Urednik "Agrobiznis magazina" i stručnjak za poljoprivredu Goran Đaković kaže za RTS da su se poljoprivrednici veoma brzo prilagodili poslovanju u vreme epidemije, a da će naredna godina biti najbolja za njih, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije.Goran Đaković podseća da je na popčetku epidemije, već u aprilu, formirana elektronska platforma na kojoj su registrovana poljoprivredna gazdinstva mogla da daju svoju ponudu."Pošto sam proizvođač jagoda, imam iskustvo da sve što smo imali proletos, prodali smo bukvalno sa kućnog praga. Da smo imali, prodali bismo i pet puta više. Kako se situacija razvijala, tržište se relaksiralo i rešavao se problem plasmana proizvoda", ističe Đaković.

Smatra da poljoprivredni proizvođači danas sasvim solidno i lepo plasiraju svoje proizvode.

"Bilo je problema oko organizacije proizvodnje. Morali su da dobiju dozvolu da bi se kretali. Kada je u pitanju povrtarstvo, problem su bile zatvorene pijace, ali posle je sve to živnulo", kaže Đaković.

Ističe da je veoma dobro što se u ovom periodu izgradio odnos između potrošača i proizvođača. Savetuje da se potrošači raspitaju za dobre poljoprivredne proizvođače i uspostave direktan kontakt.U toku je berba jabuka, a Goran Đaković kaže da Srbija 80 odsto svojih jabuka izvozi u Rusiju.

"To jeste dobro, ali nije dobro imati samo jednog kupca. Treba nam više tržišta. Sada otvaramo tržište Indije. Prva količina jabuka je otišla u Indiju", priča Đaković.

Naglašava da je Indija veliki svetski proizvođač jabuka, ali da je uvozi, kao što radi i Srbija.

"Jabuka ne može da bude sveža cele godine. Možemo da je čuvamo od septembra i oktobra, kada je beremo, sve do aprila, ali imamo period od aprila do juna kada nemamo svoje jabuke. Ne možemo ih večno čuvati", objašnjava Đaković.

Kaže da se još čekaju rezultati izvoza u Indiju, jer su jabuka tek negde na pola puta do odredišta.

"Prošle godine smo imali nešto nižu cenu i probleme sa izvozom u Rusiju jer je bila smanjena potražnja. Ove godine je mnogo bolja situacija i mnogo je bolja cena. Nadamo se da će tako i ostati", navodi Đaković.Mladima koji žele da se bave poljoprivredom, Goran Đaković preporučuje da prvo iznajme kuću na selu, ako nemaju svoju.

"Živite tamo tri, četiri meseca, što kažu pojedite kilogram soli sa svojom porodicom i vidite da li ste za takav život. Od poslovnih ideja, voćarstvo je interesantno - jabuka, ali ako imate više novca i borovnica. Ako imate malo vremena da radite, a višak novca - to je lešnik, ako nemate uopšte vremena, onda orah", savetuje Đaković.

Ističe da je ratarstvo namenjeno za one koji imaju veće površine za proizvodnju, a da se u povrtarstvu pokazalo da se u poslednjih pet godina najviše isplati proizvodnja paprike i paradajza, a najmanje lubenice i kupusa.

Đaković očekuje da će naredna godina biti najbolja za poljoprivrednike, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije u poljoprivredi.

"Dolazi nam 50 miliona dolara od Svetske banke. Negde na proleće treba da počne taj projekat, gde će i mali i veliki poljoprivrednici avansno dobijati novac. Bespovratno i avansno će dobiti 50 odsto investicije, 40 odsto će finansirati banka, a 10 je njihovo učešće. Mislim da nikad nije bilo moguće dobiti povoljnije uslove", kaže Goran Đaković.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4117123/goran-djakovic-poljoprivreda-investicije-najbolja-godina.html

Državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Bogdan Igić, posetio je Ivanjicu,gde je obišao poljoprivredne useve koji su stradali nakon nevremena koje je nedavno pogodili ovu opštinu.

Predstavnik resornog ministarstva sagledao je situaciju, a naredne nedelje Ivanjicu će posetiti i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

„Tokom današnjih i jučerašnjih razgovora u Ivanjici i Arilju, odredili smo prioritete koji će pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Ministarstvo poljoprivrede je na današnjem sastanku dogovorilo da će prioritet biti sadni materijal koji ćemo dodeliti poljoprivrednim proizvođačima kao i razgovor i posredovanje u razgovorima poljoprivrednih proizvođača i osiguravajućih kuća koje bi trebalo da pokriju ove štete’’, rekao je Igić.

Prema rečima sekretara Igića, u realizaciju onoga što je danas dogovoreno sa predsednicima opština i predstavnicima poljoprivrednih proizvođača, krenuće se nakon formiranja vlade.

„Sve ono što je danas prezentovano biće tema razgovora prilikom dolaska ministra Nedimovića u Ivanjicu i tada ćemo imati konkretne informacije u kom smeru će ići pomoć poljoprivrednim proizvođačima na našoj teritoriji’’, kazao je predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović.

Lazović je podsetio da je opština Ivanjica i u prethodnom periodu, imala razumevanja i pomoć od strane ministarstva poljoprivrede i vlade republike srbije, ali i od ostalih ministarstava.

