Kompanija Dunav osiguranje  je sa Greeny d.o.o. u Orašcu kod Aranđelovca na prvoj ovogodišnjoj radionici zaključila polisu osiguranja u vrednosti od 1,7 miliona dinara kojom će u narednih godinu dana od brojnih nepogoda i rizika biti osigurana proizvodnja jabuka na površini od 15 hektara. 

Greeny d.o.o. je kompanija koja se bavi proizvodnjom jabuke na 30 hektara, dok na tri hektara ima zasade trešnje. Od 2014. godine ova firma se bavi i proizvodnjom prirodnog soka od svog voća bez dodataka šećera i aditiva. 

“Mi kao ozbiljna kompanija koja ima proizvodnju voća na otvorenom prostoru rešili smo da svoju proizvodnju zaštitimo i osiguramo preko najveće osiguravajuće kompanije  u Srbiji Dunav osiguranje. Dunav je domaća kompanija koja pokriva oko 50 odsto poljoprivredne proizvodnje i to je jedan od razloga zbog čega smo se odlučili za Dunav osiguranje”, rekla je Danijela Komatina, direktorka firme Greeny. 

Komatina dodaje da poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštite usevi.

U opštini Aranđelovac registrovano je 4.710 poljoprivrednih gazdinstava, a osgurano je samo devet do 12 odsto. U šumadijskom okrugu najviše se gaje šljive , višnje, jabuke, kruške, breskve i trešnje. 

“Žene  u agrobiznisu, konkretno vlasnica i direktorka Greeny-a prepoznale su potrebu za osiguranjem useva kao najboljim načinom da zaštite svoju proizvodnju. One razmišljaju o svojoj proizvodnji na dugoročnoj osnovi, a to je jako važno i za Dunav osiguranje”, kaže direktor glavne filijale “Dunav osiguranja” u Kragujevcu Miloš Milosavljević.

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje premije za osiguranje useva i plodova već godinama unazad, a na ovom području  subvencije iznose 40 odsto iznosa od ukupne premije osiguranja, rekao je državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović: “Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je Dunav osiguranje na neki način spona i veza sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

 

Aranđelovačko područje spada u VI gradobitni razred, odnoosno najveći razred. Grad na ovom području pada gotovo svake godine i nanosi velike štete, posebno usevima, rekao je zamenik predsednika opšttine Aranđelovac Miladin Jakovljević: “Veoma mi je drago što se sve ovo dešava u Aranđelovcu, jer imamo podatke da je veoma mali broj zasada na našoj teritoriji pokriveno osiguranjem, tako da naši poljoprivrednici nisu još dovoljno edukovani, pa je ova radionica jako važna”, Jakovljević. On je rekao da je u toku prošle godine Aranđelovac pogodilo dva puta velike elementarne nepogode, gde je u selima  uništeno i do 80 odsto zasada.

 Kompanija Dunav je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta od čak 96,31 odsto, što je vrlo bitno za osiguranike.

Direktor glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević rekao je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i dodao da su žene naročito interesantna ciljna grupa: „Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguravajuće delatnosti, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Kompanija „Dunav“ je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta, čak 96,31 odsto, što uliva dodatnu sigurnost našim osiguranicima. Favorizujemo žene u agraru preko podsticaja u osiguranju, a motivišemo ih i da se bave poljoprivredom. Sada već tradicionalno, naši osiguranici su gosti kompanije na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Za taj događaj tradicionalno odobravamo komercijalne popuste za zaključivanje polisa za osiguranje useva, plodova i stoke, a bavimo se i edukacijom u segmentu osiguranja. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao neophodnu agrotehničku meru – ističe Milosavljević.

U zasadima Greeny-a trenutno se radi rezidba jabuke

Ostvarena premija u osiguranju useva i plodova na srpskom tržištu 2018. godine iznosila je nešto više od 18 miliona evra i za tri odsto je veća nego 2017. godine. Međutim, štete su u odnosu na 2017. godinu veće za 22,5 odsto i biće, takođe, oko 18 miliona evra.

Najveći rizik za poljoprivredu jesu vremenske neprilike. Poljoprivrednici često ulože veliki trud, znanje i sredstva, a u roku od 10 do 15 minuta ostanu bez ičega jer nisu bili osigurani. I pored toga, veoma mali procenat poljoprivrednika je zaštitio svoju proizvodnju.

Gratis polisa „čuvar kuće“ za osiguranje imovine

„Greeny“ d.o.o. raspolaže sa dosta objekata i „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje poklonilo polisu „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Životno osiguranje  u kompaniji iz godine u godinu kontinuirano raste. U ovom momentu kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima.  Iz “DUNAVA” podsećaju da imaju preko pola miliona osiguranika, što kroz vidove ličnih što kolektivnih osiguranja ističu u ovoj kompaniji.

Foto: Aleksandar Mijatović

Poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga koji osiguraju proizvodnju država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.

"Paprika koja je probušena bila, samo su nju priznali, koja je udarena nisu priznali. I kad je došlo za naplatu, samo 22 posto sam naplatio", rekao je Srđan Ljubisavljev iz Banatskih Brestovaca.

