ručenjem još 100 ugovora, okončana je ovogodišnja podela podsticajnih sredstava za poljoprivrednike u opštini Medveđa, za šta je izdvojeno 15 miliona dinara, 5 više nego prošle godine, saopšteno je iz kabineta predsednika lokalne samouprave.

Podsticajna sredstva dodelejena su za kupvinu mehanizacije i opreme za poljoprivredu, a ugovori potpisani sali Skupštine opštine Medveđa, gde je predsednik Nebojša Arsić kazao da su programom definisana prioritetna područja delovanja i teritorijalne specifičnosti i potrebe.„Vodili smo računa o pravilnoj raspodeli sredstava u čemu smo i prilično uspeli, što se i vidi kroz broj podnetih zahteva za podsticaje. Isplata sredstava vrši se po redosledu podnošenja zahteva tako da je sada treća, poslednja tranša isplate za meru investicije u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstva u iznosu od 3.334.150 dinara, odnosno, za vas 100. od ukupno 244. korisnika-domaćinstva, koja su podnela zahtev za podsticaje. Potrudićemo se da i naredne godine, isplate i potpisivanje ugovora budu isplaćena u što kraćem periodu i nadam se u većem iznosu podsticaja po korisniku”, istakao je predsednik Arsić.On je istovremeno pozvao sve građane da uzmu učešće u kreiranju budžeta za 2020. godinu, čime bi se realnije sagledale potrebe svih meštana opštine Medveđa.

Izvor:https://jugmedia.rs/poljoprivrednici-u-medvedji-dobili-15-miliona-od-opstine/

Ove godine opština Priboj obezbedila je 62 km creva za navodnjavanje a za tu namenu izdvojila je iz budžeta dva miliona dinara. Na ovaj način pomoćiće svojim građanima kojima je poljoprivreda glavno ili dopunsko zanimanje. Pošto gotovo ni jedna grana poljoprivrede ne može bez vode, pogotovu voćarstva i povrtarstva, lokalna samouprava ovim gestom nastoji da bar delom pomogne rešavanje potrebe za vodom kada je navodnjavanje u pitanju.Tako već petu godinu za redom opština Priboj obezbeđuje besplatnu količinu creva za vodu shodno finansijskim mogućnostima i planskim aktima i srazmerno iskazanim potrebama građana kako bi se mogli zadovoljiti interesi sve većeg broja žitelja pribojskih sela. Naravno opština ne može obezbediti svu potrebnu dužinu creva kada su pitanju duži vodovi, ali onda se tu građani udružuju i na taj način rešavaju i svoj i problem svojih komšija.

„Od ukupne količine nabavljenih creva, 30 km je od tri četvrti i 20 km od col i po a preostalih 12 km je od jednog cola. Građani treba da budu zadovoljni jer ovo samo naša opština deli, da bi svi dobili stići će još jedna tura. Imao zahteve od 2017. po njima ćemo deliti, oni koji su već dobijali njih ćemo ostaviti za kraj ako ostane. Svi oni koji creva ne budu koristili u prave svrhe, imaće obavezu da ih vrate i biće kažnjeni za to”, rekao je Sveto Vilotić, koordinator za program podele creva za navodnjavanje.Građanima ovo dobro dođe, jer su creva najčešće najveća investicija, a njima preostaje iskopavanje kanala, pravljenje rezervoara ili vodozahvata. Meštani su prezadovoljni nastavkom ove akcije, koja je spletom okolnosti imala pauzu od dve godine.

„Znači mi dosta, dobijam crevo besplatno, imam malinu koju obrađujem i dosta će mi značiti. Iako je kasnilo dve godine opštini se zahvaljujem jer nam je omogućila da ih ipak dobijemo”, kazao je Akif Šuman selo Zabrnjica.Istog mišljenja je i Mileta Janjušević iz sela Plašče koji treba da dovede vodu i za malinu i za stoku i za vrt.

„Hvala im, mi u brdima smo slabi sa vodom a za sve nam treba”, rekao je Mileta.

