U Beogradu je krajem novembra održana radionica na temu GLOBALG.A.P. standarda, u organizaciji sertifikacionih kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su prisustvovali zainteresovani poljoprivredni proizvođači – nosioci individualnih poljoprivrednih gazdinstava i predstavnici firmi koje se bave otkupom i trgovinom
voća i povrća iz Beograda i okoline a predavač je bio Nikola Damljanović, zvanični GLOBALG.A.P. ocenjivač. Ujedno, ovo je bila i prilika da se iz prve ruke nešto bliže upoznamo sa ovim standardom, sa njegovim istorijatom, značajem, zahtevima…
Šta je zapravo GLOBALG.A.P. standard i zašto je on bitan za proizvođače u Srbiji?
GLOBALG.A.P. je privatni standard koji je napravljen za potrebe maloprodajnih lanaca širom sveta. Priča o ovom standardu počinje ne tako daleke 1997.
godine sa inicijativom 17 evropskih maloprodajnih lanaca (Lidl, Metro, Tesco, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, Coop, Spar i dr.) za iznalaženjem efikasnog rešenja kontrole proizvođača - dobavljača svežeg voća i povrća. Naime, u to vreme javnosti su već bili poznati skandali na tržištu hrane u vezi sa pojavom patogenih bakterija (Ešerihija, Listerija i sl.), kao i prekomernih ostataka teških metala i pesticida na voću i povrću, nedeklarisane genetički modifikovane hrane i dr. i osnovni cilj ovog standarda je bio sprečavanje ovakvih i sličnih skandala u objektima maloprodajnih lanaca. Sa tim u vezi, te godine je nevladinoj
i neprofitnoj organizaciji „Food Plus“ iz Kelna, Nemačka, poveren zadatak definisanja standarda dobre poljoprivredne prakse („Good Agriculture Practice –
G.A.P.“), a par godina kasnije tj. 2000. godine u Barseloni je javnosti predstavljena prva verzija ovog standarda, koji je tada dobio naziv EUREPG.A.P.
Vremenom, ovu inicijativu su podržali i brojni drugi lanci maloprodajnih objekata širom sveta kroz svoje članstvo u ovom standardu, tako da je danas njihov
broj između 40 i 50 (fotografija 1 pokazuje trgovačke lance koji su trenutni članovi GLOBALG.A.P. standarda). Pored evropskih lanaca, 2007. godine članovi ove grupacije postaju i neki američki trgovački maloprodajni lanci, od kojih je svakako najvažniji Walmart (tada, ali i trenutno najveći lanac maloprodajnih objekata u svetu), čiji je ulazak inicirao promenu naziva standarda. 2007. godine naziv EUREPG.A.P. se menja u GLOBALG.A.P, u ime koje standard nosi i danas. Značaj GLOBALG.A.P.-a se ogleda prvenstveno u tome što veliki broj proizvođača voća i povrća iz Srbije plasira svoje proizvode na tržište EU – direktno ili preko posrednika, upravo kroz objekte maloprodajnih lanaca, koji, kao osnovni preduslov za saradnju postavljaju upravo validan GLOBALG.A.P. sertifikat, odnosno sertifikovanu proizvodnju. Pored toga, neki od ovih trgovaca (Ahold Delhaize, Lidl, Metro…) posluju i u Srbiji i u velikoj meri su već svojim dobavljačima nametnuli proizvodnju u skladu sa određenim standardima, od kojih je GLOBALG.A.P. najčešći kada je reč o svežem voću i povrću.
Koje zahteve GLOBALG.A.P. standard postavlja pred poljoprivredne proizvođače?