Vladimir Lazarov iz Omoljice kaže da je 2013. godine imao totalnu štetu na 50 hektara gde mu je isplaćeno, a cifra je bila u milionima, tako da, kako ističe, višestruko se isplati.

Po isplati štete bez prigovora su samo oni koji su dobro pročitali polisu, a njih je malo, kao i onih koji znaju da se pad kvaliteta voća dopunski osigurava, kažu osiguravači. U te dopunske rizike, spadaju i poplava, mraz, suša... Za osiguranje od suše poljoprivrednici su zainteresovani, ali ne i osiguranja - kažu zato što nema dovoljno referentnih stanica koje mere količinu padavina.

"Da bi to osiguranje omasovili neophodno je da zajedno sa državom sednemo, da iskoristimo stručne službe države i da napravimo model osiguranja koji će biti cenovno i po svim drugim osnovama prihvatljiv i osiguravajućim kućama i našim poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Veljko Ninić iz "Đenerali".

U Srbiji je osigurano 15 odsto biljne proizvodnje i svega pet odsto stočnog fonda.

"Ako posmatramo period od deset godina jedna, možda dve godine su blago pozitivne. Ali verujemo da povećanjem broja klijenata, sa povećanjem površina jednog dana ćemo i ovu granu osiguranja svrstati u pozitivne", Miodrag Mladenović iz "Dunav osiguranje".

Veće subvencije za osiguranje 

Na povećanje broja osiguranih poljoprivrednika, trebalo bi da utiče uredba kojom je država povećala subvenciju za osiguranu proizvodnju sa 40 na 70 odsto u Moravičkom, Zlatiborskom i Kolubarskom okrugu.

"To su prostori gde imamo najviše proizvodnje u voćarstvu gde bude i najviše štete. Samim tim za državu je ogroman gubitak ukoliko joj za tih 40 odsto padne proizvodnja u tom sektoru bilo da je reč o šljivi, bilo da je reč o malini to je problem i to se u krajnjoj liniji odražava na naš spoljno trgovinski potencijal", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Poljoprivredno osiguranje je u Evropskoj uniji uslov za subvencije država. U Srbiji nije, ali se osiguravajuće kuće bore za to. U 2018. prodali su agrarne polise za dve milijarde dinara. Na ime šteta isplatili su dva miliona dinara više.

Agroekonomisti kažu da bi mogle da pomogunu i banke - ako bi se te polise uzimale kao garancija za kredit.

"Jednostavno osigurava svoj rod i to je isto neka uloga banaka da u sprezi sa osiguravajućim kućama sa ministarstvom i svatodavnim službama da uradi više na popularizaciji i edukaciji poljoprivrednika o osiguranju", rekla je Zorica Vasiljević sa Poljoprivrednog fakulteta.

Bez subvencija za osiguranje voća u proseku treba izvojiti od 120 do 180 hiljada dinara po hektaru, za ratarske kulture dve-tri hiljade dinara po hektaru, za muzne krave od osam do 10 hiljada dinara po grlu.

Polisom koja košta 30.000 dinara na primer štitite proizvodnju vrednu 700.000 dinara. Najskuplje je ne osigurati se na vreme.

Ovog vikenda u hali 2 Beogradskog sajma sve je vrvilo od pčelara. Nije ni čudo jer se 9. i 10. februara održava 11. Državni pčelarski sajam uz učešće i u organizaciji Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Okupili su se proizvođači opreme za pčelarenje, ali i pčelari iz cele Srbije koji su došli da vide kakve novine kada je u pitanju oprema i repromaterijal, ali i da razmene zanje i iskustvo što je u ovoj oblasti izuzetno važno. Osim toga imaju prilike da učestvuju na brojnim obrazovnim i stručnim panelima i seminarima. Jer, kako reče jedan od posetilaca „pčelarenje se uči dok je pčelar živ i uvek ima šta novo da se sazna.“

,,Okupljamo se 11. put da pokažemo da je pčelarstvo najorganizovanija grana poljoprivrede. Jedina grana koja ima organizaciju na nacionalnom nivou, i koja okuplja pčelare proizvođače, imamo 230 opštinskih organizacija pčelara. Počeli smo sa gradnjom pogona, koji će biti završen za nekoliko meseci, preostaje nam da kupimo opremu, nešto već imamo, ali to nije dovoljno, moramo još da prikupimo novca. Znate kako kažu,, Ko se penje Bog mu ruku pruža“, istakao je Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, prilikom otvaranja sajma.  Tom prilikom je istakao da najvećeg falsifikatora meda  nema više u našim marketima, ostalo je da se izbaci iz malih marketa, i neka se bavi prodajom džema, ako nije sposoban da  se bavi pčelarstvom.

Sa dolaskom  Nedimovića na čelo Ministarstva poljoprivrede, saradnja se širi, uvele su se nove subvencije trenutno ih je šest,  i ne samo da suma koja se izdvaja za pčelarstvo progresivno raste, već je i ministrovo  opredeljenje,  da svi koji ispunjavaju uslove  i konkurišu, dobiju subvencije. Time je rešen veliki problem.

