Usev koji koristi aeroponsku metodu oslanja se na maglu i vazduh, a ne na tlo.To je inventivan način da se izbegnu agregati koji su potrebni tradicionalnim poljoprivrednim metodama. Svaka biljka kroz špric prima vlagu bogatu hranjivim sastojcima, a specijalizovani raspršivači orošavaju koren biljke specijalnim tečnostima.

Seme biljke se stavlja u malene posude od stiropora, koje su izložene svetlosti i orošavanju i koje drže stabljiku i koren u jednom mestu, dok biljka raste. Ovakva praksa omogućava uzgajivačima da stvore fleksibilnu, pokretnu baštu gde god požele, piše Energetski portal.Aeroponika je tehnika koja služi kao metoda održivog uzgajanja sopstvene bašte, kako za poljoprivrednike tako i za baštovane, koji na ovaj način mogu lako da upravljaju svojim usevima. To je metoda koja daje zdravije, punije biljke za koje nije potrebno puno napora da se uberu. Takođe je efikasna alternativa za one koji žele da štede na vodi.

Aeroponika ne zahteva đubriva ili pesticide, tako da je korisnija za životnu sredinu i finansije.

Ona omogućava korenu svake biljke da ima dovoljno kiseonika i hranljivih sastojaka. Tradicionalna poljoprivredna metoda koristi zemlju za proizvodnju useva tokom dužeg perioda, pa iako mnoge biljke mogu preživeti na ovaj način, ipak je lakše kada imaju prostora za disanje.

Pored toga, hranu mogu primati direktno, a ne putem tla. Biljke brzo sazrevaju i postaju zdravije. Budući da aeroponika zahteva malo prostora, lakše je obrađivati nekoliko biljaka odjednom. Ova alternativna praksa dovodi do većih prinosa koji izgledaju sjajno i imaju dobar ukus.

Ovakav proces uzgajanja može povećati rast biljke i do 30 odsto u odnosu na tradicionalne metode.

Oni koji slede tradicionalne poljoprivredne metode moraju svako proleće obrađivati i saditi useve, što nije uvek lako. Mnogi farmeri se često suočavaju sa glavoboljama kada moraju da se izbore sa nepredviđenim okolnostimaa poput neodgovarajuće opreme ili lošeg vremena.

Teško je upravljati istim parcelama tokom svake sezone zbog različitih vremenskih uslova, pa na kraju zemljište može postati i neupotrebljivo.

Aeroponski uzgajivači nemaju mnogo muka, osim brige o svojim usevima. Po potrebi dovoljno je zameniti stare biljke novim – nema muka i razmišljanja o eventualnim problemima sa zemljištem. Jednostavno sakupljaju prinos i kad je potrebno, ponovo ga zasade. Na ovaj način moguće je održavati useve tokom svake sezone, a berba postaje manje komplikovana i pristupačnija.

Tradicionalne metode sadnje oslanjaju se na prekomernu upotrebu vode za tokom uzgoja i održavanje useva. Aeroponska postavka ne zahteva gotovo nikakvu potrošnju i može smanjiti upotrebu vode za 98 odsto kada se na odgovarajući način održava – to je zato što aeroponskim biljkama treba samo magla i vazduh da bi uspevale.

Pozitivan ishod je gotovo nepostojeći otpad koji se dobija od tečnosti.

Iako aeroponika stvara mnoge prednosti za poljoprivrednike, nije bez grešaka.

Pošto tradicionalne poljoprivredne metode postoje vekovima, uzgajivačima je postalo lakše da pronađu alternativne načine za sadnju i razvoj svojih useva.

Mana ove metode je da nema mnogo fleksibilnosti sa aeroponskim tehnikama. Neophodno je imati specijalizovanu i skupu postavku za održavanje pravilnog rasta biljaka. Ova metoda, takođe, zahteva konstantan nadzor.

Oni koji znaju mnogo o aeroponici možda će moći da naprave svoj sistem pomoću "uradi sam" metoda. Ovaj poduhvat vas ne bi koštao više od nekoliko stotina evra, ali nemoguće ga je osposobiti ukoliko niste dobro naoružani znanjem. Kao rezultat toga, uobičajeno je da početnici kupuju već gotove aeroponske postavke. Ta oprema bi, uz modifikacije, mogla na kraju koštati i više od 10.000 evra.

