Tezge na leskovačkoj pijaci na Niškoj ulici prepune su subotom povrtarskim proizvodima iz domaćih i stranih plastenika, ponuda raznovrsrna dok su cene za ovdašnji džep poprilično visoke, isto kao i prošle godine u ovo vreme, a manje 10 do 15 posto od onih preduskršnjih.

„Jeste ponuda velika, ali ne prodaje se sve u istoj meri. Leskovčani najviše kupuju krastavac, kupus i zelenu salatu, najmanje crni luk i paradajz jer im je cena visika“, priča prodavac Ljubisav Stojanović iz Bratmilovca, koji, ipak, kupcima najviše nudi crveni paradajz, ali ne onaj iz domaćih već iz grčkih plastenika, crveni i posebno ukusni.

Iz plodne Leskovca na tezgama ne da nema samo paradajza uprkos tome što se mnogi plastenike zagrevaju tokom hladnih dana, već ni crnog luka, pa se nudi uvozni. Kilogam crnog luka iz Holandije košta 120, a iz Egipta 160 dinara.

„Nabavna cena mu je 100 dinara, pa dok dođe do naše ruke, cena skoči, tako da nama ostane sitna zarada“, objašnajva Stojanović.

S druge strane kupci se ne žale. Gospođa sa prepunim cegerima kaže da ne „hulimo na boga“. „Pijaca nas je održala i u onim najtežim ratnim vremenima i u vreme inflacije. Njojzi hvala“, kaže sa smeškom dok pakuje novac u novčaniku.

Kilogram paradajza „jabukara“ iz Grčke na leskovačkoj pijaci košta, čak, 250 dinara, a oni drugih sorti od 100, i kilogram holandskog paradajza 120, a onog iz Egipta 160 dinara i za njega kupci kažu da je najukusniji. Kilogram krompira 70 – 80 dinara, crnog luka 120 dinara, veza mladog crnog luka 20 do 30 dinara
papričice 3 za 50 dinara, karfiol 200 dinara, brokoli 250 dinara, veza zelene salate 30 dinara, veza rotkvica 25 dinara, šargarepa 100 – 120 dinara, mladi kupus 80 do 110 dinara,k Kilogram krastavca 80 dinara...

Izvor:https://jugmedia.rs/leskovacka-pijaca-paradajz-iz-grcke-crni-luk-iz-holandije-i-egipta/

Mnogi se sećaju mirisa jabuke "petrovače" ili krušaka ''lubeničarki''. U nekim seoskim domaćinstvima još uvek ih ima, ali su mnoge stare sorte voća i povrća zaboravljene, nestaju ili ih je teško naći. Međutim, od ovih sorti zavisi i stvaranje novih, jer su one baza za uzimanje gena. Kako bi sačuvali ovo neprocenjivo blago, pre svega značajno za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, u mioničkom selu Paštrić osnovana je prva lokalna banka gena u Srbiji starih sorti voća i povrća ''Zrno''.Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta ''Okvir života'', osnivača lokalne banke gena, kaže da je osnovni cilj formiranja banke semena očuvanje autohtonih sorti voća i povrća koje su bitne za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane.

- Bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih sorti koje će biti otpornije. Stare sorte nisu previše zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i štetočina, i otpornije na sušu i druge faktore spoljne sredine. Kada želimo da napravimo novu sortu mi nemamo odakle da uzmemo gene i da dobijemo tu novu sortu već od tih starih sorti koje su otpornije. Ne može se uzeti hibrid da bi se dobila neka nova sorta, već se mora uzeti stara sorta kako bi se iskoristila njena prirodna otpornost koja je dobijena dugogodišnjom selekcijom. Na taj način se može dobiti sorta sa poboljšanim karakteristikama. Njihov značaj je sa tog aspekta je nemerljiv jer mi ne znamo kako će se menjati klima i šta će se dešavati sa prirodnim resursima - kaže Ivana Petrović.

