Zadružni savez Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem važan pokretač preporoda srpskog sela. Program „500 zadruga 500 sela“ premašio
očekivanja – protekle tri godine formirano 566 poljoprivrednih zadruga. Prioritet promocija zadrugarstva i razvoj ruralnih područja, ali i jačanje saradnje sa
zadružnim savezima u regionu. Zadružni savez Srbije učestvuje u brojnim humanitarnim akcijama usmerenim na pomoć ljudima u ruralnim sredinama.
Zadružni savez Srbije sprovodi niz aktivnosti na promovisanju zadrugarstva kroz učešće države u ekonomsko finansijskim podsticajima za poljoprivredne zadruge na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima prisutan je na terenu i u neposrednom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima, pružajući im sve neophodne informacije i saznanja o značaju i prednostima udruživanja u zemljoradničke zadruge, o mogućnostima prerade i plasmana proizvoda, kako na našem tako i na inostranom tržištu. Cilj je da poljoprivredni proizvođači svesni prednosti udruživanja, formiraju zadruge
koje će pokrenuti razvoj ruralnih područja u cilju obnove srpskog sela, kome preti nestajanje.
Imajući u vidu da je reč o važnom nacionalnom i bezbednosnom pitanju, Programom podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, podsetimo predviđena su značajna sredstva, tako da je maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za novoformirane zadruge 7.500.000 dinara, za stare zadruge
15.000.000 i složene zadruge 60.000.000 dinara. Zadružni savez Srbije je važna karika u realizaciji ovog programa i podrška zadrugarima, pružajući im svu neophodnu pomoć, od potrebnih informacija, preko stručnih saveta do popunjavanja konkursne dokumentacije.
Izuzetna saradnja Zadružnog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem, Mininistarstva bez portfelja, na čelu sa ministrom Milanom Krkobabićem zaduženim za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Srpske akademije nauka i umetnostina realizaciji projekta „500 zadruga 500 sela“ rezultirala je formiranjem 566 zadruga u protekle tri godine. Projekat je premašio očekivanja i dokazao da je preporod srpskog sela prioritetno pitanje kako za državu, tako i za vredne zadrugare i zadružne saveze koji ih povezuju.
U sklopu aktivnosti na promovisanju zadrugarstva, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, prisustvovao je brojnim manifestacijama, a neke od njih su „Dani azanjske pogače“ u Azanji, Četvrta smotra šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ u selu Gračac
u opštini Vrnjačka Banja, a van granica Srbije posetio je 46. Međunarodni sajam poljoprivrede i prehrambene industrije – Sajamšljive u Gradačcu u BiH.
U Azanji nedaleko od Smederevske Palanke početkom avgusta obeležen je značajan jubilej 125 godina postojanja zadruge „Azanja“, a pored izložbe pogača
i domaće radinosti i kulturno umetničkog programa, u prisustvu zadrugara i brojnih gostiju, promovisan je projekat „500 zadruga 500 sela“. Ovom događaju
prisustvovao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić, koji je pozdravljajući prisutne ukazao na značajnu ulogu srpskog sela u razvoju države i izrazio očekivanja da će aktivnosti na preporodu srpskog sela tokom 2019. i 2020. godine rezultirati uspehom. On je istakao značajnu ulogu Nacionalnog tima za obnovu sela i ministra Milana Krkobabića, na rešavanju ovog po svemu prioritetnog nacionalnog pitanja od značaja za bezbednost države Srbije, napominjući da je od velikog značaja dobra saradnja sa zadružnim savezima i zadrugama. Božić je zaključio da je cilj da se subvencijama,
podsticajima iz domaćih i inostranih fondova ojača egzistencija srpskog seljaka u ruralnim sredinama, da ljudi ostanu na svojim vekovnim ognjištima, da se izgrade mini pogoni za preradu poljoprivrednih proizvoda, a kvalitetni finalni proizvodi pronađu put do evropskog tržišta. Potrebna je saradnja sa lokalnim samoupravama, da bi se izgradila infrastruktura u ruralnim područjima, što je uslov za razvoj srpskog sela i stvaranje povoljnog privrednog ambijenta, čulo se ovom prilikom.
Obraćajući se prisutnima, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, naglasio je značaj formiranja zadruga za svako selo u Srbiji i kao pozitivan primer istakao zadrugu u Azanji, koja je uprkos svim problemima tokom svog dugogodišnjeg postojanja, opstala 125 godina. On je informisao prisutne o broju novoosnovanih zadruga u Srbiji u okviru projekta„500 zadruga 500 sela“, napominjući da je država prepoznala značaj zadrugarstva, a ministar Milan Krkobabić sa svojim timom, Srpskom akademijom nauka i Zadružnim savezom Srbije, pokrenuo srpsko selo kome zbog negativnog nataliteta i migracija stanovništva preti nestajanje.
