Potencijal za veću domaću proizvodnju šećerne repe kao i za njen izvoz iz Srbije u zemlje regiona je ogroman, ali da bi se ostvario, neophodno je da se lokalni farmeri udruže i da se uz pomoć države obezbede viši prinosi ovog slatkog korena po hektaru.

Proizvodnja šećerne repe je od nacionalnog interesa, smatraju proizvođači, a uslovi i potencijal za proizvodnju šećerne repe u Srbiji su dobri. Međutim, kažu, dosta dug period niske cene šećera na svetskom tržišu oborio je cenu belog kristal šećera, što je posledično uticalo i na ovdašnje tržište."Srbija ima sve uslove za dobar uzgoj repe, odlično zemljište, dobre šećerane i izvozno tržište u najbližim susednim zemljama od minimum 650.000 tona", kaže za Tanjug direktor kompanije "Sunoko" (MK Group) Slobodan Košutić.

Međutim, tokom pola veka koliko je imala zaštićenu proizvodnju, Evropska unija je ulagala velike napore i budžete u poboljšanje i racionalizaciju tehnologija i uzgoja i prerade. Poljoprivrednici u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Austriji se, kaže, uspešno nose sa proizvođačima iz Brazila, Indije, Karipskog područja.

Podaci govore da najbolji evropski farmeri postižu prinos od 90 tona repe po hektaru, uz slast od 17,5 odsto. Prosečno, u Nemačkoj i Francuskoj se postiže oko 13 tona šećera po hektaru, a kod najboljih poljoprivrednih proizvođača čak i 14 tona.Prinosi naših farmera su skromniji, oko 55 tona šećerne repe po hektaru, što znači, dodaje Košutić, da se dobija oko 8,5 tona šećera po hektaru, a slast ne prelazi 16 odsto.

"Mi nemamo takve podsticaje, a prednost naše šećerne industrije je blizina velikog tržišta na kome srpski proizvođači imaju transportnu prednost u odnosu na najbolje evropske", navodi Košutić.

U Mađarskoj, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji nema proizvođača, što za domaće, napominje, predstavlja odlično izvozno tržište sa potencijalom za izvoz 650.000 tona šećera. Sa proizvodnjom od 870 hiljada tona šećera, bili bismo regionalni lideri u proizvodnji, ukazuje na potencijale Košutić."Da bismo ostvarili ovu ambiciju, moramo da nađemo način, da zajedno sa našim farmerima, uz podršku države, povećamo rast prinosa na između 65 i 68 tona po hektaru, kao i povećanje slasti na 16,5 odsto". U oktobru 2017. godine, u Evropskoj uniji je ukinuto ograničenje proizvodnje šećera od šećerne repe.

Takođe, zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima, akumulirano je čak 55 miliona tona svetskih rezervi, što je gotovo trećina godišnje svetske proizvodnje od 180 miliona tona šećera. Sve to zajedno, ukazuje Košutić, dovelo je do drastičnog pada cene šećera na globalnom niovu. Pored hiperprodukcije šećera, kaže, jedan od značajnijih faktora za obaranje cene su i visoke subvencije.

"Otkupna cena šećerne repe u Srbiji je 34 evra po toni, dok je u nekim zemljama regiona ta cena 30 evra po toni. Hrvatska ima subvencije od 980 evra po hektaru, dok ih mi ovde nemamo", ukazuje Košutić i napominje da je jedna posledica svega toga da je šećernom repom zasejano najmanje površina od kada se u Vojvodini gaji ova kultura.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/trziste-secera-u-problemu-proizvodaci-traze-pomoc-drzave/djw0fqy

Stručnjaci Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju objavili su u izveštaju da 58% poslova u poljoprivredi i šumarstvu već sada mogu da zamene roboti.

Kako prenose ruski mediji, stručnjaci procenjuju da je moguće automatizovati 73% svega što radnici u hotelijerstvu sada rade, 60% u proizvodnji, 53% u maloprodaji. Procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45% zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima.

Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se ne odnosi samo na seosku radnu snagu, za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.

U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6%.

Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20%. Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije, jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.

Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.

- I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije – kaže dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta Mihajlo Pupin.

Centar je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput onog robotizovanog koji služi za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa. Neki projekti su i u toku.

- Razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu, koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe - kaže Rodić.