Iako je to manje nego što bi koštala kupovina i izgradnja farme, treba da se uzme u obzir da mnogi mali poljoprivrednici i baštovani nemaju tolika sredstva na raspolaganju.

Još jedna stvar koja je neophodna je i dovoljno unutrašnjeg prostora za smeštaj biljaka tokom cele godine. Aeroponski poljoprivrednik mora da obrati pažnju na sitne detalje. Iako ovaj proces automatski uzgaja biljke – tu se krije još mnogo toga. Morate konstantno da nadgledate i održavate pH vrednost svake biljke, da pazite na rast buđi i pojavu gljivica zbog stalne vlage.

U početku, može biti nezgodno shvatiti koliko biljaka hrane treba da primi, pa zbog toga stručnjaci preporučuju početnicima da se dobro informišu. U teoriji bi sve biljke mogle da se gaje ovom metodom ali su to najčešće začinske biljke, paradajz i zelena salata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=11&nav_id=1731401

Na području koje pokriva Poljoprivredno stručna služba Beograd, vizuelnim pregledom useva paprika i paradajza registrovano je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) na do 35 odsto biljaka. Najveće brojnosti registrovane su u usevima na okućnicama i baštama, primetio je Bojan Mijatović, stručnjak za zaštitu bilja ove stručne službe.

Zelena stenica je polifagna vrsta. U poslednjih nekoliko godina u našim proizvodnim uslovima redovno se registruje u usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Štete prave larve i imago koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima paprike u paradajza na mestima ishrane dolazi do diskolorizacije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.Kako smo ranije pisali, na intenzivnije širenje zelene stenice uticale su klimatske promene, odnosno globalno otopljenje. Zelena stenica je inače insekt tropskih i suptropskih područja. Godišnje može da razvije i četiri generacije, a jedna ženka može da položi leglo sa više od 100 jaja. Iz njih se razviju larve, koje imaju nekoliko stadijuma razvoja. Mere kontole ove štetočine su veoma teške. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Najbolju efikasnost u cilju njihovog suzbijanja pokazali su insekticidi iz grupe piretroida. Međutim, primenom insekticida iz ove grupe suzbijaju se i korisni organizmi, ističe Mijatović.Suzbijanjem stenica samo hemijskim merama zaštite moguće je stvaranje rezistentnosti na primenjene insekticide. Primena insekticida u periodu zrenja plodova je veoma ograničena zbog često nemogućnosti poštovanja karence. Da bi se izbegli navedeni štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde su stenice grupisane.

Od aktivnih materija iz grupe piretroida mogu se koristiti cipermetrin ili deltametrin. Na manjim proizvodnim površinama, u cilju smanjenja njihove brojnosti, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje larvi i imaga, navodi beogradski stručnjak.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/uocena-pojava-zelene-stenice-na-povrcu-kako-je-suzbiti/62809/

Tokom jula i avgusta nastavlja se setva povrća, a u toplim, suvim i vrućim danima trebalo bi obezbediti dovoljno vode, jer inače neće moći da klija i niče.

Česta greška koju mnogi povrtari početnici rade tokom letnje setve je da poseju seme i misle kako im je ono propalo, jer ne klija.

Međutim, važna stavka je temperatura zbog toga što neke kulture ne niču na visokim temperaturama. U tom slučaju vredi ona strpljen - spašen, jer će seme ući u fazu dormantnosti, odnosno fazu mirovanja, a nakon što temperature padnu, krenuće klijanje i nicanje.

Zato je najbolje pričekati da se živa u termometru malo spusti pa tek onda krenuti sa setvom.Na klijanje i nicanje semena salate i šargarepe utiču različiti agroekološki faktori kao što su vlaga, pH zemljišta, prisutnost organskih i anorganskih komponenti i slično. Međutim, kako piše u stručnoj literaturi Nada Parađiković i njeni saradnici, temperatura je najznačajniji faktor. Dakle, visoka ili niska temperatura vazduha mogu značajno da smanje klijavost većine poljoprivrednih kultura.Salata i šargarepa spadaju u grupu povrća koje je manje osetljivo na niske temperature (zato se i seju za jesenju berbu) pa zato treba pripaziti na one previsoke koje su tokom poslednjih godina postale sve češća pojava.

