo američko ministarstvo poljoprivrede pokazuje da svi oni koji lubenicu pre konzumiranja stavljaju u frižider, greše!

Naime, kako kažu stručnjaci, lubenicu treba držati na sobnoj temperaturi kako bi zadržala sve hranljive sastojke kojima obiluje. Kada je hladna, lubenica gubi većinu vitamina i hranljivih materija.

Još jedna stvar koju su naučnici otkrili je ta da lubenica nastavlja da proizvodi vitamine i hranljive materije i nakon što je ubrana, ali ponovo - samo ako je na sobnoj temperaturi. Kada je stavimo u frižider, taj proces se značajno usporava.

U sklopu istraživanja naučnici su na 14 dana stavili lubenicu na 21, 12 i 5 stepeni i ispostavilo se da one koje su bile čuvane na 21 stapen imaju 40 odsto više likopena i od 50 do 139 odsto više beta karotena.

Činjenica da namirnice gube hranljiva svojstva kada se drže u frižideru nije nepoznata.

- Svaka namirnica u frižideru gubi zdrave materije. Zato lubenice treba kupiti onoliko koliko ste izračunali da će se pojesti i odmah je konzumirati. Ako vam ipak ostane, bolje je da joj izvadite koštice, izblendirate je i zamrznete, pa ostavite za jesen ili zimu. Uvek je, za svaku voćku, veća korist ako je ili odmah konzumirate ili nerasečenu zamrznete, a najviše hranljivih materija gubi se kada je načetu stavimo u frižider - kaže nutricionista Milka Raičević.

Domaća lubenica je jedna od najboljih stvari kojima možete da se počastite leti jer se sastoji od 90 odsto vode, pa ćete vas hidrirati i osvežavati. Zbog tog njenog svojstva je idealna i za dijete, a puna je hranljivih stvari poput vitamina a i c, betakarotena, likopena, gvožđa, cinka i mnogih minerala.

Žuta lubenica

Veoma je neobično kada meso lubenice nije roze, pa je žuta lubenica zbog toga već na prvi pogled svima zanimljiva. Spoljašnjost žute lubenice identična je klasičnoj lubenici, osim što je žuta uvek malo manja. Svi koji su probali ovu vrstu potvrdili su da je dosta slađa i sočnija od klasićne lubenice i da se prosto topi u ustima poput meda. 

Žuta lubenica ima manje semenki nego klasična, što je takođe čini jako primamljivom. I ova lubenica je hranljiva i veoma zdrava, posebno zbog toga što je sačinjena od skoro 93% vode. 

Od soka žute lubenice možete praviti razne letnje koktele i ukusne napitke. Užitak će biti još veći ako sok od lubenice pomešate sa limunovim sokom i dodate led. Takođe, od ove lubenice možete praviti predivne voćne salate, posebno će biti ukusno i zanimljivo ako pomešate klasičnu lubenicu sa žutom i prepustite se šarenom osveženju.

Ovako se bira najbolja lubenica

Koliko puta vam se dogodilo da ste odabrali lubenicu koju kada ste zaslekli i probali – nije bila ni slatka ni ukusna? Ovo ume da bude zaista razočaravajuće, ali tome je sada kraj!

S obzirom na to da je sadržaj lubenice koji se jede opasan tvrdom korom – potrebno je da zaista umete da prepoznate koja to lubenica u svom srcu krije su onu slast koju želite da okusite tokom vrelih letnjih dana.

Zahvaljujući ovim trikovima od sada ćete uvek izabrati najslađu i najsočniju lubenicu:

Teška lubenica je slatka lubenica

Jedan od načina da budete sigurni da ste izabrali dobru lubenicu jeste da proverite njenu težinu. Uporedite više lubenica slične/iste veličine i uzmite onu koja je najteža. S obzirom na to da je veliki deo lubenice zapravo voda (92 odsto) – odabirom teže lubenice možete biti sigurni da je ona sigurno slađa i sočnija od ostalih, što je čini najboljih izborom.