,,U 2018. godini u ministarstvu poljoprivrede imali smo nekoliko sastanaka gde smo odredili prioritete za 2019. godinu u oblasti pčelarstva, najveći problem su falsifikatori meda. Ministarstvo će učiniti sve da se to spreči. U narednom periodu biće predloženo da se  otvoreni nacionalna laboratorija za ispitivanje meda iz Srbije, jer srpski med ima perspektivu, istakao je Bogdan Igić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

,,  Pčelari će biti prvi pilot program, i prvi će biti uključeni u elektronsko dodeljivanje subvencija. Sve će se radi, kompjuterski, i kada svi podnesu zahteve, isplata će biti posle 20 dana, ovo je vest koju moram da prenesem od ministra Nedimovića, rekao je Živadinović.

A, ima se šta videti i naučiti. Posebnu pažnju privlači mašina za pravljenje voska koja je u potpunosti delo ruku naših majstora i srpske pameti, a proizvodi je firma „Finans“ iz Rume.

„U pitanju je mašina za proizvodnju satne osnove, njen kapacitet je od 40 do 50 kilograma na sat. Osim same mašine i montaže, mi obučavamo i čoveka koji će raditi na ovoj mašini“, kaže Đorđe Grčić iz „Finansa“.

Cena ove mašine je 26.800 evra što je, rekli bi mnogi, prilično skupo, ali ovakve mašine kupuju Udruženja pčelara a više je nego isplativa.

„Trudimo se da nam kvalitet mašina bude čak i bolji od ovakvih i sličnih mašina iz inostranstva koje koštaju i po dva do tri puta više“, dodaje Grčić. Bogato znanje koje je stekao družeći se sa pčelarima rešio je da iskoristi, pa je od prošle godine i sam postao pčelar, a trenutno ima 20 košnica.

Tokom trajanja ove manifestacije pčelari će na Sajmu u Beogradu moći da kupe sve što im je potrebno od pčelarske opreme od odela do ramova, košnica…

Inače, po prvi put na ovom Sajmu učestvuju i pčelari sa Kosova i Metohije, koji su posetiocima ponudili med jedinstvenog ukusa. Da li zbog klime, ali i biljaka koje rastu na Kosovu i Metohiji njihov med je drugačiji od onog na koji smo mi navikli. Ima jači i intenzivniji ukus koji prosto klizi niz nepce i dugo se oseća u ustima. U Udruženju pčelara „Nukleus“ iz Gračanice sreću se sa brojnim problemima, posebno nakon što su prištinske vlasti uvele takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije. Međutim, ne žale se već ističu da sve probleme lakše rešavaju uz pomoć i podršku prijatelja i pčelara iz Srbije posebno iz Surdulice.  

I dok se na Zlatiboru uglavnom okupljaju poslovni partneri i saradnici organizatora skupa,  na Tari se okupljaju poljoprivrednici, članovi KLUBA 100 P PLUS,  koji organizuju 15.  po redu zimski seminar farmera. Među brojnim izlagačima bili su predstavnici kako Ministarstva poljoprivrede tako i kompanija koje plasiraju svoju robu i usluge na našem tržištu. Tako su poljoprivrednici mogli da se upoznaju sa ponudama NLB banke, firme ANIG, INGEL, SAVACOP, BIOFORA  i brojnih drugih. Na skupu su govorili i predstavnici ambasade Španije iz koje dolazi značajan broj kompanija učesnica ili njihovih predstavnika. Na kraju skupa učesnicima se obratio Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Za nedelju dana koliko traje skup održano je skoro 80 prezentacija,  tako da je program bio izuzetno bogat. Predstavnici NLB banke,  odlučili su se da jedan od svojih termina ustupe uredniku našeg časopisa koji je poljoprivrednicima ukazao na izazove i mogućnosti u komunikacijama kada je reč o poljoprivredi. Kroz zanimljiv način, uz ilustracije, Goran Đaković govorio je o tome kako poljoprivrednici treba da komuniciraju sa medijima, zašto takve kontakte treba negovati i na koji način a posebno se osvrnuo na udruživanje i digitalizaciju u poljoprivredi: “Svaki poljoprivrednik trebalo bi da barem četiri puta godišnje odlazi na seminare,  gde će se informisati o aktuelnostima, kako stručnim tako i zakonskim. Takođe, neophodno je da što pre svi registrovani poljoprivrednici imaju svoje elektronske adrese jer je to najjeftiniji, najbrži a uskoro će postati i glavni vid komunikacije”.

 

Kako je saopštio Marko Stojanović, generalni sekretar Udruženja uvoznika poljoprivredne mehanizacije, u protekloj 2018. Godini,  na osnovu informacija i na osnovu podataka Uprave carina u Srbiju je uvezeno poljoprivredne mehanizacije u iznosu od 135 miliona evra, a od toga 100 miliona evra odnosi na novu mehanizaciju i 35 miliona na polovnu mehanizaciju. Prema Stojanovićevim rečima najveća potražnja naših poljoprivrednika je za obnovom mehanizacije i to kombajna, zatim traktora i priključnih mašina. Trgovci poljoprivrednom mehanizacijom i opremom na skupu na Tari su istakli da se značajni poslovi očekuju od aktivnosti kroz IPARD program,  koji je sada već u značajnoj fazi kod nas.

