Početak nove godine obeležile su primene novih pravilnika i uredbi koje stupaju na snagu od prvog januara. Među njima je i ona koja se odnosi na mleko o čemu smo ranije pisali. Ovome treba dodati novi pravilnik koji se odnosi na subvencionisanje tova. Uprkos činjenici da postoje svega dve registrovane farme činčile u Srbiji pažnja koju su pokazali mediji u Srbiji pretvorila je ovu perifernu temu u "sudbonosnu". Eh, gde bismo bili kada bismo se ovako temeljno edukovali kao o farmama činčila. 

U ovom broju mi se, ipak, bavimo važnijim temama kao što su uništavanje korova uz pomoć vrele vode i smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi. Za vas smo istražili kakva su iskustva proizvođača oraha, na primer kod turske sorte ČENDLER. Predstavljamo vam, ovom prilikom, mlado ali ambiciozno gazdinstvo VOŽDOVE JAGODE, iz Stojnika kod Aranđelovca. 

I u ovom izdanju čitajte savete našeg stručnjaka Ninoslava Stevanovića, iz oblasti navodnjavanja. Predstavljamo i dobitnike nagrada Intesa Farmer za 2018. godinu. Za prvo izdanje Agrobiznis magazina u 2019. godini govori i potpredsednik Delta agrara sa kojim smo razgovarali na skupu Hrana za Evropu.

Nadamo se da ste lepo proveli praznike i da se polako pripremate za narednu sezonu. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

 

PRETPLATITE SE I UŠTEDITE!

 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

Da tema o preciznoj poljoprivredi, odnosno tehnologiji koja omogućuje njeno sprovođenje u praksi izaziva veliku pažnju poljoprivrednika, potvrdila je i nedavna konferencija "Livona AG 2018", održana u Novom Sadu. Naime, na konferenciji o Trimble sistemima za preciznu poljoprivedu učestvovalo je nešto više od 250 poljoprivrednika, agronoma i stručnjaka, koji su "zagazili" u svet precizne poljoprivrede zahvaljujući beogradskom preduzeću Livona.

Pre nešto manje od četvrt veka o GPS tehnologijama retko ko je znao nešto više, ako se izuzme vojni sektor. Ipak, osnivač, vlasnik i direktor preduzeća Livona, Želimir Jovanović, znao je i odlučio ne samo da proširuje svoja znanja nego da GPS tehnologiju ponudi i drugima, a najpre onima koji se bave geodezijom.

Kako prenosi portal Poljoprivrednik, preduzeće se godinama razvijalo zajedno sa GPS tehnologijama, s vremenom je počelo da pokriva čitav spektar delatnosti, a 2006. i poljoprivredu, kada se počelo s promocijom prvih uređaja za navigaciju, to jest upoznavanjem potencijalnih korisnika s prednostima korišćenja ovih uređaja.

Ipak, osnovna kvalifikacija ovog preduzeća nije Trimble GPS tehnologija, nego znanje i briga o korisnicima, odnosno obezbeđivanje podrške.

- Naše kolege prate sve ono što se dešava u svetu na polju GPS tehnologija, obučavaju se na kursevima u inostranstvu, tako da su uvek spremni da pruže podršku korisnicima u svim mogućim okolnostima - rekao je Želimir Jovanović i napomenuo da su na razvoj preduzeća Livona, posebno tokom poslednjih pet-šest godina, značajno uticali korisnici tehnologije koja se primenjuje u poljoprivredi.

Da se rad preduzeća Livona ne zasniva samo na pukoj prodaji, instalaciji i kalibraciji uređaja i komponenti, potvrdio je i Vičeslav Tretjak, regionalni menadžer kompanije Trimble.

- Livona je poseban partner i jedinstvena kompanija na tržištu. Postoje i druge kompanije koje korisnicima mogu da isporuče elemente potrebne za preciznu poljoprivredu, ali veoma često su te kompanije samo isporučioci robe i ne poseduju dovoljno znanja. Livona je tehnološka kompanija koja izvanredno poznaje ne samo poljoprivredu nego i druge oblasti - naglasio je Tretjak, a to potvrđuju i mnogobrojni korisnici na terenu.

