Za rešavanje velikog broja problema u vinogradarstvu država je procenila da je potrebno 10 godina, a nakon toga očekuje se da će se površine pod grožđem utrostručiti u odnosu na sadašnje, koje su samo 6.700 hektara. Pored toga, preduslov za veću proizvodnju grožđa je i ukrupnjavanje vinograda, čija je površina sada samo 28 ari.

Vlada Srbije nedavno je usvojila i Strategiju razvoja vinogradarstva i vinarstva u narednih deset godina, kojom je predviđeno da se za mere podsticaja iz republičkog budžeta i IPARD fondova izdvoji blizu 500 miliona evra, kako bi se unapredila proizvodnja i na svetskom tržištu napravio prepoznatljiv brend.

Da bi se do toga došlo potrebno je vreme ali i novac kako bi se uočeni nedostaci iz Analize postojećeg stanja, koju je uradilo Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Udruženjem vinogradara vinara Srbije, otklonili. A tih nedostataka je mnogo a da bi se otklonili Srbija će iz budžeta izdvojiti 215 miliona evra a pomoć od 285 miliona evra pružiće EU preko IPARD fondova.Taj novac uložiće se u povećanje površine za uzgoj vinove loze, koje su nesrazmerno male u poređenju sa izuzetno povoljnim agroekološkim i geomorfološkim karakteristikama za razvoj vinogradarstva, školovanje kadrova ali zaštitu srpskog tržišta od nekontrolisanog uvoza grožđa i vina. Pored toga, pet miliona evra na godišnjem nivou, biće usmereno i na marketinšku prezentaciju domaćih vina, koja je do sada bila neadekvatna zbog čega su izuzetno kvalitetna srpska vina ostajala neprepoznatljiva na mapi vinopija u svetu.

Realizacijom ovih ali i drugih mera prevazišla bi se siva slika u ovoj oblasti koja je evidentirana u Analizi postojećeg stanja.

- Na godišnjem nivou od 2014. godine proizvodnja vina se smanjuje za tri posto. Srbija je 2018. godine proizvela 291.000 hektolitar vina što je od 1,3 do čak 9 i po puta manje nego što je u zemljama regiona. Prisutan je i nekontrolisan uvoz vina koja na srpskom tržištu imaju udela blizu 60 posto i neadekvatan marketing za domaća vina zbog čegadomaća vina nisu prepoznata na širem evropskom tržištu. Ta neprepoznatljivost se odražava i na cenu koja na svetskom tržištu niska i u proseku iznosi 1,59 evra po litru. Primera radi, prosečna izvozna cena crnogorskih vina je 2,35 evra a hrvatskih čak 3,03 evra- stoji u Analizi stanja.Vinari kažu da su zadovoljni što je usvojena Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva jer će se ovim dokumentom značajno otkloniti nedostaci u ovoj oblasti.

- Strategija je vrlo obiman dokument koji se kroz osamnaest “poluga” dotiče svake sfere vinskog života, od povećavanja površina pod vinovom lozom, ukrupnjavanja vinograda, komasacije, unapređenja školstva u kome su uočeni mnogi nedostaci, marketinškog nastupa, isticanja geografskog porekla. Ima još mnogo posla, ali u novu godinu ulazimo rasterećeniji. Usvajanje strategije u ovoj godini omogućava planiranje aktivnosti i budžeta za 2021. - navodi Marko Malićanin predsednik Saveza vinogradara i vinara Srbije.

On dodaje da će rezultati biti vidljivi u narednih nekoliko godina.

- Rezultat implementacije ove strategije treba da bude povećanje kvaliteta vina, povećanje potrošnje, edukacija potrošača, suzbijanje sive ekonomije, postavljanje zdrave osnove za stvaranje našeg kvalitetnog sadnog materijala, i uopšte pretvaranje vinarstva u ozbiljnu, veliku privrednu granu. Potencijali su ogromni. Država je to prepoznala i mi sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da sada idemo napred u jedan nezaustavljiv razvoj. Razvoj vinske kulture inplicira i razvoj kulture jedne zemlje. Vino je oduvek bilo i predstavljalo kamen međaš između kulturnih civilizacija i varvara - kaže Malićanin.I Ljubinka O Konor, vinogradarka iz Rajca ima sličan stav.