Na ideju da formira banku gena došao je još 2001. godine biolog Predrag Petrović. Projekat za koji je dobio nagradu „Premio Slow Food“ bazirao je na starim rasama životinja, pre svega na očuvanju krave buše i podolskog govečeta. Međutim, prema rečima Ivane Petrović, sada su odlučili da stare sorte voća i povrća stave u prvi plan. Osnovne aktivnosti u radu banke gena su sakupljanje i skladištenje semena, umnožavanje i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, edukacija o čuvanju semena, starim sortama i njihovom gajenju, kao i formiranje baze podataka.- Lokalne banke gena nisu vlasništvo državanih institucija ni nevladinih organizacija, to su projekti lokalnih zajednica i opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika. Nismo želeli da banka gena bude smeštena u nekim fiokama i fišecima već da to bude aktivna banka gena odnosno da svako domaćinstvo koje želi može da se uključi u njen rad tako što će štititi i umnožavati ono što već ima na svom gazdinstvu. Uz to želimo da podstaknemo i razmenu starih sorti. Ovo je možda i poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode ostavimo i našim potomcima - kaže naša sagovornica.

U dosadašnjem radu identifikovana su domaćinstva koja imaju stare sorte, popisan je određeni broj stabala. Uspostavljena je saradnja i sa strukom odnosno sa ljudima koji dobro poznaju poljoprivrednu proizvodnju tih kultura. Naredni korak je da se naprave proizvodi od tih starih sorti i da se one što više gaje. Samo na jednom imanju pronašli su 17 sorti jabuka. Takođe je zanimljivo što se svaka od tih sorti u ishrani koristi na drugačiji način.

- Ima primera gde se sasvim slučajnu otkrije neka stara sorta za koju mislimo da je nestala. Inače dosta ljudi misli da su nestale stare sorte jabuka 'kolačare', 'petrovače' , 'jagodnjače' ili kruška 'lubeničarka', ali mi ih nalazimo. One nisu nestale već ih niko ne umnožava, pa ljudi misle da ih nema jer nema mladih sadnica. Teško je nabaviti mlade sadnice, ali stabala ima. Ono što smo primetili je da povrće znatno brže nestaje. Tu je mnogo veći problem. Kada želimo da nađemo staru sortu povrća jako je teško, jer su za raliku od voća to uglavnom jednogodišnje biljke. U toku našeg istraživačkog rada mislili smo da je krompir ''mesečar'' nestao. To je stara sorta koja je izuzetnog ukusa, otporna na štetočine. Uporno smo je tražili i sasvim slučajno smo čuli prezentaciju profesora Zorana Broćića na Poljoprivrednom fakultetu, koji je pronašao ovu sortu krompira - navodi Ivana Petrović.

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/agro-biz/3056932-na-ovom-mestu-poljoprivrednici-mogu-da-dodju-do-gena-starih-sorti-voca-i-povrca-u-njihovoj-arhivi-nalaze-se-brojne-zaboravljene-vrste

