Da bi bolje razumeli poziciju turske poljoprivrede u svetu, i mogućnosti saradnje sa ovom zemljom, trebalo bi najpre znati nekoliko činjenica. Turska ima skoro 80 miliona stanovnika, i proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe, i za izvoz.
Agrarna prestonica Turske je Antalija, koja čini više od polovine plasteničke proizvodnje povrća, cveća, voća i drugih kultura. Turska ima 3,1 milona registrovanih gazdinstava, od čega 300.000 u Antaliji. Mada je to svega 10% poljoprivrednika ove zemlje, iz Antalije se izveze 27%  poljoprivrednih proizvoda na državnom nivou. Najznačajniji kupac je Irak, sa 6,3 milijarde evra, zatim Nemačka sa 1,5, a tek onda značajno manje Ruska Federacija, SAD, Francuska i druge zemlje.
Antalija jeste prestonica agrara Turske, ali i turistička destinacija koja obezbeđuje veliku potrošnju domaće proizvodnje. Najčešći turisti su rusi i nemci. Kako su nam rekli u privrednoj komori Antalije, u ovom regionu imaju 2000 hektara organske proizvodnje, i ona stalno raste, alije velika potražnja za lepim plodovima koji su sjajni, lepo upakovani vrhunskog kvaliteta za namenu za koju ih kupuju potrošači. Zbog toga ovde smatraju da je primena pesticida normalna, ali je treba kontrolisati i koristiti u granicama dozvoljenog. Kada prođe letnja turistička sezona, Antalija postaje agrarna turistička
destinacija, i krajem novembra održava se veliki sajam GROWTECH, koji okuplja velike i male proizvođače iz celog sveta.
Na sajmu učestvuje 850 izlagača iz 30 država, dok 90000 posetilaca profesionalaca dolazi iz 130 država. Naravno, ovo je značajan događaj i za domaću avio kompaniju Turkish Airlines, koja jedina u svetu ima letove u sve države planete! Uz novi aerodrom u Istambulu, Turska postaje još jači konkurent velikim ekonomijama. Potvrda toga je i sjajno iskorišćena prilika da se ubace na veliko tržište Kine sa trešnjama. To su uveli zahvaljujući trgovinskom ratu između Kine i SAD. Na udaru kineskih mera su i proizvođači trešnje iz SAD.
Kina je najveći svetski kupac trešanja, a Turska jedan od najvećih proizvođača uz dobru logistiku izvoz vrtoglavo raste i nema komentara kao sto je to u Srbiji uobičajeno „Kina je daleko“. Ništa nije daleko ako imate kupca! Tako rade svi ozbiljni proizvođači i trgovci. Međutim, naš odlazak u Tursku, je bila
prilika, da se razgovara o agrarnim medijima na Forumu koji je organizovalo Tursko udruženje novinara TAGYAD, koji prate ovaj sektor uz podršku IFAJ (Međunarodna federacija agrarnih novinara).
Pored jezičkih i finansijskih barijera i novinare širom sveta muči starosna dob izveštača. Manje je mladih novinara u sektoru kao sto je i sve manje mladih poljoprivrednika. To je svetski trend smatraju u PK Antalije, gde su se odlučili da putem društvenih mreža ulože u promociju agrobiznisa i pokušaju da pokažu mladima, da je život na selu i agrobiznis dobar, te da ne treba bežati , već se okrenuti ovom poslu.
Turska poljoprivreda u brojkama:
75% biljna proizvodnja
25% stočarstvo
15 miliona krava
34 miliona ovaca
11 miliona koza
35,5 % teritorije je obradivo zemljište
15% šume
18,4% pokriveno navodnjavanjem
300.000 tona ulov ribe godišnje
druga na svetu po proizvidnji meda

Izvor: Agrobiznis magazin

Srbija bi u roku od nekoliko dana mogla da uspostavi 24-časovno radno vreme fitosanitarne i veterinarske inspekcije na graničnom prelazu Preševo, izjavio je Tanjugu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, povodom dogovora u Ohridu o "malom Šengenu" koji se odnosi na inspekcije na granici.Najveći protok robe se očekuje na graničnom prelazu Preševo i, uz manje tehničko osavremenjavanje, Srbija će u kratkom roku biti spremna da na ovom prelazu uvede novi vid kontrole, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

- To konkretno znači da naši granični prelazi, i sa jedne i sa druge strane, 24 sata dnevno imaju fitosanitarnu i veterinarsku kontrolu koje uključuju kontrolu biljaka, mesa i mesnih prerađevina, mleka i svega ostalog.