Kod nas su najveću primenu našli sistemi za mužu krava i za navodnjavanje, dok se automatizovani kombajni mogu videti samo u nekim najvećim agrarnim kompanijama.

– Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i neobrazovanosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo – kaže Rodić i dodaje da bi digitalizacija bila spas za poljoprivredu, jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom.

Dodao je da očekuje da će cene savremenih tehnologija padati u narednim godinama i da će uređaji, koji su trenutno relativno skupi, postajati sve pristupačniji poljoprivrednicima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2638487/strucnjaci-smatraju-da-bi-robotizacija-poljoprivrede-zadrzala-mlade-na-selu

Petar Popović, full stack programer samo je jedan od brojnih srpskih IT stručnjaka, ali prvi koji je ponudio pomoć srpskim seljacima i to besplatno. Rođen je i odrastao u Novoj Pazovi gledajući od detinjstva vojvođanske njive i seljake kako rade po ceo dan. Iako se ni on, niti njegova porodica nikada nije bavila poljoprivredom nije mogao više da sedi mirno i gleda kako voćar iz očaja seče svoj voćnjak u koji je sve uložio zbog niske otkupne cene višnje.
Petar je na Linkedinu objavio post „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima?“ koji je izazvao pravu buru na društvenim mrežama.
- Odrastao sam u Novoj Pazovi koja je još u vreme bivše Jugoslavije bila poznata po velikom broju privatnih biznisa i danas ga zovu Grad preduzetnika. Otac
mi je takođe bio preduzetnik tako da sam stasavao u okruženju u kom su ljudi uzimali stvari u svoje ruke i krojili svoju sudbinu pre nego što su čekali da to neko Moramo sami da uzmemo sudbinu u svoje ruke uradi za njih – kaže za Agrobiznis magazin Petar i otkriva zašto želi da pomogne i to besplatno u vremenu kada se veruje da sve ima svoju cenu.
- Nikada se nisam bavio poljoprivredom, ali odavno imam ideju da počnem sa proizvodnjom hrane. Kao srpskom rodoljubu uvek mi je drago kada čujem
oduševljenje ljudi koji prvi put probaju ajvar, sarmu ili rakiju. Razlog zašto želim da pomognem poljoprivrednicima je zato što smatram da ne može meni da bude dovoljno dobro ukoliko je svima oko mene loše – kaže Popović i dodaje:
- Post sam napisao prilično ishitreno, nakon što sam treći put te nedelje video snimak kako srpski seljak pokušava da skrene pažnju države na sebe tako što seče svoje voćnjake. Post je izazvao lavinu komentara na Facebooku i Linkedinu gde je imao više od 480 podela i 150.000 pregleda. Veliki broj ljudi iz IT sektora se javio u želji da pomogne, a javili su se i neki kojima je pomoć potrebna – priča naš sagovornik i ističe:

- To me je navelo na razmišljanje šta bi bio sledeći korak. Za sada je ideja da okupimo sve te ljude na jednom mestu kako bismo definisali šta, gde i na koji način treba delovati. S obzirom na to da mi se javilo i dosta ljudi sa idejama za startape, aplikacije, platforme od kojih žele da naprave posao, voleo bih da to okupljanje bude i neka vrsta umrežavanja. Da probamo da spojimo ljude sa idejom i ljude koji bi potencijalno radili na realizaciji tih ideja. Mi moramo
da uzmemo stvar u svoje ruke i onog dana kad shvatimo da ne zavisimo mi od države nego država od nas vratićemo moć nama.

Neophodna edukacija i saradnja
Gotovo da ne postoji industrija, odnosno grana privrede kojoj IT ne može i nije dao svoj doprinos, ni poljoprivreda nije izuzetak.