Inače, Ivanjicu je u prethodnih mesec dana dva puta pogodilo olujno nevreme, praćeno kišom i gradom, pa su štete na poljoprivredi i infrastrukturi nezapamćene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/737277/Poljoprivrednicima-iz-Ivanjice-stize-pomoc-od-drzave/

Kako bi podstakli poljoprivrednike kuršumlijske opštine, lokalna vlast je raspisala Konkurs za podsticaj i unapređenje poljoprivrede u 2020. godini. Konkurs će trajati do 31. avgusta.

U Opštinskom veću ove opštine kažu da je konkursom tačno definisano za koje investicije se mogu ostvariti podsticajna sredstva.

Pravo na podsticaje imaju fizička lica nosioci poljoprivrednih gazdinstva registrovanih u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava, sa područija opštine Kuršumlija čija se poljoprivredna imovina, zemljište, objekti i druge nepokretnosti nalaze na području opštine i koji imaju prebivalište na teritoriji opštine Kuršumlija – kažu u Opštinskom veću.

Ističu da se podsticaji ostvaruju u iznosu od 50% od vrednosti investicije bez PDV-a, da poljoprivredna gazdinstva mogu konkurisati po jednom osnovu iz programa, a da je minimalni iznos po jednom korisniku 10.000 dinara.

Između ostalog, poljoprivrednici kuršumlijske opštine mogu konkurisati za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa, goveda, ovaca i koza, mašina za obradu zemljišta, đubrenja, mašina za setvu, zaštitu bilja, transport, opreme za mužu i ostalih mašina i opreme namenjene poljoprivrednjoj proizvodnji.

O uslovima i načinu korišćenja sredstava programa podrške poljoprivrednoj politici i politici ruralnog razvoja na području Opštine Kuršumlija za 2020. godinu zainteresovani mogu dobiti dodatne informacije na telefon 027/385892 i u Kancelariji za ruralni razvoj u ulici Palih boraca 17, svakog radnog dana od 7 do 15 sati.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Konkurs-za-podsticaj-poljoprivrede-u-kursumlijskoj-opstini.sr.html

Ukupno 2.900 poljoprivrednika prijavilo se do sada na javne pozive u okviru ovogodišnjeg agrobudžeta, saopšteno je Dnevnim novinama u Ministarstvu poljoprivrede.

U tom resoru su istakli da pandemija COVID-19 nije poremetila interesovanje poljoprivrednih proizvođača koji su, uprkos mjerama ograničenja, mogli nesmetano da organizuju proizvodnju i upute zahtjeve na javne pozive.

“Sve mjere i programi ovogodišnjeg agrobudžeta nesmetano se realizuju. Posmatrajući dosadašnju realizaciju, možemo reći da je interesovanje za podršku kroz javne pozive veliko. Do sada se prijavilo oko 2.900 poljoprivrednih proizvođača, prerađivača, pčelara i ribara. Ukupne investicije koje se realizuju kroz njihove projekte su oko četiri miliona eura”, naveli su u Ministarstvu.

Farmeri se, prema podacima Ministarstva, u proteklih godinu najviše interesuju za nabavku mehanizacije.

Po osnovu tih javnih poziva pomoć je dobilo više od 600 poljoprivrednika.

Za unapređenje kvaliteta mlijeka podržano je više od 170 korisnika, dok je za povrtarstvo stiglo više od 400 zahtjeva za podršku.

Predstavnici Ministarstva su dodali da interesovanje raste i u sektoru pčelarstva.

Ne izostaje ni podrška mladim poljoprivrednicima.

“Kroz program ‘Mladi farmer’ i tokom ove godine podržaćemo desetak poljoprivrednika sa 10.000 eura bespovratnih sredstava za početak proizvodnje. Kroz podršku pčelarstvu već smo realizovali podršku za 83 mlada pčelara iz svih krajeva Crne Gore'”, rekli su u Ministarstvu.

Vrijednost ovogodišnjeg agrobudžeta je 61 milion eura, što je 8,3 miliona više nego prošle godine.

“Kroz ovogodišnji agrobudžet, koji je znatno uvećan u odnosu na prethodnu godinu i koncipiran da omogući kvalitetno unapređenje proizvodnje za veliki broj korisnika podrške, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja objavilo je više od trideset javnih poziva za bespovratnu podršku poljoprivrednim proizvođačima, prerađivačima i ribarima”, istakli su u tom resoru.

U Ministarstvu navode da je kroz IPARD program od početka godine isplaćeno više od 100 poljoprivrednika. Ukupan obim investicije je 2,2 miliona, dok je bespovratna podrška iznosila 1,25 miliona eura.

U Ministarstvu su ukazali i da je Vlada, u cilju ublažavanja posljedica pandemije korona virusa, poljoprivrednicima i ribarima obezbijedila dodatne mjere podrške. Riječ je o avansnim isplatama premija u stočarstvu i biljnoj proizvodnji, plaćanju doprinosa osiguranicima po osnovu poljoprivrede, kao i jednokratnoj podršci korisnicima staračkih naknada.

Jednokratna pomoć dodijeljena je i privrednim ribarima. Podrška je, kako su naveli u Ministarstvu, podrazumijevala i intervencije na tržištu u cilju održavanja stabilnosti tržišta i dohotka proizvođača, povoljne kredite za nabavku obrtnih sredstava i plaćanje kamate korisnicima tih kredita u grejs periodu.

