Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici i ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović potpisali su danas sporazum o prvom delu IPA programa za 2020. godinu, vredan 70 miliona evra, navodi se u saopštenju.

U fokusu ovog dela predpristupne pomoći biće lokalni razvoj, konkurentnost i zapošljavanje.

Konkretno, 30 miliona evra opredeljeno je za konkurentnost, poljoprivredu, inovativnost i ruralni razvoj uz grantove za do 450 mikro preduzeća, startape i organizacije za poslovnu podršku u manje razvijenim regionima Srbije.

Ceremoniji potpisivanja prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a događaj je putem video linka pratio i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji.

"Ovo su zapravo pretpristupni fondovi Evropske unije, namenjeni za sveukupan razvoj zemlje koja pregovara, a u cilju da zemlja bude što pripremljenija onda kad stupi u članstvo i da se smanje regionalne razlike, kako unutrašnje regionalne razlike u samoj zemlji, tako i da se približimo onome što je prosek rasta i razvoja evropskih regija, koje su i stvorile Evropsku uniju. Pregovori su važni, reforme su važne, ali one donose ono što je konkretan boljitak i da je Srbija sada članica, mi bismo na godišnjem nivou imali 1.3 ili 1.4 milijarde evra iz struktunih fondova", navela je Joksimović.

Nakon 93 miliona evra za hitnu, kratkoročnu i srednjoročnu ekonomsku pomoć u martu, kao odgovor na pandemiju COVID-19, EU je sada obezbedila da dodatna sredstva koriste srpski državljani, državne i lokalne vlasti i privatne kompanije.

"Pomoć Srbiji tokom krize i ovaj novi paket pomoći jasan je dokaz posvećenosti Evropske unije Srbiji na njenom putu ka EU koja je potvrđena i na samitu EU i Zapadnog Balkana početkom maja u Zagrebu. Ovaj paket pomoći će Srbiji da bude konkuretnija, obezediće pomoć stanovništvu u vezi sa zapošljavanjem, i pomoći će ekonomskom razvoju zemlje. Drago mi je sto smo tokom pandemije jako dobro radili zajedno a nasa podrška Srbiji na putu ka EU se nastavlja", rekao je komesar Varheji.

Nakon krize izazvane pandemijom COVID-19, poseban fokus biće takođe stavljen na jačanje kapaciteta za nadzor i reagovanje na zarazne bolesti kao i na zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu najugroženijih, sa ukupno 25 miliona evra.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/eu-srbiji-daje-70-miliona-evra-bespovratne-pomo%C4%87i-kroz-ipa-program

Za poljoprivrednike je tokom vanrednog stanja bio pravi izazov da se izbore sa zabranom kretanja kako bi obradili njive i zasade.
Najveću štetu pretrpeli su povrtari, jer i ono što su odgajili nisu mogli da plasiraju zbog zabrane kretanja, zatvaranja zelenih pijaca i prodavnica kojima isporučuju robu.Porodica Dragačevac iz Lunovog sela kod Užica godinama se bavi povrtarstvom. Pod plastenicima imaju 20 ari ranog povrća, najviše zelene salate, a tu su i jagode, paprika, krastavac, dok na otvorenom gaje kupus, krompir i jagodu.

Kažu da su dve trećine zelene salate bacili tokom vanrednog stanja, jer nisu mogli da isporuče ni prodavnicama, niti ponude na pijaci.

"Zelene salate smo bacili 10.000 glavica, a prodali smo 5.000. Plastenik, koji je stigao, čeka ista sudbina zbog zabrane kretanja. Vreli dani, salata će da sazri i da satrune“, žali se Radoljub Dragačevac.

Dosta bolje je prošao Dragan Cvijović koji svoje proizvode plasira za izvoz i u velike markete koji nisu zatvarani tokom vanrednog stanja. Glavna kultura jagode stiže ovih dana na berbu.

"Iz plastenika nemamo neke ozbiljnije količine i prodajemo po preporuci i prijateljima. Ove jagode na otvorenom stižu za branje za dvadesetak dana i po najavama neće biti problema sa izvozom", kaže Cvijović.