Toplota je ključna za uspeh u proizvodnji, a evo i saveta za gajenje povrća u zaštićenom prostoru.
Prema potrebama za toplotom vazduha, povrće delimo na tri grupe. U prvu grupu spadaju toploljubive biljke (paradajz, paprika, krastavac i dr.) za čiji je rast optimalna temperatura od 22 do 25 stepeni. Drugoj grupi pripadaju biljke sa srednjim zahtevom za toplotom (cmi i beli luk, praziluk, grašak, spanać, salata i dr.) sa optimalnom temperaturom za rast od 16 do 19 stepeni. U treću grupu se svrstavaju biljke sa manjim potrebama za toplotom (rotkva, rotkvica, repa, ren), sa optimalnom temperaturom za rast od 13 stepeni.
Temperaturna razlika od sedam stepeni, manja ili veća od optimalne, zaustavlja razvoj biljaka, dok razlika od 14 stepeni zaustavlja rast biljaka. Temperatura zemljišta, za najveći broj vrsta, bi trebala da bude za 3-4 stepena niža od temperature vazduha. Potreba biljaka za toplotom diktira vreme setve i ekonomičnost gajenja. Biljke sa manjom potrebom za toplotom uspevaju u svim oblicima zaštićenih prostora (staklenik, plastenik) dok biljke kojima je potrebna viša temperatura zahtevaju gajenje u zaštićenim prostorima sa grejanjem.
Toplotni uslovi u zaštićenom prostom utiču na intenzitet porasta, ranostasnost, prinos, kvalitet povrća kao i na izbor vrsta koje se mogu gajiti. Pri nedostatku toplote i maloj vlažnosti, biljke imaju kratko stablo, manje listove tamnozelene boje i ljubičastu nijansu lisnih drški. Pri niskoj temperaturi i visokoj vlažnosti listovi su nežni, svetlozelene boje. Pri nižim temperaturama biljke kasnije cvetaju, a oplodnja je slabija. Visoka noćna temperatura povećava disimilaciju, odnosno trošenje organske materije biljke. Takve biljke imaju duge intenodije, a listovi su nežni. Dobar odnos temperatura omogućava povoljan bilans fotosinteze i disimilacije (nakupljanja i trošenja organske materije). Noćne temperature kao i temperature oblačnih dana trebalo bi da su za tri do
pet stepeni niže od dnevnih temperatura, odnosno temperatura u toku sunčanih dana.Za povrće je nepovoljno naglo povećanje i naglo sniženje temperature. Optimalno je da se temperatura povećava i smanjuje za dva do tri stepena u toku jednog sata.
Temperatura zemljišta je stabilnija od temperature vazduha i veća je u površinskom sloju. Neusklađenost temperature vazduha i zemljišta jedan je od čestih razloga zaostajanja razvoja biljke. Takve promene se najčešće javljaju pri nagloj promeni temperature i osvetljenosti (prelaz sa nižih ka višim temperaturama pri jakoj osunčanosti). Tada listovi venu jer biljka ne može da usvoji dovoljno vode, zbog niže temperature zemljišta, odnosno usporene aktivnosti korena. Temperatura zemljišta (na dubini od 10 centimetara je za stepen-dva niža nego u sloju do 5 centimetara) zavisi i od mikrobiološke aktivnosti. Zato je u objektima bez grejanja bitno unošenje svežeg ili poluzgorelog stajnjaka kao izvora toplote i hraniva. Ovo su saveti i znanje koje smo preuzeli od kompanije Superior iz Velike Plane koju je osnovao prof. dr Ivo Đinović, naš uvaženi stručnjak u povrtarstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U organizaciji Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru održana je radionica "Oblast priznavanja sorti u Srbiji, pravila i koristi za zainteresovane strane i uticaj na građane".
Proces registracije sorti ratarsko-povrtarskih kultura, inovacije u voćarstvu i vinogradarstvu, proizvodnja kvalitetnog biljnog materijala voća i povrća, samo su neke od tema radionice IPA programa "Jačanja kapaciteta fitosanitarnog sektora" u Srbiji koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede Srbije i Italije."Mi smo ovim projektom autohtone sorte koje su u jednom trenutku bile malo zapostavljene ulaskom međunarodnih internacionalnih sorti, vratili u fokus. Neke od njih doveli do toga da su ušle u proces sertifikacije i da će u nekom narednom periodu moći da dobijemo dobar sadni materijal i dobro seme koje će biti namenjeno evropskom i međunarodnom tržištu", objasnio je Aleksandar Tabaković, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Svaki put kad dođem u Srbiju vidim veliki progres u proizvodnji semena. Srbija je član međunarodnih organizacija kao što je OECD, tako da se vidi veliki uticaj koji je Srbija donela, što je dobra baza za implementaciju direktiva EU, koje su opet na bazi međunarodnih organizacija i pravila", rekao je Pjerfederiko La Note iz Saveta za istraživanja u poljoprivredi Republike Italije.

Preuzimanje pozitivnih iskustava država članica EU koje imaju ustaljen sistem održavanja sorti i sertifikacije semena, očekuje se, pomoći će u pronalaženju održavaoca sorti radi očuvanja genetskih resursa u Srbiji i održavanja gem-banke u dužem periodu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/sombor-kako-do-kvalitetnog-biljnog-materijala-voca-i-povrca_1004556.html

Dok cene zeleniša vrtoglavo rastu, voće je jeftinije 12 odsto u odnosu na 2018, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Većina vrsta povrća, u odnosu na isti period prošle godine, skuplja je od 20 do 30 odsto dok su cene nekih poljoprivrednih proizvoda i udvostručene, pokazuje istraživanje „Potrošača”.