 

Pred samo zatvaranje skupa učesnike je sačekala vest da je dosadašnja direktorka sektora za agrobiznis NLB banke,  odlukom Vlade Srbije postavljena za direktorku Uprave za agrarna plaćanja. Biljana Petrović bila je prisutna na skupu, doduše u svojstvu predstavnika NLB banke,  a poljoprivrednicima je poznata dok je radila u istom sektoru u Procredit banci. Da je dobar poznavalac agrarne politike i finansija  u poljoprivredi,  ukazuje činjenica i to da je NLB banka prošle godine odobrila najveći broj subvencionisanih kredita za poljoprivredu. Kako smo saznali od njenih kolega,  Biljana je izuzetno vredna i ambiciozna osoba i od nje teško da bi mogao da se nađe bolji kandidat za ovu poziciju. Nakon hapšenja Žarka Radata koji je bio prethodni direktor nadamo se da će ovo biti značajno osveženje  i korak ka ubrzanju aktivnosti najznačajnije uprave Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Stručnjaci za ratarstvo i poljoprivredu uglavnom nisu zadovoljni stanjem polja u kojima se ove sezone gaje ozimi usevi. Pšenica i uljana repica prate uobičajeni kalendar vegetacije na svega 10 % zasejanih površina. U selu Medveđa kod Despotovca Radiša Radisavljević se bavi proizvodnjom i osnovnom preradom glavnih ratarskih kultura. Nepovoljne vremenske prilike na početku sezone u vreme jesenje setve i dalje se , kaže , osećaju u poljima.

 „Fali kiše, imali smo 2-3 meseca bez padavina. Automatski imamo mnogo otežano nicanje, stvorila se pokorica. Imam utisak da je narod malo okasnio u početku, a posle je bila suša, pa nije moglo. Imamo otežanu pripremu“ kaže za Radio Beograd iskusni ratar i rekorder u proizvodnji Radiša Radisavljević iz okoline Despotovca.

Utiske slične Radisavljevićevim ima i rukovodilac oglednog polja Instituta Tamiš u Pančevu koji kaže da pšenica koja je nama najinteresantnija je u jako različitoj fazi. Ili nije nikla ili je slabo ponikla ušla u period zime. “Većina polja ima pšenicu sa jednim do tri lista, a svega 10 % pšenice se nalazi u pravoj fazi, tačnije u fazi bokorenja” objašnjava sagovornik Radio Beograda. Prema Živkovićevim rečima, najveći problem naših ratara je to što u zemljištu još nema dovoljno vlage.

Pošto jesenas nije bilo vlage azot je ostao u površinskom sloju i nije došlo do njegovog ispiranja u niže slojeve. Zato je sada najbiitnije ne žuriti sa prihranom. Treba sačekati skidanje snežnog pokrivača, videti koliki je sadržaj azota i do potrebne količine treba ići u dva navrata.

Da je strpljenje je sada najvažniji adut naših poljoprivrednika, poručila je i stručnjak za uljanu repicu Instituta za ratarstvo iz Novog Sada, Ana Marjanović Jeromela. Ona kaže da je potrebno i preoravanje uljane repice koja nije dobro nikla, a za to imamo dovoljno vremena u martu. Međutim, može se desiti da nas usev prijatno iznenadi s obzirom da snega ima dovoljno sada i da omogući brz rast i razvoj u prolećnom periodu s obzirom da će biti dovoljno vlage u zemlji.

Kada su u pitanju ozimi usevi u Srbiji ove sezone se gaje na oko 750 000 hektara. Sa oko 560 000 hektara najveća kultura je pšenica . Pod značajnijim površinama izdvajaju se još ječam sa oko 100 000 i uljana repica sa oko 35 000 hektara.

Izvor: Radio Beograd

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić najavio je u petak (1. februara 2019. godine) tokom posete Vladičinom Hanu da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela. 

U okviru Zemljoradničke zadruge "Green milk", pokrenute sredstvima Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, u petak je započela probna proizvodnja u pogonu mlekare u selu Lepenica, nadomak varošice, pa su tim povodom Vladičin Han posetili Milan Krkobabić i predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Dragan Škorić, sa saradnicima.

Sa predesednikom opštine, Goranom Mladenovićem razgovarali su najpre o problemima poljoprivrednika u hanskoj opštini i na koji način bi država mogla da im pomogne.

- Razgovarali smo o ravnomernom regionalnom razvoju i kako da okupimo proizvođače i da ih ujedinimo i zadrugama. Pravi primer za to je udruživanje pet zadrugara u Vladičinom Hanu. Pored njih, tu je i 70 potencijalnih proizvođača u Lepenici, gde je mlekara, i okolnim selima, koji će imati gde da isporučuju mleko, što je i zamisao – da poljoprivredna gazdinstva i zadruga stignu na tržište. Udruživanje je imperativ vremena, tako funkcionišu sela u razvijenim evropskim zemljama. Želja nam je da u svakom većem mestu imamo zadrugu, onda će i mladi ljudi imati mogućnosti da ostanu da rade i žive na selu - rekao je ministar Krkobabić.

On je najavio da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela.

Akademik Dragan Škorić je istakao da projekat otvaranja zadruga daje rezultate a o tome svedoči podatak da su za dve godine otvorene 320 zadruge.

