Ideja kojom smo bili vođeni o nastanku i formiranju Udruženja nije nova. Ona je prosto naša potreba, naša realnost. Naša sela i sela naše opštine, kao i druga sela u našoj zemlji, imaju mnogo vrednih žena o kojima se ne zna baš ništa. To su žene čiji radni dan počinje rano ujutru, a završava se kasno u noć. To su žene koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, žene majke, domaćice, preduzetnice“ istakla je za Agrobiznis magazin, Biljana Tomić i dodala: „Udruženje
je usmereno ka edukacijama, smatramo da samo edukovane i pravovremeno informisane žene mogu promeniti svoju realnost. Žene su stubovi naših sela, njihov rad, iako nevidljiv doprinosi opstanku sela“ Prema rečima Biljane Tomić, predsednice Udruženje građana Moja ravnica iz Opstine Sečanj koja pripada
rangu nerazvijenih opština, njihovo udruženje realizuje projekat „Žene i selo - Samo zajedno je podržan od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Putovanje u Valjevo je iznedrilo mnogo utisaka
Proveli smo vikend u nestvarno lepoj prirodi prepunoj upečatljivih pejzaža, sa puno vrednih žena koje smo upoznali. Gošće iz Sečnja, njih 15, posetile su gazdinstva koja vode podjednako i žene i muškarci, a bave se stočarstvom, seoskim turizmom, pčelarstvom i voćarstvom.Ono što je svima nama zajedničko
je marljivost i rad, saglasne su naše sagovornice, članice Udruženja MOJA RAVNICA.
„Naišli smo na jednu prepreku koja je svima nama zajednička. Naime, kao i kod nas u Vojvodini, tiče se plasmana i distribucije proizvoda nastalih na samom gazdinstvu. Znači, imamo vredne i marljive žene, imamo proizvod, ali nemamo mesto na kojem bi on bio izložen, distribuiran, rekla nam je Biljana.
Jelena Vuković bavi se proizvodnjom višnje u Sečnju, a za naš časopis ovom prilikom je ukazala da sve mere naše Vlade i Ministarstva poljoprivrede idu u smeru da se i nama pomogne.
„Mi kao žene, kao Udruženje vidimo svetlu budućnost, nadu da će se naša realnost promeniti. Nastavljamo da radimo, da pratimo aktuelne konkurse
Ministarstva i Pokrajine i nastavljamo naše aktivnosti ka educiranju i razmeni iskustava i znanja, koje će uz pomoć naše države i Ministarstva učiniti velike promene. Mnogo projekata je u planu, edukacije su prioritet, nadamo se i studijskom putovanju u regionu kada prođe korona, pratimo saopštenja i očekujemo uz naš trud i rad procvat naših sela i ugodan život žena u njima“.
Lazar Gojković od nedavno je gradonačelnik Valjeva, i odmah je pokazao da su valjevci dobri domaćini i došao je na gazdinstvo Dobrašinovića, kako
bi lično poželeo dobrodošlicu ženama iz Sečnja. „Ove godine budžet za poljoprivredu u Valjevu je bio 65 miliona dinara, od toga je izdvojen novac i za dva projekta. Jedan realizuje Udruženje žena Kolubarskog okruga, i u okviru njega se bave ženama na selu, a drugi se odnosi na podsticanje zapošljavanja
žena iz prigradskih i seoskih mesnih zajednica i u tome nam pomoć daje Ministarstvo za populacionu politiku. Cilj nam je da bude 100 miliona dinara u bliskoj budućnosti To bi bilo optimalno za naš nivo poljoprivrede“.
Vladimir Dobrašinović, inženjer elektrotehnike, ali ozbiljan odgajivač ovaca skromno nam kaže da je majka na farmi glavna, jer on zbog obaveza na poslu ne može biti prisutan stalno kao ona.
„Na nju se vodi gazdinstvo. Svi mi dođemo i odemo, ali ona je konstantno ovde i vodi računa o stadu. Trenutno ima 250 i 300 grla u Leliću, i u Kragujevcu zajedno sa prijateljima skoro 400, a plan je da bude 1.000 komada i kasnije restoran i klanica kako bi ih samostalno plasirali na tržište“.
Dobrašinović objašnjava gošćama iz Sečnja da se bavi proizvodnjom u cilju dobijanja kvalitetnog priplodnog materijala. „Tu je matematika totalno
drugačija, ulaganja su veća, prihod je naravno veći. Ishrana je drugačija, jer jagnjad za priplod i za tov ne mogu se hraniti isto“.
Milena Dobrašinović, majka, žena, domaćica i vlasnik domaćinstva, smatra da je situacija u poljoprivredi takva kakva je. Ono što se ima sredstava poenta je da se potroši kako treba, da se ne bacaju pare uludo, jer kako kaže „ne cvetamo baš u poslednjih 30 godina“.