Za one poljoprivrednike koji su pretrpeli štetu u prethodnom periodu, ublažavanje mera i ponovno otvaranje zelene pijace u Užicu daje nadu da bar u narednom periodu neće biti tolike štete sa novim kulturama.

"Najviše smo tu plasirali robe, a sad ide nova kultura. Šteta je već učinjena sa ranim povrćem", navodi Dragačevac.

Ipak, pomoć će, kažu užički poljoprivrednici, stići.

Vlada Srbije je usvojila Uredbe o novčanoj pomoći i o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.

Preko Uprave za agrarna plaćanja poljoprivrednicima je na raspolaganju 2,6 milijardi dinara, a konkretno za povrtare opredeljeno je 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine pod gajenjem povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vanredno-stanje-ostetilo-povrtare-pomoc-vlade-spas_1120204.html

Кabinet za regionalni razvoj i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čelu s akademikom Draganom Škorićem, najavili su danas novi program pomoći zadrugama za "dan posle" epidemije korona virusa. Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić istakao je da samo dobro organizovani i udruženi domaćini – poljoprivrednici u okviru jakog zadružnog sistema Srbije i Vojvodine mogu da odole svim izazovima, pa i onima koje donosi epidemija virusa korona.

- U saradnji s akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti sačinili smo novi program za pomoć zadrugama za "dan posle". Pomoći ćemo zadrugare sa oko 600 miliona dinara - rekao je Krkobabić.

Kako je objasnio, nije reč o kreditu, već o direktnoj pomoći.

- Reč je o bespovratnim sredstvima, koja će odmah posle epidemije da pomognu da se podstakne aktivnost zadruga. To činimo jer se pokazalo da je selo uspešno tamo gde postoji i uspešno radi zadruga. U tim sredinama prisutni su samoinicijativa i snažna međugeneracijska solidarnost - kazao je Krkobabić.

Dodao je da "upravo te dve sjajne osobine zadrugara, koje proizilaze iz osnovnih zadružnih principa samopomoći i neutralnosti – da se pomogne svima, bez razlike na pol, nacionalnu pripadnost i religijsku veroispovest, snažno preporučuju zadrugare za tu bespovratnu pomoć".

- Nastojaćemo da podsticajna sredstva dobije što veći broj starih i novoosnovanih zadruga - istakao je Кrkobabić.

On je najavio da će pojedinosti Novog programa pomoći zadrugama biti objavljene čim se za to stvore uslovi, a zadruge i zadrugari imaće optimalan rok da se pripreme i konkurišu.

U Srbiji trenutno radi oko 1.700 zadruga, od čega je čak 700 osnovano u protekle tri godine, od kada se realizuje projekat dodele podsticajnih sredstava zadrugama "500 zadruga u 500 sela".

Do sada je Кabinet za regionalni razvoj dodelio 1,7 milijardi dinara podsticajnih sredstava za kupovinu opreme, mehanizacije, za unapređenje tehnoloških postupaka, zasnivanje osnovnog stada ovaca, koza, krava, kao i višegodišnjih zasada, a pomoć su dobile 152 zadruge širom Srbije.

Pored Novog programa pomoći zadrugama za "dan posle", za preporod sela će biti iskorišćeno i 300 miliona dinara, što ukupno iznosi 900 miliona dinara ulaganja u zadruge i sela Srbije, ne računajući sredstva koja će u poljoprivredu i seoske sredine biti uložena najnovijim merama Vlade Srbije, navodi se u saopštenju kabineta Krakobabića.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2838994/novi-program-pomoci-zadrugama-za-dan-posle-epidemije

