Sve više zainteresovanih za poljoprivrednu proizvodnju, subvencije i povoljni krediti za kupovinu nove poljoprivredne mehanizacije, rađa i veliko interesovanje za kupovinu polovnih trakora. Većina zainteresovanih traži modele za određeni novac na internetu, vašarima i pijacama, a ne zna šta treba da ‘gleda’ kada kupuje polovni traktor. 

Vrsta poljoprivredne proizvodnje

Kada vlasnik nekog domaćinstva bira traktor, najpre mora da ima u vidu kojom granom poljoprivrede će pretežno da se bavi i prema tome bira traktor. Traktor do 35 konja pogodan je za voćarstvo, a više konja zahteva ratarski traktor. Takođe, zavisi i koju površinu za obradu ima kupac i na kakvom terenu radi. Onom ko obrađuje 10, 15 i 20 ha, potreban je veći i jači traktor, ako ima voćnjak ili njivu pod nagibom, najsigurnije je uzeti traktor sa pogonom na sva četiri točka ili takozvani ‘duplak’.

Marka traktora
Drugi korak u biranju je marka traktora koja najviše zavisi od sopstvenog budžeta, najbolje da kupi polovan traktor iz uvoza, zbog bolje opremljenosti, izdrživosti i funkcionalnosti.

Već duži niz godina aktuelni su i najkonkurentniji Džon Dir (John Deer), Nju Holand (New Holland), Kejs (Case) i Masej Ferguson (Massey Ferguson). Svi su prilično slični u kvalitetu, a razlike u potrošnji goriva, stepenu zagađivanja prirodne sredine, unutrašnjoj opremljenosti, okretnosti i brzini, takođe, kome je jača hidraulika, bolji menjač – u nijansama su. Što mlađi strani traktor, to bolje.

Šta treba gledati?

Kada se kupuje traktor bez obzira koja mu je namena ili marka, kaže ovaj najvažnije je proveriti motor, menjač i hidrauliku, a sporedno ali jednako važno su gume, akumulator, potrošnja ulja, lakoća ili dimljenje prilikom paljenja i ostalo.

Menjač i motor su glavne stvari, ako su menjač i motor loši, onda traktor neće dugo da se vozi, a remont inostranih traktora je dosta skup, košta i do par hiljada evra. Na velikom traktoru obavezno gledati gume; jer su nove skupe, da li je radovno servisiran, zamenjeno ulje, da li mu se čuju diferencijali, da li menjač ispada iz brzina. Zatim, gleda se vizuelno koliko je udaran, pohaban, koliko ima radnih sati.

Važno pitanje za kupca jeste koliko će često koristiti traktor. Ukoliko bi ga koristio samo nekoliko puta godišnje, traktor sa puno radnih sati može da dođe u obzir, inače se uvek preporučije traktor sa manje, jer popravke za traktor koji ima do 10 000 radnih sati iznose više od polovine vrednosti već kupljene mašine. Pravilo je da manji traktor zahteva manja ulaganja, veći veća.

 

izvor : https://vesti.mojauto.rs 

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

"Nakon što se postigne nagodba sa poveriocima, u koju snažno verujem, ući će se u tzv. 'debt to equity' scenario. Znači, poverioci će u ući u vlasništvo, i svako će shodno svom potraživanju dobiti deonice u nominalnom iznosu tog duga, a već drugi dan će te deonice pasti 70, 80, 90 posto", kaže Munjiza u intervjuu za Tanjug.

Po završetku restrukturiranja Agrokora, od tog koncerna će verovatno ostati samo poljoprivredna proizvodnja u Hrvatskoj, a dobre kompanije iz njegovog sastava će promeniti vlasnika čim se nađe kvalitetan kupac, uveren je konsultant iz Zagreba Drago Munjiza, koji je do 2006. bio i predsednik Uprave Konzuma.

Budući da će u posedu deonica biti jedna heterogena struktura kompanija iz različitih delatnosti i iz različitih država regiona, oni, po njegovom mišljenju, verovatno, neće biti zainteresovani da ostanu suvlasnici koncerna.

