U ODNOSU NA PREDHODNU NEDELJU ČETIRI PUTA VIŠE KRASTAVCA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.194 tone robe.               

Najviše se trgovalo: kupusom (410 t), crnim lukom (130 t), šargarepom (118 t), krompirom (116 t), jabukom (83 t), pomorandžom (48 t), krastavcem (40 t), prazilukom (37 t), paradajzom (27 t), spanaćem (24 t) i zelenom salatom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (288 t → 410 t), krompira (115 t → 116 t), pomorandže (46 t → 48 t), krastavca (9 t → 40 t), praziluka (34 t → 37 t), paradajza (12 t → 27 t), spanaća (13 t → 24 t) i zelene salate (21 t → 22 t), dok je promet: crnog luka (135 t → 130), šargarepe (153 t → 118 t) i jabuke (119 t → 83 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

kupus mladi                80 - 100 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              80 - 100 din.

praziluk                       50 - 65 din.

krastavac                    70 - 100 din.

paradajz                      100 - 110 din.

spanać                        50 - 70 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

Vladimir Milutinović, dipl. inženjer poljoprivrede odgovara da se najveći deo poslova svodi na pripremu zemljišta za setvu, jer se vlaga delimično povukla i omogućila nam da obradimo baste i dodaje da su zato prvi veoma važni radovi riljanje, freziranje, okopavanje, kao i finalna obrada, odnosno najfinijii radovi za setvu semena u leje. Sledeća važna stavka su rokovi za setvu. Oni su kod nekih povrtarskih vrsta presudni za uspeh i obilan prinos. Već tokom prvih lepih dana u martu obavezno je posejati korenasto povrće – mrkvu, peršun korenaš, paštrnak, celer, rotkvice. Takođe, rana setva je bitna i za vrste koje zahtevaju duži period rasta. Beli luk se može sejati čim vreme dozvoli ulazak u baštu. Crni i crveni luk iz arpadžika seju se tokom celog marta. Naravno, tu su i zelene salate, puterice, ledenke, kristalke, lola salate i druge. Ako njih posejete narednih dana, prve krupne glavice obradovaće vas već u maju mesecu. Na kraju, sada se može sejati cveće u vrtu, zatim začinsko i aromatično bilje, ali i ne tako često gajene vrste – bamija, andske jagode fisalis, artičoke, slatki krompir batat, rubarbara…”

O čemu bi tokom setve u baštama posebno trebalo da se vodi računa?

U vreme setve od neizmernog značaja je dodatna hrana za biljke. To se odnosi na dodavanje đubriva. Bilo da se odlučite za organsko (stajnjak, compost, ili glistenjak) ili mineralno (NPK 15 15 15 i slično), đubrivo se obavezno se mora uneti u zemlju. Možete ga dodavati po celoj leji ili bašti, pa onda mešati sa zemljom, freziranjem ili kopanjem. Drugi način je posipanjem u brazde koje pravimo za setvu semena.

Zašto je važno da prilikom setve zemljište bude dobro usitnjeno?

Zato što se na taj način postiže da zemlja  lepo nalegne na seme. To je garancija da će se sačuvati vlaga, koja je takođe veoma bitna. Da bi seme klijalo, ono mora biti u vlažnoj zemlji od nekoliko dana do više nedelja. Pošto se većina sitnog semenja seje plitko, na svega jedan do dva centimetra dubine, jako sunce i vetar brzo osuše taj površinski sloj i zaustave klijanje. Nekad čak može i da se osuši klica. Moj savet je da se nakon setve zemlja povalja ili utaba, da bi nalegla na seme. Naravno, dobro usitnjena zemlja koja je bogata humusom duže drži vlagu.

Ima li potrebe da se bašta zaliva i posle setve?