- Zaštita domaćeg tržišta mora da bude još uređenija jer 60 odsto konzumacije vina u Srbiji su strana. Država jeste preduzela mere za regulisanje uvoza od 2021. godine, ali poželjno je da one budu i oštrije i da se po ugledu na francusku i druge države, prodaja domaćih vina konsekventno podržava -kaže O Konor.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/litar-vina-iz-srbije-u-svetu-kosta-manje-od-2-evra-a-iz-hrvatske-vise-od-3-svake/9b9pg6m

Ministarstvo privrede je od 2006. godine odobrilo podsticaje za 32 investitora iz prehrambenog sektora, koji premašuju 38 miliona evra, što je većini njih omogućio da povećaju broj zaposlenih, a nekima su ta ulaganja u prošloj godini donela rast prihoda i do 25 odsto, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Kompanije koje su prethodnih godina koristile tu državnu pomoć imaju u proseku 84 nova zaposlena, pokazala je analiza NALED i Ministarstva privrede, realizovana u okviru projekta “P2P – Pripremi se za učešće”.Podsticaji su doprineli da se poveća broj radnih mesta od 25 do 312 po investitoru, odnosno korisniku sredstava. Vrednost planiranih ulaganja se kreće od 305.000 do 45 miliona evra, za koja je odobrena podrška od 116.000 do 12 miliona evra, izjavio je načelnik Odeljenja za investicije u Ministarstvu privrede Branislav Pejčić.

Govoreći o značaju prehrambene industrije, šefica Jedinice za poljoprivredu i zdravstvo u NALED Tisa Čaušević ukazala je na ilustrativan podatak da je vrednost investicionih projekata kompanija iz tog sektora u proseku iznosila 6,75 miliona evra, sa prosečnim iznosom podsticaja od oko 1,19 miliona evra.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pomoc-prehrambenom-sektoru_1185416.html

Šesta Tkačka kolonija koja je održana u selu Stapar od 6. do 11. septembra, u organizaciji Etno mreže i NALED-a, pod pokroviteljstvom ambasada Kanade
i Sjedinjenih Američkih Država, okupila je više od 10 ambasadora, zainteresovanih za srpsku tradiciju i rukotvorine.
- Pokrenuli smo akciju kako bismo vratili vreme da se opet o našem nasleđu zna u svetu i da rukotvorine krase brojne domove. Želimo da pokažemo svetu šta ima Srbija i zato zvaničnicima poklanjamo rukotvorine naših žena, koje su, između ostalog stigle i do predsednika Rusije i Kine. Planiramo da uvedemo institut „čuvari tradicije” – rekla je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, i dodala da očekuje da
nova Vlada usvoji zakone o rodnoj ravnopravnosti, zanatstvu i socijalnom preduzetništvu, koji bi popravili položaj žena na selu.
Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a, pozvala je donatore da podrže javne radove u kulturi, jer žene tako dobijaju priliku da se društveno i ekonomski afirmišu.
-Ženama bi pomoglo da se omasovi praksa korišćenja rukotvorina kao diplomatskih poklona i ako bi Ministarstvo spoljnih poslova njima opskrbilo ambasade u inostranstvu- rekla je Jovanović.
Zahvalila je ambasadi Izraela na podršci u nabavci repromaterijala i dodala da kulturno blago, poput staparskog ćilima, može da se sačuva i ako se ponudi kupcima u većim gradovima Srbije, te da bi valjalo da se plasman omogući kroz gradske galerije koje bi zanatlijama bile ponuđene po povlašćenim cenama.
- Sombor iz bogate kulturne baštine crpi velike turističke potencijale kao šansu za ekonomski razvoj, gde staparski ćilim i lokalni proizvodi imaju značajno mesto, rekao je gradonačelnik Antonio Ratković.
Tkalje u Staparu zainteresovale su brojne predstavnike diplomatskog kora, poput ambasadora SAD, Kanade, Finske, Nemačke, Belgije, Brazila, Izraela, Egipta, Austrije, Argentine. Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri rekao je da je ponosan na dugogodišnju saradnju ambasade sa Etnomrežom, koja organizuje ovu koloniju, ali i na svoju suprugu En koja podržava tkalje i aktivno učestvuje u radu kolonije. Ambasadorka Kanade Kati Čaba je izjavila da joj je drago da su
kroz kanadski fond mogli da pomognu rad Etno-mreže i podrže unapređenje položaja žena.
Ambasadorki Čaba je uručeno priznanje Etno mreže za izuzetan doprinos očuvanju nasleđa i osnaživanje žena kroz organizaciju tkačkih kolonija. Priznanja su dobili i Dušanka Golubović, doskorašnja gradonačelnica Sombora i bivši član veća za kulturu i obrazovanje Nemanja Sarač.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministarstvo poljoprivrede još od januara sarađuje sa američkim DFC-om, a ta garancijska šema pomoći poljoprivrednicima vredi 60 miliona dolara.To je danas izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući na Pinku i pojasnio da je 20 miliona već otišlo kroz kreditnu podršku, preko tri banke.