Među rekorderima su krompir koji je pre tačno godinu dana koštao 35 dinara, a sada ga na Kvantaškoj pijaci u Beogradu prodaju za 60 dinara po kilogramu, kao i krastavac koji je tada bio 110, a sada košta 160 dinara. Verovatno je najveće iznenađenje praziluk koji je prošle godine mogao da se pazari za 55 dinara dok mu je trenutna cena čak 160 dinara. Interesantno je da su cene mladog povrća koje je u ovo doba godine najtraženije (luk, zelena salata, rotkvice) gotovo jednake kao početkom proleća 2018. Na ove veleprodajne cene treba dodati još najmanje 20 do 30 odsto, koliko je povrće skuplje na pijacama i u radnjama.Informacije s najveće gradske tržnice potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji daju širu sliku o kretanjima potrošačkih cena. Prema poslednjoj statistici, za februar, povrće u Srbiji bilo je 33,7 odsto skuplje nego u istom periodu 2018. U isto vreme voće je pojeftinilo 12 procenata.

Šta je tačno uzrok ovolikog rasta cena na pijacama, koji iznenađuje i istraživače? Stručnjaci ističu da cena semena u samoj proizvodnji nikako nije mogla da utiče na povećanje cena povrća. Gledajući na količinu semena u prometa, može se zaključiti da se domaća proizvodnja smanjuje i to može biti deo razloga za rast cena. Takođe, sagovornici „Politike” kažu da je i sve teže naći proizvođače koji su spremni da uđu u semensku proizvodnju. Uticaj na rast cena povrća sigurno ima i problem s nedostatkom radne snage. Značajni broj poljoprivrednika ima probleme da nađe radnike posebno u Vojvodini, mada je slično i u centralnoj Srbiji. Iako je sve ovo na kraju moglo dovesti do poskupljenja povrća, većina naših sagovornika prst upire i u uvoznički lobi koji diktira visoke cene, ali i to što su značajne količine poljoprivrednih proizvoda izvezene dok je potražnja ostala na istom nivou.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425847/Ekonomija/Povrce-i-do-30-odsto-skuplje-nego-prosle-godine

 

Poljoprivreda, prehrambena industrija, građevinski materijali, energetika, sektori mašinstva i tekstila imaju veliki izvozni potencijal prema Kataru, istaknuto je juče na okruglom stolu privrednika Srbije i delegacije Katara, koja boravi u zvaničnoj poseti Beogradu.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Nemanja Žugić ističe da se bilateralni i ekonomski odnosi između Srbije i Katara neprekidno učvršćuju i da je dosta mogućnosti za intenzivnije privredne veze.

- PKS je identifikovala poljoprivredu i prehrambenu industriju, građevinske materijale, proizvode na bazi nafte, sektore mašinstva i tekstila kao oblasti koje imaju najveći izvozni potencijal u Kataru - rekao je Žugić.

Uveren je da će direktni letovi od Beograda do Dohe omogućiti srpskim poljoprivrednim i prehrambenim kompanijama da brže plasiraju svoje proizvode na tržište Katara - sveže i smrznuto voće i povrće, meso, testeninu, med i ostalu prehrambenu robu. Ukazao je i na izvoz materijala za građevinsku i tekstilnu industriju, nameštaja, papira, hemijskih i farmaceutskih proizvoda, kao i IT-a.

Žugić je istakao i velike mogućnosti ulaganja katarskih kompanija u srpsku privredu i pozvao članove katarske delegacije da na Srbiju gledaju kao privlačnu i pouzdanu investicionu destinaciju. Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Katara prošle godine je iznosila 11 miliona dolara, a čak 97 odsto trgovinske razmene odnosni se na robu koju Srbija izvozi Kataru.

Direktor departmana za međunarodnu saradnju Ministarstva inostranih poslova Katara Tarik Bin Ali Faraj Al-Ansari kaže da će se Katar truditi da pomeri na viši nivo dosadašnju saradnju između srpske i katarske privrede.

- Naši dobri politički odnosi datiraju još od vremena Jugoslavije, traju i danas. Mi poštujemo Srbiju i želimo da ekonomsku saradnju podignemo na viši nivo - poručio je Al-Ansari.

Istakao je da katarsku delegaciju čini 15 predstavnika iz oblasti obrazovanja, energetike, poljoprivrede, ekonomije, svih oblasti koje su prepoznate kao potencijal za saradnju.