U ovom naučnom radu dokazano je da salata ne niče iznad 25°C, a šargarepa iznad 30°C, a to može da izazove sekundarnu dormantnost semena i tako odloži ove prve dve faze. Temperatura na utiče samo direktno na seme koje treba da nikne nego i na dostupnost vode koja je optimalna pri temperaturama od 15 do 20°C. Tako, na primer, već pri temperaturi vode od 25°C šagarepa sporije klija nego pri 20°C, a pri 35°C klijanje salate je smanjeno ili potpuno inhibirano.

Visoke temperature mogu da smanje energiju klijanja i postotak isklijalih semenki, ali različite sorte različito reagiraju na njih u toj prvoj fazi pa i to imajte na umu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/oprez-kod-letnje-setve-neko-povrce-ne-nice-na-visokim-temperaturama/61845/

U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na Jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplatljiva i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje.
Po crvenoj paprici, ajvaruši kako je u narodnu popularno nazivaju, Jablanički okrug posebno prepoznatljiv. Kvalitetom, ukusom, bojom koje joj ovo podneblje
daje. Kod paprike smo u poslednjih nekoliko godina imali slučaj da je problem bio plasman a ne cena. Jedan od retkih proizvođača koji se sebi obezbedio siguran plasman na tržište je Predrag Pavlović, mladi poljoprivrednik iz sela Pertare, nadomak Leskovca.
„Nesumnjivo je da će ovo biti teška sezona za nas, iako smo imali male probleme sa bolestima u rasadu, uspeli smo da rasadimo zdrave, jake i otporne biljke.
Trenutno pod paprikom na otvorenom polju imamo ukupno 110 ari." - rekao je Predrag, mladi poljoprivrednik iz okoline Leskovca
Kako si do sada plasirao svoju robu na tržište?
„Prodavajući na pijaci, roba je bila odličnog kvaliteta, a to se uvek primeti. Tako da smo stupili u kontakt sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom ajvara
za inostranstvo. Potrebne su im velike količine paprike, a uz to odlično plaćaju. Prošle godine smo itekako bili zadovoljni plasmanom, pa i u neku ruku cenom.
Zbog toga smo ove godine proširili proizvodnju za 20-30%." - kaže Predrag.

Da li je reč o plasteničkoj ili proizvodnji na otvorenom?
„U plasteničkom tipu proizvodnje, paprika se najčešće vodi na dve grane, dok se u slučaju proizvodnje na otvorenom polju, gaji u obliku žbuna. U oba slučaja se kidaju zaperci, kako bi plodovi bili krupniji, kvalitetniji i pravilnijeg oblika. Velika razlika u pogledu prinosa se javlja u korist plasteničke proizvodnje, pre svega zbog samog načina gajenja." - dodao je mladi domaćin.
„Mi trenutno nemamo uslova da papriku gajimo u uslovima plasteničke proizvodnje, već to radimo isključivo na otvorenom, kako zbog obima proizvodnje, tj.
zbog površine, tako i zbog stočarstva kao sekundarne grane poljoprivrede, kojom se takođe bavimo, a što iziskuje dosta vremena i radne snage. Nemoguće je stići na sve strane, zbog toga je vrlo važno fokusirati se na to što radite dobro, jer je to osnov daljeg napretka."Za sam kraj, možemo samo da poželimo
srećnu i berićetnu godinu našem mladom domaćinu, kao i svim mladim ljudima koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom!

Izvor: Agrobiznis magazin

Nova usluga Ministarstva poljoprivrede E-pijaca predstavlja dobar način da svi oni koji žive od poljoprivrede mogu na jednom mestu da ugovore prodaju u celoj zemlji. Kikindski poljoprivrednici u najvećoj meri prodaju med, rakiju i povrće, dok se u međuvremenu zabrana prodaje na zelenim pijacama koristi radno za zasnivanje nove proizvodnje u plastenicima.
Odmah nakon uvođenja vanredne situacije i zabrane rada na zelenim pijacama, videvši da će velike količine hrane ostati na njivama, kikindski poljoprivrednici organizovali su se preko društvenih mreža kako bi svoju robu uredno isporučili svima koji su bili zainteresovani za kupovinu. Nedugo zatim, Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je takozvanu E - pijacu, odnosno mogućnost da svi proizvodi budu dostupni na jednom mestu u celoj zemlji.'Drago mi je da je država uvidela da teba da se napravi nešto poput E - pijace. Svaki početak je težak i mislim da će tek kasnije pokazati rezultate, mada ova usluga daje dobre rezultate i sada'', kaže Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda.