"Vrlo teško će tako heterogena grupa ljudi napraviti dobar društveni ugovor za skupštinu da bi se rukovodilo. Verovatno će tu biti preprodaje. Već u samoj prvoj fazi će se preprodati deo operacija. Ne verujem da će Frikom ili sarajevski Kiseljak ostati u vlasništvu Agrokora, pa ni Merkator...deonice će se preprodavati i na kraju će u Agrokorovom vlasništvu ostati verovatno samo poljoprivredna proizvodnja u Hrvatskoj", smatra Munjiza.

Munjiza, koji u Beogradu boravi radi učešća na konferenciji o prehrambenoj industriji, u organizaciji hrvatske grupe Infoarena, procenjuje da će kvalitetne proizvodne kompanije iz sastava Agrokora biti prodate kvalitetnim konkurentskim firmama, možda i u regiji.

Kao primer navodi da se srpski biznismen Miodrag Kostić interesuje za Merkator, da se Bingo i Tropik u BiH interesuju za sarajevski Kiseljak ili Merkator bh, a u Hrvatskoj Adris grupa, Atlantic, Stanić takođe "gledaju prilike".

"Državni interes će uvek biti PIK-ovi, poljoprivreda, proizvodnja, voda, a Konzum će, čim nađe kupca, verovatno promeniti vlasnika, jednako kao i Merkator", kaže Munjiza.

Objašnjavajući uzroke posrnuća Agrokora, ističe da za to postoji nekoliko objektivnih i subjektivnih razloga.

"Objektivan razlog je ulazak Lidl-Švarc grupacije, odnosno Lidla u Sloveniju, i Lidla i Kauflanda u Hrvatsku....Oni su od Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke dobili neverovatna finansijska sredstva za našu regiju, gotovo 'za badava' - s kamatom manjom od jedan posto", napominje on.

U isto vreme, kako dodaje, Agrokor je plaćao i do desetak posto kamate na godišnjem nivou.

"Ali, moramo reći da Lidl i Kaufland imaju izvrstan poslovni model i oni će uskoro doći i u Srbiju. Do sada su dva puta odgodili dolazak, ali, kad dođu, oni će značajno promeniti trgovačku sliku u maloprodaji hrane u Srbiji", ocenjuje Munjiza.

Drugi razlog je, po njegovim rečima, kriza koja se desila 2008. u celom svetu, a koja je uticala na pad potrošnje u Hrvatskoj.

"Hrvatska je jedna od zemalja koja je tada izgubila najviše bruto domaćeg proizvoda (BDP), preko 25 odsto u odnosu na 2007. i nikada se od toga nije oporavila. Još uvek jedno 13 do 14 posto tog BDP-a u Hrvatskoj fali", kaže sagovornik Tanjuga.

Pored toga, kao razlog posrnuća koncerna navodi i period ekonomske stagnacije u Hrvatskoj za vreme vlade Zorana Milanovića od 2010. do 2014, kada se u Hrvatskoj, kako kaže, "ništa nije događalo".

"Agrokoru kao, ipak kapitalno hrvatskoj, kompaniji je jako bitno domaće tržište... znači pala je potrošnja, desila se deflacija, rane iz 2008. su još ostale, i onda vam jača konkurent, koji gotovo za badava dobija novac. Najbolje se to vidi sada. U ovom momentu Konzum, koji čini dve trećine Agrokora, de facto ima operativnu maržu od 14 posto, a istovremeno Lidl u Hrvatskoj postiže maržu od 26 procenata. To je 12 indeksnih poena razlike", objašnjava on.

Među subjektivne razloge koji su doveli do krize u Agrokoru, ubraja vehementno širenje u biznise koji nisu osnovni.

"Tu je zaista bilo svega i svačega. Tako je, pored dobrih biznisa, bilo i onih koji su tek bili u začetku ili koji nisu pošli dobrim putem, tako da su zdravi biznisi finansirali jednu objektivno tešku situaciju, širenje u regionu i neprofitabilne biznise", naglašava Munjiza.

Nedostatak kvalitetnog korporativnog upravljanja u Agrokoru, na koji su se žalili veliki finansijeri, takođe je bila velika mana, jer se, kako ukazuje, jedna tako kompleksna kompanija sa 60.000 zaposlenih vodila kao porodični biznis od 50-ak ljudi.