Digitalna tehnologija svakim danom ima sve veći uticaj na poljoprivredu u svim segmentima. Od same proizvodnje na njivama do plasmana robe. Zato ne čudi što IT stručnjaci žele da se aktivno uključe u ovaj sektor privrede koji je u Srbiji u velikom usponu poslednjih godina.
Poziv preko Agrobiznis magazina Intervju sa Petrom Popovićem, full stack programerom koji je objavljen u Agrobiznis magazinu izazvao je pažnju, pa su našoj redakciji počeli su da se javljaju i drugi IT stručnjaci sa željom da pomognu srpskim domaćinima. Podsećamo Popović, koji je rođen je i odrastao u Novoj Pazovi, ponudio je besplatnu pomoć srpskim domaćinima i dao nekoliko dragocenih saveta kako da uz pomoć internet platformi brže i lakše svoje proizvode plasiraju na tržište. Nakon ovog intervjua i poziva IT zajednici da pomogne poljoprivrednicima, redakciji Agrobiznis magazina javio se i Milan Nićetin CMO iz IT tima Limundo Grada sa željom da i oni pomognu.
Limindo je jedan od prvih internet platformi u Srbiji nastao 2005. sa idejom prodaje robe široke potrošnje preko interneta. U međuvremenu izrastao je u ozbiljno preduzeće u kome rade brojni IT profesionalci, dok im je poverenje poklonilo više miliona prodavaca i kupaca koji su preko njihove platforme prodali ili kupili ono što i je u tom trenutku trebalo. Asortiman robe je vrlo šarolik, što bi naš narod rekao od „igle do lokomotive“, a cene vrlo pristupačne. I ne samo to. Umesto da obijate noge i obilazite radnje po gradu vi lepo iz svoje fotelje kupujete sve što vam treba bez obzira gde živite i da li je proizvod koji vas zanima uopšte moguće kupiti u vašem mestu.
- Video sam na vašem portalu članke sa pozivom da IT zajednica pomogne poljoprivrednicima. Mi iz Limundo Grada bismo želeli da pomognemo u vidu
poklanjanja cele platforme gde bi poljoprivrednici mogli besplatno da oglase svoje proizvode i na taj način dođu do krajnjih kupaca – ponudio je Milan Nićetin CMO iz IT tima Limundo Grada i objasnio kako su došli na ideju da naprave jednu ovakvu platformu.
- Nakon objavljenog intervjua sa Petrom Popovićem developera u Agrobiznis magazinu u kom je pozvao IT zajednicu da na neki način pomogne našim poljoprivrednicima, razmišljali smo šta LimundoGrand može da uradi po tom pitanju. Došli smo na ideju da im ustupimo svoju postojeću platformu - Oglasindo.rs. Na taj način bi naši domaćini mogli svoje proizvode mogli da plasiraju krajnjim kupcima – kaže naš sagovornik i objašnjava kakve sve
mogućnosti pruža platforma Oglasindo.rs.
On posebno naglašava da bi sve, što se njih tiče, bilo bez ikakve naknade. - Mogućnosti koje platforma pruža su velike. Osnovna svrha bi bila prodaja proizvoda i usluga na našem ili inostranom tržištu. Na koji način će se iskoristiti njen pun potencijal, to bismo prepustili poljoprivrednicima, jer oni to sigurno znaju bolje od nas – kaže Nićetin i ističe:
- Važno je naglasiti da ustupanje platforme podrazumeva sam sajt i šemu baze. Ovim nisu obuhvaćeni bilo koji postojeći podaci ili domen (naziv sajta), jer je specifičan za naše platforme.
Na pitanje koje uslove treba da ispune oni koji su zainteresovani za preuzimanje ove platforme naš sagovornik kaže da bi voleli da im se javi neka zajednica poljoprivrednika koja bi to organizovala i pronašla volontere koji bi im održavali sajt u skladu sa njihovim potrebama. On veruje da bi im neka IT škola ili kompanija rado pomogla.
- Programeri bi mogli da im pomognu besplatnim održavanjem sajta i radom na izmenama i dodavanju novih funkcionalnosti koje bi poljoprivrednicima bile
od značaja. Prostora za unapređenja ima dovoljno, samo je bitno da se prethodno definišu zahtevi prema potrebama poljoprivrednika. Programeri će sigurno imati dobre ideje koje će doprineti razvoju projekta u pravom smeru – kaže Nićetin
i dodaje:
- Idealno bi bilo da okupimo poljoprivrednike i IT-jevce u jednu zajednicu koja bi se bavila ovim i razvijala dalje platformu u smeru koji bi zaista pomogao da se poljoprivrednicima olakša pre svega plasman njihove robe.
Ova platforma bi se, kako objašnjava naš sagovornik, razlikovala od postojećih, sličnih platforni kao Yugro, odnosno Fejbuk stranica preko koje može da se prodaje srpsko voće i povrće.
- Nova platforma bi omogućila poljoprivrednicima da ponude svoje proizvode bez obzira na obim potražnje, odnosno da li je u pitanju maloprodaja i veleprodaja. Pored toga, ono što bi sajt izdvojilo od svih drugih je što ne bi kompanija upravljala njim sa ciljem da ostvari profit, već
bi odluke potpuno bile u rukama onih koji svoju robu treba da plasiraju. To daje mogućnost apsolutnog prilagođavanja poljoprivrednicima i njihovim potrebama, bez opterećenja da posrednik treba da zaradi novac, bilo direktno, bilo od prodaje oglasnog prostora – zaključuje Milan
Nićetin CMO iz IT tima LimundoGrada. Zainteresovani poljoprivrednici i IT-jevci mogu da nam se jave na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. za realizaciju saradnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je da će u januaru biti olakšan pristup poljoprivrednika finansiranju jer će početi primena garancijske šeme koju je država ugovorila sa Američkom organizacijom za međunarodni razvoj (USAID) u iznosu od 55 miliona dolara.