Al-Ansari ocenjuje da se Srbija i Katar moraju fokusirati na razvoj avioprevoza jer nema mnogo teretnih letova za prenos robe između dve države. Poručio je da su vrata za srpske turiste i privrednike otvorena, jer je Katar atraktivna destinacija, sa lepim plažama, muzejima, hotelima, rizortima, ali i prijateljska i sigurna zemlja. Pohvalio je Srbiju kao lepu zemlju za turističke obilaske i istakao da obe države treba da iskoriste prednosti bezviznog režima.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Aleksandar Bogunović predstavio je katarskoj delegaciji potencijal srpskog agrara. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, bogatoj vegetaciji i diverzitetu, ali i dugoj tradiciji u poljoprivrednoj proizvodnji, Srbija je prepoznata kao jedan od većih izvoznika jabuka u Rusiju, malina u EU, ali i drugih kultura, kao što su žito i kukuruz, rekao je Bogunović.

Članovi državno-privredne delegacije Katara koja boravi u višednevnoj poseti Srbiji su predstavnici nekih od najznačajnijih kompanija i institucija u ovoj zemlji, među kojima su Katarski investicioni fond, Katarski fond za razvoj, QATARI DIAR, WIDAM FOOD, HASSAD FOOD i drugi. Reč je o kompanijama i institucijama kojima je jedna od primarnih aktivnosti investiranje u određene sektore u inostranstvu, ali i preko kojih se ulazi na tržište Katara u domenu različitih sektora - poljoprivreda, prehrana, energetika, turizam.

Izvor:https://vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/715761/Trziste-Katara-otvoreno-za-srpske-proizvode

Zbog masovnog odlaska mladih u inostranstvo ratari i voćari iz godine u godinu sve teže nalaze berače, pa da bi ubrali rod moraju danonoćno da rade sami, organizuju mobe ili da plaćaju dnevnice kako bi namamili bespolsene da beru kako im rod ne bi propao. Povećani trškovi berbe za posledicu imaju veće cene voća i povrća za najmanje 10 odsto, što najviše po džepu osete krajni kupci na pijacama. Ninoslav Miljković, predsednik udruženja proizvođača jagoda i drugog voća Jagoda iz Gredetina, kaže da manjak berača nije problem samo u Srbiji, ali da srpske poljoprivrednike pogađa najviše.

"U Srbiji je dnevnica 20 evra, pa berači odlaze u Italiju, gde mogu da dobiju pet do 10 evra na sat, ili u Holandiju, gde je satnica 15 evra. Za razliku od nekadašnjih, u Srbiji su domaćinstva danas mala, pa na selu ima malo ljudi koji bi radili na svom imanju, a neko drugi neće teške poslove jer smo se odvikli da radimo. Mnogi zbog manjka radne snage napuštaju proizvodnju industrijskih jagoda i idu na stone sorte jer su krupnije. Kad bi poljoprivrednici sve troškove stavili na olovku, mnogi bi odmah ugasili proizvodnju", ističe Miljković.

Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika kaže da nijedan domaćin neće dozvoliti da rod propadne.

"Braće sami danju i noću, ili će platiti veću dnevnicu da se rod obere. Sve se svodi da je sigurno samo ono što možeš sam da uradiš. Berač radi dva-tri dana, uzme više para i više se ne pojavi. Šta mu možeš, ništa. Nema načina da se neko natera da radi ako neće. Ko hoće da radi, on po pravilu već ima svoj posao i ne čeka da ide u nadnicu da bude sezonski radnik. To je tako uvek. Manjak berača poskupljuje berbu za 10 odsto, a to prizvođači onda ukalkulišu u cenu proizvoda", kaže Kiš i dodaje da berači na sat mogu da zarade 200 do 300 dinara, zavisno od toga da li su im plaćeni hrana i putni troškovi.

