Žene u ruralnim sredinama Srbije imaju veoma značajnu ulogu u održavanju razvoja poljoprivrede. Takođe, one doprinose i oživljavanju ruralnih područja, a
posebno danas kada se sela gase i ostaju bez stanovnika i poljoprivrede. S toga je potrebno da se o njima više govori kako bi se ukazalo na njihov položaj i uticalo na njihovo društveno i ekonomsko osnaživanje.
Termin „poljoprivrednice“ odnosi se na žene angažovane u poljoprivredi, pri čemu nekada podrazumeva da su one, u užem smislu registrovane poljoprivrednice, odnosno nosioci poljoprivredne proizvodnje, a nekada u širem i neodređenom smislu podrazumeva samo to da su angažovane u poljoprivrednoj proizvodnji, bez obzira na način. Najčešće su one samo pomažući članovi domaćinstva. Međutim, treba ukazati na to da žene u poljoprivredi imaju višedimenzionalnu ulogu majke, supruge, domaćice, radnice, poljoprivrednice, i šire društvene zajednice. Žene češće pokreću i nepoljoprivredne aktivnosti na gazdinstvima poput agroturizma. Uključujući dodatne aktivnosti na gazdinstvu, žene ostvaruju dodatni prihod i time omogućuju održivost samih gazdinstava.
Na višestruku ulogu žena u poljoprivredi ukazuju i članice udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, koje navode da su opterećene mnogobrojnim obavezama i
da, za razliku od žena koje su u radnom odnosu, nemaju slobodne vikende, odmore, kao ni prava na plaćena bolovanja. Radno vreme ovih žena neretko je i duže od 16 sati dnevno. Mnogobrojna istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na prisustvo rodne nejednakosti u poljoprivredi, koja najviše pogađa
žene. Život žena na selu se svodi na pretežno zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, a pokrivenost zdravstvenim i penzionim osiguranjem je oskudna, pri čemu ostaju potpuno nezaštićene u slučaju povreda i invaliditeta, dok se materijalna zbrinutost u starosti može svesti na neki oblik porodične penzije ukoliko nadžive supruga. Tako i neke od članica udruženja ne plaćaju penziono osiguranje navodeći da njihovi muževi uplaćuju i da nemaju dovoljno novačanih sredstava kako bi mogli osiguranje da plaćaju za oboje.
Materijalno i socijalno obezvređivanje u ruralnim područjima dodatno podstiče mlade žene da migriraju iz ruralnih područja, što posledično utiče i na nizak nivo fertiliteta na selu. Ovo potvrđuju i žene članice udruženja „Mladih poljoprivrednika Srbije“, koje kao jedan od nedostataka života na selu navode udaljenost od gradova i svih aktivnosti koje grad pruža, prvenstveno za njihovu decu, ali i za njih same.
Ono što još ukazuje na nezavidan položaj žena na selu jesi i imovinske neusklađenosti, koje su u velikoj meri posledica patrijarhalnog obrasca nasleđivanja u kojima žene često bivaju isključene iz nasledstva. Žene retko odlučuju o poljoprivrednoj proizvodnji, imaju ograničen pristup državnoj i donatorskoj podršci, ne
poseduju stručno poljoprivredno obrazovanje i imaju manji pristup poljoprivrednim savetodavnim uslugama, nedovoljno su zastupljene u poljoprivrednim organizacijama. Pored evidentno teškog položaja žena u poljoprivredi, one ipak vide i prednosti života na selu. Tako su se članice udruženja složile da imaju više slobode i nezavisnosti od ljudi koji žive u gradu i koji su u radnom odnosu, a to im omogućava način života na selu i njihova sopstvena proizvodnja.
Na osnovu prethodno ukazanoj rodnoj nejednakosti u poljoprivredi Republike Srbije koja se manifestuje preko nepovoljnog socio-ekonomskog položaja
žena neophodne su akcije kako bi se takvo nepovoljno stanje ublažilo, a na posletku i iskorenilo. Članice udruženja „Mladi poljoprivrednice Srbije“ navode
da država treba više da se posveti poboljšanju položaja žena u poljoprivredi, a kao moguće podsticajne mere navode: subvencije za pokretanje sopstvene
proizvodnje, zatim postojanje niza olakšica pri sticanju prava na poljoprivrednu penziju, kao što je smanjenja godina plaćanja penzionog osiguranja, ili pak
smanjenje godina starosti za odlazak u penziju. Ove žene smatraju da, obziromda je žena na selu angažovana na mnogobrojnim poslovima i da je dnevno radno aktivna i po više od 12 sati, svaka žena naselu treba od države da ima zagarantovanu poljoprivrednu penziju bez postojanjauslova plaćanja penzionog osiguranja.
Jedan od načina rešavanja problema položaja žena u poljoprivredi jesu i edukativne radionice. Takav vid radionica bi imale višestruke pozitivne ishode. S jedne strane, omogućuje ženama participaciju u društvu i razvijanje socijalnog kapitala (kroz međusobnu saradnju, umrežavanje, neformalno druženje), a sa
druge strane, omogućava revitalizaciju ruralnih područja i povećanje produktivnosti u poljoprivrednom sektoru. Potrebno je više govoriti o društveno-ekonomskom položaju seoskih žena, zatim potrebno je unaprediti saradnju nacionalnih i lokalnih vlasti u rešavanju njihovih problema, a sve to imajući
u vidu ogroman značaj i ulogu koju žene imaju u razvoju poljoprivrede i održavanju sela.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31