Nedimović je najavio i da će u januaru biti aktiviran i ugovor države sa Svetskom bankom za poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede, koji bi trebalo da olakša pristup sredstvima iz Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Ministar je podsetio da je ovo tek druga godina kada Srbija dobija sredstva IPARD-a. Za sada je najviše interesovanja za pomoć EU pri kupovini traktora i druge mehanizacije.

- Najviše problema je bilo kada neko hoće da izgradi prerađivački kapacitet, jer ne može da obezbedi kolateral, odnosno hipoteku ili garanciju, da bi dobio kredit da bi kasnije mogao da dobije povraćaj sredstava iz IPARD-a - naveo je on.

Nedimović je podsetio da je Srbija dobila odobrenje da se kroz IPARD uvede pomoć i za vinarstvo i živinarstvo.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je podsetio da je Srbiji namenjeno 175 mil EUR IPARD za poljoprivredu, što bi, uz sufinasiranje države, trebalo da omogući investicije od ukupno 400 mil EUR.

Fabrici je kazao da je s Nedimovićem razgovarao kako da se pomogne poljoprivrednicima da lakše dođu do sredstava i najavio nove mere za razvoj sela i seoskog turizma.

Fabrici se nada da će se u pregovorima Srbije o prijemu u EU uskoro otvoriti pregovaračka Poglavlja 11 i 12 koja se odnose na razvoj sela i bezbednost hrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2728790/od-januara-nova-pomoc-poljoprivrednicima-u-saradnji-srbije-sa-sad-i-eu

Novopazarski poljoprivrednici dobili su danas mehanizaciju za ratarstvo i povrtarstvo čime će sadnja ali i branje biti unapređeni i olakšani. Ovu opremu obezbedila ja Međuopštinska Unija poljoprivrednih proizvodjača iz budzeta Grada predvidjeno za poljoprivredu u 2019.godini.

“Ovo je četvrta tranša mehanizacije u ovoj godini. Danas su dobili sadilice za kupus i kukuruz, mašine za branje krompira i posipanje đubriva. Sledece godine će budžet za poljoprivredu biti povećan za 20 odsto pa ćemo nastaviti da pomažemo ovim vrednim ljudoma” – rekao je pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović.

Poljoprivrednici su zadovoljni savremenom mehanizacijom ali ih svim ostalim što su ove godine dobili najavljujući nove projekte za narednu 2020.godinu.

Vrednost mašina koje su danas podeljene iznosi preko 2,5 miliona dinara.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/11/21/poljoprivrednici-dobili-novu-mehanizaciju-2/65648

Institut za krmno bilje Kruševac, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, realizuje projekat melioracije livada i pašnjaka na teritoriji Stare planine koji obuhvata Pirot, Dimitrovgrad i Knjaževac.

