Učesnici treće po redu online radionice projekta "Budućnost srpske industrije hrane" upoznali su se sa trendovima visokokvalitetne hrane kako u Srbiji, tako i u svetu, ali i poteškoćama sa kojima se susreću proizvođači specifičnih proizvoda pri njihovom plasmanu na tržište, tipovima investicija i podrške preduzetnicima. Bilo je reči i o tome šta mladi proizvođači treba da urade pre nego što krenu sa proizvodnjom.

Učesnici radionice bili su Miloš Pejčinović, ispred Asocijacije za promociju srpske hrane, Milutin Pantić, vlasnik branda HOFF Aronija, kao i Darko Mandić, osnivač Foodscale Hub-a.

- Visokokvalitetna hrana je postala globalni trend, navike potrošača su se promenile i oni se sada poistovećuju sa brendovima sa kojima imaju priliku da komuniciraju i upoznaju priču koja stoji iza ideje. I u Srbiji je sve više mladih ljudi koji se bave upravo proizvodnjom ovakve vrste hrane i koji sa svojim inovativnim idejama mogu da naprave ozbiljan iskorak na tržištu i to je ono što ima potencijala za budućnost - rekao je Miloš Pejčinović, ispred Asocijacije za promociju srpske hrane.

Milutin Pantić, vlasnik brenda HOFF Aronija naveo je da je, ukoliko imate specifičan proizvod izuzetno važno posvetiti se promociji, informisanju i edukovanju ljudi.

- Takođe, neophodno je odabrati pravo ciljno trzište za vaš proizvod, na kojem će njegovo plasiranje i prodaja ići mnogo lakše - rekao je Pantić i predložio da se ulaže u više alternativnih kanala prodaje, kako se u situacijama poput trenutne krize Covid-19 proizvodnja i prodaja ne bi našle u problemu.

- Direktna komunikacija i prodaja sa krajnim potrošačima vodi građenju svesti o brendu kod kupaca - dodaje Pantić.

Kada je reč u investiranju u startap kompanije, kao neko sa priličnim iskustvom iz te oblasti, Darko Mandić, osnivač Foodscale Hub-a je rekao da se do investitora dolazi na različite načine.

- Za početak to mogu biti kontakti i kontakti vaših kontakata, a investiranje u startape se uglavnom vrši radi sticanja udela. Investitor se idealno isplaćuje ukoliko se startup jednog dana proda ili kada se počne sa ostvarivanjem profita. Svakako je važno izgraditi kvalitetan odnos i poverenje sa investitorima, kako bi se zajedničnim snagama radilo u najboljem interesu startupa - naveo je Mandić.

Ova radionica namenjena opštini Valjevo bila je treća u nizu od osam radionica, koje se zbog epidemiološke situacije održavaju u online formatu. Budućnost srpske industrije hrane je projekat koja pruža podršku, promociju i povezivanje mladima koji su zainteresovani ili već uključeni u sektor proizvodnje hrane. Cilj je motivacija i osnaživanje mladih da pokrenu sopstvenu proizvodnju, okrenu se tržištu visokokvalitetne hrane ili unaprede svoje postojeće proizvode. Projekat sprovodi Asocijacija za promociju srpske hrane, a finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3002297/globalni-trend-visokokvalitetne-hrane-raste-i-u-srbiji-kako-do-investitora

Naša zemlja je prošle godine istovremeno izvozila i uvozila crni luk. Po podacima Privredne komore Srbije, lane smo ga malo više prodali stranim tržištima – 20.634 tona – nego što smo ga uvezli – 18.465 tona.Kakvo će inotrgovanje biti ove godine, znaće se na kraju kalendara, ali na početku ekonomske godine, koja se u poljoprivredi računa od 1. septembra, veliki proizvođači uveliko vade luk i kažu da su prinosi odlični, 95 pa i 100 tona po hektaru. Ako se oni uporede s lanjskim prosekom od 70 do 80 tona, postoje dobri izgledi da ćemo luka imati još više na strani izvoza ali i da ćemo ga manje kupovati napolju.