- Na koji konkretno način možemo da pomognemo ostaje da vidimo, ali automatizacija, predviđanje, unapređenje procesa proizvodnje su dobro poznate stavke za koje IT uglavnom nudi rešenje. Smatram da problemima potrebno prići na inženjerski i poslovni način, uraditi istraživanja, identifikovati probleme, pa tek onda smišljati i raditi na rešenjima. Da li će to biti online pijaca ili autonomna mašina za branje malina ili vađenje krompira, nisam siguran.
Popović kaže da mu se najmanje javilo poljoprivrednika, jer malo ko od njih koristi internet i društvene mreže, pa je edukacija na ovom polju neophodna.
- Potrebno je obučiti i edukovati naše ljude i pomoći im da održe korak sa vremenom. Nepoznavanje tehnologije u dovoljnoj meri jeste jedan od problema,
ali ga je po mom mišljenju najlakše rešiti. Siguran sam da su naši ljudi spremni na inovacije. Nas su ubedili poslednjih decenija kako smo mi zatucana, neobrazovana i primitivna nacija, što naravno nije istina. Mi smo nacija koja je iznedrila velikane poput Nikole Tesle, Ruđera Boškovića, Mihajla Pupina, Mileve Ajnštajn i mnoge druge. Oni su bili pioniri u svojim oblastima, ljudi koji su promenili svet i koji su bili ispred svog vremena. Naši ljudi su i te
kako spremni i inteligentni – ističe naš sagovornik i dodaje da bi bilo dobro da stupi u kontakt sa Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije, jer mladi se brzo i lako dogovore oko svega.
Moramo da budemo složni
- Pored edukacije u komentarima ispod mog posta ljudi su najčešće navodili državu kao kamen spoticanja. Ja lično, niti iko od nas iz IT sektora ne može da izda dozvolu za izvoz proizvođaču sira ili maline, ali ako uradimo sve što je u našoj moći i onda ostane samo još taj poslednji korak, država neće moći da se pravi luda. Pogotovo ako nas bude u dovoljnoj meri i ukoliko smo složni. Ako dostavimo rešenje i stavimo im pred noge neće moći da ga ignorišu.
Kako prodati sir preko interneta?
Petar je detaljno opisao kako bi, recimo, naši seljaci mogli da prodaju svoje proizvode preko interneta.
- Napraviti platformu na kojoj bi ljudi mogli da kupe, recimo, sir online su “prilično jednostavne” stvari. Izazov je kako doći do kupaca? Uzmimo za
primer da je reč o sjeničkom siru, jednom od mojih omiljenih sireva. Koliko ljudi je čulo za sjenički sir posebno u inostranstvu? Svi znaju za fetu jer su
Grci odradili odličnu promociju, iako je po mom mišljenu sjenički sir jednako dobar kao feta. Međutim, van granica naše zemlje, osim naših ljudi retko ko
je uopšte čuo za takav sir. Kada kažete proizvedeno u Srbiji ljudi ne pomisle prvo “U to je kvalitetno, evropski proizvod”, već se zamisle i zapitaju gde se
tačno nalazi ta Srbija. Mi moramo da radimo na imidžu naše zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kao što je poznato, u velikom trovanju pčela u Kikindi, stradalo je 1668 pčelinjih društava. SPOS se obratio ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću sa molbom da se pomogne pčelarima čije su pčele katastrofalno otrovane, jer ovakvo trovanjer do sada nismo zabeležili, jer je stradanje pčela praktično bilo totalno, a pčele koje su naizgled u prvom aktu preživele trovanje jer su bile u zatvorenom leglu, uginule su do poslednje u narednih par dana odmah po izleganju, što najbolje govori o jačini upotrebljenog pesticida.

Ministar je upriličio sastanak sa državnim sekretarom Bogdanom Igićem 19. juna 2019. godine na kome je dogovoren mogući način podrške, a to je da se dopuni podrška Pokrajine Vojvodine koja je obezbedila rojeve (na čemu se zahvaljujemo na razumevanju pokrajinskom sekretaru Vuku Radojeviću), tako što će pčelari dobiti dovoljno šećera iz robnih rezervi, da bi mogli da rojeve ishrane do jeseni, i da stvore dovoljne zalihe hrane za prezimljavanje pčela. Određena je količina od 30 kg šećera po košnici, što je preko 50 tona šećera za pčelare Kikinde, ali to nismo objavljivali do sada, jer su morale da prođu odgovarajuće procedure koje su mogle biti i negativne, da se dobije saglasnost Republičke direkcije za robne rezerve, kao i saglasnost Ministarstva finansija.

SPOS je nakon sastanka napisao zvaničan zahtev, koji je Ministarstvo poljoprivrede prosledilo Republičkoj direkciji za robne rezerve. U međuvremenu je pribavljena i saglasnost Ministarstva finansija, i SPOS je sada dobio zvaničan dokument kojim se može preuzeti 50.040 kg šećera, ukupne vrednosti 3.252.600 dinara, što će i biti učinjeno narednih dana.