"Suština je da za obezbeđenje investicije poljoprivrednog proizvođača, recimo kupovine zemlje, DFC i država daju 60 odsto a poljoprivrednik ostalih 40 odsto, što je posebno važno jer se poljoprivrednici upravo zato što ne žele da nešto svoje daju kao sredstvo obezbeđenja kredita, ređe i odlučuju na investicije", pojasnio je Nedimović.On je naveo su DFC-u ponuđene tri stvari iz oblasti poljoprivrede od kojih je prva u vezi sa startapovoma za mlade koji prvi put ulaze u poljoprivrednu proizvodnju, druga je žensko preduzetništvo, a treća je prehrambena industrija, odnosno veliki proizvođači koji nisu obuhvaćeni IPARD-om i državnim programima pomoći.

Nedimović je pojasnio da se prva linija odnosi na poljoprivrednike do oko 40 godina kojima bi se kroz grantove pomogao odlazak na selo i ulazak u poljoprivrednu proizvodnju.

Kada je reč o drugoj liniji u kojoj je žensko preduzetništvo, njome bi se pomagala proizvodnja karakteristična za seoska domaćinstva gde su žene nosioci proizvodnje, dakle pretežno proizvodnja ajvara, sira, džema i slično.

Trećim programom bi se pomoglo naše voćarstvo, povrtarstvo, prerada kukuruza i pšenice, kao sektori koji nama sada nedostaju.

Dodao je da prve garancijske šeme treba očekivati u narednih mesec, dva.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_id=1740189

Zbog opšteg pada tražnje za junećim mesom na svetskom, ali i domaćem tržištu, za čak 70%, država je odlučila da pomogne uzgajivačima kroz interventni otkup tovne junadi vredan 2 mil EUR, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

U resornom ministarstvu navode da je obezbeđena dobra otkupna cena junadi od gotovo 2,15 EUR po kilogramu.

Iako je ponovo počeo izvoz za Kinu i Tursku, odluka o otkupu je doneta da bi se zbog svih negativnih posledica korona virusa na tržište mesa sačuvala proizvodnju junadi u Srbiji, navode u Ministarstvu poljoprivrede koje će sprovoditi tu pomoć.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2997201/ministartsvo-poljoprivrede-ce-pomoci-uzgajivacima-kroz-interventni-otkup-tovne-junadi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ova godina bila dobra za poljoprivredu, da su malinari zadovoljni cenom maline, a da je najviše problema bilo sa višnjom.

Vučić je kazao da je država pomagala i da će nastavi dodatnim merama da pomaže poljoprivrednike.

"Malina ove godine ima odličnu cenu, zato ste malinare slabo čuli, ali malina je vredan proizvod i srećan sam što tri ili četiri srpska sela malinama pokrivaju 90 odsto tržišta Skandinavije", rekao je Vučić za TV Prva.

Najviše problema je bilo sa višnjom iz Merošina i u Prokupačkom kraju, kaže Vučić i dodaje da im je država pomogla, ali da to nije bilo dovoljno.