- U vašem kraju postoje odlični uslovi za razvoj stočarstva, proizvodnju nekih vrsta voća, pčelartsvo, ali i gajenje lekovitog bilja. Želja nam je da za 10 godina svako selo, ili grupa sela ima zadrugu a da onda formiramo korporacije za različite grane poljoprivrede i da, uz pomoć države, sa finanlnim proizvodima izađemo i na inostrano tržište - rekao je Škorić.

Predsednik opštine, Goran Mladenović je podsetio da je država za otvaranje zadruge u Lepenoci izdvojila 6,1 milion dinara.

- Zadrugarstvo kao model podrške našem selu , dao je rezultate u Vladičinom Hanu kroz mlekaru, koja je počela sa probnom proizvodnjom. Tamo ima četiri radnika a nama je svako radno mesto značajno - izjavio je Mladenović.

Goran Ivanov i Miroljub Đokić, ispred mlekare "Green milk" prilikom obilaska mlekare upoznali su goste sa procesom proizvodnje mleka, sireva, jogurta i kisele pavlake. Tom prilikom se čulo da je mlekara dnevno može da preradi pet tona mleka. 
 
Prema rečima Đokića, trenutno se prerađuje tek 1,5 tona sa domaćeg terena, dok ostalo dobijaju iz aleksinačkog kraja, kako bi mogli da podmire potrebe koje na mesečnom nivou iznosi 60 tona mleka. Kako bi prevazišli probleme otkupa sa nakupcima, u "Green milk" je lokalnim proizvođačima ponudili nešto veću cenu. Đokić ističe da će ona biti od 30 do 35 dinara po litru, dok je tržišna od 25 do 27 dinara.


- Ono što je novina za potrošače je da će mleko biti pakovano u staklenu ambalažu i, kao nekada – isporuka do vrata kupaca - kaže Goran Iavnov.

Pored otkupa, računaju i na sosptvene snage. Prema podacima zadrugara, od opštine su dobili finansijsku podršku od 500.000 dinara za kupovinu jaradi, tako da imaju 30 jarića i 60 koza. 
 
Uzgoj koza u hanskoj opštini je nedovoljno razvijen i ima tek nekoliko kozara. Ni govedarstvo nije na visokom nivou. Dok je nekada gotovo svako seosko domaćinstvo imalo barem po par goveda, sada u hanskoj opštini ima svega oko 1.100 krava.

U cilju suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne afričke kuge svinja (AKS) u Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je naredbu o preduzimanju niza mera koje se prevashodno odnose na strogu kontrolu prometa i uvoza živih svinja i proizvoda svinjskog porekla u zemlji. Prema naredbi, uvozna dozvola može da se izda ako ne postoji rizik po zdravlje životinja što se utvrđuje u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Direktivom Uprave za veterinu kojom je jasno precizirano postupanje po svakom zahtevu. Naredbom se zabranjuje slobodan uvoz i provoz pošiljaka poreklom iz zemalja ili područja zahvaćenim afričkom kugom svinja, a za svaki konkretan slučaj izdaje se uvozna dozvola. Takođe, određena su dva područja - područje umerenog rizika i područje visokog rizika i donete mere koje se sprovode na tim teritorijama. Definisane su mere koje se sprovode nakon potvrde prvog slučaja te zarazne bolesti i aktivnosti na zaraženim područjima i periodi trajanja mera zabrane i ograničenja. Kako se navodi, naredba je doneta zbog pogoršanja epizootiološke situacije u regionu (Mađarska, Rumunija, Bugarska), i neposredne opasnosti od pojave ove bolesti u našoj zemlji. ''Neohodno je nalaganje konkretnih mera koje treba da sprovode sve relevantne institucije i organizacije pored Ministarstva, tako i vlasnici i držaoci životinja, lovci i korisnici lovišta'', stoji u saopštenju Ministarstva. AKS je zarazna virusna bolest domaćih i divljih svinja koja se prenosi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom i vodom, odećom i obućom, inficiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, glodarima, insektima. Za ovo oboljenje ne postoji terapija niti vakcina, a u slučaju pojave bolesti sprovode se radiklane mere uništavanja životinja na zaraženom području.

Izvor: TANJUG

Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede u koordinaciji sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova sprečila je pokušaj ilegalnog uvoza trulog krompira u Republiku Srbiju.
Osumnjičeni S.Z., vozač kamiona koji je prevozio teret, najpre je pokušao da preko graničnog prelaza Horgoš uveze krompir koji je sa 20% bio zahvaćen truleži. Nakon izdavanja rešenja o zabrani ulaska u zemlju od strane fitosanitarnog inspektora kojim je anuliran sertifikat, a kamion vraćen nazad, isto vozilo odlazi na GP Batrovci i sa kopijom sertifikata pokušava da ponovo da uđe u zemlju.
Fitosanitarni inspektori su o tome obavestili PU Sremska Mitrovica usled čega je kamion koji je u tom trenutku bio parkiran na GP Batrovci kod prostorija fitosanitarne inspekcije oduzet, a vozač S.Z. lišen slobode. Firma koja je nameravala da uveze robu je Mambikom agrar doo sa Novog Beograda.

Prema podacima koje možemo videti na APR-u vlasnik ovog preduzeća je Milan Vasiljević, a firma je osnovnana 2012. godine. Pokušali smo da ostvarimo kontakt putem mobilnog telefona, ali se on javio porukom da je u inostranstvu i da ce se naknadno javiti kada se vrati sa puta i dobije neophodne informacije.

