Njive su sve gotove da se krene u posao ali dok se zemlja ne ugreje poljoprivrednici vode brigu, da li će se moći kretati i posle 17 časova.

Malo je njih tačno upućeno u to, da se uz radnu dozvolu i dokaz da su aktivno registrovano gazdinstvo može kretati do 20 časova, pa i danas kada je zabranjeno kretanje od 13 časova do ponedeljka u 5 časova izjutra, piše Dnevnik. Zemljoradnici zahteve o dozvoli kretanja treba da upute E-poštom Ministarstvu poljoprivrede i popune obazac sa navednim ličnim podacima, kao i da napišu broj gazdinstva, ističe iz Agrarnog savaza Srbije Nenad Manić.

"Nakon toga ministarstvo zahtev prosleđuje mesnoj staniici policije koja izdaje dozvolu za kretanje posle 17 časova", navodi Manić i skreće pažnju da na to, da na dozvolu ne treba dugo čekati. Isto pravilo, kaže, važi i za radnu snagu potrebnu na njivama. I za njih nosilac gazdinstva od policije dobija odobrenje.

Poljoprivrednik iz Gospođinca Dušan Petrović kazao je da je tek nedavno saznao za tu mogćnost.

"Treba da posejem luk na 30 hektara, pošto tako veliki posao ne mogu da uradim sam , čuo sam i proverio da treba da se javim Ministarstvu poljprivrede . Pošto su mi se ćerka i zet vratili iz inostranstva i hoće da se sa mnom bave povrtarstvom umesto mene su ispunii obrazac na kompjuteru, jer se ja ne snalazim u tome", naveo je Petrović i kazao da je tražio dozvole i za 30 sezonskih radnika, pa je sada u iščkivanju da uzme radnu dozvolu za kretanje i posle 17 časova, za njega i radnike.Na sajtu Mnistarstva poljoprivrede objavljeno je obaveštenje namenjemo i za voćare, povrtare i stočare, da za kretanje danas posle 13 časova do 5 sati u ponedeljak odnosno od 17 časova do 5 časova, treba da podnesu zahteve Sektoru za poljoprivrede inspkcije odnosno Upravi za zaštitu bilja.

Skrenuta je pažnja na to, da obavezno popune sva polja u obrazcu. Isto važi i za pčelare.

Po rečima poljoprivrednika iz Кovina Jadrana Anđelkovića , ratari su imali sastanak sa predstanicima opštine kada im je saopšteno da ih policija neće kažnjavati ako ih zatekne napolju do 20 časova i imaju kod sebe uvrernje da su aktivno poljoprivredno gazdinstvo "Ali samo do 20 časova , pod uslovom da smo u traktorima, ali za vožnju u putničkim automobilima neće imati obzira", naglasio je Anđelković.

Po njegovim rečima u ozbiljnim problemima mogu da se nađu poljoprivrednici stariji od 65 i 70 godina, ukoliko nemaju mlađe članove porodice koji znaju da obave setvu. "Moj otac je kod kuće nigde ne izlazi, ali sam ja tu da odem na njivu i uradim posao", kaže on."Bilo je reči, pre nedelju dana, da ćemo moći ostajati duže na njivama ali se o tome sada ne priča, već poljoprivrednicima sugeršie da se drže dozvole kretanja kao što to važi i za druge građane", kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Кiš.

"Uglavnom idemo letnjim putevima, i ne vidimo ljude,već u daljini trakotre,pa nema međusobnih kontakata, osim što na putevima susrećemo srne, zečeve i fazane", kaže Кiš i dodaje da nije čuo da su, bar za sada, zemljoradnici imali problema ako su se duže zadržavali od 17 časova na oranicama.

Ali, Кiš ističe, da je tako bilo, da sada predstoji pravi posao, kada će oranice biti punije poljoprivrednika.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=04&nav_id=1672454

A, evo i kako do dozvole za kretanje:

U slučaju obavljanja neophodnih poslova iz oblasti stočarstva tokom perioda zabrane kretanja (radnim danima od 17:00-05:00 časova, vikendom – od subote u 13:00 časova do ponedeljka u 05:00 časova), svaki poljoprivredni proizvođač je dužan da podnese zahtev za odobrenje kretanja Sektoru za poljoprivrednu inspekciju.

