Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za podršku mladima u ruralnim područjima u Vojvodini za 2019. godinu.
Za ovu godinu izdvojeno je 250.000.000 dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 500.000. Bespovratna podrška namenjena je za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podršku preradi na gazdinstvu i malim pivarama, a isplaćuje se avansno 75 odsto od ugovorene svote nakon što korisnik dostavi Porajinskom sekretarijatu potrebnu dokumentaciju. Ostatak od 25 odsto ugovorene sume isplaćuje se nakon realizacije investicije iz poslovnog plana, za šta je potrebno dostaviti dokaz Pokrajinskom sekretarijatu.

Bespovratna sredstva isplaćivaće se tokom godine u skladu s prilivom novca u budžet Vojvodine. Bliže informacije, kao i dokumentacija u elektronskoj formi, mogu se preuzeti na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu odnosno na internet-adresi www.psp.vojvodina.gov.rs.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/250-miliona-dinara-za-podrsku-mladima-na-selu-23-03-2019

Evropski sud pravde naložio je Evropskoj agenciji za bezbednost hrane EFSA da objavi sve studije o zdravstvenim rizicima koji se mogu dovesti u vezu s upotrebom glifosata u pesticidima. Budući da je EFSA do sada odbijala da objavi ove podatke, navodno zbog zaštite interesa kompanija koje ga koriste, ovo je u Evropskom parlamentu ocenjeno kao veliki preokret. U Evropskom parlamentu čuli su se krajem prošle nedelje komentari da je sud na ovaj način zaključio da zaštita poslovnih interesa nije uvek opravdana.

EFSA će zato, kako je saopšteno, morati da objavi izveštaje velikih proizvođača agrohemijskih proizvoda i njihovoj toksičnosti, kako bi naučnici i javnost mogli da procene opasnosti koje ti pesticidi predstavljaju za ljudsko zdravlje i okolinu.

Kako je „Politika” već pisala, postupak pred Evropskim sudom pravde u Evropskom parlamentu pokrenula je u maju 2017. godine grupa „Zelenih” i „Evropskog slobodnog saveza”, pošto je EFSA objavila da glifosat nije kancerogen, ali nije podnela dokumentaciju koja bi potkrepila tu tvrdnju. Ove podatke Evropska agencija za bezbednost hrane nije objavila, jer je to, navodno, bilo protiv interesa kompanija koje proizvode ovaj herbicid, inače jedan od najčešće korišćenih u svetu. Sud je razmotrio ove razloge i zahteve Zelenih i Evropskog slobodnog saveza i zaključio da su pesticidi, u kojima se koristi hemijski proizvod glifosat, jedan od najraširenijih herbicida u poljoprivrednoj proizvodnji i u Evropi. U odluci suda navedeno je da je Međunarodna agencija za istraživanje raka ocenila glifosat kao potencijalno kancerogen.

EFSA koja je tvrdila da podatke ne može da objavi zbog zaštite komercijalnih interesa kompanija, saopštila je i da ne postoji javni interes da se ovakve informacije podele u javnosti, ali sud nije zauzeo isto stanovište. U presudi, naprotiv, stoji da zaštita interesa pravnog ili fizičkog lica ne može biti iznad prava javnosti na informacije koje se tiču zaštite zdravlja i okoline. Za Evropski sud pravde tako je nesporno da bi trebalo objaviti kompletnu dokumentaciju koju Agencija za bezbednost hrane ima o glifosatima, a da nije u obavezi jedino da pominje lična imena koja se nalaze u izveštaju. Glifosat i njegova upotreba u poljoprivrednoj proizvodnji odavno je već podelila Evropu. Dok je Nemačka 2017. godine uspela da obezbedi produženje upotrebe glifosata na još pet godina, Francuska se tome žestoko usprotivila i najavila da će na svojoj teritoriji zabraniti upotrebu pesticida koji sadrže sporni glifosat.