Uporedo s vađenjem luka, povrtari su počeli i setvu tog povrća, koje će dospeti dogodine u junu, dok su ovaj što sada vade posejali krajem februara i početkom marta.

Veliki proizvođači, koji ne rade s nakupcima već s pravnim licima, već su počeli luk da prodaju u Rumuniju, Bugarsku i Severnu Makedoniju i isporučuju ovdašnjim velikim trgovinskim lancima.

Jedan od njih, Dragan Guljaš iz Silbaša u opštini Bačka Palanka, kaže za „Dnevnik” da rod nije dobar zato što je klima bila dobra za luk, već su isključivo zaslužni sistemi za navodnjavanje i primenai zaštitnih sredstava.

On smatra da će u naredne dve do tri godine na tržištu ostati samo veliki proizvođači, a mali nestati jer se bez ulaganja, mehanizacije i potpune primene agrotehnike, proizvodnja ne isplati.

Već ove godine u bačkopalanačkoj opštini više manjih povrtara je istanjiralo rod jer je luk sitan, što pokazuje da bez zaštitnih sredstava ne uspeva, kazao je Guljaš.

Dugo godina se, dodaje naš sagovornik, bavi lukom, ali je 2012. godine prestao da ga radi, sve dok 2016. godine nije počeo da kupuje mehanizaciju.

Shvatio sam da bez mašina nema zarade jer ručna obrada zahteva angažovanje velikog broja sezonskih radnika pa kada se oni plate, troškovi budu veliki. Sada imam sve od mašina – za sejanje, vađenje i prečišćavanje, pakericu, boks-palete, i sa svega dva-tri radnika obavljam celokupnu proizvodnju, jedino što mi treba još prostora za skladištenje, veli Guljaš.

On kaže da je mehanizaciju kupovao i zahvaljujući novčanim podsticajima koje je dobijao od Pokrajine i Republike.

I povrtar Miloš Ajduk iz Despotova, takođe u opštini Bačka Palanka, kaže da je luk dobro rodio i da je zato cena na veliko niska, od 13 do 15 dinara.U poređenju s lanjskom godinom, sada ga ima više pa su veći prinosi spustili cenu koštanja povrća, navodi Ajduk.

On luk ne prodaje već će ga čuvati za zimu, kada se očekuje da bude skuplji, i uglavnom plasirati na inotržiše, najviše u Albaniju, zatim u Bugarsku i Mađarsku .

Imam moje kupce jer luk, uz drugo povrće, sejem već 40 godina, kaže Ajduk.

Na domaćem tržištu trenutno ima samo našeg luka jer, ukoliko bi ga bilo iz uvoza, naglašava Ajduk, ne bismo ga plaćali od 30 do 35 dinara kilogram na pijacama i u marketima.

Lane je u ovo doba kilogram luka na veliko koštao 20 dinara, da bi se u decembru prodavao za 30 i 35 dinara, a u martu vredeo na veliko 60 dinara. Proizvođači očekuju da će takva cena biti i ove zime.Prošle godine izvozili smo najviše luka u Crnu Goru, Rumuniju i BiH, a uvozili iz Severne Makedonije, Egipta, Albanije i Turske.

Veliki proizvođači sada očekuju da domaći luk nađe mesto i na tržištima Slovenije, Hrvatske, Grčke... jer o tome pregovaraju s tamošnjim trgovcima i ako se dogovore o ceni, kamioni u koje može da stane po 24 tone luka, povrće brzo mogu da isporuče.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/domaci-luk-proteruje-uvozni-i-s-pijaca-i-iz-marketa-02-09-2020

Bez zakupca ove godine je oko 175.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, za tri godine prve zakupce je dobilo više od 5.000 hektara, a uprkos restituciji, taj fond državnog zemljišta se ne umanjuje jer se identifikuju nove parcele, kažu u Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.Direktor te uprave Branko Lakić ističe da je zemljište koje je bez zakupca uglavnom lošeg kvaliteta, da se, uglavnom, nalazi na lokacijama koje klimatski nisu najpogodnije za različite vrste poljoprivredne proizvodnje, i da je najčešće reč o trsticima, močvarama i pašnjacima u brdskim ili visokim planinskim predelima. Cilj države je da se što više poljoprivrednog zemljišta obrađuje jer to donosi nove vrednosti.