Zahvaljujemo se pre svega ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću na ovoj podršci, koja nije bila obaveza države, ali je ipak našao način da se pomogne pčelarima u ovom katastrofalnom trovanju. Njegova predusretljivost je više nego za svaku pohvalu, još jednom je dokazao svoju posvećenost izlaženju u susret problemima poljoprivrednika! Zahvaljujemo se i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, koja je podržala ministra u njegovom opredeljenju da pomogne pčelarima, kao što ga je podržavala i u svim prethodnim slučajevima podrške pčelarstvu. Zahvaljujemo se i državnom sekretaru Bogdanu Igiću na izvanrednoj dobroj volji da se nađe moguće rešenje za ovu podršku. Posebnu zahvalnost dugujemo i Ani Jović, savetnici ministra finansija, kao i Jasni Božić iz Republičke direkcije za robne rezerve, koje su nam pomogle da se ceo proces završi u najkraćem mogućem roku!

Hvala vam svima, dobri ljudi… zaslužili ste svo naše poštovanje i duboku zahvalnost naših pčela i pčelara!

Ostaje posebna žalost što je ovo trovanje pčela odnelo i jednu ljudsku žrtvu, zamenika predsednika SPOS-a Milutina Petrovića, koji je preminuo od posledica saobraćajne nesreće koju je doživeo na putu ka Kikindi, pomažući pčelarima Kikinde da se izbore sa posledicama ovog teškog trovanja. Neka mu je večna slava i hvala…

Na kraju pozivamo sve pčelare koji još nisu članovi SPOS-a da to postanu, jer se, kao što vidite, po ko zna koji put pokazalo da smo samo kad smo jedinstveni i okupljeni pod istim krovom, sposobni da se izborimo sa svim problemima. Pojedinac ne može učiniti ništa.

Izvor:http://spos.info/30-kg-secera-po-kosnici-za-trovanje-pcela-u-kikindi/

Petar Popović, java script developer i osnivač Hakademije, nikada se nije bavio poljoprivredom. Kako kaže za Novu ekonomiju, živi i radi u Beogradu, ali je poreklom iz Stare Pazove i odrastao je uz vojvođanske njive. Oduvek je želeo da pomogne poljoprivrednicima, a kap koja mu je prelila čašu je nedavni snimak očajnog seljaka koji testerom seče stabla u svom voćnjaku zbog niske otkupne cene i odnosa države prema njima.

Pre tri dana objavio je post na mreži LinkedIn „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima? koji je privukao veliku pažnju i skoro 200 komentara kolega iz IT zajednice, finansija, menadžmenta...

„Pre neki dan sam naišao na snimak na kom srpski seljak motornom testerom seče svoj voćnjak. Čovek ne zna šta da radi više, kaže država ga zakopala, sopstvena država ga sabotira. Malinari već godinama gaze i bacaju maline koliko su ogorčeni, to nije novost, svi to znamo. Ostatak Srbije ćuti, niko se ne oglašava, solidarnost nula", napisao je mladi programer na početku svog posta.U nastavku Petar razmišlja naglas: "Da li napraviti otvorenu platformu nalik Farmiji čija bi svrha bila da pomogne našim seljacima da prodaju svoje proizvode po fer ceni i nađu kupce u inostranstvu? Da li napraviti "online pijacu" na kojoj će ljudi moći da kupuju ili rezervišu domaće voće i povrće na malo po takođe fer cenama? Organizovati hakaton u cilju pravljenja različitih rešenja i fuzije ideja?"

Ja želim da uradim nešto i nadam se da nisam jedini. Takođe se nadam da će se javiti i sami seljaci, pre svega mlađe generacije koje razumeju nove tehnologije kako bi nam lakše objasnili svoje probleme, jer ako ne razumemo problem ne možemo ni da smislimo rešenje", napisao je na kraju, uz molbu da ljudi podele njegov post.„Shvatio sam da će verovatno biti kasno i da ako želimo da uradimo nešto moramo brzo delovati. Ishitreno sam napisao post i nisam očekivao da će toliko odjeknuti i iznenadio sam se kada sam video da je toliki broj ljudi spreman da se uključi i uradi nešto da pomogne drugim ljudima, kaže za Novu ekonomiju Popović istučući da je IT prirodni saveznik mnogih grana privrede.