Zalivanje je u martu bitno, ali svakako ne koliko tokom toplih letnjih dana. Pokazalo se da je zbog neravnomernih prolećnih padavina potrebno proveravati vlagu u zemljištu nakon setve. Dešava se da suvo vreme tokom marta potraje i po tri nedelje, što nikako ne može biti dobro za uspešno klijanje. Zato se zalivanjem pomaže mladim biljkama da nesmetano napreduju i pravilno se razvijaju.

 

Šta će mart promeniti kada je reč o gajenju povrća u zatvorenom prostoru?

Zatvoreni prostor je uvek nekoliko koraka ispred otvorene bašte. Imati plastenik ili staklenik znači ogromnu prednost. Mart je vreme zamene zimske postavke i početak letnje proizvodnje.

Tokom zime smo imali obilje zeleniša - salata, spanaća, blitve, rukole, rotkvice i sličnog povrća, ali sada je trenutak da ga zamenimo rano proizvedenim rasadom paradajza, paprika, krastavaca. Ukoliko imate mesta u plasteniku, možete posaditi i naklijali krompir. Već za 40 dana obradovaće vas mladi krompirići. Takođe, plavi patlidžan i tikvice veoma lepo uspevaju u plasteniku. Ako ste imali rasad jagode, kao ja na primer, već krajem marta možete očekivati prve plodove.

Šta predlažete ljudima koji nemaju plastenike, kako da sami proizvedu svoj rasad?

Jednostavno možete napraviti manju toplu leju ili niski tunel. Svako ko ima želju i dobru volju da nešto uradi sigurno će naći način za to. Čak i prozor u stanu, može biti odlično mesto, na kojem će se odgajiti kvalitetan domaći rasad. Svrha je uživanje u radu i stvaranju, u posmatranju biljke kako raste i berbi plodova koje smo sami proizveli.

Cvekla (Beta vulgaris ssp.vulgaris var.vulgaris) je korenasto povrće, koje bi s obzirom na njene nutritivne vrednosti i značaj za poboljšanje zdravstvenog stanja trebalo da ima značajan udeo u ishrani ljudske populacije. Skoro da nema dijete ili recepta za popravljanje zdrastvenog stanja, a da u njoj nema cvekle, ili njenih prerađevina. Najčešće je to sok. Iskustva govore da je sok od cvekle, pored lekova, bio česta preporuka i lekara. Iako može da ima ukus zemlje, to je samo privremeno i kratkotrajno. Korist cvekla je mnogo veća. Sada dolazimo do proizvodnje cvekle. Trend je u svetu, da se traži kvalitet, da se jasno zna na koji način se proizvodi i ko je proizveo, kao i kako se čuva i prerađuje određeni proizvod.

Prošlo je vreme da se poljoprivredni proizvodi, naročito oni koji se dosta koriste u raznim vrstama dijeta i za zdravu ishranu, proizvode i prerađuju na način, koji ne daje bezbedno ispravnu hranu. Pristalica sam proizvodnje povrća za svoje potrebe i na način, koji izbegava korišćenje pesticida i mineralnih (veštačkih) đubriva u većoj meri. Ta proizvodnja zahteva više ljudskog rada i svakodnevno prisustvo u povrtnjaku, ali se na kraju isplati, dobije se zdrav i ukusan proizvod. Pesticide koristiti samo po savetu stručnih lica za zaštitu bilja, a primenu đubriva prilagoditi savetima i preporukama dobijenim nakon urađene agrohemijske analize zemljišta.

Cvekla je biljka koja traži plodna, duboka zemljišta, koja su dobro obezbeđena humusom. Kada se ovo napiše tada se misli
na černozem i aluvijalna zemljišta. Na zemljištima koja su teška, zbijena možemo proizvoditi cveklu, koja neće biti tog kvaliteta, kao na odgovarajućem (neujednačen, deformisan koren) i smanjenog
prinos, ali takva zemljišta se koriste uglavnom za sopstvenu proizvodnju i mogu se koliko toliko popraviti. Cvekla reaguje i na vrednost pH zemljišta i najviše joj odgovaraju ona čija je vrednost od 6,5
do 7,0. Kod nas ispod Save i Dunava, u Šumadiji, zemljišta su većinom kisela sa smanjenim sadržajem humusa, tako da u proizvodnju cvekle, treba ući tek posle urađene agrohemijske analize zemljišta i
preporuke stručnog lica, za ratarstvo i povrtarstvo. Osnovna obrada se obavlja u jesen do početka zime, na dubinu od 25 do 30 cm.