Te 2017. godine, kada je isticala licenca za upotrebu glifosata, mnogi su verovali da će to biti kraj najpoznatijeg herbicida koji koriste i proizvođači u Srbiji.

Međutim, u EU je tesnom većinom produžena njegova upotreba, što su mnoge zemlje osporavale, pozivajući se na izveštaj Svetske zdravstvene organizacije, koja ga je još 2015. godine označila potencijalno kancerogenim. Glifosat se može naći u takozvanim totalnim herbicidima, sredstvima koja služe za ubijanje korova na njivama. On je i u Srbiji na listi odobrenih supstanci, a ta lista se ažurira svake godine. Iz resornog Ministarstva su više puta napominjali da Srbija prati odluke EU i o ovom pitanju. Prema nekim procenama, glifosat se kod nas koristi na oko pet odsto obradivih površina, a poljoprivrednici ga koriste, uglavnom, na strnjištima i mestima koja bi trebalo da očiste od korova.

Najglasniji protivnik ovog proizvoda je Kalifornija, u kojoj je zabranjena njegova upotreba, a postoji i više stotina tužbi koje su proizvođači podneli protiv najvećeg proizvođača glifosata, i to zbog zdravstvenih problema, jer ih proizvođač nije upozorio na mogućnost obolevanja od najtežih bolesti, navedeno je u tužbama.

Izvor: www.politika.rs  

Ono štp se u prrodi retko dešava i na čemu rade brojni stručnjaci decenijama desilo se upravo u Donjem Matejevcu pored Niša  gde je pronađena sada već  nova sorta kajsije,  koja je nastala prirodnom mutacijom na imanju u ovom mestu. To se desili na imanju Budimira Rašića, po kome ona i nosi naziv Buda. Kako je na prezentaciji u okviru Zimske škole u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu objasnila Budimirova ćerka Slavica Igić, ova kajsija je zapažena osamdesetih godina prošlog veka. Tada je njen otac primetio da se ona razlikuje od drugih sorti iz njihovog voćnjaka, ali i od drugih koje su postojale u matejevackom ataru. U konsultaciji sa prof. dr Zoranom Keserovićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, krenuli su u proces priznavanja sorte 2008. godine, a nova sorta kajsije je konačno priznata krajem decembra prošle godine. Radni naziv sorte bio je DM1 (Donjomatejevčanka, po mestu na kome je primećena).

Prema rečima Tanje Živković, stručne saradnice za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS u Nišu, nove sorte voća uglavnom se stvaraju na Institutima, a vrlo su retki slučajevi da se to desi prirodno, odnosno da ih neko uoči. Ova sorta kajsije se po određenim karakteristikama razlikuje od drugih sorti. “Ima odlican odnos šecera i kiselina, pa je dobra za konzumiranje, a i vrlo lepo izgleda, krupna je. Ima čvrstu peteljku,  tako da je vetrovi ne obaraju lako. Dobra je i za preradu, ali i za sušenje. U odnosu na druge sorte, ona ima duži period cvetanja” objasnila je Tanja Živković.

 

Inače, najveći problem kod proizvodnje kajsije je cvetanje, jer usled prolećnih mrazeva može da dode do izmrzavanja cvetova. Buda duže cveta, pa ako i bude mraza, neki cvetovi će sigurno da ostanu – objašnjavaju stručnjaci. Ova sorta se može kalemiti na više podloga, kao što su džanarika, divlja breskva ili preko posrednika, a to mogu biti Čačanska lepotica, Belošljiva ili Stenlej. Na svim ovim podlogama pokazala se kao izuzetna sorta sa svim svojim osobinama.

Prolećna i letnja rezidba su, prema savetima stručnjaka, obavezne svake godine. Kada je reč o zaštiti ove voćke, preporučuje se plavo prskanje u jesen i na proleće, zatim zaštita od monolije pred cvetanje, u cvetanju i precvetavanju, kao i prskanje insekticidima. Drvo koje je Budimir Rašić primetio pre tridesetak godina, a od kojeg ova sorta i vodi poreklo, i dalje postoji i daje obilan rod, kažu članovi njegove porodice.