Internet adresa za podnošenje elektronskog zahteva za odobrenje kretanja za poljoprivredne proizvođače iz oblasti stočarstva je : http://stocarstvo.registar-uzb.rs/

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je omogućilo poljoprivrednicima da sa bilo kog računara ili prenosivog uređaja podnesu zahtev za odobrenje kretanja. Dozvola kretanja će važiti samo za navedeni dan u periodu od 17:00 do 05:00 časova, odnosno vikendom – od subote u 13:00 časova do ponedeljka u 05:00 časova. Rok za odgovor na podneti zahtev je do 48 časova od prijema poruke.

U navedenoj elektronskoj prijavi, neophodno je popuniti sva obavezna polja u cilju dobijanja dozvole za kretanje sa ciljem sprovođenja poslova u stočarstvu (muža domaćih životinja i radovi na pčelinjaku).

Svako lice koje bude dobilo dozvolu za rad tokom zabrane kretanja biće obavezno da tokom kretanja sa sobom ima i potvrdu, čiji obrazac možete preuzeti – ovde.

Spisak telefona na koje se možete dodatno informisati: 064/80-55-782, 064/81-88-767, 064/81-88-795, 064/81-88-778, 065/41-55-906, 064/82-35-675, 064/81-88-794, 011/260-79-60 i 011/260-79-61

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/kako-do-dozvole-za-kretanje-uputstvo-za-vlasnike-stoke-i-pcelare/

U plastenicima Janoša Balinta iz Mihajlova za desetak dana dospeće rasadi paradajza, paprike, patlidžana i celera. Rasad je u odličnom stanju, ali Janoša brine kako će ga prodati.

- Ovako nešto nikada nismo doživeli i stvarno sam zabrinut. Za desetak dana trebalo bi da počnemo intenzivnu prodaju rasada na pijacama a, uz nadu da će pijace biti otvorene, pitanje je koliko će biti kupaca. Jer, naše mušterije su uglavnom penzioneri, a onda i oni mlađi koji su sadili povrće na vikendicama van grada, što je sada sve neizvodljivo. Najviše sam, na primer, rasada prodavao na vašaru u Bašaidu, a sada nema ni vašara. Uložili smo mnogo, radili mnogo, a pitanje je kako će se završiti. Spreman sam da rasad nosim i na kućnu adresu, samo ako bude interesovanja. Nadamo se svi da će se krajem aprila situacija popraviti. Mi smo u stanju da do tog vremena održimo rasad - kaže Janoš Balint.

Janoš u plastenicima ima i rotkvice koje bi trebalo da dospeju za katolički Uskrs. NJegova koleginica sa pijace, kaže Janoš, ima 4.000 komada zelene salate koju jako teško može da proda.

- Mušterija je malo, a salata ne može dugo da stoji. Stvarno je teško - ističe Balint.

U preduzeću „Carska bašta“ iz Mužlje uskoro bi trebalo da počne rasađivanje crvene paprike na 12 hektara. Na jednom hektaru treba da se rasade kornišoni. To je ugovorena proizvodnja. Sve ostalo ide svojim tokom.

- Za povrtare sada počinju udarni poslovi. Živimo od proizvodnje i isporuke naših proizvoda velikim lancima. Pooštrili smo mere zaštite na svakom radnom mestu, slušamo sve preporuke i nadamo se najboljem. Jer, od naše proizvodnje ne zavisi samo naša firma i zaposleni nego i snabdevanje građanstva - ističe Đula Madaras, iz „Carske bašte“.

Radovi su u punom jeku i u plastenicima poljoprivrednog gazdinstva Balanji iz Lukinog Sela, koje se bavi proizvodnjom organskog povrća.

- U plastenicima su nam dospeli mladi beli i crni luk, spanać, rotkvice... Za desetak dana će i mladi krompir. Naše povrće prodajemo i dalje tri puta nedeljno na novobeogradskoj pijaci, a starim mušterijama nosimo i na kućni prag. Spremni smo i za kućnu dostavu u Zrenjaninu – navodi Šandor Balanji.