Svaka mašina sa kojom mi radimo na ovom terenu je starija od vozača i to je porazno, a takođe je porazno, da se ne može zaraditi da bi se kupila mašina
koja košta 20.000 ili 30.000 evra. Ljudi masovno odlaze, zato što ne mogu da obezbede egzistenciju, jer ekonomski parametri su takvi da već mi sa ovim
brojem grla ne možemo da obezbedimo platu koju može da ima najobičniji majstor. Sami pariteti su drugačiji, oni se neće promeniti. Rešenje je da
proizvodimo više i bolje, moramo učiti sa istim sredstvima, istom zemljom koju imamo ako upotrebimo neka naučna znanja da proizvedemo više“ smatraju Dobrašinovići.
„Vremena kada se radilo pet hektara zemlje, dve krave, 20 ovaca i školovala se deca to je prošlost, iskreno i bez ustezanja“ kaže Vladimir i dodaje:
„Svi mi koji se bavimo poljoprivredom vidimo u svom novčaniku da to nije više ta priča. I politika subvencija mora ići na to da se ljudi udružuju i da mali poljoprivrednici budu hobisti. Takvi sistemi su u Poljskoj i Irskoj. Bolje je imati 100 domaćina da ima 200 krava, a ne 200 domaćina da nema nijednu kravu. To je ono što kažu da treba ukinuti subvencije malima, ali onda sva brdska sela ostaju prazna“. Ima jedna švajcarska poslovica: „Onima sa brda dajte sve što žele. Ako oni siđu odozgo više se niko nikad vratiti neće“ i to je nažalost istina kaže Vladimir.
Ovim vrednim ljudima nije bitan samo novac, već i da da su kupci zadovoljni. Većina kupaca od njih uzimaju grla decenijama. Ima ljudi koji imaju identična stada zato što uzimaju ovnove iz ovog domaćinstva i po 30 godina. „Gledamo da svakom kupcu izađemo u susret, a što se tiče papirologije imamo odličnu saradnju sa matičnom službom“ objašnjava mladi Dobrašinović.
Koji su realni odnosi u
ovčarstvu, ko je dobitnik?
U poljoprivredi je svaka četvrta godina problematična. To je ciklus kao i u svakoj proizvodnji, tako da se ova godina i zbog korone može uzeti kao loša. Poslednjih par godina je bila dobra prodaja priplodnog materijala, ni ove godine ne možemo da se požalimo, ide sporije, ali sve skoro što smo planirali je prodato. Što se tiče klaničara, Srbija ima problem jer je izvoznik, a taj deo oko izvoza ne rade ozbiljni ljudi i ozbiljne firme, nego su to više šverceri koji zbog korone tu barijeru nisu mogli preskočiti. Trenutna cena kilograma žive vage jagnjadi u Makedoniji i na Kosovu je 2,5 do 3 evra, u Crnoj Gori odgajivači imaju garantovanu cenu od 2,4 evra i nema limita težine. Bosna ima svoju klasičnu cenu, jagnje je oko 100 evra i nebitno je da li ono ima 25 ili 50 kilograma, samo da je mlado i po tome su specifični. Srbija ima trenutnu cenu za mladu jagnjad 2 evra što znači da mi imamo očigledan problem sa plasmanom te robe na neka dalja tržišta zato što ne rade neke ozbiljne firme. Ima samo jedna firma u Temerinu, koja izvozi za Palestinu. Što se tiče ovčarstva u Srbiji moramo se navići na to da je poslednjih 20 godina cena jagnjadi u proseku 2,10 eura po kilogramu i moj savet je da ko se uklapa u tu proizvodnju treba da radi u suprotnom neka napusti. Moja roba ide na ceo Balkan, radimo izvoz i uvoz. Bez lažne skromnosti imamo jedno od najboljih stada u Srbiji, a u Kolubarskom regionu na osnovu analiza instituta najveći smo proizvođači priplodnog materijala. Toga naravno ne bi bilo da ne radimo ozbiljno. Ove godine preko 150 komada je prodato i još toliko na stanju. Uglavnom je roba ugovorena i čeka starosnu granicu da ide. Sve su ovo reči Vladimira Dobrašinovića koji je sa majkom i ocem ugostio 15 žena, članica udruženja MOJA RAVNICA.
Na skoro 1000 m nadmorske visene nalaze se sela Mravinjci, Gornji i Donj Taor. Sa asvaltnog puta na makadam, pa opet asvalt, pa makadam i tako redom dok nismo stigli do prelepog trusitičko poljoprivrednog i ekološkog mesta „Taorska vrela“ gde se nalazi i PEPIĆA VODENICA. Tu smo se napili planinske vode, degustirali sir, kajmak, hleb, ali brašna nije bilo za poneti jer je voda oslabila, tako da vodenica već danima nije radila. Čeka se jača kiša da opet pokrene vodenički točak i za putnike namernike samelje najlepše brašno.