Prvi korak u primeni precizne poljoprivrede jesu uređaji za navigaciju. Ipak, navigatori nisu samo uređaji, jer imaju funkciju računara i podržavaju različite softvere, a korisnicima omogućavaju da ostvare dodatne uštede zahvaljujući preciznijem korišćenju inputa u poljoprivrednoj proizvodnji. To utiče na povećanje prinosa, a samim tim i na profit.

Najviše korisnika manuelno upravljivih i automatskih navigacionih uređaja je u Vojvodini, sporadično u centralnoj Srbiji, a firma Livona je preko svojih distributera zastupnik kompanije Trimble i na tržištu Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Navigacioni uređaji su veoma dobro prihvaćeni na našem tržištu i poljoprivrednici su vrlo brzo uvideli prednosti njihovog korišćenja, zato što odmah po instalaciji vide konkretne koristi, brže i lakše obavljaju poljoprivredne operacije i štede sredstva. Livona svojim korisnicima nudi čitav niz alata za preciznu poljoprivredu, od kojih se većina već koristi u značajnoj meri.

Korisnicima navigacionih uređaja na raspolaganju su korekcioni signali različitog nivoa tačnosti. Najprecizniji je RTK signal, s tačnošću 2,5 centimetara, koji se najviše koristi kod nas. Preduzeće Livona je i provajder ovog signala, a to je postalo tako što je postavilo mrežu od 14 baznih stanica u Vojvodini, koje imaju domet pokrivanja 75 do 100 kilometara južno od Save i Dunava.

Za obavljanje viokopreciznih poljoprivrednih radnih operacija koje zahtevaju visoku tačnost u kretanju, kako pogonske, tako i priključne mašine, koristi se TrueTracker sistem za aktivno upravljanje priključnim mašinama. Korišćenje ovog sistema podrazumeva postavljanje autopilota i na traktoru i na priključnoj mašini koji upravlja njima kako bi se kretali po zadatoj putanji. Kada je cilj da se mašina zadrži u pravcu, njome se precizno upravlja primenom TrueGuide pasivnog sistema.

Navigacioni uređaji su u praksi našli veliku primenu i u iscrtavanju granica parcele, što se radi na osnovu koordinata iz katastra.

Kada se govori o preciznoj poljoprivredi, neizostavno je spomenuti i bespilotne letelice, koje se koriste za snimanje terena. Mogućnosti ovih letelica u radu zavise od vrste kamera koje se koriste (spektralne, termovizijske ili pak video), a dužina njihovog rada zavisi od kapaciteta baterije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2355605/savremeni-sistemi-prezicne-poljoprivrede-od-uredjaja-za-navigaciju-do-bespilotnih-letelica

U pirotsku poljoprivredu tokom ove godine, zahvaljujući gradskom Fondu za razvoj poljoprivrede investirano je bezmalo milion evra, tačnije 117 miliona dinara, kazao je pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu Goran Popović otvarajući ovogodišnji tradicionalni Sabor poljoprivrednika. Gradonačelnik Pirota mr Vladan Vasić u obraćanju poljoprivrednicima kazao je da Grad Pirot stoji iza poljoprivrednika i da je za Grad poljoprivreda veoma važna.

-Na istom smo zadatku i svaki vaš pojedinačni mali uspeh deo je našeg velikog uspeha. Želim da se zahvalim vama poljoprivrednim proizvođačima koji pod vedrim nebom i uz mnogo neizvesnosti radite ovaj posao. Želim da se zahvalim stručnoj službi iz Fonda za razvoj poljoprivrede što sarađuje svakodnevno sa vama, ali i Veterinarskoj klinici, Poljoprivrednoj stručnoj službi, bankama koje podržavaju poljoprivredu i svima drugima koji su uključeni u poljoprivrednu proizvodnju u našem gradu-zaključio je gradonačelnik Vasić.

Pomoćnik gradonačelnika Popović kazao je da će u narednoj godini subvencije za poljoprivrednu proizvodnju biti veće za četiri miliona dinara pa ćemo u sledećoj godini podeliti ukupno 51 milion dinara. Želim da vam čestitam jer ste uz podsticaje Gradske uprave odnosno Fonda za poljoprivredu u svoja gazdinstva investirali 117 miliona dinara, bezmalo milion evra. Spremajte se jer marta ide novi konkurs-kazao je Popović.