Dr Zoran Lugić, direktor Instituta za krmno bilje Kruševac, kaže da se projekat odnosi na proučavanje zemljišta sa ciljem očuvanja i efikasnijeg korišćenja, odnosno poboljšanja kvaliteta stočne hrane i unapređenja poljoprivredne proizvodnje.U saradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom u Pirotu u projekat su uključena 33 poljoprivredna proizvođača kojima je ovom prilikom podeljen repromaterijal.

Dr Lugić ističe da im, u zavisnosti od parcela, dodeljuju odgovarajuće seme, fosforna mineralna đubriva i sredstva za smanjenje kiselosti zemljišta, odnosno kreč. Mimica Kostić Đorđević iz Poljoprivredne službe u Pirotu kaže da je projekat u saradnji sa Institutom u Kruševcu realizovan i pre dve godine. Ovoga puta uključena su 33 proizvođača, a planira se i nastavak ovog projekta.Prema rečima Mimice Kostić Đorđević pirotski kraj je odlično područje za poljoprivredu i stočarstvo i nastoje da zajedničkim stagama daju poljoprivrednicima svesrdnu pomoć i znanje koje im je potrebno.

Vrednost projekta je oko četiri miliona dinara i traje do kraja godine.

Izvor:http://www.plusonline.rs/pirotskim-poljoprivrednicima-pomoc-u-repromaterijalu-za-unapredenje-proizvodnje/

Potencijal za veću domaću proizvodnju šećerne repe kao i za njen izvoz iz Srbije u zemlje regiona je ogroman, ali da bi se ostvario, neophodno je da se lokalni farmeri udruže i da se uz pomoć države obezbede viši prinosi ovog slatkog korena po hektaru.

Proizvodnja šećerne repe je od nacionalnog interesa, smatraju proizvođači, a uslovi i potencijal za proizvodnju šećerne repe u Srbiji su dobri. Međutim, kažu, dosta dug period niske cene šećera na svetskom tržišu oborio je cenu belog kristal šećera, što je posledično uticalo i na ovdašnje tržište."Srbija ima sve uslove za dobar uzgoj repe, odlično zemljište, dobre šećerane i izvozno tržište u najbližim susednim zemljama od minimum 650.000 tona", kaže za Tanjug direktor kompanije "Sunoko" (MK Group) Slobodan Košutić.

Međutim, tokom pola veka koliko je imala zaštićenu proizvodnju, Evropska unija je ulagala velike napore i budžete u poboljšanje i racionalizaciju tehnologija i uzgoja i prerade. Poljoprivrednici u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Austriji se, kaže, uspešno nose sa proizvođačima iz Brazila, Indije, Karipskog područja.

Podaci govore da najbolji evropski farmeri postižu prinos od 90 tona repe po hektaru, uz slast od 17,5 odsto. Prosečno, u Nemačkoj i Francuskoj se postiže oko 13 tona šećera po hektaru, a kod najboljih poljoprivrednih proizvođača čak i 14 tona.Prinosi naših farmera su skromniji, oko 55 tona šećerne repe po hektaru, što znači, dodaje Košutić, da se dobija oko 8,5 tona šećera po hektaru, a slast ne prelazi 16 odsto.

"Mi nemamo takve podsticaje, a prednost naše šećerne industrije je blizina velikog tržišta na kome srpski proizvođači imaju transportnu prednost u odnosu na najbolje evropske", navodi Košutić.

U Mađarskoj, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji nema proizvođača, što za domaće, napominje, predstavlja odlično izvozno tržište sa potencijalom za izvoz 650.000 tona šećera. Sa proizvodnjom od 870 hiljada tona šećera, bili bismo regionalni lideri u proizvodnji, ukazuje na potencijale Košutić."Da bismo ostvarili ovu ambiciju, moramo da nađemo način, da zajedno sa našim farmerima, uz podršku države, povećamo rast prinosa na između 65 i 68 tona po hektaru, kao i povećanje slasti na 16,5 odsto". U oktobru 2017. godine, u Evropskoj uniji je ukinuto ograničenje proizvodnje šećera od šećerne repe.