U proleće se zemljište priprema i vrši se predsetvena priprema zemljišta. Pre setve treba primeti mineralno đubrivo i to NPK i deo azotnog (najbolje UREA, ako to dozvoljava pH) i pri međurednoj obradi 200 kg/ha KAN-a. Kada se dovoljno razvije lisna masa, primeniti i folijarnu prihranu, u razmaku od 10 do 14 dana, 2 do 3 puta. Prolećna setva se obavlja od polovine marta do kraja maja (najčešće u prvoj polovini aprila) sa sejalicama, koje su prilagođene za seme i način setve cvekle. Preporuka, je da se setva obavlja u zemljište sa mrvičastom strukturom na dubinu 2 do 3 cm. Razmak između redova je za bašte od 20 do 30 cm, a u njivskoj proizvodnji od 50 do 60 cm. Praktikuje se i setva u trake.

Za setvu koriste se kako sorte, tako i hibridi, a zbog toga treba za količinu semena i broj biljaka po jedinici površine, obavezno konsultovati proizvođača ili zastupnika semenske kuće. Posle nicanja obavezno proređivati biljke na razmak od 5 do 6 cm u redu, zatim se vrši međuredna obrada, po potrebi navodnjavanje i po savetu stručnog lica sprovodi se zaštita biljaka od korova i štetočina.
Kao drugi usev u praksi se seje posle kultura, koje se ranije skidaju, ali kod nas je uobičajeno da to bude posle strnih žita. Obrada i priprema zemljišta se izvodi, odmah posle ubiranja prerthodnog useva.

Nikako ne ulaziti u postrnu setvu cvekle bez mogućnosti da se navodnjava. Mnogo je rizično i skupo započinjati postrnu setvu, bez navodnjavanja.

Vađenje cvekle izvodi se u vreme kada dostigne veličinu pomorandže, ili u prečniku 4 - 5 cm. Koren, ako se ne proda za industrijsku preradu, može se čuvati duži vremenski period, u podrumima ili posebnim prostorijama.

Prinosi cvekle su do 20t/ha u našim uslovima, dok retko kada dostigne 30t/ha. Cveklu naročito treba proizvoditi u organskoj proizvodnji, nije lako, ima bolesti i štetočina, ali uz savet stručnjaka može da
se postignu dobri rezultatu i tada nema problema sa plasmanom.

Sok i koncentrat od cvekle
Sok od povrća je proizvod dobijen preradom svežeg ili smrznutog povrća, doradom kaše od povrća ili bistrog matičnog soka od povrća, kao i razređivanjem koncentrisanog soka od povrća koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom. Prema sadržaju nerastvorljivih sastojaka povrća, sok od povrća može biti: bistar, mutan ili kašast. Koncentrisani sok je proizvod dobijen koncentrisanjem soka dobijenog iz svežeg ili smrznutog povrća ili koncentrisanjem sirovog ili matičnog soka koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom.

Pasterizovana cvekla
Prema sadržaju sirćetne kiseline razlikuju se slabe i jake marinade. Slabe marinade sadrže sirćetnu kiselinu do 1,5% , a jake su sa sadržajem iznad ove granice. Cvekla se kod nas gotovo isključivo konzerviše kao slaba marinada i predstavlja veoma traženi proizvod na našem, kao i na stranom tržištu.

Sušena cvekla
Cvekla se suši kao ostalo korenastokrtolasto povrće, sečena na kocke, listiće ili rezance. Biraju se sorte sa što intenzivnijom bojom jer se ovako sušena i u prah pretvorena cvekla može koristiti kao bojena materija za popravke boje kod mnogih proizvoda.