“Krajem aprila avansno je isplaćeno 80 odsto ukupne podrške za premije po grlu u stočarstvu i po hektaru obradive površine, u ukupnom iznosu od 3,3 miliona podrške. Za jednokratnu podršku ribarima isplaćeno je oko 231.000 eura. Do kraja godine očekujemo veća i značajnija ulaganja, posebno kroz IPARD program, s obzirom da je javni poziv za dodjelu bespovratne podrške za primarnu poljoprivrednu proizvodnju produžen do 19. avgusta”, naglasili su u Ministarstvu.Poljoprivrednik Mithad Aličković četiri puta je konkurisao za podršku u okviru agrobudžeta. On u bjelopoljskom selu Bistrica drži oko 40 krava i bavi se proizvodnjom sira.

Aličković za Dnevne novine ističe da je zadovoljan saradnjom sa nadležnim ministarstvom, te da je povraćaj uloženog iznosio 80.000 eura. Investicija je, kako navodi, bila mnogo veća.

Mladi vinogradar Bojan Bulatović korisnik je podrške Ministarstva dvije godine zaredom, a planira da konkuriše i sljedeće. Prošle godine je uz pomoć Ministarstva kupio 4.500 čokota vinove loze, a ove godine 5.500. Ukupna vrijednost obje investicije iznosila je 20.000 eura.

Bulatović je, kako kaže za DN, kupio i opremu za navodnjavanje, metalne stubove za vinograd, naslone za vinovu lozu i posebne uređaje za zatezanje žice.

On i njegova supruga Nina Bulatović naslijedili su dugogodišnju tradiciju bavljenja poljoprivredom, naročito vinogradarstvom, te su odlučili da prošire postojeći vinograd.

Njihovo imanje u Golubovcima, kako navodi, prostire se na skoro 40.000 kvadrata i broji oko 20.000 čokota vinove loze. Bulatovići uzgajaju crnogorski vranac i kratošiju, sorte šardonea, kaberneta i marselana, dok iduće godine planiraju da zasade oko 2.000 čokota malvazije.

“Vinograd od hektar i po i 7.000 čokota podigao je moj otac. Nina i ja smo to proširili za još dva i po hektara. Željeli smo da iskoristimo znanje i porodično iskustvo”, kazao je Bojan, koji je, kao i njegova supruga, diplomirani inženjer voćarstva, vinogradarstva i vinarstva. Trenutno su na magistarskim studijama, a planiraju da osnuju i porodičnu vinariju.Predstavnici Ministarstva poljoprivrede poručuju poljoprivrednim proizvođačima da ne brinu.

“Sve ono što je definisano agrobudžetom biće i realizovano i sva podrška koja je predviđena biće isplaćena. Ono što smo planirali uspješno realizujemo prilagođavajući se trenutnoj situaciji i, kao i do sada, ostvarujući tijesnu saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima. Uspjeli smo da realizujemo mjere podrške i u ovom izazovnom vremenu. Vjerujemo da ćemo u tom zajedništvu nastaviti da uspješno savladavamo i nove izazove”, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor:https://www.cdm.me/ekonomija/skoro-3-000-poljoprivrednika-iskoristilo-podrsku-kroz-agrobudzet/

NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.

Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde: https://www.nlb.rs/okvir-podrske

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“

„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

Novčana pomoć povrtarima, vlasnicima krava, ovaca I koza I pčelarima, u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 trebalo bi da bude isplaćena do kraja naredne nedelje, najavila je danas direktorka Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Biljana Petrović.

Ona je na online konfrenciji „Svet hoće domaće„ na temu finansiranja u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji rekla da kada se donosila uredba o tome nastojalo da se pomogne onima koji su najugroženiji u ovoj situaciji.„Isplata povrtarima je počela juče i očekujemo da do kraja sledeće nedelje izvršimo isplatu ovim grupama poljoprivrednika“, rekla je Petrović i podsetila da je donet niz mera u novonastalim oklonostima usled vanrednog stanja.Među prvima je podsetila je, doneta mera da poljoprivrednici ne odlaze u Upravu za trezor i podnose zahtev za subvencije već da to učine putem mejla, ako su podnosili zahtev u prethodnim godinama.Visina jednokratne pomoći u apsolutnom novčanom iznosu određuje se po jedinici upisane površine, odnosno po grlu stoke ili broju košnica: 25 dinara po kvadratnom metru za povrtare koji imaju plastenike ili staklenike, a najviše 90.000 dinara.Po grlu krave 3. 000 dinara, a najviše 30. 000 dinara, zatim 500 dinara po grlu ovce ili koze a najviše 20. 000, i 800 dinara po košnici pčela a najviše 20. 000 dinara.Navela je da je poljoprivrednicima na raspolaganju i kreditna podrška i to za registrovana poljoprivredna gazdinstva, fizička lica, preduzetnike i zadruge i pravna lica koja imaju registrivano poljoprivredno gazdinstvo.Fizičko lice i preduzetnik može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 6. 000. 000 dinara, dok pravno lice kreditnu podršku ostvaruje pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18. 000. 000 dinara.

Kamatna stopa iznosi jedan odsto, a rok otpate je 36 meseci .

Petrović navodi da su sve banke pozvane da učestvuju a da je devet njih najavilo da će se uključiti u taj program.

„Cilj je bio da se poljoprivrednicima ponudi nešto zahvaljujući čemu mogu da pojačaju svoju proizvodnju ili je prošire. Ovakve uslove sa kamatom od jedan odsto na godišnjenm nivou ne bi trebalo niko da propusti “ rekla je Petrović.