U selu Gračac nadomak Vrnjačke Banje na Veliku Gospojinu, državna komisija za ocenu kvaliteta rakije vršila je degustaciju i bodovanje takmičarskih rakija, a održan je i okrugli sto o inicijativi za uspostavljanje organizovane proizvodnje i prodaje rakije šljivovice bazirane na autohtonim sortama Zapadne Srbije. Pobednicima Smotre šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ priznanja i nagrade uručio je Nikola Mihailović, koji je i ovom prilikom upoznao prisutne sa zajedničkim aktivnostima države i zadružnih saveza na obnovi zadrugarstva, koje u Srbiji ima dugu tradiciju. On je uputio poziv poljoprivrednim proizvođačima sa ovog područja da formiraju zadruge, imajući u vidu prednosti udruživanja i raspoložive prirodne potencijale za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Međunarodni poljoprivredni sajam u Gradačcu u BiH, krajem prošlog meseca, bio je prilika za susrete i razmenu iskustava sa kolegama iz zadružnih saveza Republike Srpske i BiH i upoznavanje sa tradicionalnim proizvodima sa ovog područja, od kojih je kao i prethodnih godina dominirala šljiva. Državni sekretar u
Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, posle obilaska sajamske manifestacije razgovarali su sa predsednicima zadružnih saveza Republike Srpske Rajkom Kulagom i BiH Slavkom Dobrilovićem. Na sastanku je bilo reči o mogućnostima unapređenja zadrugarstva i međusobnog povezivanja u cilju uspostavljanja i jačanja saradnje na prevazilaženju problema koji su prisutni u
ruralnim područjima. Imajući u vidu da je projekat „500 zadruga 500 sela“ dao više nego očekivane rezultate, zadružni savezi RS i BiH pripremili su Strategiju razvoja zadrugarstva, koja bi trebalo da pokrene formiranje i oživljavanje poljoprivrednih zadruga, a samim tim i razvoj ruralnih sredina. Ovom prilikom dogovorene su aktivnosti na jačanju regionalne saradnje, pre svega zajednički projekti koji će doprineti promovisanju zadrugarstva i stvaranju povoljnog ambijenta za razvoj poljoprivrede, prevashodno stočarstva u brdsko planinskim područjima.
Ovom prilikom državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić naglasio je značaj promovisanja proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom i
da je selo moguće sačuvati jačanjem malih proizvođača u ruralnim sredinama. Zaključak je da nema jakog sela bez jake zadruge, a predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović posebno je ukazao na značaj formiranja složenih zadruga, kako bi proizvođači sa svojim brendiranim proizvodima postali interesantni po kvalitetu i količini regionalnom i evropskom tržištu.
Zadružni savez Srbije, učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama, koje su prevashodno usmerene na pomoć ljudima koji žive u ruralnim područjima i
kojima je poljoprivreda jedini izvor prihoda. Nedavno je Zadružni savez Srbije pritekao u pomoć Vukici Milosavljević iz sela Kašalj na planini Rogozna kod Novog Pazara, koja je posle udara groma izgubila sve što je imala, a od čega je mogla da živi - dve krave i bika. U dogovoru I saradnji sa ministrom Krkobabićem, zaduženim za regionalni razvoj, prikupljena su sredstva i ova vredna i hrabra žena dobiće kravu i tele.
U saradnji sa opštinom Kosjerić i ZZ Brajkovići, Zadružni savez Srbije je učestvovao u kupovini traktora za Đorđa Savića najmlađeg člana ove zadruge, koji
je tek napunio 18 godina. Za razliku od svojih vršnjaka, Đorđe već obrađuje par hektara zemlje na primitivan način i uz mnogo fizičkog rada, kako bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici, koja se našla u teškoj situaciji. Imajući u vidu da je poljoprivreda jedini izvor prihoda za ovo domaćinstvo, za Đorđa, njegovog gluvonemog oca, dva mlađa brata i baku, traktor je poklon od neprocenjive vrednosti, kako bi obezbedili sredstava za egzistenciju i
dalje školovanje.
Cilj je da se život u srpskim selima ne ugasi, a stanovnicima udaljenih i opustelih sela, pokaže da nisu sami i da mogu u svakom trenutku da se oslone na Zadružni savez Srbije i zadrugare, koji su važan pokretač preporoda srpskog sela, ističe predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Gradsko veće u Požarevcu je raspisalo javni konkurs za dodelu podsticaja poljoprivrednim gazdinstvima, a ukupni iznos od 30 miliona dinara je obezbeđen iz Budžetskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvojUgovori sa budućim korisnicima ove vrste davanja lokalne samouprave bi trebalo da budu potpisani do kraja ove godine, a novac je namenjen sufinansiranju kamata za kredite, formiranje i jačanje poljoprivrednih udruženja, ulaganje u fizičku imovinu, osiguranje životinja i useva, te za održivo korišćenje oranica.