Ovaj tekst je još jedan poziv, da cilj naših proizvođača bude proizvodnja zdrastveno bezbednog ispravnog proizvoda koji imamaksimalno moguć pravilan oblik, boju i ukus i za taj proizvod uvek će se naći kupac po odličnoj ceni.

Iz Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci preporučuju sorte Bikor, Detroit, Palanačku crvenu.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 652 tone robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (152 t), šargarepom (103 t), jabukom (73 t), pomorandžom (69 t), crnim lukom (67 t) i krompirom (45 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (145 t → 152 t) i šargarepe (87 t → 103 t), dok je promet: jabuke (83 t → 73 t), pomorandže (98 t → 69 t), crnog luka (83 t → 67 t) i krompira (52 t → 45 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         25 - 65 din.

pomorandža               70 - 120 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 100 din.

 

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 675 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (142 t), šargarepom (97 t), crnim lukom (93 t), jabukom (71 t), pomorandžom (67 t) i krompirom (65 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (92 t → 142 t), crnog luka (64 t → 93 t) jabuke (62 t → 71 t), pomorandže (43 t → 67 t) i krompira (48 t → 65 t), dok je promet: šargarepe (107 t → 97 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        25 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       80 - 110 din.

limun                          60 - 120 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

U našim uslovima proizvodnja mladog luka ima značaja u toku jeseni, zime i proleća. Mladi luk se može proizvesti direktno iz semena (u našim uslovima to je ređi način proizvodnje), zatim iz rasada i iz arpadžika.

Pri proizvodnji mladog luka direktno iz semena setva se obavlja u avgustu-septembru s oko 7 do 10 kg semena po hektaru (rastojanje 20 x 5 cm). Za ovaj način proizvodnje pogodne su sorte s bujnim, bržim rastom ("ptujski", "kupusinski"), a koje dobro prezimljuju. U februaru usev treba prihraniti azotom (50 kg/ha), a mladi luk se koristi za ishranu u toku aprila, maja i juna.

Na ovaj način mladi luk se može proizvesti i setvom u februaru. Međutim, u kontinentalnim uslovima naše zemlje veoma često vremenske prilike ne dozvoljavaju ovako ranu setvu. Za ovaj način proizvodnje od značaja je ako se luk proizvodi uz redovno zalivanje.

Luk srebrenjak se može proizvesti i iz arpadžika sadnjom krajem septembra i početkom oktobra ili sadnjom rasada.
Proizvodnja arpadžika je uobičajena, s tim što se mora vaditi kada počinje da poleže, a zatim ga treba dobro prosušiti na suncu, kada on i dozri. Samo tako će se normalno sačuvati do sadnje. Za brže nicanje može se arpadžik pred sadnju navlažiti (samo pri ručnoj sadnji). Rasad luka srebrenjaka proizvodi se na dobro pripremljenoj otvorenoj leji (dobro đubrena zgorelim stajnjakom). Za proizvodnju rasada za 1 hektar treba oko 250 m2 leja. Setva se obavlja polovinom avgusta, s 8-10 gr/m2 semena. Posle setve seme se prekrije kompostom ili zemljišnom smešom i lako utaba daskom. S obzirom na vremenske uslove, rasad treba redovno zalivati. Pored toga primenjuju se sve redovne mere: plevljenje, zaštita fungicidom, protiv "poleganja" rasada. Folijarno prihranjivati s 0,2% "vuksalom" treba u fazi drugog pravog lista. Luk se u fazi 3-4 lista sadi krajem septembra do polovine oktobra.