Otvaranje elektronske pijace preko resornog ministarstva svakako je dobar način da se steknu novi kontakti, da se u momentima kada je prodaja na pijacama neizvodljiva nešto i zaradi, iako kikindski povrtari koriste ovo vreme kako bi započeli proizvodnju u plastenicima, dok prodaju stavljaju u drugi plan.

''Trenutno samo ulažemo u proizvodnju, počeo je rasad da pristiže od paradajza, krastavaca, tikvice, dok paprike ima u plastenicima. Sada čekamo svaki dan u nadi da će se vanredno stanje ukinuti što pre'', napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Imajući u vidu da su Kikinđani odmah po proglašenju vanredne situacije preko društvenih mreža započeli prodaju, nije im bilo strano prijavljivanje za E – pijacu, a prvi koji su ponudili svoje usluge su proizvođači meda, rakije i povrća.

''E - pijaca je počela da funkcioniše 10. aprila, a mi kao Poljoprivredna stručna služba smo dobili uputstva da pomažemo poljoprivrednicima da se povežu preko tog portala. Kontaktirali smo naše poljoprivrednike, ali moram da napomenem da Kikinda nema veliki broj povratara i voćara'', dodaje Jelena Kljajić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Prilikom prodaje robe preko E-pijace važno je da poljoprivrednici isplaniraju kako i kojim danima će dostavljati robu, na kojoj teritoriji, po kojoj ceni i da to jasno zabeleže tokom registracije na E-pijacu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/na-e-pijaci-najvise-se-prodaju-med-rakija-i-povrce_1114824.html

Opština Ruma je prva lokalna samouprava u Srbiji koja će od povrtara otkupiti višak proizvoda. Štab za vanredne situacije u toj sremskoj opštini doneo je odluku da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara za otkup salate, rotkvica, spanaća, tikvica i ostalog povrća koje ovih dana stiže iz plastenika. Povrće će biti ponuđeno sindikatima ili će biti podeljeno kao humanitarana pomoć. Otkup povrća počeće već od ponedeljka.

Povrtari sa područja rumske opštine mogu računati na pomoć lokalne samouprave kako bi što manje izgubili na ovogodišnjoj proizvodnji. Tri miliona dinara obezbeđeno je iz budžeta za otkup viška povrća od onih povrtara koji imaju prijavljenu tu vrstu proizvodnje.

- Ostali ulaze u sezonu, rade iako ima policijskog časa. Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji, opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud - ističe Mančić, dodaje da će oni tu robu platiti, ili je usmeriti sindikatima javnih preduzeća, koji mogu povrće da dobiju po sindikalnim cenama.

- Ako hoće, ako ne - mi smo spremni da tu robu delimo, kao što delimo humanitarne pakete, kao svežu robu, svakodnevno ako te proizvode budemo kupovali.
Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da će ova pomoć povrtarima svakako dobro doći. Ona podseća da je većina povrtara u proteklom periodu kontrolisala svoje proizvode i dobila sertifikate i oznaku "Rumski ceger" tako da se kvalitet proizvoda ne dovodi u pitanje.

- Pošto je u pitanju plastenička i proizvodnja u staklenicima, proizvođači su trebali da vode računa o tretmanima zaštite, kada je bio poslednji i da li je izašla karenca da bi imali kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Svi proizvođači koji su bili u sistemu praćenja od nas su dobili sertifikat da su njihovi proizvodi zdravstveno bezbedni i time stekli pravo da na svoje proizvode stavljaju etiketu "Rumski ceger", što znači da su prepoznati na tržištu" - kaže Klještanovićeva i dodaje da pored sertifikovanih pomoć loklane samouprave imaju i ostali povrtari koji su takođe morali da vode računa o kvalitetu proizvoda i njihovoj zdravstvenoj bezbednosti.