Pomenuti Fond u Pirotu postoji od 2003.godine. Te 2003. godine za poljoprivredu se izdvajalo simboličnih 300.000 dinara, ali su zahvaljujući razumevanju Gradske uprave i gradonačelnika, kao i upornosti stručne služne, primera radi 2018. godine, za poljoprivredu putem Fonda za poljoprivredu izdvojilo čak 58 miliona dinara. Ukupne investicije u poljoprivredu u ovoj godini, računajući i sredstva van Fonda, iznose skoro milion evra, tačnije preko 117 miliona dinara.

Izvor: https://www.pirotskevesti.rs 

Njeno veličanstvo – pirotska peglana kobasica

Peglana kobasica jedan je od domaćih proizvoda koji su u poslednjih nekoliko godina doživeli pravu ekspanziju. Za veoma kratko vreme, ona se našla rame uz rame sa čuvenim pirotskim ćilimom i kačkavaljem i vinula se u svet vrhunskih suhomesnatih delikatesa. Sve su to bili razlozi da se o tajnama neobičnog ukusa ovog popularnog specijaliteta raspitamo detaljnije.

 

Retki meštani staroplaninskih sela kažu da su peglanu kobasicu pravili još njihovi pradedovi. Ona je uvek bila cenjen proizvod, kojim se svaki domaćin veoma rado hvalio. Prava peglana kobasica, tvrde oni, jedino može biti iz pirotskog kraja. Razlog za to je njen jedinstven, nezaboravan ukus, koji se može dobiti samo od mesa stoke napasane na staroplaninskim pašnjacima. Mnogobrojne lekovite, mirišljave i u svetu jedinstvene biljke koje rastu na ovom tlu u peglanoj kobasici će prepoznati svaki istinski poznavalac i ljubitelj kvalitetnog mesa.

Po starim tradicionalnim receptima, peglana se pravi od kombinacije tri do četiri vrste mesa, uglavnom kozjeg, ovčijeg, junećeg i ponekad konjskog. Svi začini koji se dodaju su potpuno prirodni, a glavni među njima su beli luk, tucana ili mlevena paprika, biber i so. Konzervansi, veštake boje, aditivi, arome i mirisi, kao i masnoće, loj i druge neželjene primese nešto su što u peglanoj kobasici nećete pronaći ni u tragovima.  Zato se ona sa punim pravom ubraja u zdrave i eko proizvode od čistog mesa.

Procese termičke obrade i dimljenja zamenjuje sušenje na staroplaninskom vazduhu. Na optimalnoj temperaturi između -5 i +5 stepeni celzijusa, bez vlage i oštrog mraza, peglane se kao i pre mnogo godina unazad suše po tridesetak dana. Svakih nekoliko dana one se peglaju staklenim flašama ili sličnim valjkastim predmetima. Na taj način istiskuje se vazduh i vlaga, pa kobasice mogu dugo da ostanu zdrave, sočne i ukusne. Istovremeno, sa svakim peglanjem one se sve više uvijaju u oblik potkovice, pa se zato u pirotskom kraju smatraju simbolima za sreću i rado daruju dragim ljudima.

Među brojnim proizvođačima peglane kobasice u Pirotu kao jedan od najvećih izdvaja se Dalibor Tošić. On je i dobitnik mnogih nagrada i priznanja za ovaj proizvod i o peglanoj uvek govori sa mnogo ljubavi. Ona je, kaže, mnogo puta do sada imala veliki značaj za opstanak njihovog porodičnog gazdinstva i zato zaslužuje da joj se posveti puna pažnja. Tako je Dalibor odlučio da peglanu kobasicu počne da prodaje i u lepim pakovanjima, čime ona kupcima postaje još atraktivnija.

„Trenutno, ja prvi i jedini proizvodim peglanu tokom cele godine. Moja porodica i ja smo osvojili i tehnologiju sušenja u komori. Uz dodatno hlađenje, provetravanje, automatsko regulisanje nivoa vlage, temperature, strujanja vazduha i nadzora temperature 24 časa preko sms servisa uspeli smo da sačuvamo kvalitet i u kontrolisanim uslovima. Zato već nekoliko godina peglanu možemo da ponudimo tržištu 365 dana u godini“, ističe Tošić.