Bez obzira na koji način se proizvodi, luk srebrenjak se sadi u redove, na rastojanju redova od 20 do 40 cm i u redu na 3 do 5 cm, ili u četvoredne pantljike na razmaku redova do 10 do 15 cm i u redu od 3 do 5 cm i rastojanjem pantljika od 40 do 50 cm. Do zime luk srebrenjak se dobro ukoreni i razvije do faze 4-5 listova. U proleće usev treba prihraniti s oko 50 kg azota po hektaru i jednom kultivirati. Mladi luk se može koristiti za ishranu već krajem marta, a u fazi lukovice u maju i junu. Prinos se kreće u zavisnosti od vremena vađenja: od 100 do 300 mc/ha.

Proizvodnja mladog luka iz krupnog arpadžika je najčešći način proizvodnje. On omogućuje brži rast biljke i korišćenje mladog luka već početkom zime ili u rano proleće. Uz to, značajan je jer omogućuje iskorišćavanje krupnog arpadžika, inače nepodesnog za proizvodnju lukovice, kao i sitnih lukovica nepodesnih za tržište.

U cilju kontinuirane proizvodnje mladog luka, sadnju lukovica treba obaviti u razmaku od 10 do 15 dana i te od kraja septembra do prvih novembarskih dana. Sadnja se obavlja na dobro pripremljenom i uobičajeno nađubrenom zemljištu u redove ili četvororedne pantljike (20 x 3 cm) na dubinu 2 - 3 cm. Za brže nicanje pogoduju 1-2 zalivanja (10-20mm vode), posebno pri sadnji u septembru. U proleće usev treba prihraniti ( 50 kg N/ha) uz mogućnost zalivanja. Mlad luk treba realizovati do polovine maja (zbog masovnijeg cvetanja). Prinos zavisi od bujnosti sorte i vremena realizacije - u proseku oko 150-200 mtc/ha.

Mladi luk se može uspešno proizvoditi u staklenicima, plastenicima, lejama (pa i u sobi), kao prethodna kultura (pre paradajza, krastavaca, paprike) i kao međukultura (između redova salate). Sem što je značajan za ishranu u zimskom periodu, ova proizvodnja omogućuje iskorišćavanje nestandardnih lukovica i ekonomično korišćenje zaštićenog prostora.

U lejama se mladi luk može proizvesti kontinuiranom sadnjom na razmaku od 15 do 30 dana u toku jeseni, zime i proleća. Pre sadnje zemljište u leji se očisti, prekopa i nađubri s 10-20 gr/m2NPK đubriva. Sade se zdrave lukovice prečnika iznad 2 cm. Sadnju lokovica treba obaviti u redu gusto jednu do druge, da bude razmak redova od 10 cm. U cilju bržeg ukorenjavanja lukovice se pred sadnju (2-3 dana) mogu navlažiti i držati u toploj prostoriji (25° C). Značajno je da se lukovice po pojave jačih mrazeva ukorene.

U lejama sa zagrevanjem proizvodnja teče kontinuirano. Međutim, u prvim lepšim danima januara rast je brz (luk raste dobro i na temperaturi oko 10° C). S jačim rastom listova biljke treba prihraniti (najbolje azotom 10gr/m2) i redovno zalivati mlakom vodom. Brzina rasta luka je veća u sorti s bujnim rastom ("ptujski", "kupusinski"), zatim pri sadnji krupnijih lukovica i pri višoj temperaturi. Mladi luk u toku zime dospeva za potrošnju za 30-45 dana, a u proleće za 25-30 dana. Prinos mladog luka varira od 1,5 do 3kg/m2.

Mladi luk se može uspešno proizvesti pod plastičnom folijom, u tunelima i plastenicima različite visine. U objektima bez zagrevanja dospeva za 20-30 dana ranije-nego s otvorenog polja. Naime, pod plastikom je temperatura za 2-6° C viša (a Sunčanih dana još više) u odnosu na spoljnu temperaturu, što je dovoljno za crni luk koji ima manje zahteva za toplotom. Proizvodnja u objektima bez grejanja identična je proizvodnji u leji.

U plastenicima i staklenicima s grejanjem mladog luka omogućuje uštedu u energiji za zagrevanje tokom zime i ekonomično korišćenje prostora u objektima.