Ovu meru podržavaju i rumski povrtari koji kažu da će spasiti bar deo svojih proizvoda koji uveliko stižu za prodaju. U Rumi ima i nekoliko piljarnica čiji vlasnici se i sami bave povrtarstvom. Ovih dana oni u nedostatku svoje robe, povrće otkupljuju od drugih povrtara, a počela je i dostava povrća na kućne adrese potrošača.

Rumski povrtari će svakako imati mogućnost da se reše viška svojih proizvoda, a njihov otkup trebalo bi da počne već početkom sledeće nedelje. U Rumi je oformljena i tročlana komisija koja će voditi računa da kompletan posao bude dobro urađen i da rumski povrtari iz ove situacije izađu sa što manje štete.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2849315/opstina-ruma-otkupljuje-povrce-i-plasira-sindikatima-ili-deli-kao-humanitarnu-pomoc

Posle zatvaranja pijaca povrtari iz Južnog Banata uspešno su se organizovali i isporučuju povrće koje prozvedu preko narudžbina sa Facebooke-a i telefona na kućne adrese, a planiraju da od sledeće nedelje svoju robu na takav način ponude i Beograđanima.

Predsednika Udruženja povrtara iz Glogonja, povrtarskog sela pored Pančeva, Danila Vučkovskog zatičemo kako isporučuje povrće u naselju Nova Misa.

- Ljudi su odlično reagovali, danas radimo drugu isporuku, za sada radimo sa dva vozila, a pošto je interesovanje sve veće, biće i više vozila - kaže on dok pod maskom sa rukavicama na rukama isporučuje bakaluk vredan oko 2,5 hiljada dinara.

Povrće, a od sutra će biti i jabuke u ponudi, sa teritorije su Južnog Banata, povrtari su iz Banatskog Brestovca, Skorenovca, Pančeva, Glogonja, Debeljače a voće će biti iz Opova, kaže on i dodaje da se ne prodaju nijedan artikal iz uvoza.

- Može se očekivati da od ponedeljka krenemo dostavu kuće adrese i za Beograd, za to nam je potrebno više logistike i bolja organizacija, ali radimo na tome ubzano - kaže on i dodaje da se trude da prošire asortiman a da sebe ne preopterete jer svako ima još poneki posao koji radi pored ovoga.

Agilnim povrtarima su se javili i trgovinski lanci koji žele da pomognu i da od svakog proizvođača poruče određenu količinu robe kako bi smanjili štetu koja je nastala zatvaranjem pijaca.

- Nama se već javljaju online pijace koje žele da nas besplatno registruju na njihovim sajtovima kako bismo mogli da primamo porudžbine a što se tiče najavljene virtuelne pijace preko ministastva poljoprivrede smatram da reaguju kasno jer je trebalo da je formiraju pre nego što su doneli odluku o zatvaranju pijaca - kaže on.

Na izjavu pristaje i maskirani mlađi Pančeva koji preuzima isporuku povrća i kaže da je sve počelo tako što je supruga videla ponudu na internet.

- Što da ne sve je zatvoreno, zelena pijaca ne radi, naručili povrće i uzeli smo ono što treba - kaže on.

U kući su tri porodice pa je količina malo veća, kaže on i dodaje da je to ono što je neophodno za supice i čorbice a povrće mu dobro izgleda.

- Snalazimo se u ova vremena, baku i deku čuvamo, puna je kuća dece, a mi zaposleni smo sad više kod kuće - pa upoznajemo svoju decu - kaže on.

Ovi povrtari Južnog Banata svoju ponudu i besplatnu dostavu postavili su na FB stranicu Dostava voća i povrća Pančevo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2842543/povrtari-juznog-banata-isporucuju-robu-na-kucnu-adresu-od-sledece-nedelje-dostave

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu."Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B", objašnjava Nedimović.

Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.

"Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore", ističe Nedimović.

Najavljuje da će elektronska pijaca pred kraj nedelje biti potpuno stavljena u funkciju.

"To će biti jedna osnovna verzija, dosta IT stručnjaka radi na ovome. Mi nismo izmišljali toplu vodu, takve platforme postoje", napominje ministar. Nedimović je istakao, što se tiče ponašanja poljoprivrednika tokom vanrednog stanja, da su oni ozbiljni heroji našeg vremena i da su dosta disciplinovani.