Na njegov post su uglavnom odgovarale kolege iz IT zajednice zbog čega Petar javno poziva i poljoprivrednike da se uključe.Jedan deo komentatora izrazio je neskriveni pesimizam da programeri, sajtovi i aplikacije mogu bilo šta promeniti i kao direktnu adresu za položaj poljoprivrednika označili su državu i Vladu Srbije. Nije malo bilo onih koji su izneli niz predloga i inicijativa. „Najveća greška je što uglavnom stariji ljudi ostaju u poljoprivredi jer su iz fazona "Idi ti dete, spasi se, budi pravnik da se ne mučiš sutra i imaš platu". Kad bi se više mladih angažovalo, to bi bilo potpuno drugačije. Ne treba tebi pomoć države, koja pomoć države, treba ti da izađeš na tržište. Ja bih uvek pre dao kintu za domaći proizvod za koji znam odakle je potekao nego neko smeće iz marketa koje potiče od kompanije koja ima postrojenje za pravljenje od igle do lokomotive. Totalno sam za ukrštanje IT branše sa poljoprivredom. Mi smo zemlja seljaka(poljoprivrednika) i uvek ćemo biti", piše u jednom komentaru.Jedan učesnik debata je prokomentarisao: „Sve je to lepo ali nemoguće je primeniti nijedan od predloga pa i gomile drugih ideja u komentarima. Zna se ko stoji iza otkupa i plasmana voca i kako je moguce da se izveze i tako je zadnjih 30 godina."

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/ustali-it-evci-nude-besplatno-da-pomognu-srpskom-seljaku

Povodom pomora pčela koji se dogodio u maju mesecu, u kikindskom ataru, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je obavio niz sastanaka sa Savezom pčelarskih organizacija Vojvodine, pa i Srbije, s namerom da se pomogne pčelarima u Kikindi, koji su gotovo u potpunosti pretrpeli štetu, a mnogima od njih to je jedini izvor egzistencije, navodi se.

Kako se navodi u saopštenju, resorni sekretar Vuk Radojević je tim povodom u Kikindi, na bašaidskom putu, na imanju pčelara Zlatka Popetrua, uručio 29 ugovora nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je 28 sa teritorije Kikinde. Reč je o dodeli sredstava po osnovu drugog ovogodišnjeg konkursa, namenjenog za sufinansiranje investicija u pčelarstvo na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u 2019. godini.

"Ukupna vrednost investicaja, po ovim ugovorima, je 7,6 miliona dinara, u čemu je učešće resornog sekretarijata 6,1 milion dinara, što čini 80 odsto ukupne vrednosti investicija. Sve investicije su namenjene za nabavku oko 1.770 novih pčelinjih društava", izneo je Radojević i naglasio da će na ovaj način u ogromnoj meri, ako ne i u potpunosti, biti prevaziđena nastala šteta, koju su pretrpeli pčelari na teritoriji Kikinde.Radojević u svom obraćanju pčelarima u kikindskom ataru, u prisustvu gradonačelnika Kikinde Pavla Markova, ukazao na značaj dobre saradnje koju je Sekretarijat ostvario sa Gradom Kikindom i Savezom pčelarskog saveza Vojvodine, kako bi se ovaj problem promptno rešio, te obezbedila sredstva da se raspiše, drugi po redu, konkurs za pčelare.

On je podsetio na to da je jedan konkurs već uspešno realizovan, i gde je ukupna vrednost investicija iznosila blizu 50 miliona dinara sa pčelarima sa cele teritorija AP Vojvodine. Od toga je je 40 miliona dinara namenjeno za nabavku opreme, dok je deset miliona dinara izdvojeno za nabavku novih pčelnjih društava.

Radojević je ukazao i na efikasnost agrarne politike u našoj pokrajini, koja je koncipirana sa fleksibilnim programima.

"Drago mi je što imamo agrarnu politiku koja je fleksibilna, koju smo koncipirali tako da, u odnosu na sve zacrtane programe početkom budžetske godine, možemo interventno da delujemo i iznađemo modele za delovanje u odnosu na probleme koji se jave na terenu. To je osnovni cilj naše agrarne politike na pokrajinskom nivou", rekao je Radojević.