U suštini, standard čini ček-lista tj. lista provere koja se sastoji od 222 zahteva (222 kontrolne tačke), dakle reč je o veoma obimnom i zahtevnom standardu. U praksi, nikada nisu svi ovi zahtevi primenjivi, tako da je njihov realan broj prilikom kontrole nešto manji. Na primer, jedan od zahteva kod proizvodnje povrća jeste primena plodoreda, ali kada je proizvodnja voća tj višegodišnjih vrsta u pitanju, ovaj zahtev nije primenjiv. Dalje, 5 kontrolnih tačaka se odnosi na proizvodnju Genetički Modifikovanih Organizama (GMO), no obzirom da je proizvodnja GMO u Srbiji zakonski zabranjena, ovi zahtevi su takođe neprimenjivi. Slično tome, proizvođači koji nemaju navodnjavanje ne moraju da odgovaraju na zahteve koji se odnose na navodnjavanje itd.
Od 222 kontrolnih tačaka, najveći broj se odnosi na samu zdravstvenu bezbednost proizvoda. Na primer, dosta kontrolnih tačaka se bavi higijenom proizvodnje, bilo da je reč o berbi, transportu, prebiranju ili pakovanju proizvoda. Pa tako, zahteva se blizina toaleta i oprema za pranje
ruku na polju gde se vrši berba i u objektu u kojem se proizvod dalje pere / prebira / skladišti / pakuje, kao I čista ambalaža u koju se proizvodi beru, čisto transportno vozilo, zdravi berači tj. berači bez vidljivih simptoma zaraznih i prenosivih bolesti i sl.
Takođe, dosta kontrolnih tačaka se odnosi na upotrebu sredstava za zaštitu bilja koji bitno utiču na bezbednost hrane: potrebno je da se vode zapisi o svim tretmanima, da se prilikom upotrebe poštuju uputstva sa deklaracije, konzumna i radna karenca, da se radi analiza na prisustvo ostataka pesticida i sl.
Pored zahteva za bezbednost proizvoda, veliki broj kontrolnih tačaka se odnosi na zdravlje i bezbednost radnika na radu.
Na primer, između ostalog, vodi se računa da svi radnici koji rukuju sa opasnim materijama (pesticidima, koncentrovanim kiselinama i sl.) imaju na raspolaganju i koriste odgovarajuću zaštitnu odeću (maske za lice, gumene rukavice, nepromočive mantile, čizme i sl.). Osim toga, na
gazdinstvu je u svakom trenutno potrebno imati pribor za prvu pomoć u blizini mesta na kojem se radi i najmanje jednu osobu obučenu za pružanje prve pomoći. Treća oblast (pored bezbednosti hrane i bezbednosti radnika) kojoj se pridaje velika pažnja jeste zaštita životne sredine. Jedan od primera je upravljanje praznom ambalažom od pesticida. Naime, GLOBALG.A.P. zahteva od poljoprivrednih proizvođača da se ova ambalaža nakon upotrebe dobro opere tj. da bude čista, da se skladišti pod ključem odnosno u uslovima sa ograničenim pristupom, i najzad da se uklanja putem registrovanih sistema za
ukljanjanje ove vrste otpada (zabranjeno je spaljivanje ove ambalaže, njeno zakopavanje, bacanje u šumu, reku, upotreba na gazdinstvu za druge svrhe i sl.).
Kako funkcioniše proces sertifikacije i koliko često se vrši kontrola sa ciljem obnove sertifikata?