Mrlja žute boje

Sigurno ste primetili da većina lubenica ima mrlju na sebi – ona predstavlja mesto na kojoj je lubenica “ležala” na zemlji dok je sazrevala. Upravo se tu krije još jedna tajna važna za odabir slatke lubenice. Ukoliko je mrlja žute boje možete biti sigurni da je ta lubenica ona koju želite da uzmete jer je to znak da je lubenica bila na zemlji dok je sazrevala. Bele ili svetlo zelene mrlje pokazuju da je lubenica ubrana pre nego što je bila potpuno zrela, a da ne govorimo o onim lubenicama koje uopšte nemaju mrlju od “ležanja”.

Zdrava kora

S obzirom na to da jedino što na lubenici možete videti je njena kora – veoma je važno da znate da prema njoj procenite kakva je unutrašnjost. Neki od znaka da lubenica sigurno nije dobra jeste meka kora – jer to pokazuje da je plod počeo da truli, kao i isušena površina – jer je lubenica počela da gubi svoju sočnost, a samim tim i slast. Takođe, zaobiđite i lubenice koje imaju neobične grbe po sebi, kao i ispucalu koru.

Izvor: www.naslovi.net

Cucamelon - lat. Melothria scabra, krastavac-dinja ili mali meksički krastavac neobična je vrsta iz porodice tikvi - bliski srodnik krastavaca (i dinje, tikvica, lubenica...) Poreklom je iz područja Srednje Amerike, gde prirodno raste na području Meksika i Gvatemale. Još ga nazivaju i mišja dinja, meksički kiseli krastavac, meksička mini lubenica… Sam naziv cucamelon kombinacije ja reči krastavac (cucumber) i dinja (melon).

Uzgaja se kao i sve ostale vrste tikvi. Seje se na otvorenom kada prestane opasnost od mrazeva početkom maja meseca. Možete ga sejati i pre u zatvorenom u čašice pa nakon mrazeva rasaditi. Osigurajte mu dobar rast, voli rasti u visinu i dobro se prislanja uz mrežu. U visinu može narasti do 1,5 metara. Najbolje ga je saditi u grupama – ja sadim po desetak i više biljčica u red, postavim 2 stupa i između mrežu po kojoj rastu. Prema mom iskustvu, dosta sporo raste, ali kad se jednom razraste i krene u cvetanje, brzo je tu dosta plodova.


Posadite i korisno cveće oko njega koje vole pčele. Naime, kao i sve druge biljke iz porodice tikvi imaju odvojene muške i ženske cvetove (VIŠE) i traže oprašivače kako bi dale plod. Stoga nije na odmet poboljšati im izglede privlačenjem pčela u blizinu. Zato ja gredicu cucamelona okružim niskim kadificama i nevenom. Cvate sitnim žutim cvetićima i dakle samo nakon ženskih nastaju plodovi.

Cucamelon ima izuzetno male, neobične plodove koji su veličine grožđa, a ukusom slični krastavcu. Ukus im ima i kiselkasto-voćnu notu, slično dinji i limeti. Plodovi se beru mladi i hrskavi, a jedu se sveži. Teško je odrediti po izgledu kad je stvarno zreli plod jer nikad ne menja boju, a i ne prezRI kao recimo krastavac.  Može se kiseliti jednako kao i krastavci. Jako dugo stoje u frižderu nakon branja. Kad dozre, sami padaju doLe sA biljke (ali za jelo ih slobodno berite i pre).   

Iako ga uzgajamo kao jednogodišnju biljku, cucamelon je trajnica, pa ako ste u prilici, možete ju preko zime spremiti u tegle i u podrum. Ili skupiti seme pa svake godine kao i sve druge tikve sejati iznova. Seme je najlakše skupiti ako pustite da plodovi odstoje, postanu mekani i praktički počnu truliti – tada ih zgnječite i seme isperite u cedaljku za čaj pod mlazom vode. Možete i ostaviti u bašti deo plodova koji su popadali na gredicu - ako imate baštu koja ne prekopavate i ne orete, sami će vam niknuti sledećeg proleća


Izvor: www.biovrt.com

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 03. 07. DO 09. 07. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.698 tona robe.