Inače,u protekle četiri godine kroz ovaj program podeljeno je oko 250 km najkvalitetnijih creva za navodnjavanje.

Izvor:https://ppmedia.rs/pribojski-poljoprivrednici-besplatno-dobili-creva-za-navodnjavanje/

Skoro celokupnu voćarsku proizvodnju osiguravam već, devet godina i budući da od toga živim osiguranje mi je važno da ne bih rizikovao i mogao mirno da spavam, kaže, Vladimir Vuković, iz sela Miličinica kod Valjeva koji se bavi voćarstvom.
Njemu je važno da svoj trud osigura, a nova iskustva mogao je da podeli i nove informacije dobije na radionici u selu Prićević kod Valjeva u organizaciji "Dunav osiguranja" i "Agropresa" .
Vuković je istakao da je voćarsku proizvodnju počeo da osigurava kod Dunav osiguranja pre devet godina, i da je zadovoljan, kao i da, na sreću, do sada nije imao velikih šteta.
Naime, on se bavi proizvodnjom šljive koju suši, a osigurava starije zasade i to, kako kaže, delom na kvalitet, a deo na klasično osiguranje.
Prošle godine, kaže, uspeo je da osuši šest tona šljive i bila je to za njega solidna godina, što se tiče kvaliteta i prinosa.
Ovom prilikom je istako da su od velikog značaja i subvencije koje daje država za osiguranje poljoprivredne proizvodnje.
Koordinator za osiguranje poljoprivrede za region Zapadne Srbije u "Dunav osiguranju" Aleksandar Dragojlović, rekao je da je potrebno sistematičnije raditi na jačanju svesti proizvođača i vlasnika životinja u tom delu Srbije, buduću da je osigurano svega 10 odsto obradivih površina.
Dragojlović je važnom merom ocenio subvencije države za osiguranje 70 odsto proizvodnje u Zlatiborskom, Kolubarskom i Moravičkom okrugu, zahvaljujuchi čemu je, dodaje, ostvareno povećanje osiguranja useva voća, najviše maline, od više od 25 odsto.
U Pričevićima, održava jedna je od najvećih manifestacija, "Ovčarska izložba ", to je bila prilika, dodaje, da Dunav osiguranje podeli više informacija sa svim zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima i prestavi im zašto je važno da osiguraju proizvodnju.
Ukazujući i na to da osiguranje nije velika stavka, on je kao primer naveo da bi za osiguranje 10 ili 11 krava godišnja premija sa dodatnim rizicima iznosila od 1.500 do 2.000 dinara po grlu.
"Ovakve manifetacije, dobra su prilika da se poljoprivrednici o tome infromišu i sa agentima o prodaji osiguranja dogovore najbolji model", rekao je Dragojlović.
Direktor Javnog preduzeća "Agrorazvoj - valjevske doline" Bojan Bošković, rekao je da su na današnjoj manifestaciji predstavljena samo najboja grla iz Kolubarskog okruga.
Govoreći o značaju subvencija, on je rekao da je to veoma velika pomoć za stočare i podsetio da se u tri okruga u Srbiji daju subvencije i do 70 odsto.
Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenovič, rekao je da je taj kraj Srbije poznat po stočarstvu, prevashodno gajenje ovaca i dodao da ova manifetacija prerasta u ozbiljnu i tradicionalnu.
Podsetio je da je Grad Valjevo od 2016. šest puta povećao subvencije za poljoprivredu, kako za stočarstvo, tako i za ostale grane, a da ima i dosta startapova u toj oblasti.
"Naša želja je da svim seoskim sredinama doprinesemo da poljoprivrednici imaju što bolje uslove i da se poboljša kvalitet njihovog života", rekao je gradonačelnik.
Kaže da se nada da će za 2020. godinu subvencije za poljoprivredu premašiti 60 miliona dinara.

