Veliki pomor pčela i ove godine zadesio je pčelare Kikinde i okolnih sela. Registrovano je da stradalo je 1.350 košnica, a pčelari misle da je ta brojka i veća. Šta je uzrok tome, još se nagađa. Pojedini pčelari toliko su razočarani, da se pitaju da li vredi uopšte da nastave da se bave ovim poslom.Tridesettrogodišnji Zlatko Popetru najmlađi je pčelar iz Kikinde, koji je prijavio štetu u svom pčelinjaku. Ovim poslom bavi se šest godina i iako se do sada već susreo sa problemima, kaže da ovakav slučaj ne pamti, jer su mu stradale 124 košnice, koliko ih je i imao. Ukoliko se po strani stavi materijalna šteta, koja nije mala i teško je nadoknadiva, za Popetrua posebno je teško što je za kratko vreme nestalo ono u šta je uložio mnogo, a što se ne može kupiti novcem."Puno ljubavi je uloženo u to. Puno rada i truda. Dani su od jutra do mraka provedeni na pčelinjaku. Planovi i ideje, neki snovi za dalje, srušeni su se za dva dana", izjavio je Zlatko Popetru, pčelar iz Kikinde.

Budući da mu je pčelarstvo glavni izvor prihoda i da dodatni posao nema, jer je sve uložio u pčelarstvo, postavlja se pitanje "Šta dalje?".

"Verujte mi da nemam odgovor na to pitanje. Gubim nadu da uopšte ima smisla ovde se baviti ovim poslom", rekao je Popetru.

Kako objašnjava Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinde, Popetru nije jedini koji sada traži smisao u bavljenju ovim poslom, budući da se ovakve situacije ponavljaju iz godine u godinu.

"U ovom trenutku, stradalo je blizu 1.500, a računajući i 2015. godinu i 5.000 košnica u dva naleta trovanja. Godine 2016, 2017. i 2018. nisu ušle u ovaj obračun. Podaci su katastrofalni. Kikinda je najcrnja crna rupa što se tiče trovanja pčela u Srbiji, a verovatno i šire", rekao je Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda.

Uzroci ovog pomora još uvek su nepoznati, ali je iskustvo pokazalo da se krivica nalazi ili u prekomernoj upotrebi pesticida prilikom prskanja njiva ili korišćenje nekih jačih otrova. Pošto je teško utvrditi ko je odgovorno lice, u narednim danima, pčelari će rešenje potražiti u nadležnom ministarstvu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/veliki-pomor-pcela-u-kikindi_1021901.html

Masovni pomor pčela registrovan je u četvrtak u delu atara Kikinde, što je ojadilo veći broj pčelara nanevši im velike gubitke.Predsednik udruženja pčelara Kikinde Saša Čolak izjavio je za kikindski portal www.gradski.online da je do sada 15 pčelara prijavilo totalnu štetu u svojim pčelinjacima, a da je više stotina košnica ostalo bez pčela.

- Strahujemo da to neće biti konačan crni bilans. Trovanje je zabeleženo kraj bašaidskog, novomiloševačkog i iđoškog puta, a nadležne službe obavljaju uviđaj na Vodicama. Alarmirali smo policiju, tužilaštvo, Gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, veterinarsku i sanitarnu inspekciju. Oni će uzeti uzorke uginulih pčela na svim lokacijama - rekao je Čolak.

Do pomora pčela dolazilo je i prethodnih godina. Slična nevolja pčelare Kikinde je zadesila 2015. godine. Tada je, kako podseća Čolak stradalo ukupno 3.509 košnica, a materijalna šteta procenjena je na čak 700.000 evra. Tada je do pomora pčela došlo zbog tretiranja semena suncokreta neadekvatnim hemijskim preparatima.Pomora pčela, takođe, bilo je prošle i pretprošle godine, ali prema mišljenju Čolaka, do ovog masovnog trovanja došlo je najverovatnije nakon tretiranja pšenice insekticidom i fungicidom.

- Bruka i sramota. Opšti pomor pčela. Neko je očigledno za pčele napravio smrtonosan koktel. Uviđaj je u toku. Tražimo sumnjive parcele i pribojavamo se da će šteta biti još veća, jer neke kolege još nisu obišle svoje pčelinjake - rekao je Čolak.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/pomor-u-pcelinacima-stotine-kosnica-bez-pcela-u-okolini-kikinde-24-05-2019

Već deset dana pčelari iz okolnih sela Bačke Topole suočili su se sa velikim problemom, jer su im uginule skoro sve pčele. Pčelari tvrde da je ovo nezamćeni pomor pčela i da su analize pokazale da nije u pitanju bolest, nego da su pčele otrovane.

Svi sumnjaju na insekticid ili herbicid "agro kvatro", jer samo par dana pre, prema njihovim saznanjima, neko je prskao parcele u okolini koje su zakorovljenje i gde ima ambrozije. Procenjuje se da je uništeno oko 1.000 pčelinjih društava u Njegoševu, Pobedi, Gunarošu, Orahovu.

„Ne znam stvarno šta da kažem. Tri godine se bavim pčelarstvom i imam 131 košnicu, hteo sam i da proširim pčelinjak. Međutim, sada mi je uništeno131 društvo i to ne samo izletnice, nego i mlade pčele, koje ni ne izlaze iz košnice. Šteta je sigurno između 20.000 i 30.000 evra“, kaže jedan od oštećenih plečara Radomir Ivković.

Cena analize iznosi 150.000 dinara i to neće morati da plate pčelari, nego će država, pošto je reč o inspekcijom nadzoru.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je istakao da je Uprava za zaštitu bilja i veterine uzela uzorke iz pčelinjaka i zemljišta i ako se utvrdi da je uginuće posledica upotrebe nedozvoljene hemije, prema počiniocu ćemo postupati najdrastičnije, jer su pčele osnov života u prirodi.

Pčelari kažu da neće odustati od ovog slučaja i da će da traže odštetu.

S.I.

www.dnevnik.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30