- Od svih vidova subvencija, najsveobuhvatnije je ulaganje u fizičku imovinu jer se pritom misli na nabavku mehanizacije i stoke. Zbog toga ćemo tokom naredne godine nastojati da povećamo sredstva za ove namene - kaže predsednik gradskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvoj Slaviša Stojković.Ukoliko po isteku konkursa ne bude dovoljno sredstava za isplatu svih koji ispunjavaju uslove, prednost će imati oni koji lane nisu koristili podsticaje, ali i zainteresovani domaćini mlađi od 40 godina, te oni koji planiraju veći iznos investicija.

- Ranije su godišnja izdvajanja za poljoprivredu iznosila 0,4 odsto ukupnog gradskog budžeta, a sada smo ta izdvajanja uvećali na dva procenta lokalne kase. To je najveći iznos opredeljenih sredstava za protekle tri decenije, ali nam je plan da vlasnike gazdinstava redovno pomažemo sumom koja će iznositi pet odsto od godišnjeg budžeta - naglašava Stojković, i kaže da će novac za ove namene pokušati da obezbedi i apliciranjem kod međunarodnih fondova.Već tokom naredne godine, Slaviša Stojković najavljuje besplatne posete ne samo domaćim sajmovima, već i inostranim manifestacijama - sve sa ciljem da se ovdašnji proizvođači upoznaju sa savremenim trendovima u poljoprivredi.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:821143-Poljoprivredi-najvise-novca-za-tri-decenije

Vranje je izuzetno značajno za poljoprivredu Srbije iz razloga što je pitanje poljoprivrede ujedno i pitanje demografije imajući u vidu da nam seosko stanovništvo stari, a neko treba da opstane na ovim prostorima - izjavio je u petak u Vranju Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, govoreći o motivima da se sednica tog tela u petak održi baš u Vranju.

- Nije Vranje izuzetak, držali smo već ranije sednicu odbora u Bujanovcu.

Vranje i okolina su uz administrativnu liniju sa Kosmetom.

To je u bezbednosnom smislu osetljivo područje za Srbiju.Seosko stanovništvo na ovom području treba što bolje negovati, a država, podržavajući razvoj poljoprivrede, čuva demografsku sliku stanovništva na jugu jer postojeće stanovništvo treba da ostane na ovim prostorima, da nam se ne desi da ispraznimo Srbiju u osetljivim područjima – kazao je Rističević u Vranju.