„Prošlog meseca podneli smo i zahtev za registraciju pogona za preradu mesa Upravi za veterinu. On će ujedno biti i prvi registrovani pogon za proizvodnju peglane kobasice. To je za nas od velikog značaja, jer trenutno teško uspevamo da proizvedemo sve veće količine koje se traže na tržištu. Sledeći korak na putu razvoja peglane kobasice verovatno će biti dozvola za izvoz. To bi već moglo da utiče i na celokupan razvoj stočarstva na Staroj planini, pa i napredak cele naše opštine“, dodaje on.

Na kraju, za slučaj da uskoro budete u prilici da sretnete njeno veličanstvo peglanu kobasicu, zapamtite još nekoliko saveta naših pirotskih domaćina. Peglana se seče oštrim nožem i to na milimetarski tanke komadiće, pod uglom od 75. Najbolje je jesti je u dobrom i veselom društvu, bez žurbe, kako bi u ustima osetili žar ukusa i otapanje mirisa Stare planine. Prijatno!

VALJEVO – Da je lako proizvesti hranu po principima organske poljoprivrede a daj je taj proizvod teško plasirati na tržište uverio nas je i Valjevac Čedomir Đurđević. Poslom tehnologa za koji se i školovao bavi se već 35 godina a organsku šljivu gaji poslednjih pet. Kada je počinjao ”kraljica voća” bila je na 60 hektara a sada na 30 i ”pitanje je kaže da li će održati tu proizvodnju”. Na obroncima Povlena, Medvednika, delom Maljena, Sokolskih planina i Vlašića sazreva šljiva gajena po organski principima uz minimalnu upotrebu pesticida i hemijskih preparata.

”To su pre svega autohtone sorte šljive ‘’dorosavka’’, ‘’crvena ranka’’, ‘’metlaš‘’, ‘’pošarka’’, ‘’požegača’’. U ovoj proizvodnji prinosi u odnosu na konvencionalni način su za oko 30 posto manji. Prinos se po stablu kreće od 15 do 20 kilograma, a u rodnim godinama i do 25 kilograma. Kvalitet ovog roda je lošiji od onog koji je intenzivno štićen hemijskim sredstvima, ali mi to u preradi prevazđemo”, kaže Đurđević i dodaje da se jednim delom radi o sopstvenim zasadima a delom je to ugovrena proizvodnja.

Plave plodove prerđuje u rakiju a od prošle godine od njih spravlja i organski namaz bez šećera i aditiva, sa malo suve materije.  Svi proizvodi su dobro ocenjeni od strane potrošača i struke  a nagrađeni su medaljama i diplomama, ali to kaže Đurđević nije dovoljno jer teško može da ih plasira na tržište. Na ovogodišnjem četvrtom Međunarodnom festivalu tradicije i prirode ”Žestiva” održanom u Užicu rakija od šljive i travarica nagrađene su zlatnim medaljama, dok se sa 13. Sajma etno hrane i pića u Beogradu Žurđević vratio sa tri diplome za klekovaču i travaricu, organsku rakiju od šljive i voćni namaz od organske šljive.

” Organski namaz smo proizveli u saradnji sa jednim profesorom sa Tehnoločkog fakulteta u Beogradu. To je proizvod od ćiste šljive. Nije ga problem proizvesti ali je teško naći tržište. Uzorke sam slao i u Češku, Slovačku, Nemačku, Austriju, Sloveniju ali i pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mi nailazimo na barijere koje su van tog sporazuma i koje mi ne možemo da prevazđemo”, priča naš sagovornik i dodaje da je 2012. godine ukupna proizvodnja u njegovoj firmi  ”Eko tehnology”iznosila skoro 50.000 litara, a ove godine je kaže samo  održaostatus zasada organske proizvodnje a ”nisam preradio ni jedan kilogram organske šljiive, sve je prodato kao konvencionalna. Razlog nije bio u tome što nismo hteli da radimo već što nema tržišta ili smo preskupi u odnosu na uvozne proizvode”.

Prema njegovim rečima u odnosu na zemlje u okruženju ova proizvodnja u Srbiji je znatno skuplja. Kaže da mnogi proizvođači odustaju i počinju da uvoze organske proizvode i dodaje da su u povoljnijem položaju oni koji samo rade primarnu proizvodmju i tu robu prodaju na pijaci.

