Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zašto one predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Uvođenjem nebankarskih finansijskih institucija finansijski sistem Srbije bi postao raznovrsniji i konkurentniji, što bi vodilo smanjenju troškova zaduživanja, povećanju izbora u pogledu finansiranja novih i razvoja postojećih poslovnih ideja, i posledično bržem privrednom razvoju Srbije.

„Uvođenje finansijskih institucija koje nisu komercijalne banke bi pre svega olakšalo pristup sredstvima mikro i malim preduzećima, koja čine preko 99 posto naše privrede. Štaviše, kroz donošenje adekvatnog Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, finansijski sistem Srbije, a posledično i privreda bi bili raznovrsniji i konkurentniji, i na tržištu bi postojali specijalizovani finansijski instrumenti koji više odgovaraju potrebama mikro i malih preduzeća od postojećih. Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.“ – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i dodala:

 „Takođe, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine, kao još jednog od važnih izvora finansiranja. Kroz ova zakonska rešenja otvorila bi se čitava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih na sektor mikro i malih preduzeća, što bi imalo ogroman uticaj na dalji razvoj privrede u Srbiji.“

U okviru kampanje „Investicije za rast“, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Centrom za organsku proizvodnju iz Selenče, organizovao je posetu uspešnim proizvođačima organskog povrća, bio-farmi „Šokšić“. Cilj posete, kojoj je pored predstavnika medija prisustvovala i grupa organskih proizvođača, bio je razmena dosadašnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, te samim tim proširi broj finansijskih izvora za mikro, mala i srednja preduzeća.

 „Kao i skoro svaki poljoprivredni proizvođač u Srbiji, i mi smo svoju proizvodnju pokrenuli isključivo od novca koji smo kao porodica uštedeli. Imali smo imanje, dobro se raspitali o samoj organskoj proizvodnji i krenuli oprezno, malo, po malo. Onda se proizvodnja razvila, i mi smo se suočili sa tim da nam za dalji razvoj trebaju dodatna sredstva, a da nemamo kome da odemo i od koga da ih pozajmimo.“ – podelila je svoje iskustvo Gordana Šokšić, vlasnica bio-farme “Šokšić“.

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 87% ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, između ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

„Danas naša farma posluje sa uspehom. Imamo dobre kupce i stabilno tržište. Međutim, došao je trenutak kada nam je zbog povećanja obima proizvodnje potrebna hladnjača. A u tu svrhu treba nam, naravno, dodatna investicija. Naše kolege u zemljama u regionu, a o EU da ne pričam, imaju veliki izbora kad je reč o pozajmicama, koji osim bankarskih kredita uključuju pozajmice od mikrofinansijskih institucija, kreditnih unija, zatim finansiranje putem različitih fondova, crowdfunding i dr. Ove institucije osim finansijskih sredstava nude savetovanje i praćenje kompanije u određenom periodu što obezbeđuje pametno ulaganje pozajmljenih sredstava. A, to je za poljoprivrednike kao što smo mi, jako korisno.“ – istakla je Gordana Šokšić.

„Kao i većina drugih preduzetnika, i proizvođači organskih proizvoda suočavaju se sa brojnim preprekama koje im onemogućavaju da šire svoja gazdinstva i razvijaju svoju proizvodnju. Tržište za organske proizvode postoji. Imamo tražnju, znanje, kvalitetan proizvod, ali ono na čemu još moramo da radimo je poboljšanje uslova za rad i razvijanje poslovnog ambijenta. Jedna od važnijih stavki na tom spisku je pristup izvorima finansiranja. Zato je neophodno da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje malih proizvođača postanu raznovrsnija i dostupnija poljoprivrednicima, a da oni u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima mogu da izaberu izvor finansiranja koji im odgovara.“ – zaključio je Jozef Gašparovski, predsednik udruženja Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31