Navela je i da se očekuje da će isplata kredita početi krajem naredne nedelje da je preostalo da se uradi još tehnički deo posla, odnosno potpišu ugovori.

Na konferenciji je rečeno i da je dosta povratnika zaintersovano da se uključi u poljoprivrednu poizvodnju.

Direktor, USAID-ov Projektaa konkurentnu privredu Aleksandar Pavlović rekao da je svaka kriza i neka vrste šanse i da je problem sa aktuelnom krizom to što je dovela do pada tražnje na tržistu.

Izvor: https://www.alo.rs/vesti/drustvo/stize-pomoc-poljoprivrednicima-ceo-spisak-subvencija-u-dinarima/307615/vest

Nesvakidašnja ekipa pomaže ugroženim poljoprivrednicima da nađu mušterije tokom epidemije korona virusa.Kraj je marta i korona virus zatvara pijace širom Srbije. Jelena, veb-dizajnerka iz Beograda, razmišlja kako da preseli pijačne tezge u onlajn svet.

Poziva u pomoć Fejsbuk prijatelje: programera i poljoprivrednika Sašu iz okoline Pančeva, i iskusnu stočarku Snežanu iz sela kraj Kruševca.

Ekonomista Marko i slikarka Aleksandra, oboje iz Beograda, sami joj se javljaju.

Dok su neki poljoprivrednici iz očaja hranili povrćem stoku, ova ekipa osnovala je Fejsbuk grupu "Pijaca" preko koje su mnogi poljoprivrednici uspeli da prodaju zalihe, umesto da ih bacaju.

"Ne možete ni da zamislite sreću tih ljudi, posebno povrtara koji su mislili da će morati da bace salatu i spanać", kaže Jelena Stanković za BBC na srpskom.Od osnivanja grupe, Jelena leže u tri, a ustaje u osam ujutru.

"Obnevidela sam u inboksu, koče mi se šake od kucanja. Ali zato su neki proizvođači rasprodali zalihe", govori ona.

Poneta uspehom, neobična družina otvara i sajt za prodaju hrane, svega nedelju dana od osnivanja Fejsbuk grupe.

Ne naplaćuju usluge ni kupcima ni prodavcima, iako Jelena nema stalni posao, ali ni računar, pa radi telefonom.

"Zapravo, imam korist od ovoga, osećam se dobro, zar je to malo?", pita ona.

Jelena je iz Beograda, ali je pre dve godine upoznala čoveka koji živi na selu i preselila se kod njega, u Mihajlovac kod Smedereva.

Očarala se uzgajanjem povrća, ali se susrela sa problemima malih poljoprivrednika, od kojih je jedan bio plasman robe.

Grupu je osnovala 30. marta, nakon što je na Fejsbuku videla objavu žene koja je poklonila 490 kilograma šampinjona jer nije imala gde da ih proda.

"Porazila me ta objava", govori Jelena.

"Pijaca" je dobijala oko 400 članova dnevno u prvih deset dana od osnivanja - sada broji gotovo 5.700 članova.

Grupa okuplja kupce iz Beograda i proizvođače iz šireg regiona.

Odlukom Vlade Srbije od 20. aprila pijace ponovo mogu da počnu sa radom, ali inicijatori "Pijace" se nadaju da će onlajn prodaja istrajati.

"Nadamo se da će kontakti koji se budu napravili ostati, da će zaživeti model iz drugih zemalja, gde se domaći proizvod ceni, kupuje i dobija na kućnoj adresi, a mali proizvođač je poštovan i ne mora da brine o plasmanu", kaže Jelena.U virtuelnoj pijaci zuji kao u košnici. Jelena radi najveći deo dana, a Saša i Snežana nakon poslova u plastenicima i štali.

Bilo je mnogo nedoumica jer bar polovina poljoprivrednika prvi put prodaje onlajn, a mnogo kupaca prvi put ovako kupuje.

Nekim proizvođačima hrane bilo je nejasno čak i kako da uđu u grupu, napišu šta prodaju, po kojoj ceni, kako da postave fotografije.

"A onda su stigle prve narudžbine. Tada bi me ljudi pitali kako da upakuju mast, a ja im objašnjavala da ne mora u kanticu, koja je skupa, može i u kesu, pričala im da su meni tako i u marketima pakovali.

"Onda sledi pitanje svih pitanja - kako da se nađem s kupcem u Beogradu. To je veliki problem", govori Jelena.

U pitanju su ljudi koji malo kada dolaze u prestonicu, a ni taksisti ne poznaju sve ulice, kaže.

Zato ih ona navodi, pita iz kog pravca dolaze, u kojim naseljima žive kupci, pravi im redosled kojim posećuju mušterije.

Kaže da je najteži taj prvi put, i proizvođaču i kupcu.

"A onda se seljak vrati kući umoran, ali s novčanikom punim para, a kupac fotografiše šta mu je stiglo i pohvali se na grupi.

"Proizvođač dobija elan da nastavi, a zadovoljni kupac ne menja dobavljača. U tim situacijama imam utisak da živim u paralelnom univerzumu, gde su svi zadovoljni", kaže Jelena.

Kad mušterija jednom dobije dobru robu, zauvek je "kupljena" - jedan proizvođač jaja već je dogovorio prodaju mesecima unapred, dodaje.Registrovana poljoprivredna gazdinstva imaju mogućnost da određenu količinu proizvoda legalno prodaju na imanju, ili šalju na kućnu adresu kupca, objašnjava hemijska tehničarka i stočarka Snežana Rajković.