U pripremljeno zemljište staklenika ili plastenika sade se lukovice prečnika iznad 2 cm, uz prethodno kvašenje radi bržeg ukorenjavanja. Lukovica se u toku dana drži u toploj vodi (30° C), a može se i odseći vrat lukovice, da bi se omogućila brža pojava mladih listova. Lukovice se sade kontinuirano svakih 15-20 dana u redove, gusto jedna na druge. Sadnja na dubinu 1-2 cm uz zalivanje toplom vodom (30° C).

Prvih 5-7 dana održava se temperatura oko 10° C, a posle obrazovanja korena povoljna je viša temperatura. S višom temperaturom (20-22° C) brže se formira mlada biljka. Međutim, zbog racionalnog grejanja temperatura se održava na 15-18° C u toku dana i noći na 10-12° C.

U toku rasta luk se obilno zaliva, (10 l vode na m2), održavajući vlažnost zemljišta. Uz to se jednom do dvaput prihranjuje rastvorom azotnog đubriva (oko 20 gr 10 l vode na 1 m2) ili kompleksnim đubrivom ("vuksal" i sl.).

Mladi luk dospeva za potrošnju pri dužini listova od 15 do 30 cm i to za 30-45 dana tokom zime, odnosno za 20-30 dana u proleće i ostvaruje se prinos do 5 kg/mW.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

SAVETI: Uzgoj paprike u plastenicima 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3498-saveti-uzgoj-paprike-u-plastenicima

 

 

Za uzgoj paprike u plastenicima najpodesnije su rane sorte koje imaju plod sa jednim vrhom, kao što su cecei, zlatna medalja, somborka, odnosno sorte koje imaju srednje krupan plod (novosadska bela babura, AL-12). Najbolje se razvijaju sorte tipa feferoni (papričica) kao što su niška, leskovačka...

Vreme proizvodnje podešava se prema mogućnostima grejanja. Uz to sadnja paprike se obavlja kada je pikirani rasad star oko 70 dana a nepikirani 50-60 dana. Prema tome se podešavaju termini setve i sadnje.

U kontinentalnim uslovima, za prolećni uzgoj paprike u plastenicima bez grejanja, setva se obavlja krajem januara, a pikiranje do polovine februara. Ukoliko se plastenik greje, kao i u mediteranskom području, za ovu proizvodnju setva se obavlja 20-30 dana ranije. Za jesenju berbu paprika se seje krajem maja. Proizvodnja ranog rasada paprike obavlja se u zaštićenom prostoru gde se može postići temparatura oko 22 °C.

Najbolje je da se seme zaseje u sandučiće napunjene dezinfikovanom zemljišnom smesom. Do nicanja (10-12 dana) održava se temperatura 25-28 °C. Posle nicanja temperatura se snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje rasada. Kad se pojavi prvi par pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke (8 x 8 cm). Posle pikiranja rasad se uzgaja na temperaturi vazduha 22-25 °C danju i oko 20 °C noću i temperaturi zemljišta 20 °C. Optimalna relativna vlažnost vazduha je oko 70 %. U toku nege rasada paprike primenjuju se sve redovne mere nege uz 1-2 folijarna prihranjivanja (vuksal ili s.).

Za jesenju berbu setva se obavlja krajem maja u otvorene pripremljene leje. Setva je ređa (5-10g, semena na m2 ), što omogućuje ujednačen rast biljke, bez izduživanja. Sadnja paprike se obavlja u pripremljeno zemljište (đubreno pred obradu sa 4-6 kg stajnjaka na m2 i sa 40-50 grama NRK đubriva na m2 uz dezinfekciju), na rastojanju 30-50 cm između redova i u redu 10-20 cm, uz dobro zalivanje.