Najnovije globalne podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta predstavio je Institut za organsku poljoprivredu (FiBL) na vodećem svetskom sajmu organske hrane u Nirnbergu, u Nemačkoj. Statistički
godišnjak „Svijrt organske poljoprivrede“ konstatuje da je bila još jedna rekordna godina za organsku poljoprivredu. Prema najnovijem istraživanju FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, organska poljoprivredna proizvodnja se značajno povećala, a broj organskih proizvođača i organske maloprodaje je takođe nastavio da raste, dostigavši još jedan najviši nivo, kako pokazuju podaci iz 181
zemlje (podaci od kraja 2017).
Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90 milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće
tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržišta su nastavila da pokazuju dvocifrene
stope rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane). Skoro tri miliona proizvođača širom sveta U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje
zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).
Na kraju 2017. godine organski je rađeno 69,8 miliona hektara, što predstavlja rast od 20 posto ili 11,7 miliona hektara u odnosu na 2016. godinu, to je najveći rast ikada zabeležen. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,6 miliona hektara), zatim Argentina(3,4 miliona hektara) i Kina (3 miliona hektara). Zbog velikog porasta područja u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je sada u Okeaniji (35,9 miliona hektara). Evropa ima drugo po veličini područje (21 procenat; 14,6 miliona hektara), zatim Latinska Amerika (11,5 odsto; 8 miliona hektara). Organska poljoprivreda se povećala na svim kontinentima. Deset ili više odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko u četrnaest zemalja. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće udele. Zemlje sa najvećim organskim učešćem u ukupnim poljoprivrednim zemljištima su Lihtenštajn (37,9%), Samoa (37,6%) i Austrija (24%). U četrnaest zemalja od ukupne površine 10 posto ili više poljoprivrednog zemljišta je organsko. Globalne organske statistike pokazuju doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja.
Prema dr. Monici Rubiolo iz SECO-a i Josephu Vozniaku iz ITC-a „globalni podaci o organskoj proizvodnji i tržištima su od velike važnosti za kreatore politike i doprinose razumevanju važnosti organske
poljoprivrede u različitim zemljama”. „Ova publikacija pokazuje naše stalno angažovanje u oblasti transparentnosti u organskom sektoru“, kaže profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a i Louise Luttikholt, izvršni direktor IFOAM-a i dodaju: „Ova publikacija takođe pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Sve u svemu, godišnjak pokazuje potencijal organske poljoprivrede koja
treba da doprinese održivoj budućnosti! ”Veoma dobra posećenost Nacionalnog štanda Srbije prvog dana Međunarodnog sajma organske hrane Biofach 2019, koji se održava u Nirnbergu, obećava kvalitetan nastup srpskih kompanija i ove godine, prve, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Razvojne agencije Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Orgaica i GIZ-a.
U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 m2, devet domaćih kompanija predstavljalo je širok asortiman proizvoda od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrznutog voća i povrća, preko proizvoda
od žitarica i uljarica do sirća i snekova. Na sajmu Biofach 2019 izlagali su: Ecoagri Serbia, Bela Crkva, Suncokret, Hajdukovo, Drenovac, Arilje, Zadrugar, Ljubovija, All Natural Foods, Nova Pazova, Den
Juro Organic, Beograd, Jovanjica, Beograd, Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U poljoprivredi je najvažnije da postoji kontinuitet u merama koje se sprovode u okviru agrarne politike, što država i čini radi razvoja te grane privrede, najznačajnije za ekonomski razvitak svake zemlje, rečeno pred oko 120 zemljoradnika na tematskom skupu „Finansiranje poljoprivrede uz podršku države u 2019. godini”.Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije dr Nenad Katanić kazao je da će, kao i prošle godine, u pogledu finasiranja poljoprivrede subvencije biti usmeravane ka onim poljoprivrednicima čije se investicije tiču prerade poljoprivrednih proizvoda.