Međutim, veliki broj poljoprivrednika i mušterija nije obavešten da je ovakav način prodaje po zakonu.

"Kupci su mislili da je ovakva prodaja nelegalna, nisu znali za trgovinu 's kućnog praga'", kaže Rajković za BBC na srpskom.

Dodaje da je nisu začudili kupci iz grada, ali jeste veliki broj poljoprivrednika koji nisu čuli za ovakvu prodaju.

"Bili su prestrašeni, šta ako nas zaustavi policija, šta ako naiđe inspekcija. Jedva sam mnogima objasnila da je to po zakonu i gde da se informišu o detaljima.

"I ovde dolazimo do pravog problema našeg seljaka, odbija novine, ne zna pravilnike, ne ume da se snađe na društvenim mrežama. U svakoj branši mora da se uči konstantno, bilo da si stočar, frizer ili lekar", kaže Snežana.

Kad obavi poslove oko 40 krava i u plasteniku, ona počinje da radi na Fejsbuk grupi.

Strpljivo objašnjava ljudima kako da se uloguju na grupu ili na sajt, a onda ih uči "sitnim forama" bolje prodaje, kaže.

"Tri kupca hoće povrće od Milke, a njoj se ne isplati da doveze robu za troje. Zamolim kupce da pronađu još zainteresovanih za Milkinu robu, i oni se potrude".

"Ili, jedna osoba ima jaja, druga sir, ja im kažem da nađu još nekog iz istog sela, recimo povrtara, pa da nastupe zajedno i da dele troškove puta", govori SnežanaU trećem slučaju prodavac Ljubiša imao je samo suhomesnate proizvode, ali njegov brat ima mlin.

"Predložimo da od brata kupi brašno, malo se ugradi i tim parama isplati sebi put. Poštenjačina se tako malo ugradio da je imao najjeftinije brašno, prodao olako 500 kilograma, plus meso", kaže Snežana.

Ona se sa Jelenom poznaje iz humanitarnih Fejsbuk grupa, putem kojih je hranom sa svog imanja pomagala samohranim i roditeljima bolesne dece.

U prvim danima rada grupe "Pijaca", Snežana opet sprovodi humanitarnu akciju.

Deo hrane je otkupila od proizvođača, a deo su oni poklonili za donaciju udruženju koje pomaže roditeljima dece sa autizmom i dece koja boluju od raka.

Snežana ne voli da priča o tome: "Ne dopustimo da nas humanost čudi... Niko ne treba da bude sam kad je teško i ovo nije vreme da se zaradi na muci".Saša Todorović, programer i povrtar iz Omoljice kod Pančeva, slaže se da seljak treba da preokrene situaciju sebi u korist.

On ustaje u sedam ujutru da bi radio u plastenicima, a uveče seda za kompjuter i ostaje pred njim do tri ujutru - tako je nastao sajt Pijaca onlajn."Da nije korone, ljudi ne bi onlajn prodaju ni pokušali", govori Todorović za BBC na srpskom.

Kaže da mnogi nisu imali predstavu o internetu, a nakon par prodaja shvate: "ovo je super stvar".

"Mislim da se, nakon što su probali ovaj način prodaje, mnogi neće vratiti za tezge. Osetili su da je ovako jednostavnije, neki su oduševljeni", kaže Saša.

Dodaje da prodavci moraju da se potrude, što znači odmah kupcu odgovarati na pitanja, a onda mu isporučiti kvalitetan proizvod.

Kao ni drugi članovi ekipe, Todorović ne računa na zaradu od grupe i sajta:

"Ako sve gledaš kroz dinar, nema ništa od života, pretvorićeš se u robota. Zaradiš dinar, potrošiš ga, nema svrhe.

"Možda nama dobro ide baš zbog toga što ljudi osećaju s koliko volje i strpljenja radimo ovo, neopterećeni parama", kaže.

Pojedine državne institucije takođe su počele da otvaraju onlajn pijace, za koje bi Saša voleo da zažive.

"Ali ako seljak bude pitao za pomoć i savet, a sa druge strane sedi bezvoljni ćata, nema ništa od toga. Mi odgovaramo strpljivo na svako pitanje", objašnjava on.Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je 10. aprila platformu Elektronska pijaca Srbije.

Ponuda je istovetna onoj na onlajn pijačnim tezgama. Poručenu robu kupci mogu da dobiju direktnom isporukom ili putem kurirskih službi.

Dodatne informacije na portalu epijaca ili na brojeve telefona +381 60 011 5711; +381 64 818 8777; +381 63 380 173; +381 60 500 7100; +381 65 338 8017.Fejsbuk grupu "Pijaca" i sajt Pijacaonline pomažu još dvoje Beograđana, ekonomista Marko Vasić i umetnica Aleksandra Ognjanović.

Marko kaže da je celog života u porodičnom biznisu. Danas radi za američko tržište i bavi se promenama u osiguranju.

Pažnju mu je krajem marta privukla vest o rastućoj ugroženosti poljoprivrede u vreme korone.

"Objavio sam status na Linkdinu, kako bih sa poslovnim poznanicima pronašao pogodno rešenje. Neko mi je ukazao na grupu 'Pijaca', pa sam počeo da razvijam ideje nadahnut time što oni rade", kaže Marko za BBC na srpskom.