Istakao je da se poljoprivrednici mogu informisati na sajtu Ministarstva, kao i u kol-centru gde su ljudi dostupni 24 časa.Ministar Nedimović ističe značaj koji naučnoveterinarski instituti širom Srbije imaju u borbi protiv epidemije koronavirusa, pošto se u njima obavlja uzorkovanje.

Naveo je da u institutu u Batajnici može da se uradi do 800 do 1.000 uzoraka tokom dana, u Nišu 200, u Kraljevu između 180 i 210, u Novom Sadu 200, u Šapcu će moći 150.

Naučnoveterinarski institut u Šapcu bi trebalo da počne da radi sutra, najavio je ministar poljoprivrede.Nedimović je rekao da je u poslednjih 10 dana bilo 2,27 miliona ulaza na sajt Ministarstva poljoprivrede.

"Ako neko pita odakle nama toliko poljoprivrednika, očigledno je da je to bio pokušaj napada preko nekih mašina, a sajt je dva puta i padao", rekao je ministar.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3913067/pijace-elektronska-voce-povrce-poljoprivednici.html

Dugogodišnji proizvođač krompira i luka Branislav Zelenović iz Siriga kaže da, uprkos epidemiji i skraćenom radnom vremenu marketa, nema problema da domaći krompir stigne do velikih i malih radnji, niti da ode preko granice u izvoz.

Veliki deo krompira otišao je već za Albaniju i Severnu Makedoniju navodi Zelenović i dodaje da zbog tražnje krtole u zemlji i izvan, domaći krompir sada ima dobru velecenu. Kilogram se kreće od 45 do 50 dinara, a kilogram luka na veliko je još skuplji, 60 dinara.

Po njegovim rečima, veliki domaći proizvođači uspevaju da namire potrebe domaćeg i inostranog tržišta i za lukom.

- Naš luk odlazi u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, u domaće i strane trgovinske lance kod nas. Veliki deo je već prodat van naše zemlje, a deo čuvamo za potrebe stanovništva, dok ne dospe novi rod - kaže Zelenović.

I proizvođač krompir iz Despotova Miloš Hajduk kaže da prodaja krompira ide odlično, ali da povrtari imaju kupusa koji nije prioritetna hrana veletrgovcima, pa ga naručuju u smanjenim količinama.

- Sada kupus držimo u hladnjačama, sve u nadi da ćemo uspeti da ga prodamo do maja. Zbog manje tražnje, opala je i cena kilogram kupusa, košta svega 20 dinara, što proizvođačima nikako ne odgovara - kaže Hajduk.

U ozbiljnom problemu su povrtari iz Futoga koji kisele ribani kupus. Na lageru imaju više stotina hiljada tona, pa su oni okupljeni oko udruženja Futoški kupus odlučili da ribanac poklanjaju.

Predsednik Udruženja Radivoj Ćulum kaže da su deo već poklonili Crvenom krstu, a imaju volju da ga poklone i u karantine.

- Ne stižu nam više narudžbine od velikih trgovinskih lanaca, jer cene da kiseli kupus nije priorotetna hrana, premda je bogat vitaminom C, pa smo odučili da ga damo u karantine - rekao je Ćulum, i pozvao da im se jave oni koji kuvaju za ljude smeštene tamo, bez obzira na to gde se nalaze, jer Udruženje ribani kupus poklanja svima, i onima u Nišu, Beogradu, Kragujevcu.

Za razliku od kupusa, svežeg i kiselog, proizvođači pasulja oslobodili su se viška. Proizvođač iz Siriga Siniša Arsić rekao je da je uspeo da proda sav prošlogodišnji pasulj i od pre izvesog vremena nema ga na lageru.

Arsić je naveo da oko 1. maja kreće iznova da seje pasulj, s tim što će sada duplirati površine, na 40 jutara.

Pre više od meseca dospele su rotkvice i zelena salata iz plastenika. Deo tog povrća poljoprivrednici su uspeli da prodaju, a drugi deo stigao je baš u vreme kada je proglašeno vanredno stanje, pa se sada snalaze kako da dođu do potrošača.

Kako kaže Nenad Panić iz Vilova, koji trenutno vodi brigu o tome kako da proda preostali deo rotkvica i salate.