Ocenio je da poljoprivredna proizvodnja svake godine raste i da svake godine imamo više roda kukuruza, pšenice, soje u odnosu na svaku prethodnu godinu.

Ove godine, dodaje, bilo je uglavnom problema sa rodom breskvi i kajsija, zbog grada, iako je, kaže, ispaljeno više raketa nego dosad.

"Suštinski kada gledate situaciju u poljoprivredi u celoj Srbiji imamo dobru situaciju", rekao je Vučić.

Predsednik je odgovarao i na pitanja građana, a jedno od njih bilo je zašto ne mogu da nađu posao, na šta je Vučić odgovorio da se država svakog dana bori za nove investitore."Mi možemo da zapošljavamo ako dovodimo nove investitore", rekao je on i dodao da Srbija sada ima najnižu stopu nezaposlenosti koja je oko 10 odsto što je, ističe, na nivou EU.

Konstatovao je da je ta stopa nezaposlenosti ostala na istom nivou čak i sada u vreme krize izazvane pandemijom virusa korona i dodao da druge evropske zemlje beleže rast stope nezaposlenosti.

Govoreći o novim investicijama, Vučić je najavio da će biti dobrih vesti i za građane na severu Srbije, ali i širom centralne Srbije.

Važno je, dodaje, da država nastavi da ulaže u infrastrukturu, u puteve, pruge, vodovod i kanalizaciju.

Naveo je da će u Srbiji početi izgradnja postrojenja za prečišćavanje vodovodne mreže za celu Srbiju, da se gradi Moravski koridor, autoput Sremska Rača - Kuzmin, autoput Ruma-Šabac i brza saobraćanica ka Loznici.

Vučić je rekao da se uskoro očekuje potpisivanje ugovora za početak izgradnje Furškogorsko koridora, kao i da će se raditi autoput do Požarevca, a onda i brza magistrala do Golupca.

"Kada sve to gledate, mnogo toga nas čeka, zato govorimo optimistično o BDP-u, privlačenju investitora i zato ulažemo u domaće investitore, kao što smo to sada učinili sa hotelima, ali i minimalcima za sve kompanije", zaključio je Vučić.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3518683/vucic-stanje-u-poljoprivredi-svake-godine-sve-bolje-drzava-ce-nastaviti-da-pomaze

U utorak 18. avgusta od 11 časova biće održano predavanje za sve malinare. Predavač će biti direktor instituta za voćarstvo iz Čačka profesor dr Aleksandar Leposavić. Ispred Gradske uprave i Poljoprivredne stručne i savetodavne službe pozivaju se svi proizvođači malina da u što većem broju dođu.

U okviru projekta „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi“ koje realizuje grad Novi Pazar u saradnji sa svojim partnerima, SEDA, IDC, Merhamet, Međuopštinska unija poljoprivrednih proizvođača i Poljoprivredna savetodavna i stručna služba, za sve malinare organizovaće se edukativno predavanje. ovim projektom Grad će finansirati sva stručna predavanja tokom cele godine kako bi proizvođači stekli što bolja znanja i iskoristila ih na najbolji način, istako je član gradskog veća Fevzija Murić.

„Svi oni koju budu potpisali prijave sa Gradom i partnerima, celu godinu će biti praćeni i na kraju će projekat biti krunisan izgradnjom hladnjače gde će moći da se skladište ti voćarski proizvodi pre svega maline a i drugih proizvoda“, rekao je Murić.

On je takođe kazao da će grad i dalje pomagati svim proizvođačima kako voćarstva tako i ostalih grana poljoprivrede.

„Grad Novi Pazar će i dalje nesebično pomagati i malinare i sve druge u okviru poljoprivredne proizvodnje, medarstva, stočarstva i bilo kojih drugih, koji su odlučili da gaje, proizvode na svojim parcelama. Da li je to kao dopunski deo prihoda ili je osnovno zanimanje Grad će ih sve i dalje podržavati, jer smo izuzetno zadovoljni zadnjih godina kako su se rezultati pokazali i kakava je saradnja pre svega sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, sa Međuopštinskom unijom proizvođača i sa samim našim građanima koji su dali poverenje ovim službama i koriste njihove svete“, objasnio je Murić.