 

NEDELJNI PROMET LUBENICE PREKO 600 TONA

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (678 t), krastavcem (428 t), šargarepom (345 t), dinjom (207 t), krompirom (188 t), breskvom (187 t), kupusom (160 t), paprikom (142 t), paradajzom (132 t), tikvicom (130 t), jabukom (103 t), crnim lukom (85 t), kajsijom (34 t) i kukuruzom (27 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (561 t → 678 t), šargarepe (80 t → 345 t), dinje (149 t → 207 t), breskve (182 t → 187 t), paprike (129 t → 142 t) i kukuruza (17 t → 27 t), dok je promet: krastavca (475 t → 428 t), krompira (190 t → 188 t), kupusa (201 t → 160 t), paradajza (198 t → 132 t), tikvice (190 t → 130 t), jabuke (166 t → 103 t), crnog luka i (120 t → 85 t) i kajsije (43 t → 34 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 45 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     40 - 70 din; prošle nedelje 60 - 90 din.

krastavac                    15 - 35 din.

paprika                       40 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       90 - 100 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din; prošle nedelje 40 - 100 din.

kajsija                         40 - 80 din.

lubenica                     15 - 20 din; prošle nedelje 30 - 50 din.

dinja                           25 - 40 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 26. 06. DO 02. 07. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.853 tone robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (561 t), krastavcem (475 t), kupusom (201 t), paradajzom (198 t), krompirom (190 t), tikvicom (190 t), breskvom (182 t), jabukom (166 t), dinjom (149 t), paprikom (129 t), crnim lukom (120 t), šargarepom (80 t), kajsijom (43 t) i bananom (22 t).

LUBENICA NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA.

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (191 t → 561 t), krastavca (274 t → 475 t), breskve (146 t → 182 t), dinje (61 t → 149 t), paprike (84 t → 129 t), crnog luka (109 t → 120 t) i šargarepe (75 t → 80 t), dok je promet: kupusa (305 t → 201 t), paradajza (290 t → 198 t), krompira (195 t → 190 t), tikvice (236 t → 190 t), jabuke (182 t → 166 t), kajsije (45 t → 43 t) i banane (23 t → 22 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):
krompir 20 - 40 din.
kupus 15 - 25 din.
crni luk 15 - 25 din.
šargarepa 20 - 60 din.
tikvica 15 - 30 din.
paradajz 60 - 90 din.
krastavac 15 - 50 din.
paprika 40 - 90 din.
pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
jabuka 20 - 50 din.
breskva 40 - 100 din.
kajsija 40 - 80 din.
lubenica 30 - 50 din.
dinja 50 - 60 din.
banana 120 - 140 din.
limun 120 - 150 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Teška hrana nakon koje osećamo težinu u želucu, pojačano znojenje i dehidraciju, u vreme letnjih vružina ne dolazi u obzir. Vrući letnji dani zahtevaju posebnu ishranu koja organizmu daje energiju i dovoljnu količinu vode. Zato birajte namirnice bogate vodom i vlaknima koje će organizam mnogo brže moži da probavi i nakon kojih ćete se osećati lakše, a pozitivno će delovati i na vašu liniju.

Sezonsko povrće i voće bi trebalo da sačinjava najveći deo svakodnevne ishrane. Lubenice, dinje, breskve, bobičasto voće, šljive i grožđe najbolji su saveznici tokom letnjih dana jer sadrže veliku količinu vode, pomažu u regulisanju probave i sadrže vrlo malo kalorija.

Voće možete da jedete u neograničenim količinama, kao i povrće koje se može jesti sirovo ili kuvano, a možete da ga dodate i u jutarnji šejk koji će organizmu dati energiju i potrebne vitamine i minerale. Ne zaboravite u obrok uključiti i zelenu salatu koja ima svega 14 kalorija, a podstiče probavu i bolji rad creva, obiluje C vitaminom te vrednim mikroelementima.