Inače, slapovi Taorskih vrela su spomenik prirode koja se nalaze u zapadnom delu Srbije, masivu Valjevskih planina, u podnožju planine Povlen. Taorska vrela izbijaju u selu Donji Taor, gde se i ulivaju u reku Skrapež, pritoku Zapadne Morave. Nalaze se na teritoriji grada Valjeva iz čijeg centra treba otići 40 kilometara ka Donjem Taoru. U ovom prirodnom prostoru, nekad je postojalo 12 vodenica, a sada ih je ostalo samo nekoliko. U podnožju krečnjačkog platoa, na jugoistočnom kraju sinklinalne doline, sa severne strane oivičenog vertikalnom liticom visine 5 m, širine pri dnu 3 m, iz pećinskog otvora izbija vrelo. Na
relativno kratkom rastojanju preko nataloženih bigrenih naslaga, stvoreni su brojni slapovi i vodopadi. Vrela se ulivaju u reku Skrapež kojoj je izvorište ispod planine Povlen.Područje Taorskih vrelaje prepoznatljivo po vrelskoj pećini u podnožju krečnjačkog odseka, odakle izvire glavno vrelo i široj izvorišnoj zoni
sa više malih periodskih izvora.
Nizvodno od glavnog vrela nataložena je najve-ća akumulacija bigra u ovom delu Srbije. Ona je ispresecana mnoštvom ži-vopisnih kaskada i slapova, sa
ostacima nekadašnjih vodenica, koji se završavaju vodopadom na ušću Vrelskog potoka u Skrapež, visine oko 4,5 m. Naš put nastavljamo u drugom kraju
Valjeva. Posetili smo selo Belić, gde se nalazi nesvakidašnji Ranč Harmonija koji je zapravo klub ljubitelja prirode, a koji se nalazi u kanjonu reke Gradac.
Klub je nastao sa idejom da se tu odgajaju konji. Unutar kluba Harmonija posluje i konjički klub Lastin put. Posete klubu je potrebno najaviti radi lakšeg
organizovanja slobodnih termina i u cilju organizovanja vođenja ture kroz ergelu gde ćete imati priliku da vidite trkačke konje. Klub je sačinjen od hotela sa restoranom,3 zasebne štale i odvojenog pašnjaka za uzgoj ždrebadi. Smešten na mestu sastanka 5 planina, od kojih svaka pruža poseban doživljaj zahvaljujući specifičnosti svog izgleda. Okolni prostor je slabo naseljen i pruža mogućnost nesmetanog kretanja kako jahača tako i entuzijasta.
Posebnu pažnju privlači reka Gradac koja predstavlja rezervat prirode i celim svojim tokom je prohodna i pitka. Dom je rečne pastrmke i uz dozvolu se na njoj može mušičariti. Na reci se nalazi stara vodenica koja je u radnom stanju i restoran koji pruža idealno mesto za jahačku turu. Sve ovo smo vam samo ispričali kako bi vam pokazali šta smo videli i šta vam preporučujemo da i vi posetite.
Škola jahanja za decu od 7 godina, programi upoznavanja i zbližavanja sa konjima. Časovi se održavaju u ograđenom padoku uz obavezno prisustvo instruktora i nošenje zaštitne opreme. Da bi videle kako funkcioniše poljoprivredu u Valjevu, sečanjke smo smestili u ETNO SELORADOSAVLJEVIĆ u Leliću, koje raspolaže sa 6 vajata ili smeštajnih jedinica koje imaju od 3 do 9 kreveta. Svi apartmani moderno su opremljeni za prihvat gostiju. Svaka smeštajna jedinica ima TV uređaj, kupatilo i sve drugo potrebno za udoban smeštaj gostiju. U okviru samog kompleksa nalazi se veliki restoran iz kojeg se pruža fantastičan pogled na celo selo, okolinu i sam manastir Lelić, do koga se lako stiže petominutnom šetnjom. U ponudi ovog etno sela je i domaća hrana sa tri obroka, a moguće je ići u okviru grupa. Cena smeštaja je 10 evra, polu pansiona odnosno noćenja sa doručkom i večerom je 20 evra, a pun pansion košta 25 evra.
Naš domaćin Zoran Radosavljević svojoj dedovini, kaže da je mukotrpno prethodnih desetak godina radio i ulagao u ovaj projekat i da ni sam ne zna koliko je novca utrošeno, ali svakako preko 200.000 evra bez pomoći države. „Zahvaljujemo se časopisu Agrobiznis magazin, uredniku i ekipi divnih ljudi, koji su nas podržali i učinili naš boravak u Valjevu nezaboravnim. Hvala na pomoći u realizaciji ovog projekta i nadamo se da je ovo početak divne saradnje u daljim aktivnostima našeg Udruženja i poboljšanju položaja žena naših sela“ rekla je za kraj u ime svih učesnica Biljana Tomić, predsednica Udruženja MOJA
RAVNICA.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Valjevski i vranjanski poljoprivrednici, njih 40, nalaze se u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti, gde je postavka agrarnog razvoja. Inače, danas u sektoru poljoprivrede u Mađarskoj je zaposleno 4,8 odsto stanovništva.