”Ovaj proizvod skuplji je od onog proizvedenog na konevencionalan način a opet skupljii od organskog iz uvoza. Nama su konkurencija proizvođači iz Bugarske jer oni imaju veće subvencije i ne plaćaju sertifikaciju, jer država izdaje sertifikate. Ja plaćam dvostruko sertifikaciju  biljne proizvodnje i preradu. Dolazimo do toga da sam ja po jedinici proizvoda skuplji za 50 evro centi do jednog evra. Ove godine izdaci su malo manji iz razloga što samo plaćam održavanje sistema što je 600 do 700 evra a kada sertifikujem i proizvodnju tada cifra dostiže i 2.500 evra. To je velika stavka. Mi ne možemo da dođemo ni do kupaca jer postoji barijera izmđu mene kao proizvođača iz Valjeva i na primer kupca u Beogradu. Kada me pitaju gde mogu da kupe ove proizvode ja ne znam šta da im kažem jer se prodaju u samo dve radnje. Neće niko da pređe sa jedne na drugu stranu Beograda da kupi jedan proizvod a Valjevo nema tržište za ove proizvode. Sa druge strane mi ne možemo da uđemo u velike trgovinske lance koji su preskupi ”, navodi Đurđević.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2017. godine organski proizodi u Kolubarskom okrugu gajeni si na 572 hektara, što je svega četiri odsto od ukupnih površini koje se nalaze pod ovom proizvodnjom u Srbiji.

Izvor:

https://patak.co.rs 

Dejan Milošević, predsednik pčelarske organizacije iz Požarevca, za Agrobiznis magazin kaže da svi pčelari u ovoj organizaciji redovno koriste podsticaje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. „Imamo članove koji ostvaruju podsticaj od trista do četristo hiljada dinara. Tokom prošle godine nabavili smo opremu koju zajednički koristimo kao udruženje a naši članovi redovno konkurišu za mere ministarstva poljoprivrede“ zaključuje Milošević. Ovom prilikom nam je rekao da što se tiče podsticaja za pčelarstvo od strane Ministarstva poljoprivrede 95% je  isplaćeno a ostalih 5% su zahtevi predati u maju i očekujemo da će biti uskoro isplaćeni.

„Odmah na početku želeo bih da naglasim, lokalna samouprava misli na vas podjednako kao i na sve ostale meštane kako gradskih tako i seoskih mesnih zajednica. Želja da u našem kraju razvijamo industriju, turizam i proizvodnju nije umanjila saznanje da je snažna poljoprivreda ovog kraja preduslov bilo kakvog napretka Požarevca i Braničevskog okruga“ rekao je Bane Spasović gradonačelnik Požarevca.“Pitali smo struku, konsultovali vas i došli do mera, pomoći i podsticaja kojima bi osnažili poljoprivrednike i poljoprivredna udruženja. Upravo zahvaljujući konsultacijama sa vama i stručnim službama uvideli smo da je pored ovih 20 miliona potrebno još duplo toliko koje smo već odredili za nove subvencije, izgradnju atarskih puteva, protivgradnu zaštitu ali i edukaciju,“ zaključio je Spasović.

Saša Đorđević Član gradskog veća zadužena za poljoprivredu, je ovom prilikom istakla da je dosta toga urađeno u prethodnom periodu za poljoprivredne proizvođače ali da se tu neće stati već će iz godine u godinu izdvajati sve veća sredstva.

U izjavi za Agrobiznis magazin gradonačelnik Spasović kaže da je grad Požarevac pored direktnih podsticaja u iznosu od sedamdeset miliona dinara podržao poljoprivredu indirektno kroz uređenje atarskih puteva.Zajedno sa sredstvima ministarstva poljoprivrede uređeno je više od 20km puteva. Taj posao nije rađen prethodnih devet godina.

Prema rečima Sanje Bačić, predsednice Udruženja voćara Požarevca, najviše sredstava dobijeno je za potrebe postavljanja sistema za navodnjavanje, nabavku sadnog materijala, plastenika i stočarstva. Najviše korisnika je dobilo po 100.000 a bilo je i onih koji su dobili između 200.000 i 400.000 dinara. Ona nam je objasnila da su sredstva dobijena kroz sufinansiranje investicija i da je procedura još jednostavnija nego na nivou od strane države. „Na primer, za sadni materijal i plastenike povraćaj je bio 60% dok je za stočarstvo 40%“. Ona je za naš časopis rekla da je godina za voćare u ovom kraju bila uspešna kao i da je potencijal voćaka u zasadima gde su pravilno primenjene agrotehničke mere dobar i da se može očekivati takođe dobra godina.