Proces sertifikacije je relativno jednostavan i nema prevelikih razlika u odnosu na neki drugi standard. Najpre, proizvođač se prijavljuje sertifikacionom telu za sertifikaciju popunjavanjem prijavnog formulara u kojem navodi osnovne podake o sebi i o svojoj proizvodnji koju prijavljuje za sertifikaciju. Na osnovu popunjene prijave sertifikaciono telo izdaje finansijsku ponudu za sertifikaciju. Ukoliko proizvođač prihvati ponudu sertifikacionog tela, zaključuje se ugovor o sertifikaciji, nakon čega proizvođač biva registrovan u GLOBALG.A.P. bazu podataka koja se nalazi na internet stranici https://www.
globalgap.org/uk_en/. Tom prilikom mu se dodeljuje jedinstveni GLOBALG.A.P. broj (GGN – GLOBALG.A.P. number, sastavljen od 13 cifara), putem kojeg on
i njegovi kupci mogu uvek pratiti aktuelno stanje sertifikata (da li je validan ili je istekao/suspendovan/ukinut; za koje proizvode je izdat i sl.).
Nakon ovog, administrativnog dela, sledi praktičan deo sertifikacije a to je kontrola proizvodnje na licu mesta kojom prilikom se proverava primenjivost
i ispunjenost zahteva definisanih u listi provere (222 kontrolne tačke). Kontrola se mora obaviti tokom berbe, što je pravilo samog standarda. Ukoliko tokom kontrole budu uočene neke neusaglašenosti (nedostaci), proizvođaču se daje rok (28 dana) za uklanjanje tih nedostataka. U slučaju da se eventualni nedostaci uklone, stiču se uslovi za izdavanje sertifikata, koji se izdaje na tačno godinu dana tj. 365 dana od datuma izdavanja. Proces re-sertifikacije tj. obnove sertifikata se sprovodi svake godine i svake godine se vrši kontrola ispunjenosti zahteva na terenu pre izdavanja / obnove sertifikata.
Za kraj, na radionici je bilo reči i o poljoprivrednoj proizvodnji bez ostataka pesticida. Možete li nam reći nešto više o tome?
Da, proizvodnja bez ostataka pesticida („Pesticide residues free“ ili „Zero residues“), je relativno novi koncept tj. globalno novi standard u sertifikaciji poljoprivrednih proizvoda. Reč je o proizvodnji kojom se dobijaju poljoprivredni proizvoda koji na sebi i u sebi ne sadrže ostatke pesticida. Pratično, ovo se potvrđuje analizom odgovarajuće laboratorije kao i sertifikatom izdatim nakon tih analiza. Uzorkovanje proizvoda vrši srtifikaciono telo, a ono može biti na polju, tokom berbe, ali i iz skladišta gotovih proizvoda, iz prometa (iz prodavnice) i sl, jednom ili više puta godišnje, a sve u zavisnosti od analize rizika samog proizvođača, njegove proizvodnje i njegovog proizvoda. Na primer, jagoda ili jabuka su mnogo rizičniji proizvodi od pšenice ili ovsa kada je u pitanju upotreba pesticida, dalje proizvodnja od 10ha pod jagodom, na 10- ak različitih parcela je svakako rizičnija od proizvodnje na jednom mestu i na površini od 1ha i sl.
Granica detekcije na koju laboratorije danas rade ispitivanje širom sveta kao i granica izveštavanja je 0,01mg/kg, tako da izdati sertifikat, kao i logo o odsustvu pesticida na proizvodu garantuju potrošaču da taj proizvod ne sadrži nijedan pesticid iznad ove granice.
Napominjem da ovde nije reč o organskoj proizvodnji, u kojoj je upotreba sintetičkih pesticida i sintetičkih đubriva zabranjena. Ovde je više reč o integralnoj
proizvodnji, u kojoj su dopušteni sintetički inputi, ali na takav način, da se kao krajnji rezultat ove proizvodnje dobija „čist“ proizvod tj. proizvod bez ostataka pesticida.