Slikarka Aleksandra Ognjanović kaže da ne želi da zavisi od marketa i sistema.

"Nedostaje nam taj personalni odnos, čoveka ka čoveku, koji je osnov poverenja.

"Svest o kolektivnom dobru ovde je zaboravljena, a bez nje ne može da nam bude bolje", govori Aleksandra za BBC na srpskom.

Na društvenim mrežama nastavile su da niču grupe za prodaju hrane, a "Pijaca" ih podržava i preporučuje.

Administratori ohrabruju ljude širom Srbije da prepišu njihov model, a onlajn pijace otvaraju i opštine i udruženja poljoprivrednika.

U međuvremenu, prodavačica sira iz okoline Pančeva prodala je zalihe preko interneta i najavila da odjavljuje tezgu čim prođe epidemija.

Izvor:https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52378658

Virusu i snegu se niko nije nadao, ne bar u martu i ne ovom virusu i snegu posle prolećne zime. Istina na baba martu smo nekako navikli, bivalo je da nas sneg obraduje, naravno u negativnom smislu i krajem aprila, ali novi neprijatelj korona virus, je daleko nevidljiviji i opasniji od svih dosadašnjih problema u ovoj našoj globalnoj priči. Koliko će planetarni problem ostaviti posledice po ekonomiju i poljoprivredu znaće se tek nakon sumiranja svih rezultata. Ono što je nemerljivo, što nema cenu, jesu ljudi. Vest koja već nedeljama okupira svetsku javnost i nije više vest, već naša svakodnevnica. Poslednjih mesec dana uslelio se korona virus i u Srbiji. Bar zvanično. Nezvanično ni svetska nauka nije odgovorila. Svaka čast struci, naročito medicinskom osoblju, koje pod najvećim pritiskom i teškim uslovima radi svoj posao. Nažalost ni neki od njih nisu odoleli napadu. Svaka čast i svima onima koji pod strahom rade, jer ljudski je biti uplašen. Jedan moj profesor je govorio, „samo budale ne znaju za strah”. Osim straha za život, mnogi su bili uplašeni, cenim da su i sada, kako ćemo
preživeti, ne samo novog neviljivog ubicu, već i glad! Na sreću vidimo da su nam prodavnice i snabdevenost odlične i pored tri naleta stihijske kupovine. Donedavno i pijace su bile snabdevene kao da se ništa ne dešava.
Desio se nažalost i sneg, sa niskim temperaturama 23. i 24. marta na području kraljevačkog regiona obeleo je njive i voćnjake. Isti scenario ponovio se prvih
aprilskih dana. Struka kaže da će deo prinosa voća biti umanjen, dok je pšenici vlaga dobro došla. Što se tiče setve možda neće krenuti knjiškim datumom, ali ćemo za ovaj veliki posao takođe imati dovoljno vlage. U plasteničkoj proizvodnji prizemni mraz nije naneo velike štete, jer povrtari imaju iskustva sa prolećnim minusom. Nas generalno muče problemi višeg ranga.
Kako su pooštrene mere zaštite i ograničeno kretanje starijima od 65 godina, odnosno 70 godina proveravamo sa gledišta naše teme poljoprivrede, kakvo je stanje i da li se poštuju odluke. U prigradskoj poljoprivrednoj apoteci „Zemljak“ u Kraljevu, nema uobičajene gužve za ovo doba godine, s obzirom da se primiče setva i da se rade prvi tretmani voća. Ovde su odlično snabdeveni, čak i u pogledu đubriva gde vlada blagi defecit. U ovoj apoteci su preduzete i mere zaštite zaposlenih, kaže Bojan Miletić.
„Prva dva dana je bilo prilagođavanja, sada se zaista poštuju sve mere, od onih kojima nije dozvoljeno kretanje, pa do toga da u objekat mogu biti samo dva kupca. Za sada imamo svega neophopdnog za setvu i sadnju, kao i prve kontigente za zaštitu. Možda će biti malo problema sa đubrivom. Videćemo. Malo je i ovaj sneg sve poremetio. Više padavina ovog tipa imamo u poslednih desetak dana nego tokom cele zime. Naravno da od nas niko na takvo stanje, ne može da utiče. Setva u ovim krajevima uglavnom kreće nakon 15. aprila tako da tek narednih dana očekujemo više kupaca. Prvi tretmani voća su takođe obavljeni. Trenutno se najviše pazari arpadžik i krompir, više za baste”- naglašava Miletić.Slično je i u ostalim poljoprivrednim apotekama. Dakle snabdevenost dobra,
kupovina u naletima. Uglavnom se još uvek čeka. Neki robu naruče telefonom i samo dođu po nju da je preuzmu. Negde je to i najjednostavnije. Dakle radi se…
Od one fame oko gladi nema ni govora. Apotekari kažu i da je solidarnost i dalje prisutna, jer im osim stalnih mušterija dolaze i oni kojima poljoprivreda nije jača strana, te su tako sa spiskom za starije na selu, došli u nabavku. Slika kraljevačke pijace ponajviše zabrinjava u smislu ekonomije, jer njima država
teško da će nadoknaditi buduće gubitke. Na zelenoj i kvantašoj pijaci potpuno je obustavljena prodaja, ne treba ni pominjati da svi koji imaju zakupljen prostor i vrše prodaju na ovoj pijaci, žive upravo od nje. Na kraljevačkoj pijaci, neće biti ni prodaje žive stoke do daljnjeg, a shodno malom prometu biće dovedena u pitanje i likvidnost ovog preduzeća, koje opet zavisi od pijačarine i zakupa. U sklopu JKP Pijace ne rade više ni manji objekti, ali ni mlečna pijaca, ni pijaca za prodaju jaja. Odluku o prestanku rada Pijace u Kraljevu doneo je krizni štab na elektronskoj sednici 30. marta.
Na selu uobičajeni poslovi. Početak marta su obeležili radovi u malinjacima i voćnjacima, koji dominiraju ovim krajevima. Kod Slobodana Stajića, rezidba završena i to samo nekilo dana pre proglašenja vanrednog stanja. Ovaj momak ima proizvodnju voća na 6 hektara, ali i desetak krava. Posao na selu ne može da čeka. Organizuje se tako da pomogne i rođacima u Kačulicama, jer su stariji.