„Ovaj projekat je izuzetno važan za poljoprivrednike grada Novog Pazara i šire. Pored maline može se obrađivati i jabuka koju dajemo veoma jeftino. Šumski plodovi, lekovito bilje. Ovo ne može biti zarada za celu porodicu ali može biti dobar doprinos za poboljšanje porodičnog budžeta“, kazao je predsednik MOUPU Ismet Sajtarić.

„Posebno u ovoj teškoj svetskoj situaciji koja je sada među nama, ljudi su ove godine dobro zaradili. Malina je dobra i cena joj je povećana na 220 din, što znači da je potrebno da unapredimo naša znanja“, istakao je Sjtarić.

On je naglasio da je ovaj projekat oslonac budućnosti našeg kraja koji treba da se podrži kako saradnike tako i donatore koji pomažu ovom projektu.

Predsednik Međuopštinske unije poljoprivrednika Ismet Sajtarić kazao je da će u ponedeljak 17. avgusta eminentni stručnjaci obići malinare i njihove malinjake i na osnovu zatečenog stanja u utorak, kada će i biti predavanje, ukazaće na eventualne greške i reći šta treba da se preduizme kako bi se unapredila proizvodnja na našem području.

Izvor:https://sandzakhaber.net/edukativno-predavanje-za-malinare-u-utorak-18-avgusta-od-11-casova/

Državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Bogdan Igić, posetio je Ivanjicu,gde je obišao poljoprivredne useve koji su stradali nakon nevremena koje je nedavno pogodili ovu opštinu.

Predstavnik resornog ministarstva sagledao je situaciju, a naredne nedelje Ivanjicu će posetiti i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

„Tokom današnjih i jučerašnjih razgovora u Ivanjici i Arilju, odredili smo prioritete koji će pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Ministarstvo poljoprivrede je na današnjem sastanku dogovorilo da će prioritet biti sadni materijal koji ćemo dodeliti poljoprivrednim proizvođačima kao i razgovor i posredovanje u razgovorima poljoprivrednih proizvođača i osiguravajućih kuća koje bi trebalo da pokriju ove štete’’, rekao je Igić.

Prema rečima sekretara Igića, u realizaciju onoga što je danas dogovoreno sa predsednicima opština i predstavnicima poljoprivrednih proizvođača, krenuće se nakon formiranja vlade.

„Sve ono što je danas prezentovano biće tema razgovora prilikom dolaska ministra Nedimovića u Ivanjicu i tada ćemo imati konkretne informacije u kom smeru će ići pomoć poljoprivrednim proizvođačima na našoj teritoriji’’, kazao je predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović.

Lazović je podsetio da je opština Ivanjica i u prethodnom periodu, imala razumevanja i pomoć od strane ministarstva poljoprivrede i vlade republike srbije, ali i od ostalih ministarstava.

Inače, Ivanjicu je u prethodnih mesec dana dva puta pogodilo olujno nevreme, praćeno kišom i gradom, pa su štete na poljoprivredi i infrastrukturi nezapamćene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/737277/Poljoprivrednicima-iz-Ivanjice-stize-pomoc-od-drzave/

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici i ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović potpisali su danas sporazum o prvom delu IPA programa za 2020. godinu, vredan 70 miliona evra, navodi se u saopštenju.

U fokusu ovog dela predpristupne pomoći biće lokalni razvoj, konkurentnost i zapošljavanje.

Konkretno, 30 miliona evra opredeljeno je za konkurentnost, poljoprivredu, inovativnost i ruralni razvoj uz grantove za do 450 mikro preduzeća, startape i organizacije za poslovnu podršku u manje razvijenim regionima Srbije.

Ceremoniji potpisivanja prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a događaj je putem video linka pratio i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji.