Navodno strogi i efikasni propisi Evropske unije pokazali su se na delu kao loši jer svake godine na videlo izađe neka afera vezana za preradu zaraženih sirovina u EU. Podetimo se samo velike afere od prošle godine sa jajima iz kompanije ZELANDIJA iz Holandije, zatim Laktalisovo mleko, a sada imamo situaciju sa poljskim mesom. Nameće se naravno pitanje da li je vreme da se strogi birokratski propisi EU reformišu i da pravila koja se primenjuju budu pre svega korisna. Kada je reč o EU inače pravilo je da se u prodavnici hrane ne sme dešavati da ista osoba uzima novac od kupaca i izdaje robu, međutim to je potpuno redovna pojava! Bilo gde u nekom gradu na teritoriji EU možete zateći ovakve situacije koje su potpuno uobičajene kako u Berlinu, tako u Parizu, Madridu, Amsterdamu i Rimu. 

Podsećamo, Francuska kompanija Laktalis povukla je 12 miliona pakovanja mleka u prahu za bebe u 83 zemlje zbog skandala sa prisustvom salmonele u tom proizvodu i to pre tačno godinu dana od novog skandala sada sa poljskom svinjetinom.

Kada je reč o najnovijoj aferi koja potresa tržište kako javlja POLITIKA kod nas se uvoze zanemarljive količine mesa iz Poljske, a pri svakom uvozu rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusaglašenosti, kažu u Upravi za veterinu. Nema indicija da je sporna govedina iz poljske klanice, koja se našla u centru evropskog skandala, ušla na srpsko tržište izjavila je juče direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Kako saznajemo ove godine izdata su dva rešenja za uvoz govedine iz Poljske, a prema našim informacijama iz te zemlje uvezeno je 17.275 kilograma mesa (17,2 tone).

Poljska izvezla 2,7 tona mesa od obolelih goveda u deset država članica EU

VARŠAVA - Poljska je izvezla 2.700 kilograma sumnjive govedine u zemlje Evropske unije, izjavio je danas šef poljske veterinarske službe, nakon što se u javnosti pojavio televizijski snimak koji pokazuje kako radnici jedne kompanije ubijaju bolesne krave i zatim to meso šalju u prodaju. Direktor poljske veterinarske službe Pavel Njimčuk je na konferenciji za novinare rekao da je sumnjivo meso izvezeno u Rumuniju, Švedsku, Mađarsku, Estoniju, Finsku, Francusku, Španiju, Litvaniju, Portugaliju i Slovačku, prenosi Rojters.

– Prilikom svakog uvoza rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusagla-šenosti – rekla je Emina Milakara za „Politiku”.

Glavni veterinarski inspektor Poljske, zbog afere sa klanjem bolesnih krava u jednoj klanici u toj zemlji, naredio je detaljnu kontrolu svih objekata, koja će biti sprovedena u saradnji sa policijom, inspekcijom za drumski saobraćaj i tužilaštvom, objavio je Roj-ters.

Po zakonu bolesne životinje ne mogu da se koriste za ljudsku ishranu i one se uništava-ju. Posao veterinara je da proveri da li je krava zdrava, a tek nakon toga meso se može di-stribuirati na tržištu. Stoka koja se ne testira opasna je za potrošače.

Češka je juče objavila da je pojačala uvozne kontrole ali da nema indicija da je meso bo-lesnih krava ušlo na to tržište. Finska agencija za bezbednost hrane zatražila je od Poljske objašnjenje da li je govedina, koja je ušla na njeno tržište, mogla biti kontami-nirana. Poljska je drugi najveći snabdevač mesa u toj zemlji posle Nemačke. 

Podsećamo, zabrinutost potrošača u vezi sa sigurnošću hrane porasla je nakon što je tajni reporter iz istraživačke grupe „Supervizor” dobio posao u klanici u poljskom Mazovijskom regionu. Radnicima je naređeno da ubijaju bolesne krave i tranžiraju nji-hovo meso. Na snimku, koji je objavila poljska TVN–24, sve ovo se događalo noću bez pri-sustva veterinarskih inspektora. Prikazane su bolesne i iznemogle krave, koje zaposle-ni prevoze u klanicu i pripremaju njihove trupove za obradu. Snimljeni su i razgovori-ma među zaposlenima o lošem kvalitetu mesa. Novinar je saznao da su bolesne životinje i do šest puta jeftinije od zdravih.

Ovaj problem podignut je na viši nivo i po složenosti se može porediti sa aferom sa prodajom konjskog mesa, koja je pre nekoliko godina tresla Evropu. Poljska proizvodi oko 560.000 tona govedine godišnje, a 85 posto izvozi uglavnom u države Evropske unije: Irsku, Britaniju, Španiju, Italiju i Nemačku.

Poljski proizvođači mesa, međutim, upiru prst u državu i kažu da su najveći problem veterinarske kontrole u klanicama. Kako je prenela TVN–24, predstavnik grupacije za meso izjavio je da je problem ograničen na jednu klanicu sa snimka i da 99,9 odsto pogona za preradu mesa u toj zemlji nije uključeno u nelegalne poslove. On je, takođe, rekao da bi sve veterinare, koji rade u fabrikama za preradu mesa, trebalo da plaća država, a ne pri-vatne kompanije, kako bi postojala sigurnost da su oni nezavisni.