– Uprava je u prethodne tri godine dala na korišćenje više od 5.250 hektara zemljišta koje je do tada bilo zaparloženo – kaže Lakić. – Zakup se ne plaća, a radi se isključivo o zemljištu koje nije korišćeno i nije bilo u zakupu prethodne tri agroekonomske godine.

Iako finalna faza restitucije umanjuje fond državnog poljoprivrednog zemljišta, površine koje se nude u zakup ostaju iste jer se identifikuju nove državne parcele.

– Tendencija jeste da se smanji površina državnog poljoprivrednog zemljišta usled restitucije, ali pozitivan paradoks je to da se površine državnog zemljišta u vlasništvu države smanjuju, a površina u zakupu ostaje ista ili se, čak, u velikom broju lokalnih samouprava uvećava – kaže Lakić.

On ističe da je to rezultat rada Republičke uprave i lokalnih samouprava na identifikaciji državnog poljoprivrednog zemljišta korišćenjem najnovijih softverskih tehnologija u saradnji s Republičkim geodetskim zavodom.U Upravi kažu da je najbolji način da se kvalitet zemljišta poveća – obrada i zakup na duži period.

– Prošle godine smo vlasnicima preživara dali u zakup poljoprivredno zemljište na period od deset godina i imamo pozitivnu reakciju, pre svega, uzgajivača goveda. Trend je da će zakup na zemljištu biti ponuđen na više godina na javnim nadmetanjima, i to ne samo stočarima – kaže Lakić.

Dugoročni zakup na najmanje deset godina jedan je od uslova za korišćenje novca iz IPARD fonda, a Lakić ističe da je cilj da se stočarima i ratarima omogući kvalitetno planiranje proizvodnje, što bez dužeg perioda zakupa nije moguće.

Prihod od zakupa 60 odsto je državni, a 40 procenata koriste gradovi i opštine u kojima je zemljište, dok se u Vojvodini državni deo deli na jednake delove između Republike i Pokrajine.

– Novac se koristi za realizaciju godišnjeg programa za investicije, zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprvirednog zemljišta, a Uprava finansira postupke komasacije i uređenja zemljišta kroz finansiranje individualnih proizvođača koji kupuju opremu za navodnjavanje i rade iskop bunara. Lokalne samouprave pojedinačno donose odluke o tome šta finansiraju – kaže Lakić. U toku je izrada godišnjih programa za sledeću agroekonomsku godinu, koja počinje 1. novembra.

– Do sada je Uprava dala saglasnost na 108 godišnjih programa za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta 145 jedinica lokalne samouprave. To je dinamičan proces, svakog dana donosimo nove programe, očekujemo da će do početka agroekonomske godine sve jedinice lokalne samouprave imati usvojene godišnje programe – naglasio je Branko Lakić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-tri-godine-prvi-put-u-zakupu-vise-od-5000-hektara-08-08-2020

U regionu AP Vojvodine za prvih pet meseci ove godine zabeležena je spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno - prehrambenih proizvoda u vrednosti od oko 929 miliona evra, što je za 10,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, izjavio je predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević.Od početka godine do maja izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 639,2 miliona evra, što je za 7,1 odsto više gledajući isti period lane. Vrednost uvezene robe iznosi 289, 9 miliona evra i za 18,9 odsto je veća u odnosu na janaur –maj 2019. godine. Posmatrano u ukupnom izvozu privrede, predočio je Vučurević, AP Vojvodine izvoz poljoprivredno - prehrambenih proizvoda učestvuje sa 27,6 odsto, a uvoz sa 11,5 odsto.