Izvor: Agrobiznis magazin

Hoćemo da se poljoprivredni proizvođači više ne nazivaju „seljacima“. Strašno mi smeta kada neki kažu „seljaci“. Poljoprivredni proizvođač je „gospodin poljoprivrednik“. Ako sačuvamo selo sačuvaćemo i grad i one koji žive u gradu. I da ne koristimo selo samo kada je teško, da se onda selo pita, već uvek da se pita“, izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije i Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma, koji je danas obišao radove na putevima pored njiva u najvećem jagodinskom selu Ribaru, gde se postavljaju i toaleti i kupatila sa tuševima pored njiva.

„Nismo došli u najveće jagodinsko selo Ribare da otvaramo toalete i kupatila pored njiva, nego da obiđemo i da vidimo kako su urađeni putevi do njiva i da li su radovi izvršeni kako smo se dogovorili. Toaleti sa kupatilima biće postavljeni na svakih 300 metara pored njiva u svim jagodinskim selima, a ima ih 52. Hoćemo kada gospodin poljoprivrednik dolazi u njivu, kada su vrućine, da može da se istušira. Nasipamo puteve kamenom do svake njive takođe u sva 52 sela i to u prvoj fazi 120 kilometara puteva, odnosno kao od Jagodine do Beograda. Širina puta je 3 metra, sa debljinom od 20 centimetara i sve to finansira grad Jagodina. Ja se nadam da ćemo za godinu i po dana nasipati kamenom sve puteve do njiva na teritoriji grada Jagodine. Bez poljoprivrednika nema života i moramo da vodimo računa o poljoprivrednim proizvođačima“, rekao je Marković.

„Posebno mi je drago kada vidim da se prvi put dešava da poljoprivredni proizvođač dolazi do njive putničkim automobilom. Nekada se nije moglo ni traktorom doći do njive zbog loših puteva. Ovo, najveće jagodinsko selo Ribare, ima gas, vodu, novoizgrađeni dom kulture, osnovnu školu na evropskom nivou, tri terena za male sportove, jedan sportski teren sa veštačkom travom u školskom dvorištu, penzionerski klub, svi se na teritoriji grada Jagodine voze besplatno autobuskim prevozom i naš cilj je da se uslovi života na selu ne razlikuje od onih u gradu. Takođe, poljoprivredni proizvođači u Jagodini imaju besplatne tezge na pijaci, ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište, a grad Jagodina je plaćao kamate za kredite poljoprivrednicima i prvrednicima“, kaže Marković.

„Nikada nisam hteo da prihvatim kada me zovu neki „stručnjaci“ i pitaju da li mogu da okupim poljoprivrednike da im održe predavanje. Ja ih pitam „imate li vi neka sredstva, neke pare da date poljoprivrednim prozivođačima, a ne da im pričate koliko đurbiva ide na hektar zemlje i koliko im nafte treba da bi se obradio jedan hektar. U oktobru idemo u uzvratnu posetu Egiptu, bili su nam ovde političari iz Indije i Nigerije i to su velika tržišta i mi moramo da iskoristimo te nekada prijateljske zemlje, kako bi plasirali naše poljoprivredne proizvode u Afriku i Aziju. Borimo se da se ne uvoze poljoprivredni proizvodi iz država gde su velike subvencije, jer kada na primer uvozimo neki poljoprivredni proizvod iz Holandije gde su velike subvencije, taj proizvod je jeftiniji od našeg domaćeg i tako se pravi direktna konkurencija našim poljoprivrednim proizvođačima. Međutim i država Srbije je počela da daje subvencije svojim poljoprivrednicima i siguran sam da dolaze bolji dani i za poljoprivrednog proizvođača u Srbiji“ , izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije i Skupštine grada Jagodine.