U slučaju da je neko od naših čitalaca zainteresovan za sertifikaciju po nekom od ovih standarda ili za dodatne informacije u vezi sa ovom temom, na koji
način se mogu informisati?
Za sve dodatne informacije, čitaoci i svi zainteresovani nam se mogu obratiti putem telefona: 060/3158905 ili e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tj. nikola.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

AgroNET – Centar za obrazovanje i istraživanja” sa Univerziteta u Beogradu Poljoprivrednog fakulteta, u saradnji sa Univerzitetom Kalifornija (UC) - Davis „Postharvest Technology Center“ (SAD) kreirali su prvi specijalistički kurs „Savremene tehnologije čuvanja voća i povrća posle berbe” prema potrebama industrije u sektoru voća i povrća, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

 Kurs se sastoji iz dva dela:

- Prvi, teorijski deo kursa biće održan u Naučno tehnološkom parku, u Beogradu, ulica Veljka Dugoševića 54, od 2. do 5. decembra 2019. godine.

Cilj Kursa je da kompanijama omogući da na osnovu stečenih znanja formulišu sopstvene strategije za očuvanje kvaliteta proizvoda i marketing.

Polaznicima će se preneti najsavremenija znanja u oblasti očuvanja kvaliteta, procesa zrenja i propadanja svežih hortikulturnih proizvoda, GAP-a i sistema za rukovanje proizvodima posle berbe. Polaznici će se upoznati sa tehnologijama za skladištenje, pakovanje i rukovanje svežim voćem i povrćem. Steći će znanja o značaju bezbednosti hrane, upoznaće se sa standardima i propisima, sa higijenskim dizajnom, kao i savremenim praksama marketing-menadžmenta.

- Drugi deo kursa su posete industriji, planirane za 6. i 7. decembar 2019. Tokom obilazaka industrije, polaznicima će biti prikazane različite operacije i tehnologije rukovanja voćem i povrćem nakon berbe. Objekti planirani za posetu su skladišta za pakovanje, rashladni i skladišni sistemi i distributivni centri na različitim lokacijama u Srbiji.

 Ovo je prvi Kurs u Srbiji, sertifikovan od strane UC Davis Postharvest Centra i Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 

Za dodatne informacije, možete nas kontaktirati na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na broj 062/871-6958 ili 069/344-9949.

Izvor: Agrobizni magazin

Iako je pirotski kraj poznat kao stočarski, poljoprivrednici se sve više okreću povrtarstvu i voćarstvu. Tome umnogome doprinose i gradske subvencije Fonda za poljoprivredu, a broj korisnika je, kažu, u poslednjih sedam-osam godina desetak puta veći.Saša Antonović u šali kaže da je jedan od najvećih uzgajivača paprika u pirotskom kraju postao zahvaljujući tranziciji, kada je posle 25 godina ostao bez posla u "Prvom maju".Saši Antonoviću su otpremnina iz bivše firme i subvencije gradskog fonda za poljoprivredu, odredile dalji životni put i pomogle mu da započne plasteničku proizvodnju. Sada na 32 ara ima osam plastenika u kojima je oko 14.000 korena parike.

"Mogu da kažem da sam počeo sa jednim plastenikom koji sam dobio od "Helpa". I za ova ostala tri sam naravno dobio subvencije. Napomenuo bih da sam za ovu godinu ukupno uzeo 600.000", kaže Saša Antonović iz sela Mali Jovanovac.

Porodica Đorđević je, nakon analize tržišta, odlučila da se ozbiljnije posveti voćarstvu. Na nekada zapuštenom dedinom imanju na 700 metara nadmorske visine, trenutno gaje dunje na tri hektara.

"Od subvencija uložili smo u sistem za navodnjavanje,u sadni materijal, mašine za obradu zemljišta, za prskanje", navodi Saša Đorđević, uzgajivač dunja, i objašnjava da je za tri hektara bilo potrebno ulaganje od dvadesetak hiljada evra.

U pirotskom kraju poslednjih nekoliko godina podignuti su veći zasadi voća i povrća. Iako se time bave uglavnom porodice kojima je to dodatni izvor prihoda, ovakva proizvodnja je, a naročito voćarstvo, kažu stručnjaci, investicija za buduće generacije.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3698486/u-pirotskom-kraju-voce-i-povrce-dobro-uspeva-uz-subvencije.html

Sa skromnih 10 ari poljoprivrednog zemljišta moguća je zarada, ali je potrebno dobro isplanirati šta posaditi, od lekovitog bilja, do kupina, jagoda ili borovnica.

Ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada je više nego solidna. Na ovoj površini se od nevena može zaraditi oko 1.000 EUR, a od belog sleza 2.000 EUR.

Stručnjaci kažu da uvek vredi uložiti novac u kantarion, matičnjak, neven, bokvicu, kamilicu, beli slez, mirođiju i peršun, piše Blic. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, origano i ehinacea.