- Žitarice dominiraju u izvozu u osnovnim grupama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa čak 31 odsto, a na uvoznoj strani dominira voće sa 14,6 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku vrednost izvoza žitarica za prvih pet meseci iznosi iznad 198 miliona eura, a uvoza voća za jelo je 42,3 miliona eura.- Kukuruz i pšenica su u najvećoj meri doprineli dobroj spoljnotrgovinskoj razmeni žitarica, i najviše smo izvozili u Rumuniju, Italiju i Bosni i Hercegovini – rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine. - U prvih pet meseci ove godine najznačajniji izvozni proizvod bio je kukuruz, a izvoz je ostvaren u obimu od 999. 234 tona, ukupne vrednosti 184,4 miliona evra. To je 23,2 odsto od ukupnog izvoza poljoprivredno - prehrambenih proizvoda. Kada je reč o izvozu domaće pšenice 80 odsto odnosno 31,6 milion evra je stiglo zahvaljujući žitu iz naše Pokrajine.

Na tržište Evropske unije, istakao je Vučurević, za prvih pet meseci iz AP Vojvodine izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 389,3 miliona evra što čini 59,5 odsto ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. - Ukupan uvoz poljoprivredno - prehrambenih proizvoda iz EU u AP Vojvodinu bio je vrednosti od 207, 4 miliona evra. Naše poljoprivredno - prehrambene proizvode prodavali smo najviše u Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Rusku Federaciju, Italiju i Hrvatsku. Istovremeno iz Nemačke, Italije i Mađarske smo najviše kupovali ove proizvode.Uvozili smo raznovrsniju robu od one koju smo prodavali svetskom tržištu.

Na prvom mestu po vrednosti uvoza poljoprivredno- prehrambenih proizvoda nalazi voće koje se ne gaji kod nas, pa su tako oko 80 odsto vrednosti uvezenog voća banane, narandže, ananas…

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vojvodanski-kukuruz-najtrazeniji-na-svetskoj-pijaci-08-07-2020

Organska poljoprivreda je budućnost srpske poljoprivrede i zato će država sledeće godine nekoliko puta povećati subvencije za proizvodnju organske hrane, rekao je ministar poljoprivrede na proslavi desetogodišnjice Asocijacije "Serbia organika". Najavio je otvaranje tržišta za zdravu hranu iz Srbije u skandinavskim zemljama, na Bliskom i Dalekom istoku.Muke i radosti organske poljoprivrede te 2009. godine delilo je 108 proizvođača. Danas su površine pod organskom hranom deset puta veće. Šest hiljada farmi se bavi tom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji.Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije.

"Postojimo već 12 godina i kako smo rasli tako se i posao širio. Mislim da je mnogo teže poslovati kada ste veliki, jer imate mnogo više problema", kaže Gordana Šokšić, poljoprivrednica iz Taraša.

Za organske proizvođače kažu da su ljudi više svesti i savesti. Čuvaju životnu sredinu i zdravlje potrošača. Važe za branšu u kojoj nema sujete i saplitanja.

"Čini mi se najvažniji rezultat u ovoj deceniji jeste ta baza podataka proizvođača gde smo mi na neki način počeli da povezujemo ljude elektronskim putem, gde smo imali pregleda naše baze iz više od sto zemalja", navodi prof. dr Snežana Oljača, iz "Serbia organike".

Mnogi su tako došli i do kupaca iz inostranstva iako su cene organske hrane i na domaćem tržištu stimulativne i mogu da budu i tri puta veće od cena konvencionalne hrane. Osim što značajno utiče na povećanje vrednosti izvoza srpske poljoprivrede, organska proizvodnja je malim proizvođačima najbolja šansa da bolje zarade.