Uglavnom, kaže, dolaze preporodavci i oni kupuju, ali ne velike količine. Panića brine i kako će uspeti da proda krastavce koji dospevaju za mesec dana i šta će raditi s paradajzom, koji treba da sazre krajem maja.

– Jedino mi preostaje da se uzdam u to da će do tada epidemija biti na kraju i da ću se tako izvući – navodi Panić, i dodaje da problem povrtarima nije samo kako da prodaju namirnice, već što i kupovna moć potrošača opada, pa se sada više kupuju krompir i luk, brašno, šećer, ulje, nego povrće iz plastenika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2839444/krompir-i-luk-se-prodaju-kupus-i-povrce-iz-plastenika-slabo

Budući da su novosadske pijace zbog koronavirusa zatvorile svoje kapije do daljeg, na „Fejsbuku” je od 22. marta otvorena grupa „Pijaca Novi Sad”, da bi se prodavci i kupci mogli povezati i nastaviti svoju dugogodišnju saradnju. Jedan od administratora grupe Zoran Nikolić rekao je za naš list da je ideja potekla onog trenutka kada je video vest da će pijace biti zatvorene zbog vanrednog stanja i zdravstvene bezbednosti građana.– Pošto nigde nije bilo navedeno do kada će trajati ta obustava, pomislio sam da bi trebalo iskoristiti mogućnosti interneta i povezati ljude – kaže Nikolić. – Potražio sam da li tako nešto već postoji i pošto u tom trenutku nisam našao ništa slično, pokrenuo sam grupu na „Fejsbuku”. Nekoliko prijatelja je učestvovalo sa svojim idejama kako bi to trebalo da izgleda, a zamisao je da se u grupi povežu proizvođači, odnosno prodavci, s krajnjim korisnicima – kupcima i, koliko vidimo, uspeli smo u toj nameri, jer u ovom trenutku grupa broji više od 8.000 članova.

Tako to biva u modernom svetu tehnologija da uz malo mašte, volje i želje, nastane virtuelna pijaca, koja predstavlja mesto trenutnog okupljanja i odabira potrebnih namirnica, a potrebe su različite. Kako je rekao Zoran, postoje sekcije za određenu kategoriju robe ili stvari, u kojima ljudi ostavljaju svoje ponude i kontakt.

– Trudimo se da ne širimo obim tih sekcija da bi sve bilo preglednije i pristupačnije – kaže naš sagovornik. – LJudi su odlično reagovali na ovu ideju i, iskreno, nisam očekivao toliki odziv. Zato sam za sada prezadovoljan, a mislim da su i članovi. Jedina zamerka je da dosta njih ne pročita pravila kojih se treba pridržavati, pa to može uneti konfuziju. Stoga molimo sve buduće članove da se upoznaju s pravilima i pokušaju da ih ispoštuju.

Zaista, kada malo „surfujete” grupom, reakcije ljudi su uglavnom pozitivne, jer se može poručiti bukvalno sve, i to direktno od proizvođača. Vidljivo je raspoređeno koji proizvod se može naći u određenom segmentu, od odeće i obuće, zimnice i sira, mleka i mlečnih proizvoda, preko yema, kolača, razne robe iz Mađarske, čokoladnih bombona i slatkiša, zatim zdrave hrane, meda, jaja i testinina, do voća i povrća. Moguće je naći sve za bebe i decu, cveće i zelenilo, peškire i posteljinu, kao i hranu za kućne ljubimce, kozmetiku i sanitarije, hobi pozamanteriju, ali i duvan, cigarete, pa čak i elektromaterijal, alate i rezervne delove. Osim toga, svaka pijaca ima svoj odeljak, u kojem se oglašavaju i jedni i drugi, od Satelitske i Riblje, preko Kvantaša do Najlona.

– Nemam uvid u to koliko je tačno prodavaca u grupi, čak dosta ljudi misli da sam ja jedan od prodavaca, pa mi šalju upite za raznu robu – kaže Nikolić. – Nisam radio na povezivanju pijaca, već sam se trudio da na zahtev članova sve lepo organizujem i napravim sekcije, a proizvođači i prodavci ostavljaju svoju ponudu i kontakt. Kupci potom kontaktiraju s njima i dogovaraju se kako će preuzeti i platiti robu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/fejsbuk-otvorio-virtuelne-pijacne-tezge-29-03-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30