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov podsetio je da su se pčelari odmah nakon pomora pčela, koji se desio obratili lokalnoj samoupravi za pomoć.

"Grad Kikinda je u prethodnih nekoliko godina dokazao da ima više nego dobru saradnju sa najvećim brojem poljoprvednih proizvođača, tako i sa pčelarima. Sredstva koja smo poslednjih godina uložili u pčelarstvo prevazilaze ulaganja tokom proteklih dvadest godina. Zahvaljujem se Pokrajinskom sekretarijatu za poljopirvedu, koji je odreagovao brzo, uvažavajući veličinu katastrofe i potrebna finansijska sredstva", rekao je Markov.

Prilikom dodele ugovora, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo istakao je da se ovako brzo reagovanje nakon incidenta i pružanje pomoći pčelarima po prvi put dešava u Srbiji. Prema njegovim rečima, dodeljena sredstva predstavljaju interventnu pomoć, a rezultati analiza uginulih pčela pokazaće da li postoji mogućnost nadoknade štete i na drugi način.

Kikindski pčelar Zlatko Popetru izgubio je 142 pčelinje zajednice tokom velikog pomora pčela koji se desio u kikindskom ataru pre oko mesec dana. S obzirom na to da je pretrpeo stoprocentnu štetu bilo je upitno da li će nastaviti da se bavim ovim poslom, ali zahvaljujući sredstvima dobijenim na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uspeće da obnovi svoje rojeve.

"Imali smo pčele na dve lokacije i sve smo izgubili. Pokrajina nam je izašla u susret i ova pomoć nam znači mnogo, jer da naš problem nije prepoznat mislim da bih ja, kao i većina kolega, odsutao od pčelarstva", rekao je Popetru, jedan od pčelara sa teritorije grada Kikinde kom su odobrena sredstva na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za investicije u pčelarstvu.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a496298/Pcelarima-u-Kikindi-uruceni-ugovori-za-dodelu-bespovratnih-sredstava.html

Ugovori između lokalne samouprave i poljoprivrednika potpisani su danas u Trsteniku, posle javnog poziva, koji je opštinska uprava raspisala u martu. Podržano je 77 projekata.

Predsednik Opštine Trstenik Aleksandar Ćirić rekao je za Tanjug nakon potpisivanja ugovora da je reč samo o jednoj meri pomoći poljoprivrednicima, a radi se o subvencionisanju prilikom kupovine mašina i opreme.

- Ostaje nam da tokom godine realizujemo još nekoliko mera iz programa za poljoprivredu. Cilj nam i jeste da sav novac koji je namenjen za poljoprivredu budu i iskorišćen. Inače, samo za ovu meru ostalo je još novca u budžetu i još poljoprivrednika će moći da aplicira - rekao je Ćirić.

Kako je istakao, konkurs za kupovinu poljoprivrednih mašina i opreme je otvoren do kraja godine, a cilj je da se iskoriste svih sedam miliona dinara, koliko je predviđeno.

Naglasio je i da je ova godina za Trstenik bila veoma loša, jer su poplave nanele veliku štetu poljoprivrednicima. Očekuje da će se štete brzo sanirati, i da će lokalna samouprava maksimalno izaći u susret poljoprivednicima iz ovog kraja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2549049/trstenik-pomaze-poljoprivrednicima-pri-kupovini-mehanizacije

Novi, drugi po redu konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za investicije u pčelarstvo na teritoriji Vojvodine za Kikindu raspisan je 18. juna.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je prepoznao nastali problem i izašao u susret pčelarima, kako bi uspeli da u kratkom roku bar delimično prevaziđu nastalu štetu, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Za ovaj konkurs je izdvojeno više od šest miliona dinara za nabavku novih pčelinjih društava, a pravo da učestvuju imaju svi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Prednost će imati pčelari koji su pogođeni pomorom pčela.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zaključno sa 25. junom.