Povrtari se nadaju da će se situacija u dogledno vreme stabilizovati i da će u zelenim plodovima povrća naši građani moći da uživaju i prethodnih godina.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/dospeva-rasad-ali-kako-ga-prodati-28-03-2020 

Našim poljoprivrednicima ove godine na raspolaganju je gotovo 58 miliona evra iz IPARD fondova. Može da se konkuriše za nove traktore, skladišta, plastenike, farme i voćnjake a očekuje se da će proizvođači sve više konkurisati za sredstva koja će ulagati u preradu svojih proizvoda, rekao je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

IPARD fondovi su zajednička sredstva Evropske unije i sredstava iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 225 miliona evra za programske cikluse od četiri godine, objasnio je ministar Nedimović."Jako je važno reći da smo mi sedam-osam godina pričali o tom programu a 2017. godine smo dobili akreditaciju i stavili u fokus da ta sredstva mogu da se koriste. Mi smo već imali oko sedam poziva i 70 odsto sredstava je već usmereno prema poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Nedimović.

Neka sredstva su već isplaćena a neki zahtevi se obrađuju.

"Najveće interesovanje je ubedljivo bilo za traktore ali ja očekujem da će sve više interesovanja biti za preradu", rekao je ministar poljoprivrede.

Ove godine nas očekuje pet poziva i oko 58 miliona evra sredstava, a ministar ističe da ljudi dobijaju iz ovih fondova 65 odsto bespovratnih sredstava. Njihovo je da ulože ostalih 35 odsto sredstava bez obzira da li je reč o traktoru ili nekoj drugoj mehnizacija.

"Primera radi, jedan čovek je kupio tresač za višnje čime je uštedeo znatna sredstva koja bi inače uložio u berače kojih nema dovoljno a samim tim su i skupi. Ceo smisao IPARD fondova je da se pojeftini poljoprivredna proizvodnja kako bi veći profit ostajao proizvođačima", istakao je Nedimović.

Jedan poziv je već u toku i odnosi se na preradu, pre svega, voća, povrća, mesa i mleka koji traje do kraja februara. Ove godine biće i jedan poziv koji do sada nismo imali, a odnosi se na ruralni turizam, biće aktuelan u aprilu i za to će biti opredeljeno oko 10 miliona evra.

"To je za one koji se bave poljoprivredom a žele da svoju hranu plasiraju turistima kao i srpsko vino i rakiju. Sredstva će moći da opredele za adaptaciju objekata i za sve ono što je infrastruktura potrebna da turisti dođu. Ovo je veoma važno i za istočnu i za zapadnu Srbiju gde ima manje stanovništva i manje poljoprivrednih površina kako bi na taj način poljoprivrednici upotpunili svoj budžet", rekao je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3841440/ove-godine-pet-poziva-poljoprivrednicima-da-konkurisu-za-sredstva-iz-ipard-fondova.html

U Kongresnom centru ’Srbija’ na Zlatiboru počelo je 54. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 46. Simpozijum poljoprivredne tehnike.Pozdravljajući 1.300 učesnika iz zemlje i inostranstva, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Svetlana Balešević Tubić rekla je da je ta kuća skromno započela svoj rad 1938. godine kao istraživačka stanica a da je danas sa više od 100 doktora nauka Institut od nacionalnog značaja.

– Institut za ratarstvo i povrtartvo radi na oplemenjivanju biljaka, razvoju novih tehnologija i njihovom transferu ka proizvođačima. Krajnji cilj našeg rada je obezbeđivanje sigurnosti u proizvodnje hrane u Srbiji – rekla je Svetlana Balešević Tubić.