"Meni je ideja da nekoliko puta, dobro ste čuli nekoliko puta povećamo subvencije za organsku poljoprivrednu proizvodnju iz prostog razloga moramo što više ljudi da uključimo u ovo, jer ne postoji bolja priča da se napravi veća dodata vrednost", ističe Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Za deset godina "Serbia organike" u poljoprivredne škole i na fakultete je uveden predmet organska proizvodnja, privredna komora i Ministarstvo su formirali savete za organsku proizvodnju, otvorena je i organska pijaca.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3672728/organska-hrana-sansa-za-male-proizvodjace.html

Ukupni promet na Produktnoj berzi za ovu nedelju je iznosio 50 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 1,6 miliona dinara, navodi se u izveštaju berze.U izveštaju se dodaje da je količinski promet bio manji za više od 98 procenata, a finansijski 97 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Kako se navodi, neuobičajeno slab promet je obeležio proteklu sedmicu."Žetva suncokreta i soje koja se obavlja gotovo istovremeno na terenu zadaje probleme proizvođačima sa manjkom skladišnog prostora", saopšteno je iz Produktne berze, a dodaje da su slab izvoz i slaba tražnja mlinara rezultirali slabom potražnjom za pšenicom.

"Na međunarodnim tržištima takođe je slaba tražnja za ovom žitaricom, jer kupci ne žure koristeći trend snižavanja cena koji i dalje traje", navodi se u saopštenju.

Kukuruz je ove nedelje nuđen po cenama od 14,5 do 14,7 dinara po kilogramu a tražnja je bila po ceni od 14 dinara pa berzanskih ugovora nije bilo.

"Cenovni raspon, očekivanje žetve, očekivani rekordni prinosi na domaćem tržištu, a i u Ukrajini, ukazuju na negativne trendove cene žutog zrna", saopštila je Produktna berza.

Soja se zadržala na prošlonedeljnom cenovnom nivou kako starog roda 2018. tako i novog roda 2019. godine, a suncokret je trgovan po jedinstvenoj ceni od 30,80 din/kg bez PDV-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=06&nav_id=1587504

Osim toga što je zdrav, praziluk je i veoma lak za gajenje. Može da se gaji na dva načina: direktnom setvom semena na stalno mesto i proizvodnjom iz rasada.

Kod nas se najviše gaji praziluk iz rasada za zimsku potrošnju, pri čemu se prvo proizvede rasad u otvorenoj leji. Setva se obavlja u maju i junu, a norma setve treba da bude 8-10 grama semena na m2. Rasađivanje rasada na stalno mesto obavlja se u julu ili avgustu, tačnije kada rasad ima tri do četiri lista i dostigne visinu od 15 do 20 cm.

Pre setve semena izvuku se redovi u leji na razmak od 10 cm (red od reda), a seme se rasporedi na razmak od tri do četiri centimetra unutar reda. Po setvi leju treba povaljati i obaviti zalivanje fungicidom i insekticidom (3-5 litara rastvora na m2).

Rasad se u narednom periodu, odnosno do prenošenja na njivu na konačan razmak, štiti od bolesti i insekata. Pre prenošenja rasada na parcelu potrebno je uraditi analizu zemljišta da se utvrdi pH zemljišta, sadržaj humusa, P i K. Optimalna pH (H2O) zemljišta za uzgoj praziluka je 6 do 7.

Razmak redova na parceli treba da bude 30-40 cm, a unutar reda 15 cm, dok dubina sadnje treba da iznosi 10-15 cm, zavisno od zemljišta. Nega presađenog praziluka u narednom periodu se ogleda u sledećem: međuredna obrada i nagrtanje zemlje uz biljke da se dobije duže belo lažno stablo, zaštita od bolesti i insekata i prihrana i navodnjavanje.

Tržište zahteva dužu i deblju stabljiku, debljina lažnog stabla treba da bude najmanje 10 mm. Praziluk sađen na njivu krajem juna i početkom jula vadi se od oktobra, pa do kraja aprila, zavisno od mesta uzgoja i potrebe tržišta. Kod nas su male parcele gde se uzgaja praziluk, pa se vadi ručno ili kopačem krompira.