U Poljskoj ih je dočekao vlasnik jednog od najvećih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Vroclav. Jozef Bialka na 275 hektara gaji malinu, ribizlu, šljivu, kruške, jabuke. U sezoni zapošljava 70 radnika.

„Gazdinstavo koje smo posetili nije orijentisano samo na jednu voćnu kulturu što je slično kao kod nas. Naš domaćin proizvede velike količine voća i verovatno je tu veća zarada. U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati“, preneo nam je svoje utiske poljoprivrednik Aleksandar Vuković, koji je prvi put otišao na ovakvo jedno putovanje.

Posebna atrakcija bila je poseta rudniku soli iz 13. veka “Velička”, nedaleko od Krakova. Rudnik je zatvoren 1996. godine jer više nije bilo ekonomskog interesa za eksploataciju soli.

„Poljska je jedan od najvećih proizvođača bobičastog voća i to je bio jedan od razloga za posetu ovoj zemlji. Želeli smo da naši poljoprivrednici iz prve ruke od svojih kolega čuju kako uspevaju da budu konkurentni na tržištu i da uz to postignu dobru cenu za svoje proizvode. Pored informacija o podsticajima koje dobijaju tamošnji poljoprivrednici, našim proizvođačima bitno je da saznaju koje oni tehnologije koriste u proizvodnji“, kaže Bojan Bošković, direktor Javnog preduzeća “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Ovo studijsko putovanje organizovao je grad Valjevo u okviru Programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji realizuje preduzeće “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Izvor:https://patak.co.rs/poljoprivrednici-u-poseti-madjarskoj-i-poljskoj/

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović je u okviru posete Medveđi, prisustvovao podeli ugovora poljoprivrednicima, a zatim obišao udruženje pčelara “Apis”, hladnjaču “Jablanica fruit” u Negosavlju kao i poljoprivredno gazdinstvo porodice Janković u Bogunovcu.