Ona je dodala da naučnici ove kuće rade na stvaranju sorti i hibrida otpornih na klimatske promene uz unapređenje nutritivnih svojstava.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nedeljko Tica rekao je da je poljoprivreda kod nas pred brojnim izazovima: klimatskim promenama, obebeđivanju kvalitetne proizvodnje semena, uvođenjem digitalne poljoprivrede, važnosti očuvanja resursa poput zemljišta i vode i postizanja profitabilnosti u toj proizvodnji.Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je tradicionalno Savetovanje agronoma i poljoprivrednika na Zlatiboru najznačajni skup tog tipa u našoj zemlji i pri tom naglasio značaj proizvodnje kvalitetnog semena.

– Od semena sve počinje i od njega zavisi prehrambena sigurnost zemlje. Međutim, prema informaciji iz Semenarske asocijacije Srbije, u proizvodnji pšenice i soje upotrebljava se samo 40% deklarisanog semena, što je poražavajuće.

Radojević je podsetio poljoprivrednike da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu 18. januara raspisao prve konkurse za dodelu bespovratnog novca za poljoprivrednike i da nove konkurse mogu da očekuju početkom februara. A za pomoć poljoprivrednicima ove godine u okviru pokrajinskog budžeta izdvojeno je 7,8 milijardi dinara.

Otvarajući savetovanje na Zlatiboru pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović istakao je da je donošenjem Zakona o nauci i istraživanjima započeta celokupna reforma nauke. Kako je naglasio, na ovaj način je preko Fonda za nauku institucionalno rešeno finansiranje ove oblasti. Rekao je da će krajem februara biti raspisan poziv u sklopu programa Ideje a potom do kraja godine i program Razvoj.

Na Savetovanju na Zlatiboru najviše je poljoprivrednika. Među njima je i Radojka Drpić iz Kule. Njeno gazdinstvo proizvodi pšenicu, suncokret, soju i kukuruz, a imaju i farmu svinja.– Došli smo da saznamo više o razmerama i uticajima klimatskih promena, da vidimo šta je novo u ponudi sorti i hibrida, ali i pesticida. Ima ovde odličnih stručnjaka. Sve najvažnije saznamo ovde na Zlatiboru.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo poslednjih godina učestvuje u mnogim međunarodnim projekatima iz grupe Horizon 2020, FP7, IPA i Cost. U ovoj godini Institut će organizovati dva velika međunarodna skupa posvećena suncokretu i soji, a sledeće godine i krmnom bilju.

Inače, stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za više od osam decenija rada stvorili su 1.350 sorti i hibrida od kojih je 1.100 priznato u 30 država.

Izvor:https://www.agrotv.net/vesti/na-zlatiboru-pocelo-savetovanje-agronoma-i-poljoprivrednika/

Prema Programu rada Fonda za razvoj poljoprivrede u Pirotu poslednjih nekoliko godina redovno se organizuju stručne ekskurzije za poljoprivrednike, korisnike subvencija Fonda. Ove godine pirotski poljoprivrednici obišli su Bugarsku, Tursku i Grčku. Na devetodnevnoj Stručnoj ekskurziji učetvovalo je četrdesetak pirotskih poljoprivrednika koji su posetili svoje kolege u Plovdivu, Istambulu, Bursi i Lagandasu.

Slavica Mijatov, koja na svojoj farmi ima oko pedesetak visoko mlečnih krava, kaže da je izuzetno zadovoljna stručnom ekskurzijom. Iskustva su drgaocena jer su pirotski poljoprivrednici mogli da se upoznaju sa svremenim načinima rada u stočartsvu, voćarstvu i pčelarsrtvu.Ono što je posebno oduševilo pirotske stočare jesu savremene farme i vrhunska oprema. Sve odiše visokom higijenom i poljoprivrednici imaju svoj krajnji proizvod. Takođe i subvencije države su veoma praktične i povoljne.Zadrugarstvo u Srbiji je praktično zamrlo. Prema rečima Slavice Mijatov turski poljoprivrednici izuzetno veliku pažnju posvećuju zadrugarstvu i na takav način uspešnije ostvaruju svoje ciljeve.