Salatu možete da pripremite i kao kompletan obrok. Lagane salate sa povrćem, posnim sirom, kozicama ili tunjevinom odlično su rešenje za letnji ručak ili večeru.

Ako ste ljubitelj obroka "na kašiku", i tokom letnjih dana bez griže savesti možete da jedete i čorbe od sezonskog povrća koje ubrzavaju metabolizam i podstiču mršavljenje. Na vašem letnjem meniju mogu da budu tople ili hladne čorbe po želji, a naša preporuka je osvežavajuća čorba od tikvica, šargarepe i krompira.

Ako ne možete da odolite slatkišima, tokom letnjih vrućina možete da uživati u voćnom jogurtu ili sladoledu koje možete i sami da napravite. U običan jogurt dodajte iseckano voće i malo meda, pa promešajte ili izmiksujte po želji. Kada je reč o sladoledima, birajte one voćne jer su manje zasitni i imaju manje kalorija.

Tri namirnice koje štite kožu od UV zračenja i popravljaju oštećenja kože


Pravilna ishrana tokom letnjih vrućina važna je i za kožu, koju treba pripremiti za izlaganje jakom suncu i UV zracima.

1. Plava riba, riba hladnih mora i riblje ulje

Ove su namirnice bogate vitaminom A, D i omega 3-masnim kiselinama, što su sve snažni nutrijenti koji štite kožu od slobodnih radikala, podstiču oporavak i epitelizaciju kože i smanjuju upalne procese na koži.

2. Crvena paprika

Crvena paprika koja podstiče topljenje masnoća u organizmu, bogata je vitaminom C, antioksidansom koji ima važnu ulogu u sintezi kolagena, a samim tim i u regeneraciji kože.

3. Orašasti plodovi

Orašasti plodovi sadrže čak 63 odsto nezasićenih masnoća koje su važne za zdravlje srca, a pomažu i u mršavljenju. Te namirnice su važne za kožu tokom letnjih meseci jer obiluju vitaminom E, također snažnim antioksidansom. Blagotvorno deluju na sve tipove kože i stoga je unos oraha, semenki, kao i kvalitetnih biljnih ulja leti veoma važan.

Tri namirnice za taman ten


Da biste bili sigurni da ćete ovoga leta imati prelanulu boju kože, hranite se namirnicama koje sadrže betakaroten.

Iako je šargarepa najpoznatija namirnica koja potpomaže u tamnjenje kože, lubenica, dinja i zeleno lisnato povrće, kao što su spanać i kelj, također su namirnice bogate biljnim pigmentima i betakarotenom, koji dokazano podstiče ravnomernu pigmentaciju kože.

IZVOR: TPORTAL.HR

 

http://www.b92.net 

 

Povrtarske biljke intenzivno transpirišu, što je jedan od uzroka povećanih potreba ovih useva za vodom. Njihov korenov sistem se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu, ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose.

Ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima. Na nedostatak zemljišne vlage, povrće je najosetljivije posle rasađivanja, u fazi cvetanja i formiranja plodova. Navodnjavanjem se u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom.

Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja. Pri nedostatku vode, odnosno deficitu vlage u zemljištu, smanjuju se prinosi povrća i pogoršava kvalitet prinosa, dolazi do stvaranja drvenastih vlakana i nutritivna vrednost povrća se smanjuje.

Na rast i razviće biljaka, takođe, nepovoljno deluje visoka vlažnost zemljišta, iznad optimalne, formiraju se niski prinosi male biološke vrednosti sa malim sadržajem šećera, vitamina i mineralnih materija. Duže prevlaživanje zemljišta uzrokuje zabarivanje i stvara anaerobne uslove, biljke zaostaju u porastu, žute, venu i uginu. Poremećen tok vlažnosti zemljišta, kada se smanjuje niska i visoka vlažnost, dolazi do naglih promena sadržaja vode u biljkama, što izaziva pucanje korenastog dela, pa i plodova većine vrsta.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Možemo polako da zaboravimo na Rusiju kako zlatno tržište za naše jabuke, jer oni sade svoje. Treba pokušati sa ranim porćem, kaže ministar poljoprivrede Nedimović.