Slovenije nema je na spisku kupaca zaraženog mesa, ali ima takvog mese u Ljubljani!

LjUBLjANA – Kontroverzna govedina iz Poljske stigla je i do Slovenije i to u prerađenom obliku, kao kebab, javlja portal Siol. U slovenačkoj Agenciji za bezbednost hrane potvrdili su da su dobili proizvod koji sadrži meso bolesnih goveda, prenosi Tanjug. Bolesne životinje su mučene i zaklane, a klanica koja je obrađivala meso obeležavala ga je veterinarskim žigovima, iako nije bilo kontrolisano, i zatim prodavala kao zdravo. Sporno meso je stiglo u Sloveniju u obrađenom obliku kao kebab, o čemu je obavešten slovenački distributer koji je meso kupio u Nemačkoj, a Nemačka ga je nabavila u Poljskoj, precizira portal.

O tome da je meso kontroverznog porekla, slovenačkog distributera je najpre obavestio Nemac, izvestila je slovenačka POP televizija. Slovenački inspektori su zabranili da se sporno meso za kebab, koje je trebalo da bude prodato onima koji se bave pripremom te vrste hrane, stavi na tržište.

Agencija Hina prenosi da Slovenija čeka takođe zvaničnu potvrdu nemačkih veterinara da se zaista radi o mesu iz poljske klanice. Slovenija uvozi 7,0 posto mesa iz Poljske i taj uvoz se poslednjih godina povećava, a proverom distributivne liste iz klanice koja je varala s mesom bolesnih krava utvrđeno je da direktnog izvoza u Sloveniju iz nje nije bilo, napominje hrvatska novinska agencija.

 

Šumadijska opština Knić u poslednje tri godine beleži rast broja novorođenčadi,  ali ni investicije u poljoprivredu nisu zanemarljive. Kraj poznat po voćarskim plantažama i stočarstvu, već osam godina  je domaćin savetovanja voćara,  koje organizuje ,, Gruža agrar”. Zanimljiv stručan program upotpunio je i nastup mladih umetnika kulturno umetničkog društva i glumca kragujevačkog pozprišta Zdravka Maletića koji je podsetio učesnike na Miloša Obrenovića.

Na skupu se u ime aktuelne državne administracija obratio Radivoj Nadlački, savetnik ministra Nedimovića, inače inženjer poljoprivrede i sam poljoprivrednik. On je učesnicima pojasnio da za investicije do 50 000 evra treba da imaju prostiji biznis plan,  dok za veće iznose se radi složeniji. On je ovom prilikom naglasio da treba da budu svi oprezni kada biraju konsultante, da ne treba da plaćaju unapred nikome usluge i da dobro razmisle da li je IPARD ono što odgovara njihovom gazdinstvu.

“Poljoprivrednici treba da znaju da kontrole koje su najavljene nisu samo najava već svaki aplikant će imati kontrole i to tri puta . Nultu odnosno početnu, kontrolu pre isplate,  a i u narednih pet godina” zaključuje Nadlački.

Profesor doktor Franci Štampar,  kaže da nema više “voćarskog raja”. On je u svojoj analizi ukazao da poljoprivrednici u Srbiji treba da se udružuju u krupniju proizvodnju,  kako bi smanjili troškove, kvalitet plodova mora biti vrhunski, sa lepim i atraktivnim pakovanjem i prikazao je nekoliko slajdova na kojima se mogla  videti prodaja voća u koficama.

Profesor Štampar je podsetio i na značaj pčela kao oprašivača,   a za dobre prinose voćari treba da obezbede prisustvo pčela u zasadima. On je naglasio,  da Ruska Federacija sve više ima sopstvenu proizvodnju jabuke vrhunskog kvaliteta u najsavremenijim zasadima. Na pitanje kako dalje,  slovenački stručnjak kaže da moramo ponuditi barem pet hiljada tona jabuke a još bolje pedeset hiljada tona.

 

Zanimljivo je bilo izlaganje doktora Dragana Radivojevića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dobrog praktičara voćarske struke. On je predstavio istraživanje kako gustina sadnje jabuke utiče na prinose i profitabilnost. Zaključak je da u poređenju sadnje na razmak 100 , cm, 80cm i 60 cm pri razmaku redova tri do tri i po metra kod sorti Greni Smit i Zlatni Delišes najbolja je gustina sadnje na 80 cm. U obrazloženju,  ovaj stručnjak navodi da  veća gustina sadnje  nema ekonomsku opravdanost,  jer imamo značajno povećanje ulaganja koje ne donosi takav prinos da može pokriti troškove TOG povećanje investicije.

 

Na skupu smo sreli Slavka Milutinovića iz Srbobrana,  koji se bavi voćarskom i povrtarskom proizvodnjom. On želi da što pre zaboravi 2018. Godinu,  jer je pretrpeo štete od grada a niti je imao osiguranje,  ni završen sistem protivgradne mreže. On na svom imanju radi zajedno sa sinom i očekuje bolje rezultate ove godine. Kako bi spasao,  što se spasiti može,  on je pokušao da što više preradi svojih sirovina.