„Privatni automobil sa kojim je ovde došao i koji uvek koristi gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović se po kvalitetu, starosti i ceni ne razlikuje od vaših automobila poljoprivrednih proizvođača. Ja sam došao džipom, ali ja džipove vozim od 1990. godine i nisam prvo postao političar, pa onda kupio automobil i to vi svi znate i u selu Ribaru i u mom Končarevu i svuda u Srbiji. „Ja se zahvaljujem koalicionim partnerima, SPS – u i SNS – u, jer sve odluke donosimo jednoglasno i sve što smo do sada radili bilo je u interesu svih naših građana i tako će biti i u narednom periodu“, istakao je Marković.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/politika/palma-otisao-sa-poljoprivrednicima-u-polje-a-tamo-zatekao-toalet-i-tuseve-sve-je-objasnjeno-jednom-recenicom/253395/vest

U Srbiji se poljoporivredom bave uglavnom stariji od 65 godina kojih je 42,5 odsto, dok je u starosnoj dobi 35 do 44 godine tek 8,7 odsto poljoprivrednika.Anketa Republičkog zavoda za statistiku o strukturi poljoprivrednih domaćinstava je urađena na uzorku od 120.000 domaćinstava u oktobru i novembru prošle godine, sredstvima iz predpristupnih fondova EU i nacionalnog budžeta.

Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava od oko 564.500 porodičnih je približno 563.000, a najviše njih je u Zlatiborskoj oblasti, oko 44.000, a najmanje u Pirotskoj oblasti, oko 8.700. Korisno poljoprivredno zemljište koje se obrađuje iznosi 3.458.000 hektara.Anketa je pokazala da u gazdinstvima ima oko 88.200 goveda, 3.266.000 svinja, 1.800.000 ovaca, 218.000 koza, a najviše je živine - oko 23.000.000 komada, i oko 914.000 košnica.

Radnu snagu gazdinstava čini oko 1.337.000 ljudi, a u mašinskom parku je oko 452.000 traktora i 86 odsto je u upotrebi više od 20 godina. Prosečna parcela po domaćinstvu iznosi 12,7 hektara, a od voćarstva je najviše zastupljena šljiva koja zauzima 40 odsto površina pod voćem.

Prošle godine je 33 odsto gazdinstava navodnjavalo ukupno 4,6 odsto površina, a najviše u Bosilegradu - 97 odsto, Majdanpeku 84 odsto i Surdulici 83 odsto, a voda potiče od podzemnih izvora na gazdinstvu, površinskih i iz vodovoda.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=16&nav_id=1591960

Predstavnici grada Čačka uručili su danas 160 ugovora poljoprivrendicima koji su konkurisali za sredstva kako bi nabavili neohodnu opremu za dalji i lakši rad.Zamenica gradonačelnika Čačka Milica Dačić rekla je da će ovog puta biti utrošeno više od 28 miliona dinara, od ukupno 42 miliona koliko je opredeljeno za podstivajna sredstva u poljoprivredi.

– Sada se sredstva dodeljuju poljoprivrednicima koji su zahteve podneli u maju, a ugovori za zahteve koji su predati u junu, njih 94, naknadno će biti potpisati. Time bi bila iscrpljena sredstva što se tiče podsticaja – objasnila je Dačić.

Prema njenim rečima, ove godine su uručene subvencije za 13 traktora u iznosu od po 500.000 dinara.

– To je mera koju prošle godine nismo imali, a sada smo se ponovo vratili. Zaključeno je i pet ugovora za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, a moram istaći da se radi o dva mlada poljoprivrednika. Dodeli smo po četiri ugovora za protivgradnu mrežu i opremu u hladnjačama – navela je ona.

Budžet za poljoprivredu u ovoj godini je veći od 60 miliona dinara.Dragana Rajić iz Ježevice dobila je sredstva za nabavku protivgradne mreže, kako bi zaštitipla plantažu jabuka.

– Ova sredstva su od velikog značaja, reč je oko 500.000 dinara povratnih sredstava. Ovo je drugi put da konkurišemo, prošle godine smo dobili sredstva za sadnice – rekla je Rajić.

Bojan Niketić iz Kukića konkurisao je za sredstva kako bi kupio traktor.

