Direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je danas da je gruba procena štete nakon poplava 25 miliona evra i dodao da će danas biti održan sastanak sa predsednicima svih opština koje su pogođene poplavama, kako bi se utvrdilo kolika je pričinjena šteta.

„Opštine imaju svoju ulogu, zakonom propisanu, da izvrše procenu štete, što je nama neophodno kako bismo znali kojim porodicama je neophodno pružiti pomoć. Oni treba da sprovedu postupak kojim se utvrđuje pravo na pomoć i visina te pomoći”, rekao je Blagojević za TV Prva.

On je naglasio da će svaka porodica, čiji je stambeni objekat oštećen, dobiti zakonom propisanu pomoć podsetivši da su 2014. godine pomogli 21.000 porodica, a da je pomoć pružena i 2016, 2017. i 2018. godine.

Blagojević je rekao da je jučerašnja odluka Vlade Srbije o proglašenju elementarne nepogode u 22 opštine prvi korak za aktiviranje mahanizma Kancelarije za javna ulaganja, koja sprovodi proces obnove, obavlja isplatu novčane pomoći građanima, finansira projekte obnove infrastrukture i javnih objekata.

„To je prvi korak. Paralelno sa tim, komisije koje opštine imenuju rade procenu štete”, rekao je Blagojević dodajući da građani kojima su objekti oštećeni treba da prijave štetu opštini, posle čega će uslediti odgovarajući procesi i isplate pomoći, prenosi Tanjug.

Blagojević je naglasio da je ključno izvršiti procenu potreba.

Prema njegovim rečima, gruba procena pričinjene štete je 25 miliona evra, a detaljna i precizna procena će tek biti određena.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja rekao je da očekuje da na sastanku sa predsednicima opština čuje kolika je pričinjena šteta, „šta je od infrastrukture oštećeno”.

„Utvrđujemo potrebe, koji su mostovi srušeni, gde je i na kojim mostovima potrebna obnova, koje mostove je potrebno dići iz početka, u kojoj meri su oštećeni javni objekti, koje radove je neophodno izvesti”, rekao je Blagojević.

Potom će, kako je naveo, uslediti izveštaj, verifikacija na terenu i utvrđivanje potreba, a onda planiranje budžeta i realizacija.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja istakao je i da je na raspolaganju novac Svetske banke, koji je opredeljen upravo za ovakve slučajeve.

„Na dohvat ruke nam je kada nam je to potrebno. Taj novac smo koristili prošle godine posle poplava iz maja, juna i avgusta 2018. godine. Možemo da koristimo budžetska sredstva, obično kombinujemo više izvora. Dogovorićemo se o tome kada budemo napravili procenu koliko nam novca treba. Novca ima, svaki projekat koji potrebno uraditi biće urađen”, rekao je Blagojević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/431325/Blagojevic-Steta-posle-poplava-25-miliona-evra

Prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ,te 2014 godine bili  su ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada.

Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u  ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena  kao glavnog uzročnika  elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i , možda ,dugoročno , najveća žrtva. Posmatrano  kroz prizmu iznetih podataka  na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u  Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva.

U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti  na realizaciji Protokola  u slivu Zapadne Morave , uz  svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju , realizovana je  radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “.  Kao rezultat radionice izrađeni su , posle trideset godina, novi obrasci za lakše ,brže i preciznije procene štete ali i  gubitaka i  potreba u poljoprivredi  nakon prirodnih katastrofa.Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice  Protokola  u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će , u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene štata od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi.

Jer , bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i , u tim trenutcima , neophodna reakcija i pomoć zajednice . A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore  podatci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih...Jer ,kako rekoše, klima određenog  područja ,teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena!

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30