U Vranju je u petak održana 48. sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije kojim predsedava Rističević sa jednom tačkom dnevnog reda - "Stanje u poljoprivredi sa posebnim osvrtom na voćarstvo i stočarstvo".Sednica Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije održana je u petak Vranju, između ostalog, i iz razloga što članovi skupštinskog odbora "žele da čuju poljoprivrednike, njihove potrebe i zahteve", naglasio je Rističević.

- Taj deo stanovništva smatram najboljim društvenim slojem u Srbiji - rekao je on.Rističević je u petak u Vranju kazao da u podsticaji u agrarnom budžetu 43,7 milijardi dinara, odnosno 125 odsto veći u odnosu na 2012. godinu.

- Uglavnom se to odnosi na mehanizaciju, priplodni materijal i grla. Rebalansom budžeta dobili smo još dve milijarde dinara. U sledećoj godini očekujem da se taj, rebalansom postignut nivo podstuicaja, još više uveća. Preduslov je da svi mi moramo i da proizvodimo više – kazao je Rističević.

On je poručio poljoprivrednicima da se registruju i da gazdinstva koriste za podsticaje kroz konkurse, a da lokalne samouprave pomognu oko priprema za konkurse.U ime grada Vranja prisutne članove Skupštinskog odbora pozdravio je zamenik gradonačelnika Nenad Antić.

Sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prisustvovalo je devetoro narodnih poslanika.

Izvor:https://www.vranjenews.rs/news/risti%C4%8Devi%C4%87-podr%C5%A1ka-poljoprivrednicima-na-jugu-iz-demografskih-razloga-video

Ovo je članak koji je napisao Henrik Lomholt Rasmussen, danski novinar koji je osvojio nagradu IFAJ-a (Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu). Našim čitaocima prenosimo u celosti tekst koji na zanimljiv način opisuje poljoprivredu našeg suseda – Rumunije.
Nakon 10 godina danske poljoprivrede, Razvan Gheorghiu kupio je staru farmu svinja na severoistoku Rumunije 2009. godine, gde sada ima 390 krmača. Konjski vagoni i dalje su prisutni u Rumuniji i pokazuju kako je ta zemlja uprkos snažnoj ekonomskoj formi rast proteklih godina je još uvek zaostajao u odnosu na većinu drugih zemalja u EU.
Novinari lista otputovali su u Rumunije da bi pogledali bliže zašto se broj rumunskih radnika u danskim stajama svinja i farmama za stoku smanjuje. Upitali su
se zašto rumunski radnici više ne dolaze već ostaju kod kuće. Ranijih godina imali su veliko povećanje broja rumunskih radnika u Danskoj poljoprivredi, a sada taj broj opada zbog jakog ekonomskog rasta u Rumuniji.
Putujete u Dansku da radite u štali? Zašto bih to uradio? Pita se 25-godišnji Andrei Bizdiga i smeje naglas. Slušajte, pre nekoliko godina se zaista isplatio odlazak u Dansku, ali sada nam je zaista dobro, imamo različite mogućnosti u rumunskoj poljoprivredi ako ste voljni naporno raditi i ostati. Ja sam spreman za to , objašnjava Andrei Bizdiga. Zajedno sa ocem vodi tri farme sa 20 zaposlenih, 50 krava, svinja i divljim veprovima, kao i polja na pola sata vožnje od prestonice regiona Lasi na severoistoku Rumunije. Ovde je Andrej Bizdiga prošle godine stekao znanje završivši poljoprivrednu školu.
Škola je započela saradnju sa Poljoprivrednom školom Borris School u Danskoj u kasnim pedesetima i podučavala 1.000 danskih farmera koji su otišli da rade iz Rumunije u ovu skandinavsku državu. Međutim, poslednjih nekoliko godina broj onih koji odlaze se naglo smanjio, kaže direktorka škole Konstantina Timua.
Nekoliko godina sa većim ekonomskim rastom