„Šta da kažem vanredno i kod nas. Samo kod nas ako ne uradimo nema ni za nas ni za narod. Rezidbu sam morao da platim oko 2 hiljade evra. Prvi tretmani urađeni pre prvog snega. Imam hektar kajsije, bojim se da nakon i ovog aprilskog snega i mraza kajsija može biti u Srbiji samo na slikama. Spremam se i za setvu kukuruza. Ako ne posejem, šta da nahrani stoku. Zaliha u ovim krajevima malo ko ima. Koncenrtai takođe nisu jeftini. Vidi ništa nije više jeftino, ali život je najsuplji“, naočito će Bobo kako ga u kraju zovu.
Milan Novaković iz Žiče poseduje 3 hektara pod organskom polkom. Veliki posao jer sve mora pod konac ukoliko želi da ima neku dobit. Cena više i nije toliko aktuelna, već svi novonastali problemi. Mada shodno lošim rezultaima u Čileu, možda nam se ova sezona nasmeši u cenovnom skoru.
„Mi bukvalno radimo cele godine, jer treba sve pripremiti na vreme. Nama su poslednjih godina veliki problem uz cenu i vremenske neprilike. Od 2017. godine
imamo konstantno kišu u berbi, prve dve nedelje su nam potpuno izguljene, nakon
toga ulazimo uglavnom u visoke temperature, koje takođe ne odgovaraju plodu maline. Izdaci su ogromni. Moja porodica živi od ovoga. Mi smo jesenas izvukli 70 prikolica stajnjaka. Isti posao uz kosidbu maline radimo i sada, tu je friziranje. Za sada ne angažujemo nikoga, porodično radimo, tako da nema kontakta sa ljudstvom sa strane.Poduži je spisak svih obaveza, a cilj neizvestan. Ne znamo koliko će ovo stanje porajati. Mi do berbe imamo još vremena .Tada će biti problem, jer koga angažovati da bere tri hektara! Videćemo, nezahvalno je bilo šta reći, ovo ne možemo zaustaviti ni molbom, ni pregovorima.
Ceo svet je u problemu“ kaže ovaj vrstan malinar.
Prvi koji će biti na udaru novonastalog stanja su proizvođači rasada. Prvi živ novac u sezoni. Ova godina je za 20% skuplja u proizvodnom smislu, tako da je u startu dovedena u pitanje i sama isplativost. Ukoliko bude daljeg ograničavanja kretanja (u vreme pisanja ovog teksta policijski čas je trajao od 17-05) i kućne prodaje postoje dva scenarija. Jedan je totalno propadanje, drugi sopstvena dalja proizvodnja i nova ulaganja. Mila Milovanović iz Žiče, bavi se skoro dve decenije ovim poslom. Kako su ulaganja veća, a prodaja neizvesna, planira da plastenike, ali i parcelu na otvorenom zasnuje iz sopstvenog rasada.
„Ovo je zaista vanredno. Čak i da se nije desila ovakva situacija, ja zaista nisam imala nameru da izuzetno kvalitetan rasad prodajem u bescenje, tako da ću deo proizvodnje sigurno ostaviti ovde u plastenicima, a deo na otvorenom u polju. Da li ću papriku i pradajz kasnije prodavati kao poluproizvod ili prerađivati u ajvar ili nešto drugo, videćemo. Sneg je pomerio malo sadnju, ali za desetak dana mi ćemo sigurno morati da krenemo sa prodajom. Zaista ne znam šta da očekujem, ovo je moj posao i moja plata. Ipak najvažnije da smo svi dobro. Za drugo kada dođe vreme“ iskreno će Mila.
U seoskom područja, stariji se uglavnom naslanjaju na svoje mlađe ukućane. Rosići u Čukojevcu sto grla na farmi. Domaćin gazdinstva Ljubiša Rosić kaže biće teško. Primiče se i setva. Za mesec dana možda i prvi otkosi sena. Stočarstvo je poslednjih desetak godina opadajuće. Za sada farma redovno funkcioniše, kao i otkup mleka. Cena je kaže i dalje mizerna, ali šta je tu je.
„Vidi kako, radimo kao i do sada. Treba nahraniti sto duša, sto krava, stoka ne može da čeka. Glad ne bira zakon. Nema odmora. Radili smo i pod bombama kad je bio onaj nesretni rat 1999. godine, a kamoli sad! Ja imam petoro unučadi. Vidi, oni mi svako jutro snaga i radost. Moram da pomenem i moju snaju, malo je takvih danas. Da nije nje ne bi bilo ni ove farme. Ja sam već nanizao godine. Nije sad vreme, imamo bih ja što šta da kažem. Trebao bi ovaj seljak malo više da se poštuje“ iskustveno će najstariji domaćin u našoj priči.
I zaista bi drug seljak, sa velikim „S“ u pozitivnom smislu trebao da se poštuje. Sve naše pogube, preživesmo zahvaljujući selu. Džaba belosvetskim moćnicima
zlatne poluge, nafta, moćne bombe, crveni telefoni i demonstracija moći. Moć je, kada imaš narod koji će da preživi i poživi. Neki se sada vraćaju selu, kamo sreće da su svaki vikend došli da se rekreiraju uz bašte ili berbu, umesto skupih teretana i fitness napitaka sumnjivog porekla. Saberite nekada te stavke, izvedite decu na selo. Bilo bi lepo da uživo upoznaju rođake, ali i životinje, koje su im bliske samo na slici ili Zoo vrtu!
Statistika u pogledu žrtava za sada ne ohrabruje, ni ona na svetskom a ni ova našem prostoru. Ono što je sigurno nemerljivo jesu ljudi. Zato budite… „dragi“
voćari, stočari, povrtari, cvećari, pčelari i svi vi koji se bavite poljoprivredom, budite OPREZNI! Oprezniji, više nego ikada pre. Nadam se da u vaše krajeve neće stići bolest. Vi ste bili i ostali najzdraviji deo društva. Preživeli smo mi Turke, Bugare, Švabe, dva puta… Nato bombardovanje… Radio i hranio ovu Srbiju
drug seljak i opet će. Biće hrane, za nas i za druge, nismo mi nikada bili ni cicije! Ljudski je praštati, ali i ne zaboraviti.Da ste nam živi i zdravi!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Od početka rada elektronske prijave za dobijanje dozvole za kretanje poljoprivrednika tokom policijskog časa do sada je odobreno ukupno 47.458 zahteva, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.Za agromere odobrena su 36.642 zahteva, a za stočarstvo i pčelarstvo 10.816 zahteva.