Među korisnicima podsticaja bio je i Ljubiša Petrović iz Kasidola koji ima 3h pod kajsijom. On je zasadio novih 115 ari i kaže da je dobio povraćaj 60%. „Zahvalan sam, to do sada nije bilo. Pored ovoga bavim se ratarstvom i stočarstvom. Nisam imao probleme sa prodajom plodova i već sutradan sam bio isplaćen. Kod mene u zasadu su inače sorte kajsije sa oznakom NS i ovom prilikom želim da pozdravim profesora Keserovića koji nam je poslao pupoljke za razmnožavanje. Pored finansijske pomoći Ljubiša nam je rekao da ima i dobru stručnu pomoć.

Njegov mlađi kolega Dobrica, takođe iz Kasidola, odlučio se za sadnju borovnice a bavi se i ratarstvom i stočarstvom. „Kupio sam 5000 sadnica od SUPERIOR-a iz Velike Plane i zasadio na 1,7 hektara. Proizvodnja je na bankovima. Sorta je DjUK. Ne bih o novcu, ali je sve skupo koštalo“.

 

Iz godine u godinu iz Budžeta grada Pirota izdvaja se svi više novca za razvoj i podsticaj poljoprivrede. Lokalna samouprava, kroz razne vidove davanja, u saradnji sa svojim i drugim stručnim službama, je uspela da motiviše i veliki broj mladih ljudi da otpočnu poljoprivrednu proizvodnju i obezbede sebi dohodak. Na kraju godine, u organizaciji sektora za poljoprivredu grada Pirota, organizuje se Sabor poljoprivrednika na kome je bilo svečano i veselo.

Gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, pozdravio je brojne poljoprivrednike koji su došli na svečanost, poželeo im još više uspeha uz obećanje da podrška lokalne samouprave neće izostati i u narednim godinama.Pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, Goran Popović, je istakao da je sav novac iz Fonda za razvoj poljoprivrede ove godine blagovremeno utrošen i da je ukupno uloženo oko milion evra. Takodje, pozvao je poljoprivrednike da se spreme za novi poziv za dodelu sredstava početkom proleća 2019. godine.

Izvor:http://www.plusonline.rs/podsticajima-grada-pirota-u-razvoj-poljoprivede-ukupno-ulozeno-oko-milion-evra-u-2018-godini/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je večeras na RTS-u da Ministarstvo poljoprivrede nastavlja sa isplatom subvencija za poljoprivrednike. On je ovom prilikom naveo da je samo u protekla tri dana isplaćeno više od dve milijarde dinara različitih podsticaja. Među njima je oko šesnaest hiljada poljoprivredniika kojima je isplaćena premija za osiguranje poljoprivrede i 2500 predmeta u vezi sa poljoprivredom mehanizacijom. „Nema nikakih problema u vezi isplate“ naglasio je Nedimović.

Osvrnuvši se na nedavno hapšenje v.d. direktora Uprave za agrarna plaćanja Žarka Radata, ministar Nedimović je naglasio da će se sprečiti svaki pokušaj dovođenja poljoprivrednika u loš položaj i korupcija u ovom resoru. Ministar je ovom prilikom podsetio na hapšenja koja su bila ranije ove godine a u vezi sa reeksportom voća za Rusku Federaciju: „Kao što smo i u ranijim slučajevima radili tako će biti i dalje. Podsećam vas da je uhapšeno 63 osobe u vezi sa izvozom voća. Zahvaljujem se Ministarstvu unutrašnjih poslova koje je dobro uradilo svoje deo posla. Mi ćemo se sa naše strane potruditi da u svakom smislu zaštitimo poljoprivrednike.“

„Nulta je tolerancija za kriminal. Ovo što su pokušali dvoje lica da prime mito, za to su osumnjičeni, mi moramo te probleme da rešavamo i da sprečavamo te mangupe. Ja sam još 4. oktobra rekao da mnogi treba da se brinu naročito oni koji pokušavaju da se igraju sa srpskom poljoprivredom“ rekao je ministar Nedimović gostujući na Javnom servisu Srbije – RTS-u.

Na pitanje voditelja o novom Budžetu, Nedimović je uporedio stanje 2012. godine kada su poljoprivrednici imali na raspolaganju dvesta šezdeset miliona evra a danas više od 400.000.000 evra. Kada je reč o prioritetima Nedimović ističe stočarsku proizvodnju odnosno proizvodnju mesa i mleka.