- Cena kilograma lekovitog bilja je od 300 do 500 dinara. Ulaganja većinom odlaze na sadni materijal, a ko ima više novca, pravi plastenik. Početnici bi trebalo obavezno da posade matičnjak, koji živi 10 godina, pa nema ulaganja u sadnice svake godine - kaže uzgajivač Boris Đačić iz Petrovaradina.

Kada je reč o borovnicama, sve češće se uzgajaju na manjim površinama. Prvi veći rod očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prodaja je zagarantovana, većina ide u izvoz, a cena nije manja od 700 dinara po kilogramu.

Na malim posedima spas mogu biti i plastenici i staklenici. Sadnja blitve na površini od 10 ari može da donese oko 40.000 dinara mesečno.

Žarko Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je na ovoj površini moguće sagraditi plastenik tunelskog tipa, koji će znatno popuniti kućni budžet:

- Ljute paprike, paradajz, krastavci i razno drugo povrće donose zaradu. Savet je udruživanje sa još nekoliko porodica. Ta površina i bez plastenika dovoljna je da zadovolji potrebe četiri porodice.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2642108/sta-je-isplativo-gajiti-na-10-ari-zemlje

Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga.Nutricionisti upozoravaju da sve veća popularnost veganskog načina ishrane može dovesti do rizika da se značajno smanji unos holina koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, navodi se u članku uglednog medicinskog portala BMJ Nutrition, Prevention & Health.Holin se obično svrstava u Be-kompleks vitamina i predstavlja prekursorni molekul za neurotransmiter acetilholin koji ima veliki broj funkcija, kao što su memorija i kontrola mišića, posebno tokom razvoja fetusa, a takođe, utiče i na rad jetre.

Holin se proizvodi u jetri, no ta količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe ljudskog tela i zato se mora uzimati i ishranom. Prehrambeni holin se primarno nalazi u govedini, jajima, mlečnim proizvodima, ribi i piletini. Manje količine mogu se naći u orašastim plodovima, pasulju ili brokoliju.Doktorka Ema Derbišer, konsultant specijalizovan za ishranu i biomedicinske nauke u organizaciji "Nutritional Insight", smatra da je bilo potrebno učiniti mnogo više na edukaciji zdravstvenih radnika i potrošača o važnosti ishrane bogate holinom, posebno tokom trudnoće, kada je njegov unos ključan za razvoj novorođenčadi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3643583/veganska-ishrana-ugrozava-zdravlje-mozga.html

Lila i Čaba Holo iz Kanjiže proizvode stotinak sorti povrća, a neguju i sezonsko začinsko, aromatično i lekovito bilje u saksijama. Sve je u postupku sertifikacije organske proizvodnje.

Poljoprivredno gazdinstvo zasnovali su pre 12 godina i imaju 1.200 m2 pod plastenicima i 7.000 m2 na otvorenom. Lila je inženjer hortikulture, i njoj je vođenje gazdinstva osnovno zanimanje, dok se Čaba, po struci informatičar, povrtarstvom bavi po završetku obaveza u firmi.

- Prvo smo počeli sa proizvodnjom začinskog i lekovitog bilja u saksijama, ali posle izvesnog vremena mušterije i poznanici su se sve više interesovali da li proizvodimo i povrće, pa smo odlučili da proširimo proizvodnju. Začinsko i lekovito bilje i dalje proizvodimo i sezonski isporučujemo od kraja aprila pa do septembra iz manjeg plastenika u dvorištu, uglavnom na veliko u prodavnice. Povrćem snabdevamo više restorana i prodavnica u okolini, ali i sve veći broj mušterija kojima po porudžbini robu isporučujemo direktno na kućnom pragu - kaže Lila Holo.

Povrtarsku sezonu počinju zelenom salatom. Sade je u novembru, a isporučuju od februara i marta, na veliko. Uzgajaju i šargarepu i peršun, kelerabu, razne kupusnjače, sedam sorti paradajza, tri sorte krastavaca, ali i hokaido tikvice, rukolu.