Tačku na "i" u celoj toj situaciji, smatra Munjiza, predstavljalo je preuzimanje Merkatora koje je trajalo tri godine, a za šta se Agrokor nije dovoljno pripremio u finansijskom smislu, jer je preuzeo gotovo kompletan broj zaposlenih u slovenačkom lancu, plus dug Merkatora.

"U trenutku kupovine, Merkator je imao 14 puta Ebitda maržu, znači operativni profit. Toliko je iznosio dug Merkatora. Znači, de facto 14 godina je neko trebalo da radi da nadoknadi taj dug. To je jako puno", objašnjava Munjiza.

Upitan ko je još, osim vlasnika, odgovoran za krizu u Agrokoru, ističe da je to u Hrvatskoj sada i političko, i pravosudno i biznis pitanje.

"Kako se ja ne bavim ni pravosuđem, ni politikom, ne mogu do kraja da odgovorim na to pitanje. U Hrvatskoj na tome radi državno tužilaštvo, a osnovana je i saborska istražna komisija koja je tek počela sa radom. Znači, taj deo krize političke i pravosudne to će se istraživati par godina i tada će se tek doći do zaključka".

Što se tiče biznisa, podseća da je Ivica Todorić, kada su njegovi najbliži saradnici uhapšeni, sam rekao da je on jedini i isključivi krivac za vođenje biznisa.

"U tom delu sigurno da nije jedini krivac, ali je najodgovorniji, pošto je bio i vlasnik i glavni direktor, a često se bavio i poslovima koji su bili u nadležnosti drugih direktora", napominje Munjiza.

Komentrišući odluku arbitražnog suda u Londonu koji je priznao Lex Agrokor u sporu koji je pred njim pokrenula Sberbanka, kaže da se bitka vodi i dalje.

"Ono što predstavlja veliku pobedu vanredne uprave Agrokora jeste to što je taj postupak iz Londona, za razliku od Srbije i Slovenije, bar na prvom stepenu vraćen i Sberbanka je upućena da naplatu traži unutar dogovora u Hrvatskoj s vanrednom upravom. Međutim, čuo sam da će se Sberbanka žaliti na to. Ima još dva stepena da bi to bila pravosnažna odluka. Videćemo koju će taktiku Sberbanka zauzeti. Vanredni poverenik Ante Ramljak je na neki način pozvao Sberbanku na dogovor", navodi Munjiza.

Odluka zemalja u regionu da ne priznaju Lex Agrokor ga ne iznenađuje, jer, kako kaže, vlade u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji štite zaposlenost u kompanijama iz sastava Agrokora u svojim zemljama.

"Koliko ja razumem njihove postupke, jednako kao što je hrvatska vlada htela da osigura zaposlenost u Hrvatskoj, gde u Agrokoru ima 60 hiljada zaposlenih, verovatno tako i srpska i slovenačka vlada žele da nadziru taj proces. One komuniciraju sa vanrednom upravom, ali žele i da osiguraju zaposlenost, da te kompanije ne budu prodate u bescenje, i žele da budu učesnik u tom procesu", mišljenja je Munjiza.

Što se tiče trajanja samog procesa restrukture Agrokora, ocenjuje da bi u normalnoj situaciji - da nije toliko zaposlenih, toliko kompanija, toliko država i toliko poverilaca - postupak vanredne uprave trebalo da traje tri meseca.

"Znači već ovaj period do aprila iduće godine je jako, neuobičajeno dugačak. Ali, pošto je tu izgleda bilo i kriminalnih radnji, pošto je bilo i mnogo nedoumica, to bi trebalo da bude maksimalan rok do kog bi taj postupak trajao, iako se u teoriji on može i ranije završiti. Ključ je u nagodbi sa poveriocima".

Kako precizira, 66 posto stalnih poverilaca, koji će sada formirati stalno veće poverilaca, vrlo brzo mogu rešiti situaciju, jer su dobro upoznati sa stanjem u Agrokoru.

Povodom inicijative u Sloveniji da se preispita ugovor o prodaji Merkatora Agrokoru i eventualne nepravilnosti iskoriste za njegovo poništenje, sa aspekta biznisa taj ugovor je "gotova stvar", ali možda političari žele da vide ko su bili lobisti, zaključio je Drago Munjiza u intervjuu za Tanjug.

Izvor: www.rtv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30