U predstavljanju srpske autohtone sorte prokupac, na scenu je stupila etiketa Breg 2015 iz vinarije Doja. U pitanju je nešto manje od 1.500 proizvedenih boca stopostotnog prokupca, trenutno najskupljeg na tržištu (2.400 rsd), a priliku da ga probaju imaju za sada samo gosti desetak elitnih srpskih restorana. Šta je zapravo Breg i sa kojom je namerom nastao, pitali smo Gorana Todića, vlasnika vinarije Doja.
 
- To je nešto što želimo od prokupca, smer u kojem ćemo ići. Sve kreće iz vinograda, smanjivanje rodnosti i druge mere, najviše jedan grozd po lastaru. Bitno je da biljka bude provetrena, zdrava i da idemo na fenolnu i aromatsku zrelost.
 
Grožđe za Breg dolazi iz najboljeg dela vinograda po imenu Srednji breg, sa nadmorske visine od 480 metara, gde su podloga i uticaj vetrova jasno drugačiji nego u ostatku vinograda. Crvena zemlja sa dosta kamenja oduvek je davala specifičan kvalitet, drugačiji, manji rod.
 
- Znam taj položaj odranije – objašnjava Todić. – Bobice su manje, biljke manje bujne, a vinograd je u desetoj godini. Zato smo grožđe odatle izdvojili između 15. i 20. oktobra i nakon dvadesetak dana maceracije polegli vino u francuski i delom srpski barik, gde je ležalo dve godine, a kasnije još jednu u boci. I još jedna bitna stavka: Breg će se proizvoditi samo u najboljim godinama.
 
Breg 2015 nakon dekantiranja daje blage ali veoma zanimljive asocijacije na duvan, što se prepliće sa višnjom i sitnim bobičastim voćem, čime je apsolutno drugačiji od svakog poznatog predstavnika ove sorte. Na ukusu se javljaju izuzetno visoke ali prijatne kiseline, tanini su zreli, softani i postojani, što ukazuje na veliki potencijal odležavanja. U dugoj završnici ponavlja se senzacija duvana, pa i crne čokolade, čime ovo vino sa 13 % alkohola zaogrće braonkasti plašt elegancije. 
 
Izvor: www.ekapija.co

BEOGRAD, 24. decembra (Tanjug) - Specijalni sud u Beogradu danas je na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, odredio pritvor do 30 dana prema četvoro od 10 osumnjičenih za primanje i davanje mita u vezi sa ostvarivanjem podsticaja u poljoprivredi Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede. Sudija za prethodni postupak je odredio pritvor v.d. direktoru Uprave za agrarna plaćanja Žarku RADATU (39), službenici u toj Upravi Dunji Vasić (27), bankarskom uslužbeniku Bori Živiću (50) i Valentinu Dražilovu, precizirali su za Tanjug u tužilaštvu. RADAT se sumnjiči za primanje mita, a Vasićeva i Živić za pomaganje pri primanju mita, dok se Dražilov tereti za pomaganje u davanju mita. Ostali osumnjičeni, koji se terete za davanje mita braniće se sa slobode jer za njih tužilaštvo nije tražilo određivanje pritvora. To su poljoprivrednici sa teritorije Vojvidine N.P. (1982), M.Š. (1981), G.T. (1971), R. C. (1989), M. S. (1992) i V.H. (1977). RADAT, Vasićeva, Živić i Dražilov se sumnjiče da su od poljoprivrednika iz Vojvodine koji su podnosili zahteve za ostvarivanje podsticaja u poljoprivredi Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede primali novac u određenom procentu od visine novčanog iznosa podsticaja, saopštila je juče policija. Na taj način oni su, kako se sumnja, u decembru 2018. godine od ovih poljoprivrednika primili oko 1,6 miliona dinara, kako bi im omogućili da nakon formalno sprovedenog postupka ostvare pravo na dobijanje sredstava podsticaja.

Kako Agrobiznis magazin saznaje, normalizacija rada Uprave za agrarna plaćanja je u toku i trebalo bi da budu isplaćene subvencije za osiguranje poljoprivrede. Naš izvor nam otkriva da su Radat i jedna od uhapšenih bili izuzetno bliski i da je bilo veoma neprijatno raditi sa njima.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30