Kada je stočarstvo u pitanju, istakao je, najvažnije je da je produženo važenje ugovora o slobodnoj trgovini s Turskom podizanjem izvozne kvote s 5.000 tona junetine na gotovo 10.000 hiljada tona.

Značajnu sumu novca opredelili smo za subvencionisanje u govedarstvu, i to za tovno govedarstvo, uveli nove mere i povećali iznos subvencija pa su, na primer, subvencije za umatičene krmače 15.000 dinara, za tovljenike je i dalje 1.000 dinara, kod tovnih junadi je subvencija podignuta s 10.000 dinara na 15.000, kod ovaca i koza ostala je 7.000 dinara za umatičena grla, 2.000 dinara za jagnjad i jarad isporučenu klanici, istakao je Katanić.Na insistiranje poljoprivrednika, izjavio je da će Uprava za agrarna plaćanja slati 1.200 dinara za dizel-gorivo zajedno s iznosom od 4.000 dinara po hektaru koje dobijaju za biljnu proizvodnju.

Govoreći o biljnoj proizvodnji, Katanić je predočio da su pravilnici ostali identični, ali je najavio da postoji mogućnost da subvencije u voćarskoj proizvodnji budu veće i da se tim povodom pravi računica u pogledu iznosa.Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković najavio je da će u narednih desetak dana biti objavljeni konkursi za start-ap podršku mladima u ruralnim područjima, za organsku proizvodnju, za srednje poljoprivredne škole i naučno-istraživačke institucije, a da su juče zatvoreni konkursi koji su se odnosili za podizanja voćarskih zasada, opreme za podizanje protivgradnih mreža, sisteme za navodnjavanje, za proizvodnju u zaštićenom prostoru i za opremanje stočarskih farmi.

Vladalo je veliko interesovanje, a naredne sedmice znaćemo koliko ih je ukupno bilo, kazao je Petković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/drzavni-novci-za-nivu-i-za-staju-i-za-preradu-16-03-2019

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na ubrzanim isplatama svih subvencija i očekuje se da do kraja marta većina poljoprivrednika dobije novac na račune rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tokom obraćanja poslanicima u Skupštni Srbije. I sezona radova u poljoprivredi se zahuktava, jagodari  imaju pune ruke posla, a i svi drugi voćari. Ratarima pored prihrane predstoji setva dok stočari mogu da rade mirno isto što i svakog dana-rad, rad i samo rad.

Mi smo se potrudili da vam u ovom izdanju donesemo zanimljive savete i obavestimo vas o najzanimljivijim događajima između dva izdanja Agrobiznis magazina koji ove godine obeležava 10 godina postojanja. Naime, pre tačno jednu deceniju započeli smo projekat našeg časopisa koji je u početku bio dostupan samo na internetu, a  samo godinu dana kasnije i u štampanom izdanju.

Ovom prilikom želim da vam ukažem na novine koje se tiču proizvodnje maline i mogućnosti da se nezavidna situacija u kojoj se proizvođači nalaze koliko toliko ublaži. Takođe, ne treba zaboraviti da nijedan problem nije nastao tek tako već da je to splet okolnosti koje se nižu. Nameće se pitanje šta smo uradili da se ne dođe do lošeg položaja?

Bili smo između ostalog i  na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole gde su kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženje novinara „Agropress“   održali  radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Aleksandar Glišić je sa kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja u vrednosti oko 300.000 dinara kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h. Čestitamo im na hrabroj i razumnoj odluci ali i prinovi u porodici jer je stigla ćerka odnosno unuka i praunuka Kasija Glišić kojoj se najviše obradovao njen brat Strahinja.

Neka je srećna i rodna godina pred nama!