– Bavim se proizvodnjom povrća, kupusa, krompira, kao i detelije i zbog toga je potrebna nova mehanizacija – istakao je Niketić.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/08/ugovori-o-subvencijama-za-160-cacanskih-poljoprivrednika/

Količina sredstava za zaštitu bilja koja se koristi na našoj teritoriji varira od godine do godine i prvenstveno zavisi od klimatskih uslova, kao i pojave pojedinih
bolesti i štetočina. U godini kao što je ova, sa visokim temperaturama i velikim količinama padavina, očekuje se veća upotreba sredstava za zaštitu bilja u odnosu na prethodne godine.
Od sredstava za zaštitu bilja koja se koriste najveća je upotreba herbicida, pogotovo u ratarskim kulturama, tako da je najveći uvoz i proizvodnja sredstava za suzbijanje korova. Kontrolu prometa i primene sredstava za zaštitu bilja u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja sprovodi fitosanitarna
inspekcija, granična pri uvozu, i unutrašnja u domaćem prometu. Sem kontrole prometa i primene, fitosanitarna inspekcija vrši i uzorkovanje bilja i
biljnih proizvoda za ishranu ljudi i životinja na ostatke sredstava za zaštitu bilja, kao i ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina uzoraka registrovanih sredstava za
zaštitu bilja u okviru postupka postregistracione kontrole.
U skladu sa zakonom svake godine se donosi godišnji program postregistracione kontrole, koji sadrži plan uzimanja uzoraka, vrstu i broj uzoraka, kao i mera
koje se preduzimaju kada se utvrdi da su ostaci sredstava za zaštitu bilja veći od propisanih maksimalno dozvoljenih količina ostataka ili kada se utvrdi da hemijske i fizičke osobine nisu u saglasnosti sa izdatim rešenjima o registraciji. Kontrola ostataka sredstava za zaštitu bilja direktno ukazuje na pravilnu, tj. nepravilnu primenu sredstava za zaštitu bilja ukoliko se u bilju i biljnim proizvodima pronađe količina ostataka veća od dozvoljene.
Fitosanitarna inspekcija na osnovu godišnjeg plana službenih kontrola kontroliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača. Ove
kontrole se rade periodično u zavisnosti od fenofaze vegetacije. Pored kontrola kod poljoprivrednih proizvođača u toku vegetacije vrše se kontrole i vođenja evidencija o upotrebi sredstava za zaštitu bilja. Na ovaj način, fitosanitarna inspekcijska vrši službene kontrole provere sledljivosti kroz koje se može utvrditi odgovornost u slučaju nastanka problema vezanog za povećani sadržaja ostataka sredstava za zaštitu bilja kod primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Kod proizvođača voća, povrća i ratarskih kultura, fitosanitarna inspekcija kontroliše knjige korišćenja pesticida iz koje se može utvrditi koji je pesticid korišćen,
način upotrebe kao i da li je ispoštovana karenca, to jest vreme od momenta tretiranja pesticidom pa do ubiranja ploda.
Ukoliko se prilikom laboratorijskih analiza utvrdi da primarni poljoprivredni proizvodi sadrže veću količinu ostataka pesticida od propisanog onda se zabranjuje njihov promet, zatečena količina proizvoda se povlači iz prometa i uništava se na bezbedan način, dok se dalje nastavlja kontrola kod proizvođača poljoprivrednih proizvoda kod kojih je utvrđen povećan sadržaj sredstava za zaštitu bilja-pesticida. Fitosanitarna inspekcija vrši i kontrolu prometa pesticida u poljoprivrednim apotekama. U toku sezone prometa pesticida vrše se kontrole deklaracije, roka upotrebe pesticida, zatim da li pesticid poseduje
važeću dozvolu za stavljanje u promet, da li se prilikom prometa pesticida daje uputstvo za upotrebu u skladu sa registracijom pesticida kao i da li na prometu pesticida radi odgovarajuće stručno lice.Na osnovu izvršene kontrole, fitosanitarni inspektor preduzima odgovarajuće mere u smislu zabrane prometa pesticida subjektima koji ne ispunjavaju minimalnotehničke uslove, zabrane prometa pesticida koji su zatečeni u prometu nakon isteka deklarisanog roka upotrebe ili za koje je istekla dozvola za stavljanje u promet, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti podnosi određene prijave u skladu sa važećom Zakonskom regulativom.
Da bi neko sredstvo za zaštitu bilja bilo registrovano osnovni je uslov da se aktivna supstanca koju sredstvo za zaštitu bilja sadrži nalazi na Listi odobrenih supstanci.
Naša nacionalna Lista odobrenih supstanci usklađena je sa Listom EU i ažurira se na godišnjem nivou. Sa ukidanjem aktivnih supstanci na nivou EU, ukinute supstance se brišu i sa nacionalne Liste odobrenih supstanci, a samim tim se stavljaju van prometa, tj. zabranjuje ili ograničava upotreba sredstava za zaštitu bilja koja ih sadrži. U skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja za sve neregularnosti i kršenja propisa nadležna je fitosanitarna inspekcija.