Podsetimo, oko 50 miliona pčela ubijeno je krajem aprila i Kikindi, a pčelari za to krive preterano korišćenje pesticida.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/217110/Od-Pokrajine-sest-miliona-dinara-pcelarima-u-Kikindi-koji-su-ostali-bez-50-miliona-pcela.html

Pčelari iz Šumadije i Pomoravlja pokazali su solidarnost sa svojim kolegama iz Kikinde i u prvoj akciji prikupili oko pedeset rojeva kako bi barem malo nadomestili gubitak koji je usledio velikim pomorom pčela. Svojim primerom žele da podstaknu i druga udruženja pčelara da u svojim opštinama i gradovima pokrenu sličnu akciju.
Kada je čuo vest o pomoru pčela u Kikindi pčelar Bojan Ilić iz Rače kod Kragujevca pokrenuo je akciju prikupljanja rojeva kroz Šumadiju i Pomoravlje. Ubrzo je naišao i na prvi odziv kolega koji su odmah priskočili u pomoć pčelarima iz Kikinde."Postoje ljudi koji žive od pčelarstva i bave se isključivo time i sada su ostali bez ičega što su sticali godinama. Javljali su se ljudi koji hoće da pomognu. Ja sam stvarno srećan jer vidim da još postoje takvi ljudi koji su se odazvali i od srca poklonili ono što su mogli da poklone. Nadam se da će da se i druge opštine odazovu na sličan način da bi mogli ljudima što više da nadomeste taj gubitak", rekao je Bojan Ilić, pčelar, opština Rača.

Najviše rojeva prikupilo je pčelarsko društvo Pomoravlje iz Jagodine, čak dvadeset. Ovi pčelari su odmah stupili u kontakt sa Bojanom jer i sami znaju koliko je teško oporaviti se od toliko velike štete koja je zadesila njihove kolege iz Kikinde.

"Ovo što se desilo, pa moram da budem i malo grub i da kažem da je to katastrofa i zločin. Nisam pristrasan ali kada se uporedi da 90 % proizvodnje hrane zavisi od pčela onda znate o čemu pričamo i Ajnštajn je jednom davno rekao – ako nestanu pčele za 4 godine nestaće i ljudi. Ja bih ovim putem apelovao na sve predsednike udruženja da na nivou svog udruženja pokrenu sličnu akciju jer naše malo kolegama u Kikindi će značiti mnogo", rekao je Boban Mišić, predsednik Društva pčelara ,,Pomoravlje'' iz Jagodine.

"Bez 100 evra ne možete da podignete jednu košnicu da dođe do proizvodnog društva. Prvi prihod možete da očekujete tek od treće godine od jednog pčelinjeg društva. Znači ove godine imate roj koji sledeće godine podižete kao proizvodno društvo do zime, ako prezime tek tamo treće godine možete da imate još jedan roj i da imate bar jednu, dve paše", rekao je Časlav Dobrosavljević, pčelar, Jagodina.

Do sada je prikupljeno oko pedesetak rojeva. I sami pčelari iz Šumadije i Pomoravlja, koji su pokazali solidarnost sa kolegama iz Kikinde, zabrinuti su za pomor pčela jer svake godine odvoze svoje košnice na pašu u Vojvodinu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pomoc-pcelara-iz-sumadije-i-pomoravlja-za-kolege-iz-kikinde_1025959.html

Država će nakon dobijanja preciznih podataka o šteti nastaloj usled poplava raditi evaluaciju i izaći sa konkretnim merama podrške.To je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, dodajući da je u toku dezinfekcija poplavljenih područja. "Održan je operativni sastanak na kojem su predstavnici ugroženih opština dobili instrukcije kako da prijave štetu da bi im država pomogla u saniranju", rekao je ministar poljoprivrede tokom gostovanja na RTS-u.

Komisije za procenu štete lokalnih samouprava proceniće štetu, a nakon dobijanja preciznih podataka država će raditi evaluaciju i izaći s konkretnim merama podrške. "Što se tiče stambenih objekata do utorka ćemo imati tačan broj koliko je objekata ošštećeno. Što se tiče poljoprivrednog zemljiššta, imamo delove tog zemljiššta koje je promenilo svoju strukturu, od nanosa mulja i blata tu višše nemate obradive površšine", kazao je ministar.

Dodao je da poljoprivrednici koji su osigurani imaju način da kompenzuju štetu, a onima koji nisu bili osigurani, pomoći će država. "Naći ćemo način za to", kazao je ministar Nedimović.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/216207/Nedimovic-Drzava-ce-pomoci-i-poljoprivrednicima-koji-nisu-bili-osigurani-tokom-poplava.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31