 

 
 

Ako je PKB bila jedna od poželjnijih udavača, onda je „Al Dahra” bio jedan od ozbiljnijih mladoženja, rekao je Vojin Lazarević, generalni direktor kompanije „Al Dahra Srbija” na „Kopaonik biznis forumu”. Ovo je zapravo bio njegov odgovor na polemiku koja sve vreme traje u javnosti da li je prodaja PKB-a bila uopšte potrebna i da li je kupoprodajna cena od 105 miliona evra dobra za Srbiju.

Lazarević je mladoženju predstavio rekavši da je to privatna kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja ima svoju viziju da izgradi modernu multinacionalnu kompaniju, koja će biti samodovoljna i tržišno orijentisana. Ta kompanija se ozbiljno bavi agrarom pogotovo kada se uzme u obzir koliko ima poljoprivrednih površina, a ovo nije prva investicija na tržištu jugoistočne Evrope, ona je prisutna i u Rumuniji.

U Srbiju je donela ozbiljnu investiciju. Njena obaveza je da uloži 30 miliona evra. Već do početka sezone realizovaćemo 15 miliona evra, jer s mašinama, koje smo tamo zatekli, nismo mogli da radimo, ali ćemo uložiti  nekoliko puta više da bismo napravili kompaniju kakva je nekada bila. Treba podsetiti da „Al Dahra” ima obavezu da isporuči 54 miliona litara mleka – rekao je Lazarević.

On smatra da je PKB impresivna kompanija u našim uspomenama. Ta kompanija ima dobar ljudski potencijal jer se u njoj još uvek nalaze oni koji su stvarali veliki PKB. Kompanija ima više zaposlenih nego što je potrebno, ali su se ugovorom obavezali da u naredne tri godine neće otpuštati radnike i da će sačuvati hiljadu radnih mesta, bez obzira na tehnološka unapređenja i manju potrebu za radnom snagom.

 Lično sam optimista, jer mislim da je ovo spoj tradicije i velikih mogućnosti. Zemlje koje imaju relativno ograničene resurse treba da se bave onim kulturama koje su za hektar mnogo profitabilnije kao što su voćarstvo, povrtarstvo, a ne samo klasične ratarske kulture – rekao je Lazarević.

Govoreći generalno o poljoprivredi istakao je da ona zahteva velika ulaganja i da se trenutno navodnjava samo tri odsto površina.

Premijerka Ana Brnabić je na ovom forumu upravo istakla orijentaciju Srbije prema agraru. U Vojvodini imamo kanale iz vremena stare Jugoslavija, a da ne govorimo o starom Bačkom kanalu koji je gradila Austrougarska. Mi moramo da im vratimo funkcionalnost – smatra Lazarević

Učesnici panela su se složili da poljoprivreda nije stabilna i da zavisi od mnogih nepredvidivih faktora. Istovremeno to je oblast koja ima suficit od oko 1,4 milijarde dolara. Na pitanje moderatora Vladimira Čupića šta država treba da uradi narednih godina čulo se i to da bi u narednom periodu trebalo da omogući zakup poljoprivrednog zemljišta na duži rok i to na 30 do 50 godina. Tako bi se zakupac ponašao domaćinski, a ne bi morao da konkuriše svake godine ponovo za zakup i time bude u neizvesnosti kada je reč o dugoročnim planovima za proizvodnju. Subvencije u poljoprivredu, prema njihovoj oceni, treba da se daju po kilogramu proizvedene robe, a ne po hektaru kako je to praksa trenutno.

Na pitanje da li očekuje dalje ukrupnjavanje prehrambenih kompanija u regionu po ugledu na nedavnu transakciju „Bambija” i „Koka-Kole” Željko Zadro, predsednik Upravnog odbora „Viro tvornice šećera” rekao je da se ukrupnjavanje ne može sprečiti. Podsetio je da kapital nikada nije bio jeftiniji tako da se takve transakcije očekuju.

Izvor: www.politika.rs 

Autor: M. Avakumović

Podizanje kvaliteta proizvodnj, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena.

Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.

Ona u izjavi za RTS kaže: “Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla  obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju”.

Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju

“Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište” kaže za nacionalu tleviziju gospođa Ružić.

Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako.

U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstv u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.

Reporter RTS-a Silvija Pašajlić podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.

AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat “Preduzetnice u agrobiznisu” u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

SEOSKI TURIZAM DOBIJA PODSTICAJE

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je tokom rasprave o amandmanima na predloge zakona o ugostiteljstvu i turizmu rekao da je prihvaćen amandman u kome stoji da se dozvoljava uvođenje nacionalnih subvencija za projekte unapređenja ruralnog turizma. Amandman je podneo šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović. Nedimović je u Skupštini Srbije rekao da pored tih nacionalnih mera, mera sedam u okviru IPARD projekta podrazumeva ruralni turizam i dodao da će ona biti akreditovana u septembru. "Tako da će pored nacionalnih sredstava i ova sredstva biti na raspolaganju", istakao je Nedimović. On je pojasnio da ta mera podrazumeva da će za projekte od 5.000 evra do 300.000 evra oni koji imaju do 30 ležajeva moći da konkurišu za izgradnju objekata, za opremanje, za infrastrukturu, za dogradnju i sve drugo što je neophodno da se u okviru ruralnog turizma jedno seosko domaćinstvo može pozicionirati na kvalitetan način. "Do pre nekoliko godina o ovom segmentu turizma nismo ni razgovarali, ali razvojem infrastrukture i finansijskih potencijala i ove stvari su došle na dnevni red", rekao je Nedimović.

 

Izvor: www.rts.rs 

Iako Evropska unija (EU) kroz svoje programe ulaže skoro 175 miliona evra u poljoprivredu Srbije, više od devedeset posto žena na selu u Vojvodini ne zna na koji način to pomaže poljoprivrednike, pokazalo je pilot istraživanje nevladine organizacije Zelena mreža Vojvodine.

„Nedostaje nam ta karika između koja je veza između fondova i nas koji smo tu da proizvedemo“, kaže Tatjana Hajder Idei, vlasnica Bio salaš u Temerinu, u blizini Novog Sada.

Ona je zajedno sa svojim mužem napustila raniji posao, posle čega su pokrenuli porodični biznis. Kako kaže, poljoprivrednici su mahom okrenuti ka proizvodnji i retko ko od njih ima vremena da se informiše o mogućnostima podrške Evropske unije poljoprivredi.

„Mi se bavimo proizvodnjom i nemamo dovoljno vremena da se informišemo i da to pratimo. Tako da ta karika između fondova i nas je jako bitna, mislim da nam ta vrsta podrške, konsaltinga je nešto što nam fali“, ističe ona.Idei nije sama u ovom problemu. Istraživanje sprovedeno na tu temu je pokazalo da čak 94 posto žena iz Vojvodine koje su učestvovale u anketiranju nisu znale kakve subvencije nudi Evropska unija.

Evropska unija od kraja 2017. godine pomaže poljoprivrednicima u Srbiji. Kroz pretpristupne fondove za ruralni razvoj (IPARD) Srbija do 2020. godine moći će da iskoristi ukupno 175 miliona evra. Uz ovaj iznos iz budžeta države obezbeđeno je još 55 miliona evra.

Kako kaže predstavnica udruženja Zelene mreže Vojvodine Olivera Radovanović, beleži se loša informisanost žena na selu o agrarnoj politici, a istovremeno problemi sa kojima se suočavaju su sve veći i veći.

„Uglavnom ne znaju o čemu se radi: negde su čule nešto, nekad pobrkaju pojmove. Odliv stanovništva sa sela je užasan, to više nije samo veliki, to je užasan problem. Treba otići po selima i zaista videti kako žive ti ljudi. Selo nam odumire ubrzano“, ističe ona.