Izvor:https://www.plusonline.rs/iskustva-sa-stru-nih-ekskurzija-poljoprivrednika-su-dragocena-ali-kako-ih-primeniti-u-doma-im-uslovima-rada

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da vlada već neko vreme, sa ekspertima iz Svetske banke, radi na rešavanju problema penzijskog i invalidskog osiguranja za poljoprivrednike i dodala da bi taj problem mogao biti rešen sledeće godine.

"Po informacijama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, imamo prve obrise modela kako bi to mogli da uradimo, i po ovoj dinamici, to bi mogli da završimo u trećem kvartalu 2020. godine", rekla je Brnabićeva u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje narodnog poslanika Saveza vojvođanskih Mađara Arpada Fremonta kada će biti rešen problem penzijskog i invalidskog osiguranja za poljoprivredne proizvođače.

Ona je navela da će se raditi i na rešavanju decenijskih dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruju poljoprivredna gazdinstva.

"Trenutan dug je dve milijarde evra tako da ćemo značajna sredstva morati da uložimo u ovo zato što je ovo problem koji traje još od 1986. godine. Rešavamo nešto što je decenijama problem koji se samo nagomilavao, ali je realno da to tokom 2020. godine i završimo", dodala je Brnabićeva.

Navela je da sadašnja vlast uvodi red u oblast poljoprivrede, da je dosta urađeno, ali da još ima posla.

"Mi uvodimo red u ovu oblast u kojoj ranije nikakvog reda nije bilo, poljoprivrednici su bili prepušteni sami sebi u neuređenom sistemu", rekla je premijerka.

Podsetila je da je prvi put uvedeno pravo na porodiljsko za žene u poljoprivredi, što je, kako je ocenila, izuzetno važno jer to pokazuje da će se sadašnja vlast i ubuduće truditi da uređuje oblast poljoprivrede i poljoprivrednim proizvođačima obezbedi bolje uslove za život.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/brnabic-resavamo-probleme-pio-za-poloprivrednike-26-12-2019

Poljoprivrednici Jagodine i naredne, 2020. godine, biće oslobođeni poreza na poljoprivredno i šumskog zemljište, odlučilo je danas Gradsko veće.Poreza će biti oslobođeno i "građevinsko zemljište koje se koristi za gajenje biljaka, sadnog materijala i u druge poljoprivredne svrhe, na parcelama većim od deset ari", stoji u odluci Gradskog veća, koju je potpisao, predsednik Ratko Stevanović.

Ovakvu odluku Gradsko veće je donelo i predložilo na usvajanje Skupštini grada, "zbog teške ekonomske situacije i stvaranja boljih uslova za razvoj poljoprivrede".

Gradsko veće smatra "opravdanim određivanje poreske stope od nula odsto, zbog čega ovo zemljište neće biti oporezivo u 2020. godine".

Odbornioci Skupštine grada o ovoj odluci Gradskog veća raspravljaće na sednici 27.novembra.

Jagodina ima 6.358 domaćinstava, prema poslednjem popisu poljoprivrede, koji obrađuju 18.790 hektara zemljišta.

Poljoprivrednici Jagodine, ovaj porez ne plaćaju 12 godina a oslobođeni su "u cilju prevazilaženja ekonomske krize i pomoći poljoprivredi grada da ublaži posledice krize u ovoj grani delatnosti".

Gradsko veće je donelo odluku, i da poreska stopa na imovinu 2020. godine, bude kao i 2019. godine, do 0,4 odsto za poreske obaveznike koji vode poslovne knjige i do 0,4 odsto na obaveznike koji ne vode poslovne knjige.

Ove poreske stope su "u okviru poreskih stopa definisanih Zakonom o porezima na imovinu", stoji u obrazloženju Odluke.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednici-u-jagodini-oslobodeni-poreza-na-sume-i-oranice-23-11-2019

Novopazarski poljoprivrednici dobili su danas mehanizaciju za ratarstvo i povrtarstvo čime će sadnja ali i branje biti unapređeni i olakšani. Ovu opremu obezbedila ja Međuopštinska Unija poljoprivrednih proizvodjača iz budzeta Grada predvidjeno za poljoprivredu u 2019.godini.