Mere finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji će se menjati jer je povrtarstvo, posebno ono koje stiže rano u proleće i koje može da donese više pofita "nepravedno zapostavljeno", rekao je danas resorni ministar Branislav Nedimović.

On je na predstavljanju "Studije o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u poljoprivredi Srbije" rekao da je "zabluda da je Srbija žitnica i da može da hrani pola Evrope".

"Trebalo bi da budeo svesni da voćarstvo i povrtarstvo, posebno ranije sorte proizvođačima donose dobru zaradu", rekao je Nedimović.

Glavna tržišta Srbije su prema njegovim rečima tržišta zemalja jugoistočne Evrope, EU i Rusije.

"Rusija je zlatno tržište za srpske jabuke, ali neće biti još dugo jer Rusi sade jabuke i za nekoliko godina će svojom proizvodnjom zadovoljavati domaće potrebe, a mi ćemo morati da tražimo druga tržišta ili da sečemo te voćke" rekao je Nedimović.

Kako gajiti voće za izvoz "u 100 lekcija"

Dodao je da "država može da napravi izuzetak i u jednom trenutku da pomogne kada se oteža plasman nekih proizvoda kao sada maline ali da to nije dobro".

"Pomoć povećava očekivanja pa nesmotrene odluke države o jednokratnoj pomoći u jednom trenutku mogu da naprave ršum na tržištu. Umesto pomoći proizvođačima bi trebalo reći istinu da je tržište zasićeno tim voćem", rekao je Nedimović.

Dodao je da ga je iznenadila činjenica da su višnje najkonkurentnija srpska roba, do čega se došlo u "Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u poljoprivredi Srbije", koju je radila konsultanska kuća SEEDEV.

"Najveći problem pri utvrđivanju ekonomske politike je što nema istraživanja koje je rađeno u skorije vreme pa je u takvoj situaciji teško doneti program mera", rekao je Nedimović i dodao da i proizvođači višanja mogu s pravom da traže podršku države.

Ministarstvo poljoprivrede, kako je rekao, mora naći način da obezbedi izvoz junetine, a ne samo teletine.

Izvor: www.naslov.net

Na zelenim pijacama u prestonici mogu se pazariti najraznovrsnije voće, u ponudi su sveže lubenice i dinje, ali i jagode i trešnje koje su i dalje aktuelne.

Lubenice se mogu kupiti po ceni od 70 dinara po kilogramu, dok je za ananas dinju neophodno izdvojiti 100 dinara. Breskve se kreću u rasponu od 50 do 80 dinara za kilogram, a cena krušaka je 80 dinara.

Kilogram jagoda koje se mogu naći tek na pokojoj tezgi je 300 dinara, a cena trešanja kreće se od 100 do 120 dinara, pišu Večernje novosti.



Maline se prodaju i na kilo po ceni od 400, ali i u plastičnim čašama od 100 do 200 dinara, dok borovnice dostižu cenu od 700 dinara za kilogram.

"Od jutros smo prodali oko 100 kilograma malina, a cena po kilogramu je 400 dinara, ali kupci uglavnom pazare pola kilograma", ističe Marko, zakupac tezge na Bajlonijevoj pijaci.

Cena paradajza je ista kod svih prodavaca i kreće se od 120 do 150 dinara, paprika je od 130 do 150, a krastavaca 60.

Zelena salata prodaje se na komad po ceni od 60 dinara, dok je veza crnog luka 40, ili tri veze za 100 dinara. Kilogram spanaća je 80 dinara, dok je za boraniju potrbno izdvojiti 100 dinara za kilogram. Brokoli i karfiol staju svega 80 dinara, dok se tikvice prodaju po ceni od 40. Beli pasulj se može pazariti za 300 dinara za kilogram, dok za popularni trešnjevac treba izdvojiti 350 dinara.