 

Savetodavne službe u većini zemalja imaju značajnu ulogu u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Kod nas se mogu na prste prebrojati  službe kojima su poljoprivrednici zadovoljni. Što se Šumadije tiče tu nema zime. Na savetovanju smo sreli  Suzanu Nešković, direktorku PSS Kragujevac,  koja je za Agrobiznis magazin rekla da su ovakva savetovanja prilika da se sretnu nauka, struka i praksa.

“Naš princip rada je da se stalno usavršavamo i donosimo stručna znanja do nivoa proizvođača, i na ovom skupu u Gruži ima naših poljoprivrednih proizvođača sa kojima sarađujemo”, istakla je Suzana.

PSS Kragujevac pokriva sve oblasti poljoprivrede,  tako da su na raspolaganju svim poljoprivrednicima,  kako u Kragujevcu tako i u regionu i njihove usluge su besplatne. Na naše pitanje o položaju žena i njihovom angažovanju u poljoprivredi,  gospođa Nešković kaže da sa dolaskom mlađih generacija sve više žena osniva poljoprivredna gazdinstva i počinje sa proizvodnjom, posebno je tome doprinelo i to što se u merama, kako nacionalnim tako i IPARD predviđaju nešto povoljniji uslovi za žene.


“Moram da naglasim da su naše žene sa sela istrajnije i odgovornije i bolje prihvataju ono što im se savetuje,  za razliku od ,  koji imaju tradicionalan pristup proizvodnji. Naročito su aktivnije kada je u pitanju sama promocija proizvodnje i marketing”. Nadovezala se na razgovor i njena koleginica Violeta Petrović Luković, koja je ukazala na činjenice da žene imaju više sklonosti ka želji da na svom imanju primene inovacije. One više vole da obrada zemljišta bude savremenija, SORTIMENT, novi, aktuelan i da svoje poljoprivredne proizvode upotrebe za preradu.

Milorad Pisar,  nam je najpre rekao da je “mladi”proizvođač sa svega trideset dve godine iskustva i za sebe kaže da i dalje mnogo toga ne zna jer je svaka godina specifična. Javljaju se novi problemi  i nova rešenja.

 

“U našem jagodarstvu mnogi mešetari koriste priliku da se na internetu reklamiraju i prodru do proizvođača”. On smatra da je najveći problem kod nas što se znanje poklanja ili krade. To je doprinelo da je jagodarstvo na nivou gde je danas. Dodao je još i da je ozbiljna proizvodnja ono što možemo sami realizovati,  ili uz pomoć najbližih i okoline.

 “Nemam sopstvenu proizvodnju jagode jer ne bih stigao na oba polja da radim tako da se bavim plasmanom sadnica i ne mogu reći da je prinos kilogram ako je između 400 i 600 grama. Pošto se ja bavim frigo sadnicama,  mogu da govorim samo o tome i sadnja je za ove sadnice najbolja u junu i julu,  odnosno do 10.  avgusta zasad mora biti formiran”. Prema njegovim rečima u Evropi je trend jedna sadnja,  jedna berba i kada bi Ministarstvo primenilo uredbu barem 20-30% naših proizvođača bi isto radilo. Što se tiče pripreme zemljišta,  ona počinje već u decembru a ne kada skinemo žito,  jer samo tako možemo sve uraditi na vreme.

 

Prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Begradu, istakla  je da je primena hidroponske sadnje u ,,Gruža ggraru” dala očekivane rezultate i prinos je bio dobrog kvaliteta. “Ključni faktor u ovoj tehnologiji je navodnjavanje uz punu primenu savremene agrotehnike. Dizajniranje programa ishrane je u skladu sa samim zasadom, njegovom starošću, očekivanim rezultatima i stanju biljaka”. Kako je istakla  sadnja borovnice može biti u jesen iu  proleće. Naš problem je prema njenim rečima,  to što  se ne primenjuje jesenja sadnja kod uvoznih sadnica,  već da se one sačuvaju i sade u proleće,  jer  nisu dobro pripremljene za zimsko mirovanje.

 

Učesnici na savetovanju inženjeri, proizvođači i savetodavci 

Kada je reč o aktuelnim vremenskim uslovima, sneg i niže zimske temperature prof.  dr Jasminka Milivojević,  kaže da je borovnica u dubokom zimskom mirovanju i neće imati problema,  jer su temperature išle u blaže minuse koje borovnica bez problema podnosi.

 

Domaćin skupa Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić i vlasnik Gruže Agrara,  otvarajući skup poželeo je dobrodošlicu svim učesnicima i zahvalio se što su došli po  mećavi, poželeo je dobru proizvodnju i mnogo bolje cene proizvoda proizvođačima,  kao i da se jedni na druge oslanjaju u proizvodnji i životu. Opština Knić je jedna od retkih na čijem čelu se nalazi poljoprivredni proizvođač. Miroslav Nikolić nalazi se od 2018. godine na čelu ove šumadijske opštine i bavi se proizvodnjom jabuka i borovnice.

 

Skup je bio i prilika da se razmene mišljenja 

Detaljno u Agrobiznis magazinu za februar 2019. godine

Pretplata na 0692211049

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30