- Praktikujemo direktnu prodaju kupcima na kućnu adresu, tako što svake nedelje imamo različitu ponudu povrća u našoj korpi. Uz ono što kupci poruče besplatno ponudimo nešto od povrća iz naše proizvodnje, koje oni verovatno ne bi probali ako treba da ga posebno poruče ili kupe na pijaci, jer nisu upoznati sa tim vrstama povrća koje se kod nas ne koriste svakodnevno. Ovako, malo ga stavljamo gratis u našu povrtarsku korpu i ako se mušterijama dopadne, bude i porudžbina. Tako je počelo sa rukolom i sada je ona kao salata pravi hit - objašnjava Čaba Holo.

Ponuda u povrtarskoj korpi porodice Holo se tempira tako da je dovoljna za jednu porodicu za nedelju dana i da nije skuplja od 500 dinara, a za taj iznos važi i besplatna dostava. Kupaca ima iz Kanjiže, ali najviše isporuka imaju u Senti i Adi.

- Ponudu svake nedelje reklamiramo preko interneta, obavezno sa fotografijama povrća i detaljnim obrazloženjem ponude i cena, tako da zainteresovani mogu da prave i sopstvene kombinacije. Ovakav način prodaje je praktičniji za nas jer ne moramo da stojimo za pijačnom tezgom, a kupci uvek dobijaju sveže povrće, ubrano svega nekoliko sati pre isporuke - kaže ovaj par.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2604588/od-interneta-do-kucne-adrese-lila-i-caba-holo-prodaju-sveze-povrce

Nije prvi put da se u sezoni povrća kupci žale na skupoću namirnica. Ovoga leta ne smeta im toliko što krompir, luk, papriku, tikvice, krastavce… plaćaju po lanjskim cenama – bar je tako na novosadskim pijacama – već što za kilogram paradajza treba izdvojiti i više nego duplo novca nego prošlog leta, od 150 dinara pa naviše.Na pitanje zašto je paradajz skup usred leta proizvođači i agronomi imaju odgovor – kasni u zrenju i zato je skup. Ali potrošači ne treba da budu zabrinuti jer rod sazreva i cena paradajza će pasti.

Berba kasni dvadesetak dana jer je u vreme prve i druge cvetne oplodnje bilo kiše i nedovoljno toplog vremena pa je izostalo cvetanje i rod, i tek je treći i četvrti cvetni red oplođen, objašnjava Adam Takač iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Kako dodaje, paradajza ima i tek će ga biti, a kada dospe, cena će biti i tri puta niža od sadašnje.

Proizvođačima godi što je paradajz skup, pogotovo im ide naruku to što nema paradajza iz uvoza, što obično biva kada uvoznici osete da na domaćem tržištu ima odstupanja od uobičajene ponude.

Proizvođač iz Čalme (opština Sremska Mitrovica) Tihomir Bojanić kaže da se na Kvantaškoj pijaci paradajz na veliko može bez problema prodati po 80 do 150 dinara.

Iako leto uveliko traje, paradajza još nema u onim količinama u kojima smo navikli da ga bude u ovo doba godine, kaže Bojanić, inače u proteklih desetak i više godina najveći proizvođač paradajza u Sremu, i šire.

Ove godine Bojanić ima paradajza na sedam jutara i očekuje da će ga brati do polovine novembra.

Kilogram krompira po 50 dinara za proizvođače je u ovo doba uobičajena cena, kaže Branislav Zelenović iz Siriga, smatrajući da je ta cena prihvatiljiva i kupcima.

I lane je, podseća, toliko koštao.

Oni koji ga seju na veliko, na deset i više hektara, čuvaju ga za zimu, kada je skuplji i više tražen, kaže Zelenović.

On navodi da će prvi put posle više godina potrošači jesti kvalitetan domaći krompir zbog dobrog semena i klime koja nije naškodila tom povrću.