Od 22. marta, kada su sa radom pocele platforme za dobijanje dozvola za obavljanje neophodnih poslova iz oblasti ratarstva, voćarstva, povrtarstva, stočarstva i pčelarstva, ukupna posećenost je bila gotovo sedam miliona.

Samo u poslednjih 24 sata bilo je više od 150.000 poseta.

Zabeleženi su i brojni slučajevi napada zlonamernih korisnika interneta na platforme.

Uprkos tome IT tim Ministarstva poljoprivrede sa tehničkom podrškom vladine Kancelarije za informacione tehnologije i e-Upravu, do sada nije imao ozbiljnijih problema i platforme ni u jednom trenutku nisu prestale sa radom, niti su podaci bili ugroženi, navode u ministarstvu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/dozvole-poloprivrednicima-se-izdaju-bez-problema-16-04-2020

Privatna preduzeći moći će od ponedeljka da konkurišu za jeftine kredite, a ukupna suma novca za koju država garantuje iznosi dve milijarde evra, saopštio je danas ministar finansija Siniša Mali nakon sastanka tima za implementaciju ekonomskih mera za podršku privredi tokom pandemije korona virusa.

Na sastanku tima doneta je odluka o podršci poljoprivrednim gazdinstvima kojima će biti omogućeno da dobiju dodatnih 2,6 milijardi dinara podrške preko Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede. Obe odluke koje su danas donete biće prosleđene Vladi Srbije koja će ih sutra usvojiti."Dve važne odluke smo doneli, odluke koje smo i obećali da ćemo doneti tokom ove nedelje, a to je usvajanje uredbe o primeni garancijske šeme sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra", rekao je Mali.

Poslednjih par dana, kaže, ekonomski štab je na ovim uredbama radio zajedno sa Narodnom bankom Srbije i poslovnim bankama.

Prva uredba, koja se odnosi na sredstva namenjena preduzećima, sutra će se naći na sednici Vlade Srbije i već od ponedeljka se kreće u njenu implementaciju.

"To znači da će preduzećima u privatnom sektoru na raspolaganju biti jeftini krediti u ukupnom iznosu od dve milijarde evra za koje garantuje Srbija već od ponedeljka", rekao je Mali.Druga uredba koja je danas doneta i sutra ide na usvajanje na Vladu Srbije je Uredba o podršci poljoprivrednim gazdinstvima. Reč je o dodatnih 2,6 milijardi dinara koje idu preko Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.

Ekonomske mere se primenjuju na ona poljoprivredna gazdinstva koja vode knjige, odnosno za ona gazdinstva koja rade kao preduzetnici.

"Imate veliki broj individualnih poljoprivrednih proizvođača koji nisu preduzeća, upravo se ove mere, 2,6 milijardi dinara, odnose na njih".Na ovaj način, kaže Mali, potpuno je završen pravni okvir koji je vezan za implementaciju svih najavljenih ekonomskih mera države za privredu, a koje su "teške" više od 600 milijardi dinara.

Podseća da su prošle nedelje donete uredbe za odlaganje poreza i doprinosa, uredba koja se odnosi na direktnu novčanu pomoć i isplatu minimalca privrednicima kao onu koja se odnosi na isplatu 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/firmama-jeftini-krediti-od-ponedeljka-poljoprivrednim-gazdinstvima-26-milijarde/dplvdec

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31