Izvor: Agrobiznis magazin

U gradskoj kasi Loznica je ove godine za program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja odvojila 20,2 miliona za direktne subvencije.

Uz saglasnost resornog ministarstva usvojen je program poljoprivredne politike na nivu grada, a od danas (10.6) su raspisana tri konkursa, koji traju do utroška predviđenog novca, ili do prvog decembra.Objavljeni su konkursi za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, nabavku priključnih poljoprivrednih mašina, staklenika, plastenika, sadnica voća, protivgradnih i mreža za senčenje, opreme u pčelarstvu kao i sistema za navodnjavanje, drugi je dodela podsticajnih sredstava za veštačko osemenjavanje životinja, a treći je za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja.

 Najveće interesovanje je svake godine za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za koju je lani bilo izdvojeno 15, a ove 16,8 miliona dinara, dok su dva miliona dinara namenjena za osiguranje, a ostatak za osemenjavanje. Za osobe mlađe od 40 godina i žene kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava od ove godine će refundacija na osnovicu biti 60 odsto, deset odsto više nego za ostale zahteve.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva na području Loznice, a jedan od osnovnih uslova je i da su platili porez na imovinu. Prema podacima Odeljenja za privredu ove godine je iz budžeta za ove konkurse izdvojeno oko 15 odsto više novca nego prošle, a poslednjih nekoliko godina traje taj trend povećanja.

 Očekuje se da ove godine bude više od 400 podnetih zahteva. Prošle godine ih je ukupno odobreno 409, 20 više nego prethodne. Inače, Loznica je za ovu godinu odvojila i 3,8 miliona dinara za nabavku 95 protivgradnih raketa.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3266007/podrska-loznickim-poljoprivrednicima-iz-gradske-kase-oko-20-miliona-dinara

Do 1. septembra biće osnovan Agroindustrijski centar na Zlatiboru u koji će biti učlanjeni poljoprivredni proizvođači da bi lakše plasirali robu, zaštitili brend i geografsko poreklo mesnih prerađevina, sira, meda i drugih proizvoda tog kraja, najavio je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović.

On je na Zlatiboru na regionalnoj konferenciji "Agroindustrijski centar - temelj privrede Zlatiborskog okruga" novinarima rekao da su pionirski koraci napravljeni 2017. godine osnivanjem firme Ekoagrar, što je dalo dobre rezultate.

- Pored turizma sada želimo da razvijamo i poljoprivredu i proizvodnju organske hrane - rekao je Stamatović i dodao da Opština Čajetina uz stručnu pomoć Švedske na mestu gde "proizvodi i nastaju", osniva Agroindustrijski centar kao deoničarsko društvo.

Proizvođači će od Opštine dobiti podršku kroz obezbeđenu infastrukturu i neophodne subvencije, a imaće i siguran plasman robe i zaštitu od monopolista, rekao je Stamatović.

U osnivanju centra već su napravljeni prvi koraci jer je u Krivoj Reci izgrađena mlekara i sušara, a u planu je izgradnja i hladnjače.