Kako kaže da je, za razliku od krompira, prolećni luk podbacio, zbog čestih kiša, i da se zato kvari i baca.Ali taj povrtar ukazuje i na to da prolećnog luka ima i u okolnim zemljama i da količine prelaze potrebe stanovništa i da je to razlog zašto ga povrtari ne mogu lako prodati ni dobiti pravu cenu.

Ne znam šta se dešava s lukom: niti ga traže, niti se raspituju za cenu, kaže povrtar iz Siriga Siniša Arsić, koji ima na lageru prolećnog luka.

Ali, kako kaže spreman je da čeka velike kupce. Na veliko je kilogram luka išao od 36 dinara pa naniže, ali kako sada stvari stoje, prodavaće ga i upola cene jer stiže jesenji koji kreće da se vadi posle Svetog Ilije.Na pijacama u Novom Sadu kilogram krompira je 50 dinara, luka 60, paprika je od 85 dinara pa naviše, tikvice se kreću od 40 dinara pa naviše, krastavci se prodaju iznad 70 dinara.

Gledajući lanjske cene, povrće se maltene prodaje po istim cenama, ali promet nije baš veliki, što je uobičajeno u sezoni godišnjih odmora, kažu pijačni prodavci, koji se takođe žale na godinu. Česte kiše, navode, pokvarile su rod povrća, ali je uprkos tome osnovno povrće zadržalo lanjsku cenu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pijaca-skupa-kisa-nazidala-cene-povrcu-03-08-2019

"Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije", istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

"Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća. Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

"To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pokrajina-izdvojila-227-miliona-dinara-za-preradu-voca-i-povrca_1036736.html

Krompir je najskuplji u Sremskoj Mitrovici i Beogradu, a jabuke najjeftinije u Vranju. Svake godine variranje cena postaje redovna pojava. Cena se formira na osnovu ponude i potražnje, transporta i kupovne moći stanovništva.Zavod za statistiku uporedio je cene poljoprivrednih proizvoda u prodavnicama i na pijacama i utvrdio da je najjeftiniji krompir u Vranju – 40 dinara, a u Beogradu je najskuplji – 80 dinara po kilogramu, prenosi RTS.

Cena crnog luka u Nišu je 60 dinara a najskuplji je u Sremskoj Mitrovici gde je 110 dinara po kilogramu.

Vlada Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da se cena formira na osnovu ponude i potražnje. Proizvodi su, pritom, jeftiniji tamo gde nastaju. Na to potom moraju da se dodaju troškovi transporta i ostali troškovi.

Uticaj na cenu ima i kupovna moć stanovništva. Tako je u južnim delovima Srbije niža kupovna moć, i očekivano je da i cene budu niže."Variranje cene u Srbiji je redovna pojava. Ukoliko uporedimo varijacije u Srbiji u odnosu na EU, primetićemo da su variranja na tim lokacijama izraženija, kao i vremensko variranje cene, ako pratimo u toku jedne godine", naveo je Kovačević.

Faktor koji utiče na cene je i struktura poljoprivrednih proizvoda i struktura gazdinstava.

"U Srbiji dominiraju mala gazdinstva, prosek je 5,4 hektara, koja najčešće nisu udružena. To je iscepkana ponuda, proizvođači proizvode malu količinu koju mogu izneti samo na lokalno tržište", ukazao je Kovačević.

U Vojvodini su nešto krupniji proizvođači i više su udruženi nego na jugu.

"Ukoliko je kooperativa kao u EU, vrlo lako se iskoristi cenovna razlika i brzo se dopreme proizvodi na tržište poput beogradskog, i tako se brzo izjednačavaju cene", rekao je Kovačević.

I cena jabuka varira, od 40 dinara u Vranju do 80 u Beogradu. Jedemo uglavnom domaće jer je Srbija značajan proizvođač jabuka, kaže Kovačević.

Izvor:http://mondo.rs/a1207530/Info/Ekonomija/Cene-povrca-i-voca-razlicite-po-Srbiji-zasto.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31