U Skupštinskoj sali opštine Medveđa, Nedimović je podelio prvih desetak od četrdeset i pet ugovora o subvencijama poljoprivrednim proizvođačima u ukupnom iznosu od 2.150.000,dinara i najavio otvaranje kancelarije u Medveđi koja će biti spona između poljoprivrednika i resornog ministarstva, a u cilju što boljeg informisanja poljoprivrednika i lakšeg učešća u mnogim razvojnim programima.“Ovde ima prostora da se radi i da ljudi mogu da žive od poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, samo fale dve stvari. Prva je da država dođe do svakog domaćinstva i da objasni kakve su sve mogućnosti na raspolaganju, a ima ih itekako, i druga, da podsticajnim merama uključimo što više mladih ljudi kako bi bili zainteresovani da ostanu ovde. U oktobru sledi poziv za mlade poljoprivredne proizvođače koji žele da ostanu ovde da apliciraju za grantove u iznosu od 12.500 evra, a nakon toga u dogovoru sa lokalnom samoupravom biće omogućeno da direktno u opštini Medveđa može da se konkuriše za sva sredstva koja Republika Srbija odobrava za poljoprivredu. Novca za ove namene je sve više i očekujem da će ljudi prevazići loša iskustva koja su do sada imali. Za nabavku mehanizacije i opreme za poljoprivredu se sada odvaja 11 puta više sredstava nego pre tri godine”, zaključio je ministar Nedimović i ohrabrio poljoprivrednike da konkurišu.

Ministar je nakon potpisivanja ugovora, obišao Pčelarsko udruženje ,,Apis” u Medveđi i tom prilikom naglasio da je ono primer kako se udruživanjem pčelari mogu edukovati, ali i ostvariti značajnu dobit. Udruženje je dobilo obećanje od ministra, da će iduće godine Treći festival meda biti finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako što će pčelari ovog udruženja konkurisati u ministarstvu za sredstva po konkursu namenjena nevladinim organizacijama.Poseta hladnjači ,,Jablanica Fruit” u Negosavlju, je takođe bila značajna. Dobili su uverenje da će sredstvima ministarstva moći da razmišljaju o proširenju svog kapaciteta, s obzirom na činjenicu da je jedina u ovom kraju koja vrši otkup i preradu voća.

Posetu je Nedimović završio obilaskom domaćinstva porodice Janković u selu Bogunovac. Ovo domaćinstvo osim proizvodnje voća i povrća bavi se i kozarstvom, ima umatičeno 30 koza i kao takvo zaslužuje pomoć i podršku, kako bi se proizvodnja unapredila i proširila, rečeno je tom prilikom.

Izvor:https://jugmedia.rs/nedimovic-u-poseti-medvedji/

Delegacija u kojoj su bili profesori Univerziteta u Novom Sadu, tridesetak vinara, kao i vinogradari, nedavno je, u organizaciji Privredne komore Vojvodine, boravila u dvodnevnoj stručnoj poseti vinskoj regiji Eger u Mađarskoj. Cilj posete bio je upoznavanje s razvojem vinogradarstva i vinarstva u regiji Eger, jednoj od 22 u Mađarskoj.U vinskoj regiji Eger vojvođanska privredna delegacija susrela se s tamošnjim vinarima i vinogradarima, predstavnicima Udruženja mladih vinara Egera i Privredne komore županije Heveš, a obišli su i nekoliko vinarije – „Tumerer”, „Sveta Andreja”, „Tot Ferenc”, „Gal Tibor” i „Boljki”.

Po rečima više savetnice za turizam u PKV-u Dragice Samardžić, regija Eger veoma je interesantna, i to ne samo zbog kapaciteta koje ima kada je u pitanju proizvodnja grožđa i vina već i zbog vinskog turizma. Koliko je vinski turizam značajan, istakla je ona, potvrđuje podatak da je u Egeru tokom prošle godine ostvareno 303.000 noćenja turista.

– S tog aspekta može se videti koliko vinski turizam doprinosi razvoju drugih privrednih grana i ostvarivanju prihoda – rekla je Dragica Samardžić. – Naravno, osnov za to je velika proizvodnja, a Eger to ima jer je na tom području oko 6.000 hektara pod zasadom vinograda, što je nešto malo manje od trećine ukupnih površina pod vinogradima u Srbiji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/pkv-srpski-vinari-u-madarskom-egeru-08-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30