Takođe, zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima, akumulirano je čak 55 miliona tona svetskih rezervi, što je gotovo trećina godišnje svetske proizvodnje od 180 miliona tona šećera. Sve to zajedno, ukazuje Košutić, dovelo je do drastičnog pada cene šećera na globalnom niovu. Pored hiperprodukcije šećera, kaže, jedan od značajnijih faktora za obaranje cene su i visoke subvencije.

"Otkupna cena šećerne repe u Srbiji je 34 evra po toni, dok je u nekim zemljama regiona ta cena 30 evra po toni. Hrvatska ima subvencije od 980 evra po hektaru, dok ih mi ovde nemamo", ukazuje Košutić i napominje da je jedna posledica svega toga da je šećernom repom zasejano najmanje površina od kada se u Vojvodini gaji ova kultura.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/trziste-secera-u-problemu-proizvodaci-traze-pomoc-drzave/djw0fqy

Stručnjaci Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju objavili su u izveštaju da 58% poslova u poljoprivredi i šumarstvu već sada mogu da zamene roboti.

Kako prenose ruski mediji, stručnjaci procenjuju da je moguće automatizovati 73% svega što radnici u hotelijerstvu sada rade, 60% u proizvodnji, 53% u maloprodaji. Procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45% zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima.

Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se ne odnosi samo na seosku radnu snagu, za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.

U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6%.

Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20%. Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije, jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.

Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.

- I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije – kaže dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta Mihajlo Pupin.

Centar je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput onog robotizovanog koji služi za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa. Neki projekti su i u toku.

- Razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu, koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe - kaže Rodić.

Kod nas su najveću primenu našli sistemi za mužu krava i za navodnjavanje, dok se automatizovani kombajni mogu videti samo u nekim najvećim agrarnim kompanijama.

– Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i neobrazovanosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo – kaže Rodić i dodaje da bi digitalizacija bila spas za poljoprivredu, jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom.

Dodao je da očekuje da će cene savremenih tehnologija padati u narednim godinama i da će uređaji, koji su trenutno relativno skupi, postajati sve pristupačniji poljoprivrednicima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2638487/strucnjaci-smatraju-da-bi-robotizacija-poljoprivrede-zadrzala-mlade-na-selu

Petar Popović, full stack programer samo je jedan od brojnih srpskih IT stručnjaka, ali prvi koji je ponudio pomoć srpskim seljacima i to besplatno. Rođen je i odrastao u Novoj Pazovi gledajući od detinjstva vojvođanske njive i seljake kako rade po ceo dan. Iako se ni on, niti njegova porodica nikada nije bavila poljoprivredom nije mogao više da sedi mirno i gleda kako voćar iz očaja seče svoj voćnjak u koji je sve uložio zbog niske otkupne cene višnje.
Petar je na Linkedinu objavio post „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima?“ koji je izazvao pravu buru na društvenim mrežama.
- Odrastao sam u Novoj Pazovi koja je još u vreme bivše Jugoslavije bila poznata po velikom broju privatnih biznisa i danas ga zovu Grad preduzetnika. Otac
mi je takođe bio preduzetnik tako da sam stasavao u okruženju u kom su ljudi uzimali stvari u svoje ruke i krojili svoju sudbinu pre nego što su čekali da to neko Moramo sami da uzmemo sudbinu u svoje ruke uradi za njih – kaže za Agrobiznis magazin Petar i otkriva zašto želi da pomogne i to besplatno u vremenu kada se veruje da sve ima svoju cenu.
- Nikada se nisam bavio poljoprivredom, ali odavno imam ideju da počnem sa proizvodnjom hrane. Kao srpskom rodoljubu uvek mi je drago kada čujem
oduševljenje ljudi koji prvi put probaju ajvar, sarmu ili rakiju. Razlog zašto želim da pomognem poljoprivrednicima je zato što smatram da ne može meni da bude dovoljno dobro ukoliko je svima oko mene loše – kaže Popović i dodaje:
- Post sam napisao prilično ishitreno, nakon što sam treći put te nedelje video snimak kako srpski seljak pokušava da skrene pažnju države na sebe tako što seče svoje voćnjake. Post je izazvao lavinu komentara na Facebooku i Linkedinu gde je imao više od 480 podela i 150.000 pregleda. Veliki broj ljudi iz IT sektora se javio u želji da pomogne, a javili su se i neki kojima je pomoć potrebna – priča naš sagovornik i ističe:

- To me je navelo na razmišljanje šta bi bio sledeći korak. Za sada je ideja da okupimo sve te ljude na jednom mestu kako bismo definisali šta, gde i na koji način treba delovati. S obzirom na to da mi se javilo i dosta ljudi sa idejama za startape, aplikacije, platforme od kojih žele da naprave posao, voleo bih da to okupljanje bude i neka vrsta umrežavanja. Da probamo da spojimo ljude sa idejom i ljude koji bi potencijalno radili na realizaciji tih ideja. Mi moramo
da uzmemo stvar u svoje ruke i onog dana kad shvatimo da ne zavisimo mi od države nego država od nas vratićemo moć nama.

Neophodna edukacija i saradnja
Gotovo da ne postoji industrija, odnosno grana privrede kojoj IT ne može i nije dao svoj doprinos, ni poljoprivreda nije izuzetak.

- Na koji konkretno način možemo da pomognemo ostaje da vidimo, ali automatizacija, predviđanje, unapređenje procesa proizvodnje su dobro poznate stavke za koje IT uglavnom nudi rešenje. Smatram da problemima potrebno prići na inženjerski i poslovni način, uraditi istraživanja, identifikovati probleme, pa tek onda smišljati i raditi na rešenjima. Da li će to biti online pijaca ili autonomna mašina za branje malina ili vađenje krompira, nisam siguran.
Popović kaže da mu se najmanje javilo poljoprivrednika, jer malo ko od njih koristi internet i društvene mreže, pa je edukacija na ovom polju neophodna.
- Potrebno je obučiti i edukovati naše ljude i pomoći im da održe korak sa vremenom. Nepoznavanje tehnologije u dovoljnoj meri jeste jedan od problema,
ali ga je po mom mišljenju najlakše rešiti. Siguran sam da su naši ljudi spremni na inovacije. Nas su ubedili poslednjih decenija kako smo mi zatucana, neobrazovana i primitivna nacija, što naravno nije istina. Mi smo nacija koja je iznedrila velikane poput Nikole Tesle, Ruđera Boškovića, Mihajla Pupina, Mileve Ajnštajn i mnoge druge. Oni su bili pioniri u svojim oblastima, ljudi koji su promenili svet i koji su bili ispred svog vremena. Naši ljudi su i te
kako spremni i inteligentni – ističe naš sagovornik i dodaje da bi bilo dobro da stupi u kontakt sa Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije, jer mladi se brzo i lako dogovore oko svega.
Moramo da budemo složni
- Pored edukacije u komentarima ispod mog posta ljudi su najčešće navodili državu kao kamen spoticanja. Ja lično, niti iko od nas iz IT sektora ne može da izda dozvolu za izvoz proizvođaču sira ili maline, ali ako uradimo sve što je u našoj moći i onda ostane samo još taj poslednji korak, država neće moći da se pravi luda. Pogotovo ako nas bude u dovoljnoj meri i ukoliko smo složni. Ako dostavimo rešenje i stavimo im pred noge neće moći da ga ignorišu.
Kako prodati sir preko interneta?
Petar je detaljno opisao kako bi, recimo, naši seljaci mogli da prodaju svoje proizvode preko interneta.
- Napraviti platformu na kojoj bi ljudi mogli da kupe, recimo, sir online su “prilično jednostavne” stvari. Izazov je kako doći do kupaca? Uzmimo za
primer da je reč o sjeničkom siru, jednom od mojih omiljenih sireva. Koliko ljudi je čulo za sjenički sir posebno u inostranstvu? Svi znaju za fetu jer su
Grci odradili odličnu promociju, iako je po mom mišljenu sjenički sir jednako dobar kao feta. Međutim, van granica naše zemlje, osim naših ljudi retko ko
je uopšte čuo za takav sir. Kada kažete proizvedeno u Srbiji ljudi ne pomisle prvo “U to je kvalitetno, evropski proizvod”, već se zamisle i zapitaju gde se
tačno nalazi ta Srbija. Mi moramo da radimo na imidžu naše zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30