Istraživanje „Šta (ne) znamo o zajedničkoj poljoprivedinoj politici Evropske unije?“, čiji su rezultati predstavljeni u Novom Sadu, ukazuje i na to da žene ipak veruju, da ulaganjem u poljoprivedu mogu da se spasu sela.Kata Nikolić predsednica udruženja žena „Vredne ruke“ iz banatskog Srpskog Itebeja, u opštini Žitište, kaže da poljoprivreda predstavlja mogućnost da se ženama na selu ponudi zaposlenje.

Kako ona navodi, kroz manifestacije na kojima se promovišu proizvodi sa sela, kao što su kolači, voća i drugi produkti, čime se i njeno udruženje bavi, mogu se postići dobri rezultati. Ali ipak, znanje i novac su ključni na tom putu.

„Glavni problem je novac, investicije. Na primer našoj organizaciji to predstavlja glavni izazov. Malo se zna o evropskim mogućnostima, posebno među ženama. Mislim da nam treba edukacija, da žene shvate značaj evropske podrške poljoprivredi. Treba podržati žene, da bismo kroz zajednički rad došli do profita“, ističe ona.Kroz IPARD program uz modernizaciju gazdinstava otvara se mogućnost i bolje zaštite životne sredine.

Predstavnica udruženja „Staze zdravlje“ iz Grgurevaca u opštini Sremska Mitrovica, Vukosava Tešanović kaže da ljudi na selu u malom broju prepoznaju vezu između poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Samim tim, malo se razmišlja o tome kako uvesti nove pristupe u poljoprivredi da bi negativni uticaji bili smanjeni.

„Malo se zna o tome, mislim da treba edukacija, održavati redovna predavanja u kontinuitetu. To bi trebalo da se uvede kao neka vrsta obaveze, da na svaka dva-tri meseca ljudi steknu znanje i da se podsete šta mogu učiniti na ovom polju, mislim da je jako malo razvijena svest u ovoj oblasti“, smatra ona.

Aleksandra Milić novinarka lista „Poljoprivrednik“ duže se bavi pitanjem opstanka sela i ulogom poljoprivrede u tom procesu. Kako kaže, žene sa selu su dvostruko marginalizovane.

„Prvi put zato što su žene, drugi put zato što su na selu. Njima je znatno teže nego ženama u gradu. Nema znanja o tome da poljoprivredna politika EU podržava ruralni razvoj, da postoje mere koje mogu da pomognu život na selu. Ne znaju ni za sisteme bezbednosti kvaliteta, znači ni za oznake geografskog porekla ili organske proizvodnje, i tako dalje, a to su sve proizvodi koji mogu da se pripreme u malim gazdinstvima, na malim površinama“, istakla je ona.Prema ranijoj izjavi ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj u Vladi Srbije Milana Krkobabića, u Srbiji ima četiri

hiljade i sedamsto sela, od toga hiljadu i sedamsto nestaje, a u hiljadu živi manje od sto stanovnika.

Izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/29814811.html

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je preduzeće Mikros Union u Selevcu, koje je jedan od najvećih proizvođača jaja u zemlji. Firma Mikros Union d.o.o. Beograd je osnovana 1990. godine, a živinarstvom se bavi od 1996. godine. Kapacitet farme je blizu 200.000 koka nosilja, a godišnje proizvodu i isporuče 60 milona jaja. Firma ima 90 zaposlenih. Pored farme imaju i sektor za trgovinu žitarica. Godišnji promet firme je tri milijarde dinara, a rade za velike trgovinske lance i snabdevaju beogradske vrtiće, preduzeća i javne ustanove. Uz predsednika Srbije u Selevcu su i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i ministar finansija Siniša Mali.

Država će pomoći razvoj živinarske industrije u Srbiji i time će se u narednom periodu pozabaviti ministarstva za poljoprivredu i finansije, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je obraćajući se novinarima nakon posete preduzeću Mikros Union u Selevcu, jednom od najvećih proizvođača jaja u zemlji, rekao da je to lepa fabrika i da država nakon fisklane stabilizacije sada može više da pomogne takvim fabrikama.

Izvor: TANJUG

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30