- Prošle godine 8 procenata – imamo više novih radnaih mesta što je učinilo budućnost u Rumuniji poželjnijom. Mladi mogu videti daleko više mogućnosti
nego pre. Zbog toga oni ostaju ovde nasuprot tome da se oprostimo od porodice i prijatelja da biste putovali u, na primer, Dansku, kaže Constantin Timu i ističe svoje zadovoljstvo saradnju sa danskim sektorom poljoprivrede.
Osim što je mnogim mladim Rumunima obezbedila posao, rumunska poljoprivreda je dobila puno znanja i iskustva, posebno kroz studente koji su otišli u Dansku i nakon školovanja ili su se vratili u svoju zemlju. Oni su sjajni primeri i mogu primeniti znanje stečeno o veoma visokim tehnologijama koje koristi Danska poljoprivreda. Ovo je sada važno jer mi imamo svoje javne fondove i podršku iz EU jer se oni se koncentrišu na podršku lokalnim
preduzetnicima, koji doprinose rastu i radnim mestima između ostalog u okviru poljoprivrede, objašnjava Konstantin Timu.
Među tim preduzetnicima je i Razvan Gheorghiu. On je 2009. godine, posle 10 godina na farmi svinja u Danskoj iskoristio svoju ušteđevinu i uz kredit zajedno
sa partnerom kupio staru farmu svinja u pokraini Gorban u blizini granice prema Moldaviji. Njegov partner je zadužen za 800 hektara zemlje, dok Razvan Gheorghiu odgovoran je za farmu sa 390 krmača. Njegove krmače imaju godišnje u poseku 32 praseta. Plan je da se oko prišire na farmu sa 600 - 700 krmača.
- Mi ih odgajamokao svinje u Danskoj gde preko mojih kontakata kupujem i zalihe opreme za naše štale. Moja supruga i ja stigli smo do tačke u kojoj smo morali da odlučimo da li želimo da budemo daleko od naše porodice i prijatelja i da li bi deca trebalo da odrastu kao Danci ili Rumuni. Mi smo izabrali da budu Rumuni - priča Razvan Gheorghiu. I dalje je u kontaktu s nekim od svojih bivših rumunskih kolega koji su odlučili da ostanu u Danskoj.
- Mnogi od njih su napustili poljoprivredu u korist poslova u fabrikama i kompanijama poput Vestasa, gde je radno vreme „porodičnije“, a plata bolja - ističe Razvan.
- Nedostajala nam je porodica. Nekoliko meseci tokom godine putovali smo na sever i radili na jednoj danskoj farmi da bi stekao zaradu od od rada na farmi“ otvoreno govori Razvan Gheorghiu. Ali teško je voditi farmu posebno u Rumuniji zbog birokratije i korupcije. To se, međutim, polako poboljšava i sada radimo na jačanju naše farme i stvaranju dobrih radnih mesta u ovoj oblasti kako bi bila privlačnija objašnjava danskom novinaru Razvan Gheorghiu, koji sada ima 8 zaposlenih. Među njima je i Jona Plamadeala. Posle 14 godina u Danskoj sada je zaposlen kod Razvan Gheorghiu na farmi u Rumuniji. Moja žena je nedostajala roditeljima, koji su bili ovde sami i obrnuto. Takođe, ja sam želeo da moja deca odrastaju u Rumuniji i pomognu u obnovi zemlje sad
kao i mi uspostavili su nešto na čemu će raditi, objašnjava Jona Plamadeala.
Rumunija:
Površina: 238.391 km2 (uzgajano 40 odsto, stoka 20 odsto, šuma 29 odsto, 11 procenata ostalo)
Stanovništvo: 19,6 mil. (-0,33 procenata rasta u 2017. godini)
Migranti: 3,6 mil. (od toga 2,3 miliona u zemljama EU, 24,000 u Danskoj)
Glavni grad: Bukurešt
Valuta: Lei (1 lei = 1,60 DKK / 0,23 USD.)
BNP: 2985 b. DKK / 0,45 b. DOLAR. (2017)
Poljoprivreda čini 4,2 posto BNP-a.
BNP pr. rezident: 151.000 DKK / 22.550 USD (2017)- rast od 10 procenata u poređenju sa 2015
Ekonomski rast u 2017. godini: 8 procenata
Članica EU od 1.1.2007

Izvor: Agrobiznis magazin

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost nosilaca gazdinstva, kao i kao i starost mehanizacije.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.

"Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta", kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u ostatku Srbije prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

"Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda", kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina - pre svega traktora.

"Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje", kaže on.

Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine izmedju 16 i 18 posto BDP-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=21&nav_id=1593996

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa ministarkom za ruralni razvoj Kraljevine Švedske Jeni Nilson.

 Glavne teme sastanka bile su jačanje izvoza srpskih organskih proizvoda na visokoplatežno tržište Švedske, kao i sveukupno proširenje saradnje dve zemlje u trgovini poljoprivrednim proizvodima.Dvoje ministara su se saglasili da na švedskom tržištu postoji veliki prostor za srpske prerađene proizvode, poput organskih suvih šljiva, suvih grožđica i jagoda, što daje značajno veću vrednost poslovanja kako samim proizvođačima, tako i prerađivačima voća u Srbiji.

Ministar Nedimović se tokom posete sastao i sa švedskim uvoznicima organskih proizvoda prilikom čega je dogovorena poseta Srbiji i sastanak sa srpskim proizvođacima i prerađivačima hrane već početkom oktobra meseca.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/politika/3325011/ministar-nedimovic-u-poseti-svedskoj-sastao-se-sa-ministarkom-za-ruralni-razvoj-nilson-foto

U Sandžaku je počelo podnošenje zahtjeva za refundaciju poljoprivredne opreme i mehanizacije. Sredstva koja su predviđena za ovu namenu ove godine su nešto redukovana i iznose 1.700.000,00 dinara, kaže rukovodilac Službe za poljoprivredu Opštinske uprave Prijepolje Ifet Hamzić. Podnošenje zahteva počelo je 10. septembra.

Svi ono koji su izvršili nabavku određene opreme i mehanizacije, koja je po specifikaciji predviđena do 30. septembra tekuće godine, mogu da se jave u Službu za poljoprivredu gde će dobiti potrebnu dokumentaciju. Povraćaj sredstava iznosi 65 odsto na nabavljenu opremu bez PDV – a. Numerički preračunato to iznosi oko 52 odsto na ukupnu sumu koju su platili za abavku te opreme. Uglavnom se radi o muzilicama i laktofrizma kada je u pitanju mlečno govedarstvo, sistemima za zalivanje i navodnjavanje u oblasti voćarstva, opremi za pčelarstvo i za zaštitu od biljnih bolesti i štetočina – kaže rukovodilac Službe za poljoprivredu OU Prijepolje Ifet Hamzić.
Visina podsticajnih sredstava zavisi od ukupne vrednosti nabavljene opreme i mehanizacije.

Minimalna vrednost opreme za koju se mogu podneti zahtevi iznosi 30 hiljada dinara, osim za nabavku muzilica i pumpi za zaštitu bilja, a maksimalan iznos koji mogu dobiti je 200 hiljada dinara – istakao je Hamzić i dodao da se otprilike svake godine javi između 120 i 150 poljoprivrednika kojima je neopohodna ta mehanizacija i oprema.
Bitno je da svi oni koji podnose zahtev moraju da su već nabavili tu opremu za koju planiraju da im opština izvrši refundaciju. Zahtevi se mogu podneti do 30. septembra svakog radnog dana u Službi za poljoprivredu, gde se dobijaju obrasci i zahtev koji su neophodni za povraćaj sredstava. Pravo učešća na javnom pozivu podnosilac zahteva ima samo za jednu investiciju, odnosno jednu vrstu opreme. Prednost pri dodeli sredstava za podsticaj imaju podnosioci zahteva koji nisu koristili sredstva iz budžeta opštine Prijepolje po ovom osnovu u poslednje tri godine.