Posle sadnje paprika se dobro zalije. Prvih 10-15 dana posle sadnje paprika veoma sporo raste. U tom periodu treba obaviti prvo prihranjivanje sa 40-50 grama NPK đubriva, zatim zalivanje i međuredno okopavanje. Drugo prihranjivanje sa istom količinom hraniva vrši se u fazi masovnog cvetanja i formiranja prvih plodova. Pored toga, u toku vegetacije valja izvršiti i 1-2 folijarna prihranjivanja. Posle zalivanja i prihranjivanja obavlja se okopavanje (međuredna obrada). što je više okopavanja to se korenov sistem bolje razvija, a to je za papriku značajno.

Za uzgoj paprike temperatura u plasteniku danju treba da se kreće oko 22 °C a noću oko 20 °C. Na temperaturi od 15 °C paprika zaustavlja rast, a na +10 °C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Tokom sunčanih dana , a posebno leti, provetravanje plastenika mora biti pojačano. Na tunelima se početkom leta (polovinom jula) skida plastična folija i ponovo stavlja na noseću konstrukciju početkom septembra. Redovnim provetravanjem održava se niža vlažnost vazduha (oko 70 %), što pogoduje paprici.

Do masovnog cvetanja zalivanje paprike u plastenicima je ređe (sa 10-20l/m2 ) a sa formiranjem plodova zaliva se svakih 5-7 dana sa 20-30l/m2 . Berba sitnoplodnih sorti u plastenicima bez grejanja počinje polovinom maja a krupnoplodnih početkom juna, a u jesenjoj proizvodnji krajem septembra odnosno početkom oktobra. Kod rane proizvodnje berba može trajati do jeseni, s tim što se do početka jula može ostvariti prinos od 2 do 2,5 kg/m2 , odnosno 5-6 kg do kraja vegetacije. Kada je u pitanju jesenji uzgoj paprike u plastenicima berba traje do kraja novembra, odnosno do polovine decembra (ako ima grejanja) i ostvaruje se prinos od 2 do 3 kg plodova na m2.

Izvor: www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Više od 300.000 ljudi na našim stranicama pročitalo je Vesninu životnu priču!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

 

 

Izuzetno dragocena zelena salata prisutna je na našoj trpezi gotovo cele godine. Od brojnih sorti najzastupljenije su puterica i kristal salata. Dragocena je jer sadrži čak 95 odsto vode, vrlo malo kalorija, a hranljiva vrednost se sastoji u obilju minerala i vitamina. Od minerala najviše ima kalcijuma i gvožđa, kao i znatne količine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Među vitaminima su najprisutniji C i E, karotin i kompleks vitamina B.

Najvredniji lekoviti sastojak salate je mlečni sok, koji sadrži takozvani laktukarijum. Najviše ga ima u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Ovaj sastojak ublažava bol, nervnu napetost i obezbeđuje spokojan san.

Salata se lako može uzgajati u staklenicima koji su prvenstveno namenjeni gajenju osetljivih stakleničkih kultura. Kao kultura s relativno kratkim vegetiranjem (55-65 dana) veoma se uspešno uklapa u stakleničke plodorede. Zbog skromnijih potreba za toplotom i svetlošću, vrlo uspešno se može uzgajati u zimskom periodu. U našim krajevima najčešće se gaji kao predusev ostalih povrtarskih kultura, kao što su paradajz i krastavac, čiji se rokovi sadnje i skidanja mogu idealno podesiti za predsezonsku proizvodnju nakon skidanja salate.

Kao začin za spremanje salate najbolje je koristiti sojino, suncokretovo i maslinovo ulje, a od sirćeta jabukovo ili obično, limunov sok, zelene i crne masline, razne prelive od belog luka, peršuna, mirođije i drugih začinskih trava.

Zelena salata se preporučuje osobama koje pate od zatvora. Gvožđe i bakar prisutni u salati su veoma korisni za popravljanje krvne slike, tome potpomaže i prisutni vitamin C. Zelena salata sadrži elemente koji pomažu kod lučenja bronhijalnog sekreta. Salata ima i zaštitnu ulogu od nekih oblika raka (na organima za varenje i disajnim organima). U izvesnoj meri pomaže kod glavobolje.