"Ovo su zapravo pretpristupni fondovi Evropske unije, namenjeni za sveukupan razvoj zemlje koja pregovara, a u cilju da zemlja bude što pripremljenija onda kad stupi u članstvo i da se smanje regionalne razlike, kako unutrašnje regionalne razlike u samoj zemlji, tako i da se približimo onome što je prosek rasta i razvoja evropskih regija, koje su i stvorile Evropsku uniju. Pregovori su važni, reforme su važne, ali one donose ono što je konkretan boljitak i da je Srbija sada članica, mi bismo na godišnjem nivou imali 1.3 ili 1.4 milijarde evra iz struktunih fondova", navela je Joksimović.

Nakon 93 miliona evra za hitnu, kratkoročnu i srednjoročnu ekonomsku pomoć u martu, kao odgovor na pandemiju COVID-19, EU je sada obezbedila da dodatna sredstva koriste srpski državljani, državne i lokalne vlasti i privatne kompanije.

"Pomoć Srbiji tokom krize i ovaj novi paket pomoći jasan je dokaz posvećenosti Evropske unije Srbiji na njenom putu ka EU koja je potvrđena i na samitu EU i Zapadnog Balkana početkom maja u Zagrebu. Ovaj paket pomoći će Srbiji da bude konkuretnija, obezediće pomoć stanovništvu u vezi sa zapošljavanjem, i pomoći će ekonomskom razvoju zemlje. Drago mi je sto smo tokom pandemije jako dobro radili zajedno a nasa podrška Srbiji na putu ka EU se nastavlja", rekao je komesar Varheji.

Nakon krize izazvane pandemijom COVID-19, poseban fokus biće takođe stavljen na jačanje kapaciteta za nadzor i reagovanje na zarazne bolesti kao i na zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu najugroženijih, sa ukupno 25 miliona evra.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/eu-srbiji-daje-70-miliona-evra-bespovratne-pomo%C4%87i-kroz-ipa-program

Za poljoprivrednike je tokom vanrednog stanja bio pravi izazov da se izbore sa zabranom kretanja kako bi obradili njive i zasade.
Najveću štetu pretrpeli su povrtari, jer i ono što su odgajili nisu mogli da plasiraju zbog zabrane kretanja, zatvaranja zelenih pijaca i prodavnica kojima isporučuju robu.Porodica Dragačevac iz Lunovog sela kod Užica godinama se bavi povrtarstvom. Pod plastenicima imaju 20 ari ranog povrća, najviše zelene salate, a tu su i jagode, paprika, krastavac, dok na otvorenom gaje kupus, krompir i jagodu.

Kažu da su dve trećine zelene salate bacili tokom vanrednog stanja, jer nisu mogli da isporuče ni prodavnicama, niti ponude na pijaci.

"Zelene salate smo bacili 10.000 glavica, a prodali smo 5.000. Plastenik, koji je stigao, čeka ista sudbina zbog zabrane kretanja. Vreli dani, salata će da sazri i da satrune“, žali se Radoljub Dragačevac.

Dosta bolje je prošao Dragan Cvijović koji svoje proizvode plasira za izvoz i u velike markete koji nisu zatvarani tokom vanrednog stanja. Glavna kultura jagode stiže ovih dana na berbu.

"Iz plastenika nemamo neke ozbiljnije količine i prodajemo po preporuci i prijateljima. Ove jagode na otvorenom stižu za branje za dvadesetak dana i po najavama neće biti problema sa izvozom", kaže Cvijović.

Za one poljoprivrednike koji su pretrpeli štetu u prethodnom periodu, ublažavanje mera i ponovno otvaranje zelene pijace u Užicu daje nadu da bar u narednom periodu neće biti tolike štete sa novim kulturama.

"Najviše smo tu plasirali robe, a sad ide nova kultura. Šteta je već učinjena sa ranim povrćem", navodi Dragačevac.

Ipak, pomoć će, kažu užički poljoprivrednici, stići.

Vlada Srbije je usvojila Uredbe o novčanoj pomoći i o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.

Preko Uprave za agrarna plaćanja poljoprivrednicima je na raspolaganju 2,6 milijardi dinara, a konkretno za povrtare opredeljeno je 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine pod gajenjem povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vanredno-stanje-ostetilo-povrtare-pomoc-vlade-spas_1120204.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28