Izvor:https://sandzakpress.net/pocelo-podnosenje-zahtjeva-za-refundaciju-poljoprivredne-opreme-i-mehanizacije

Na sajmu u Kragujevcu sreli smo i predstavnike Gruže AGRAR-a koji su nam rekli da nema značajnije manifestacije, sajma ili savetovanja na kojima oni nisu prisutni. Trude se da prenesu znanja sa svih meridijana pa tako u često i u Rusiji, Italiji, Belorusiji, zemljama Evropske unije.

 

GRUŽA AGRAR pored sprovođenja različitih projekata ima i spostvene zasade. Nedavno smo bili na njihovom savetovanju voćara, jedan o dva događaja koji organizuju na sopstvenim imanjima. Uveliko je završena berba borovinica i nekatrine, a u toku je berba jabuka. Kakvi su rezultati?

“Što se tiče jabuke i nkctarine godina je bila dobra, imali smo manje oštećenje na nektarini. Nije bila loša cena za nektarine. Sa druge strane jabuka je dobro rodila, očekujemo bolju situaciju nego prošle godine jer je bilo mraza u Poljskoj što će uticati na ponudu jabuka na tržištu. Kada je u pitanju Ruska Federacija, poznato je da imamo nešto manje tražnje nego ranijih godina. Kada jeu pitanju borovnica, cena u početku je bila odlična zatim je pala, ali prosečna cena je bila oko 5,5 evra što je po meni idelan prosek.  U narednom period je plan da nparavimo hladnjaču za čuvanje voća i centar za pakovanje. Hlanjača će biti kapaciteta 600 tona. Borovnica je najviše prodata u Hloandiju, ali je dobro išla i u Veliku Britaniju i Rusku Federaciju. Naš sagovornik smatra da treba ići svuda po svetu istraživati tržište i nudity robu. Kako u Gruži kažu, “mora malo da se šnjura”.

Kada je u pitanuj širenje zasada iz Gruže najavljuju proširenja zasada jabuka i borovnice. Razmatra se nova sorta borovnice Aurora a što se tiče jabuka, planira se širenje crvenih sorti.

Systiva – inovacija naučnika iz BASF-a, zaštitiće domaće useve u narednoj poljoprivrednoj sezoni Prvi put u istoriji zaštite bilja, naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija Novi Sad, 10. septembar 2019. godine - Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid. Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci. „U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način, usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštituˮ, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a. Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma. Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta: „Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.” Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija. Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kucama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa zamenikom guvernera Narodne vlade kineske provincije Henan He Đinpingom, izrazivši zadovoljstvo što je učinjen prvi korak ka povezivanju i uspostavljanju saradnje AP Vojvodine sa ovom kineskom provincijom."Sagovornici su ocenili da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u obostranom interesu. Posebno je iskazan interes za povezivanje kompanija u oblasti savremenih tehnologija, za kulturnu razmenu i saradnju u oblasti turizma", navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Mirović je kazao da Srbiju i Kinu veže veliko i iskreno prijateljtvo, te da je jedan od strateških ciljeva unapređenje privredne saradnje.

On je dodao da Pokrajinska vlada nastoji da kroz intenziviranje poseta i razmenu iskustava sa kineskim provincijama, saradnju koja je definisana na državnom nivou - sprovede u što konkretniju formu.

Đinping, koji predvodi delegaciju te provincije u poseti Srbiji, naglasio je da Henan "prepoznaje privredne i infrastrukturne potencijale Vojvodine".

Prema njegovim rečima, Henan se ekonomski razvija veoma brzo, a sa razvijenom transportnom mrežom može biti privlačna destinacija za srpske kompanije i privrednike.

Đinping je pozvao predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da poseti Henan i sajam investicija koji se održava u aprilu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/mirovic-prvi-korak-u-povezivanu-vojvodine-i-kineskog-henana-09-09-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31