Salatu čuvati u frižideru, upakovanu u plastičnu kesu. Ne držati je uz banane, jabuke, jer gas etilen, koji ovo voće ispušta, može da ubrza kvarenje salate.

Izvor: www.novosti.rs, http://drgifing.com

 

Batat sve popularniji kod nas 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3479-batat-sve-popularniji-kod-nas

 

 

Najveći proizvođač batata – slatkog krompira u Srbiji je Mitar Peršić iz Golubinaca, sela staropazovačke opštine. Proizvodnjom batata bavi se od 2005. godine i tvrdi da ona može biti isplativija od proizvodnje tradicionalnih kultura poput kukuruza i pšenice, ali zahteva i mnogo više vremena i pažnje, počevši od pripreme zemljišta, rasada, sadnje, zaštite od korova, vađenja iz zemlje, skladištenja. Uz to, napominje Peršić, veoma su važni vremenski uslovi jer batat, kao tropska biljka, ne podnosi niske temperature. On ističe da batat postaje sve popularniji među srpskim potrošačima. jer građani postaju svesni koliko je on zdrav i koristan u prehrani dece i odraslih.

Tvrdi da je lekovit, bez masti i holesterola. Srbija za sada ne izvozi slatki krompir, dok ga najviše uvozimo iz Hrvatske. Cena kilograma batata u maloprodajnim radnjama u Srbiji kreće se od 200 do 450 dinara. Uobičajna dužina za tržište mu je 15-20 centimetara, a preporučena masa od 150 do 400 grama, mada težina ploda može dostići i nekoliko kilograma. U Institutu za povrtarstvo ocenjuju da ulaganja u proizvodnju slatkog krompira nisu veća od onih u proizvodnju običnog, a uz upotrebu agrotehnike, kao što je obrada, prihrana, navodnjavanje, mere nege, prinos slatkog krompira može biti i do 25 tona po hektaru, u zavisnosti od načina gajenja. Lj. M.

 

Da li je krompir zdrava hrana?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3361-da-li-je-krompir-zdrava-hrana

 

Futoškom kupusu i fruškogorskom lipovom medu pridružila se i begečka šargarepa, kao treći proizvod na području Novog Sada sa zaštićenim geografskim poreklom.

Taj novi novosadski brend predstavili su juče u Gradskoj kući član Gradskog veća zadužen za privredu Milorad Radojević, Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, direktor Zadruge "Begečki povrtari" Goran Zec i Janko Medveđ, jedan od najvećih proizvođača šargarepe.

- Pre godinu dana u razgovoru sa proizvođačima, na inicijativu Gradske uprave za privredu, pokrenuli smo postupak zaštite geografskog porekla begečke šargarepe - istakao je Radojević i dodao da se u taj proces uključila i zadruga "Begečki povrtari", pa je saradnja krunisana sertifikatom.

Proizvođači će, kako je dodao, sada biti prepoznatljiviji na tržištu, a potrošači će lakše moći da dođu do kvalitetnijeg proizvoda.

- Novi Sad je postao jedan od gradova sa najviše zaštićenih proizvoda - rekao je Branislav Raketić i dodao da se sertifikacijom garantuje da ti proizvodi potencijalno ne budu predmet zloupotrebe.

Direktor Zadruge "Begečki povrtari" Goran Zec naglasio je da taj proces ne bi bio moguć bez velike podrške Grada.

- Begečku šargarepu od ostalih izdvajaju fizičke i hemijske karakteristike odnosno ukus, boja, miris i oblik. Kao proizvođači smo dokazani na domaćem tržištu, ali ćemo raditi na priznavanju u evropskim okvirima, jer je 70 odsto naše proizvodnje prisutno u Evropi.

Izvor: www.naslovi.net

 

Da li znate gde se uzgaja najljuća paprika na svetu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3389-da-li-znate-gde-se-uzgaja-najljuca-paprika-na-svetu

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30