Stamatović je rekao da proizvođači na Zlatiboru nemaju problem sa plasmanom robe, ali da će učlanjenjem u Agroindustrijski centar smanjiti troškove proizvodnje.

- Vlada Srbije propagira da privreda može da se zasniva na malim i srednjim preduzećima, to je utopija jer mali ne mogu da ispune standarde zaštite životne sredine pošto bi svako morao da gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jeftinije je ako se udruže i grade zajedno - rekao je Stamatović.

On je kazao da će se poljoprivredni proizvodi sa Zlatibora prodavati pre svega hotelima na tom području, jer je cilj da se za nekoliko godina privuče milion turista, ali i da se izvozi u Grčku, Švedsku, Švajcarsku, Norvešku i na Kipar.

Najavio je da će Agroindustrijski centar biti otvoren za udruživanje i proizvođača iz drugih regiona, a da će advokatska kancelarija uskoro napraviti platformu za formiranje tog centra.

Švedski ambasador u Srbiji Jan Lundin rekao je da je "ključno pitanje kako zaštititi mlade proizvođače da opstanu na tržištu gde dominiraju veliki".

Švedska i Srbija već sarađuju kroz program" Hrana sutrašnjice".

- U poljoprivredi se krije veliki potencijal koji miruje a treba naći način za veću proizvodnju i izvoz - rekao je Lundin.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zorica Vasiljević je podsetila da su posedi u Srbiji mali, u proseku oko pet hetara, i da zbog toga ne mogu da budu konkurentni.

"Proizvođači udruživanjem postaju jači na tržištu i dobijaju neophodnu edukaciju", rekla je Vasiljević.

Proizvođač sira "Zlatne Rudine" iz sela Rudine Radivoje Mišović rekao je da je proizvodnjom planinskog punomasnog sira po uzoru na alpske zemlje počeo da se bavi pre tri godine.

- Osnivanje Agroindustrijskog centra daje novu nadu jer očekujemo da udruženi postanemo snažniji i konkurentniji i na stranom tžištu i obezbedimo neophodan marketing - rekao je Mišović.

Prema rečima Mitra Marića iz sela Mačkat koji proizvodi suhomesnate proizvode, malim proizvođačima će dosta značiti ako "opština stane uz njih".

- Proizvođači su pojedinačno mali, lakše će biti da se radi uz podršku - rekao je Marić koji godišnje proizvede deset tona suhomesnatih proizvoda i sve proda turistički centrima u Srbiji.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526153/do-1-septembra-2019-osnivanje-agroindustrijskog-centra-na-zlatiboru-manji-troskovi-proizvodnje

Poreska uprava Srbije saopštila je danas da je u toku uručenje rešenja za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika za 2019. godinu, za osiguranike kojima se obaveza utvrđuje rešenjem poreskog organa.
Uručenje rešenja vrši se shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Napominje se da se rešenje smatra dostavljenim po isteku roka od 15 dana od dana predaje rešenja pošti, a na rešenju je naznačen datum predaje.Na osnovu člana 27. stav 3. i člana 38. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje utvrđena je mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 23.921 dinara i godišnja u iznosu od 287.052 dinara.

Stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 26 odsto.

Takođe, stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 10,3 odsto.

Godišnji iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2019. godinu obveznik plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 45 dana od dana početka tromesečja (15.02, 15.05, 15.08, i 15.11.2019.) na propisane račune koji su naznačeni u rešenju, sa pozivom na broj u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP).

Privremene tromesečne akontacije u 2020. godini, počev od prve koja dospeva 15. februara 2020. godine, uplaćuju se sa pozivom na broj u čijoj je strukturi BOP, opredeljen za uplatu obaveza za 2020. godinu, koji je prikazan u samom rešenju.

Prilikom uplata poreskih obaveza za 2019. odnosno za 2020. godinu, potrebno je da poreski obveznici postupaju u skladu sa navedenim kako bi uplate bile ispravno proknjižene, navela je Poreska uprava.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/urucenje-resenja-o-uplati-socijalnog-osiguranja-za-poljoprivrednike_1015056.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31