“Ovo je četvrta tranša mehanizacije u ovoj godini. Danas su dobili sadilice za kupus i kukuruz, mašine za branje krompira i posipanje đubriva. Sledece godine će budžet za poljoprivredu biti povećan za 20 odsto pa ćemo nastaviti da pomažemo ovim vrednim ljudoma” – rekao je pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović.

Poljoprivrednici su zadovoljni savremenom mehanizacijom ali ih svim ostalim što su ove godine dobili najavljujući nove projekte za narednu 2020.godinu.

Vrednost mašina koje su danas podeljene iznosi preko 2,5 miliona dinara.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/11/21/poljoprivrednici-dobili-novu-mehanizaciju-2/65648

Institut za krmno bilje Kruševac, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, realizuje projekat melioracije livada i pašnjaka na teritoriji Stare planine koji obuhvata Pirot, Dimitrovgrad i Knjaževac.

Dr Zoran Lugić, direktor Instituta za krmno bilje Kruševac, kaže da se projekat odnosi na proučavanje zemljišta sa ciljem očuvanja i efikasnijeg korišćenja, odnosno poboljšanja kvaliteta stočne hrane i unapređenja poljoprivredne proizvodnje.U saradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom u Pirotu u projekat su uključena 33 poljoprivredna proizvođača kojima je ovom prilikom podeljen repromaterijal.

Dr Lugić ističe da im, u zavisnosti od parcela, dodeljuju odgovarajuće seme, fosforna mineralna đubriva i sredstva za smanjenje kiselosti zemljišta, odnosno kreč. Mimica Kostić Đorđević iz Poljoprivredne službe u Pirotu kaže da je projekat u saradnji sa Institutom u Kruševcu realizovan i pre dve godine. Ovoga puta uključena su 33 proizvođača, a planira se i nastavak ovog projekta.Prema rečima Mimice Kostić Đorđević pirotski kraj je odlično područje za poljoprivredu i stočarstvo i nastoje da zajedničkim stagama daju poljoprivrednicima svesrdnu pomoć i znanje koje im je potrebno.

Vrednost projekta je oko četiri miliona dinara i traje do kraja godine.

Izvor:http://www.plusonline.rs/pirotskim-poljoprivrednicima-pomoc-u-repromaterijalu-za-unapredenje-proizvodnje/

Valjevski i vranjanski poljoprivrednici, njih 40, nalaze se u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti, gde je postavka agrarnog razvoja. Inače, danas u sektoru poljoprivrede u Mađarskoj je zaposleno 4,8 odsto stanovništva.

U Poljskoj ih je dočekao vlasnik jednog od najvećih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Vroclav. Jozef Bialka na 275 hektara gaji malinu, ribizlu, šljivu, kruške, jabuke. U sezoni zapošljava 70 radnika.

„Gazdinstavo koje smo posetili nije orijentisano samo na jednu voćnu kulturu što je slično kao kod nas. Naš domaćin proizvede velike količine voća i verovatno je tu veća zarada. U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati“, preneo nam je svoje utiske poljoprivrednik Aleksandar Vuković, koji je prvi put otišao na ovakvo jedno putovanje.

Posebna atrakcija bila je poseta rudniku soli iz 13. veka “Velička”, nedaleko od Krakova. Rudnik je zatvoren 1996. godine jer više nije bilo ekonomskog interesa za eksploataciju soli.

„Poljska je jedan od najvećih proizvođača bobičastog voća i to je bio jedan od razloga za posetu ovoj zemlji. Želeli smo da naši poljoprivrednici iz prve ruke od svojih kolega čuju kako uspevaju da budu konkurentni na tržištu i da uz to postignu dobru cenu za svoje proizvode. Pored informacija o podsticajima koje dobijaju tamošnji poljoprivrednici, našim proizvođačima bitno je da saznaju koje oni tehnologije koriste u proizvodnji“, kaže Bojan Bošković, direktor Javnog preduzeća “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Ovo studijsko putovanje organizovao je grad Valjevo u okviru Programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji realizuje preduzeće “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Izvor:https://patak.co.rs/poljoprivrednici-u-poseti-madjarskoj-i-poljskoj/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30