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/niko-nece-da-radi-na-srpskim-njivama-cene-na-pijacama-skocile-nema-beraca-2018-09-20

Kvalitet hrane koju jedemo često je tema brojnih istraživanja. Međutim, sa sve plićim džepom prosečnog Srbina postavlja se pitanje šta uopšte možemo sebi da priuštimo? Prema poslednjim istraživanjima koja se rade svake godine, Srbi, verovali ili ne, jedu sve više povrća. Ali, ne zato što smo kao nacija počeli zdravije da se hranimo, već zato što je izdvajanje novca za hranu sve manje. Tako prosečan Srbin za godinu dana pojede 123 kilograma povrća, najviše krompira i to oko 38 kilograma po glavi stanovnika. Odmah posle njega je kupus, sa 18 kilograma, a godišnje pojedemo i 12 kilograma luka. Potrošnja mesa svake godine opada, a po rečima mesara, domaćice najčešće kupuju mleveno meso. Zašto? Zato što u meso dodaju jeftine sojine ljuspice, čime se dobija na količini, a ukus spremljene hrane se ne menja drastično. 

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

IZVOR:Agrobiznis magazin

    

Padavine ovog leta najteže podnose poljoprivrednici. Čak i oni koji imaju dobar rod, teško dolaze do svojih njiva i voćnjaka. Nestašice pojedinih kultura su, međutim, kratkrotrajne, kao i skokovi cena. Iako je pijaca građanima uvek skupa, i prodavci i nadležni tvrde da se cene ne razlikuju od prošlogodišnjih.

Obilne kiše i grad nisu ubili samo kvalitet, već i zaradu. Tako se jedino roba koja je izdržala vremenske prilike prodaje po punoj ceni. A ona se, kažu prodavci, ne razlikuje od prošlogodišnje.

"Niže su cene i kvalitet nije dobar uopšte", kaže jedna prodavačica na pijaci.

Prodavci kažu da je kiša unazadila sve u poljoprivredi.

"Ovo pod najlonom što ima, od toga će biti nešto, a na otvorenom slabo", navodi prodavačica.

Voću i povrću nisu prijali ni kasni prolećni mrazevi, što se videlo u berbi jagode i kajsije. Iako su prinos i kvalitet bili manji, u Privrednoj komori tvrde da kupce to ne pogađa.

"S jedne strane, imamo negativne efekte u određenim regionima, ali s druge strane imamo nove površine koje daju nove prinose, tako da u količinama nema velikih oscilacija – tako da ni cena nije drastično varirala", kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

Varira vreme koje traži svakodnevnu primenu agrotehničkih mera, jer vlaga i česte smene sunca i kiše pogoduju bolestima i štetočinama.

"Na primer, sad jabuke treba da se štite posle svake kiše, i onda rokne pljusak i nema ništa", navodi prodavac.

"S druge strane, imate velike probleme u jagodarskoj proizvodnji, ne možete da priremate zasade za narednu godinu, kada je reč konkretno o sadnji i postavljanju folija", rekao je Goran Đaković iz Agrobiznis magazina.

Problema neće biti u ratarskoj proizvodnji. Njen najveći neprijatelj je suša.

"Kukuruza će biti verovatno u izobilju, suncokreta, soje. Na interentu možete videti fotografije naših poljoprivrednika koji su maltene niži nego što je njihova soja", dodaje Đaković.

Očekuju se i rekordi u prinosu šljive i jabuke. 

"Po pravilu, kada imate povećan prinos cena je niža ali to će tržište definisati i videćemo u septembru, oktobru", navodi Bogunović.

Kupci će tada osetiti i kako klima utiče na cenu zimnice.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3217030/kako-klima-utice-na-rod-i-cenu-voca-i-povrca.html

U ODNOSU NA PREDHODNU NEDELJU ČETIRI PUTA VIŠE KRASTAVCA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.194 tone robe.               

Najviše se trgovalo: kupusom (410 t), crnim lukom (130 t), šargarepom (118 t), krompirom (116 t), jabukom (83 t), pomorandžom (48 t), krastavcem (40 t), prazilukom (37 t), paradajzom (27 t), spanaćem (24 t) i zelenom salatom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (288 t → 410 t), krompira (115 t → 116 t), pomorandže (46 t → 48 t), krastavca (9 t → 40 t), praziluka (34 t → 37 t), paradajza (12 t → 27 t), spanaća (13 t → 24 t) i zelene salate (21 t → 22 t), dok je promet: crnog luka (135 t → 130), šargarepe (153 t → 118 t) i jabuke (119 t → 83 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

kupus mladi                80 - 100 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              80 - 100 din.

praziluk                       50 - 65 din.

krastavac                    70 - 100 din.

paradajz                      100 - 110 din.

spanać                        50 - 70 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30