Maladi kukuruz šećerac prodaje se na komad za 40, ili tri klasa za sto dinara.

Izvor: www.b92.net

Za dve marke (jedan evro) u Republici Srpskoj se može kupiti oko sedam kilograma kupusa, kelja, tikvica, luka, krastavaca i uz to malo mrkve, paprika ili paradajza.

Isto toliko košta i litar benzina, odnosno tabla od 100 grama bolje čokolade ili kafa u gradskom kafiću.

Pošto leto tek počinje, očekuju se da će u naredna dva meseca cene pojedinih proizvoda biti desetkovane u odnosu na sadašnje. Za ovakav trend, koji preti da uništi proizvođače povrća, neki okrivljuju nekontrolisani uvoz i evropske regulative, dok drugi smatraju da je svemu kumovali veliki tržni centri.

Semberski povrtlar Mićo Živić je, prilagođavajući se trendovima, prepolovio proizvodnju i posvetio se otkupu povrća i voća, kako bi i lakše prodao i svoje proizvode. Tvrdi da je ove godine cene oborila konkurencije iz Albanije.

Albanija je pristupila CEFTA sporazumu i sada ima pristup našem tržištu pod istim uslovima kao i mi, ali oni imaju bolju klimu i mnogo su uložili u tehnologiju proizvodnje – kaže Živić i predviđa crne dane za domaće povrtlare.

Nenad Makivić, dugogodišnji trgovac voćem i povrćem, tvrdi da cene diktiraju tržni centri, kao jedini veći otkupljivači.

Robu uzimaju na odgođeno plaćanje na 90 dana, pri tome još malo zakasne, umanje cenu za 10 do 20 odsto zbog navodno lošeg kvaliteta, a neretko i ovako mizernu zaradu povrtlari moraju ganjati sudom. Zato su spremni da povrće, inače sklono brzom kvarenju, prodaju za keš po principu „daj šta daš“ – kaže Makivić.

Tvrdi da je povrće u RS „relativno jeftino“ jedino u banjalučkoj regiji, gde se sudara ponuda iz Lijevča i Semberije.

Trgovci takođe ističu da je u tržnim centrima povrće jeftino, ali lošijeg kvaliteta nego na pijacama, ali da potrošači, pritisnuti besparicom, o tome ne vode računa.

Nedeljka Ilijić iz Udruženja potrošača „Oaza“ Trebinje, međutim, tvrdi da su kupci uglavnom spremni da domaće sveže povrće plate nekoliko pfeniga više do uzvoznog iz hladnjače. Tvrdi da su cene realne, ali po onoj narodnoj: uvek je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo.

Izvor: www.blic.rs

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 05. 06. DO 11. 06. 2017. GODINE.

 

POČELO JE TRGOVANJE MALINOM I VIŠNJOM

 U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.493 tone robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (472 t), paradajzom (308 t), krastavcem (248 t), krompirom (221 t), jabukom (217 t), tikvicom (158 t), crnim lukom (156 t), breskvom (124 t), lubenicom (117 t), šargarepom (94 t), trešnjom (68 t), paprikom (58 t), kajsijom (42 t), bananom (27 t) i jagodom (25 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (256 t → 308 t), krastavca (134 t → 248 t), krompira (175 t → 221 t), crnog luka (121 t → 156 t), breskve (9 t → 124 t), lubenice (16 t → 117 t), paprike (44 t → 58 t), kajsije (6 t → 42 t) i banane (25 t → 27 t), dok je promet: kupusa (560 t → 472 t), jabuke (251 t → 217 t), tikvice (168 t → 158 t), šargarepe (125 t → 94 t), trešnje (72 t → 68 t) i jagode (51 t → 25 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              33 - 45 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 60 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     80 - 140 din.

krastavac                    30 - 40 din.

paprika                       120 - 130 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      50 - 90 din.

kajsija                         40 - 80 din.

lubenica                     45 - 60 din.

jagoda                        80 - 160 din.

trešnja                        80 - 150 din.

banana                       120 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31