Prinos praziluka se kreće zavisno od sorte i kvaliteta zemljišta između 30-50 t/ha. Praziluk se u skladištu čuva na 0C do -10C, a vlažnost treba da iznosi 80-85%. Za ishranu kod praziluka se koriste listovi i lažna lukovica.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2510330/prinos-praziluka-zavisi-od-sorte-trziste-trazi-duzu-i-deblju-stabljiku

I u svetu i kod nas raste tražnja organske hrane. Uprkos tome, površine pod takvom proizvodnjom u Srbiji se smanjuju - za godinu dana za oko hiljadu hektara. Proizvođači kažu da ni znatno viša cena ne može da pokrije skupu proizvodnju i da im nedostaju radnici.Ilija Travar proizvodi organske začine u Vrmdži kod Soko Banje. Koristi lekovito bilje, gljive i povrće iz organske proizvodnje. Prošle godine proizveo je oko 150 kilograma bilja. Proširio bi proizvodnju, ali nema radnika."U organskoj je sve fizičko. Ima mehanizacije u smislu oranja, pripreme zemlje. Posle ide samo motika. Naši seljaci su se malo odvikli te motike", rekao je Ilija Travar.

Iste muke i kod Stojadinovića u selu Grgure kod Blaca. Organski proizvode voće na pet hektara i stočnu hranu za 30 grla simentalskih krava, koje dnevno daju oko 400 litara mleka.

"Trudimo se da samim kvalitetom obrade i proizvodnje hrane utičemo i na što veću mlečnost. To nije ista mlečnost kao u konvencionalnoj proizvodnji – za nijansu je niža – ali radimo na kvalitetu", kaže diplomirani ekonomista Marija Stojadinović.

Stručnjaci smatraju da je budućnost organskog stočarstva udruživanje malih stočarskih gazdinstava sa većim, kakvo imaju Stojadinovići.

"Oni kao odgajivačka stanica mogu da budu jedan od centara okupljanja malih stočara gde se te životinje sertifikuju. Toplica je 'bogom dan' kraj za organsku proizvodnju, ne samo za voće, već i za stočarstvo", ističe stručnjak za organsku proizvodnju Snežana Oljača.

Uz ukrupnjavanje, put do izvoza skraćuje i grupna certifikacija. Firma za preradu organske hrane okupila je 480 kooperanata iz okoline Blaca i Brusa, i prošle godine izvezla 300 tona prerađenog voća.

"Mi planiramo da se širimo u dubinu, a ne u širinu. To podrazumeva da iskoristimo ovo što sada imamo i da idemo u veći stepen prerade i dobijamo drugačije proizvode", navodi Života Janićijević ispred preduzeća "Midi organik".

Popularnost organske hrane je sve veća i u svetu i kod nas, zbog čega su cene više 20 do 50 odsto u odnosu na cene konvencionalne hrane. Osim toga, dodatni motiv za organsku proizvodnju jesu i subvencije države od 11.500 dinara po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3503775/organska-hrana-sve-popularnija-ali-proizvodnja-sve-teza.html

Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/gazde-nude-za-nadnicu-oko-2500-dinara-i-pride-06-04-2019

Industrijska konoplja je jedna od najstarijih poznatih biljaka koje je čovek gajio. Ovo je i biljka sa bogatom istorijom na našim prostorima. Nekada je bivša Jugoslavija proizvodila 25 odsto evropske proizvodnje industrijske konoplje i berza u Odžacima je diktirala cenu konoplje i proizvoda od konoplje u Evropi. Nekada se u bivšoj Jugoslaviji gajila na 50.000 hektara, od toga 80 posto je bilo u Vojvodini. Osnivanjem Udruženja "Konoplja", a potom i Poljoprivredne zadruge interesovanje za gajenje ove biljke je poraslo i prema podacima iz 2017. gaji se na 380 hektara. 

Odavno je ova biljka izgubila značaj koji je imala polovinom prošlog veka, međutim potražnja za industrijskom konopljom u svetu značajno raste iz godine u godinu. Isto tako i broj proizvoda koji se danas proizvode od konoplje premašuje 20.000 proizvoda. Zato ne čudi što je u svim zemljama Evrope i sveta zabeležen neverovatan rast u proizvodnji konoplje.

Sve o uzgoju ove biljke možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30