Još jedna važna stvar u celoj priči je da priznamo rezultate istraživanja laboratorija iz svake zemlje, da ne bi moralo da se ponovo uzima uzorak čim se pređe granica.

Kada se sve to usaglasi, mi ćemo imati jedan potpuno normalan tok koji se neće puno razlikovati od kretanja robe po Evropskoj uniji - kazao je ministar.

Tehnički detalji će biti usaglašeni na narednim sastancima Vučića, Rame i Zaeva, i u narednih mesec dana bi trebalo da budu poznati i rokovi za realizaciju, dodaje ministar.

Izvor:https://www.okradio.rs/vesti/lokalne/koje-novine-uvodi-mali-sengen-na-prelazu-presevo-video_76340.html

Predlogom budžeta za 2020. godinu, srpskom agraru namenjene su približno 52 milijarde dinara. Obavezan iznos za subvencije neće biti manji od 35,6 milijardi dinara, što je 900 miliona dinara više nego ove godine. Ministar poljoprivede Branislav Nedimović je rekao za RTS da se iz subvencija ne isključuje niko ko je već imao to pravo, a da se uvode posebne mere podrške za mlade poljoprivrednike, vinare, za organsku proizvodnju...Branislav Nedimović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da se, ako sve bude usvojeno, očekuju se dva do tri puta veće subvencije za organske proizvođače i za vinare.Ministar je istakao značaj stočarstva i naveo da je u Srbiji veoma malo genetskog potencijala i da je potebno više teladi. Zbog toga se, na inicijativu banatskih stočara, uvodi povećan iznos subvencija za krave za proizvodnju teladi sa 25.000 na 40.000 dinara, a priprema se i subvencionisani kredit za njih.

Nedimović je rekao da je odziv mladih veoma dobar i dodaje da je sada izmenjen pravilnik i da mogu da konkurišu svi koji su članovi gazdinstava.

Dodao je i da se priprema zakon o regulisanju cena na tržištu poljoprivrednih proizvoda za koji očekuje da bude usvojen sledeće godine. Kako je istakao, važno je da se zna ko može da okupljuje poljoprivredne proizvode.

Takođe, Nedimović je rekao da se očekuje sistem očekivanih cena za 20 najtraženijih poljoprivrednih proizvoda, što smatra ozbiljnim napretkom. Kaže da će se već u januaru izaći sa očekivanim cenama.

Rekao je i da očekuje dobre vesti kada je reč o "Budimci" i da se sutra završava prijava potencijalnih kupaca.

"Bio bih najzadovoljniji kada bi to bio ozbiljan investitor koji bi okupio voćare iz tog kraja", naveo je Nedimović i dodao da, prema njegovim saznanjima, zasad ima tri zainteresovana investitora.

Govoreći o najavljenom nacionalnom investicionom planu, kaže da je poljoprivreda inkorporirana u njega i da će sve biti uloženo u investicije koje bi trebalo da povećaju konkurentnost domaćih poljoprivrednika.

Ističe da je, od 2016. do 2020. godine za 45 odsto povećan budžet za poljoprivedu, za subvencije.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3733629/kakve-subvencije-ocekuju-poljoprivrednike-sledece-godine.html

U okviru redovnih aktivnosti, a u cilju jačanja saradnje lokalnih samouprava, poljoprivrednih stručnih službi i poljoprivrednika, pomoćnik ministra Aleksandar Bogićević danas je posetio Vršac. Pre obilaska PSS Agrozavod i radnog sastanka u Gradskoj kući, Bopgićević je posetio poljoprivredno gazdinstvo Nikolin u Uljmi.

Borivoje Nikolin, 30-ogodišnji poljoprivrednik iz Uljme, bavi se ratarstvom, i to je, kako kaže, porodični posao. Obrađuje više od 850 ha, na kojima gaji kukuruz, pšenicu, suncokret i uljanu repicu, a za unapređenje proizvodnje do sada je koristio različite podsticaje.

“Sada ću konkurisati za sredstva IPARD-a, to bi mi značilo jer olakšava nabavku dodatne mehanizacije, koja nam je neophodna da bismo obrađivali svu ovu zemlju”, objašnjava Borivoje, i dodaje da, zbog niskih cena proizvoda, mora mnogo da se ulaže, da bi se trud isplatio.

Pomoćnik resornog ministra, Aleksandar Bogićević, izrazio je zadovoljstvo onime što je čuo i video obilazeći ovo gazdinstvo, posebno zbog činjenice da ga vodi mlad čovek koji ima odličnu saradnju i sa poljoprivrednom stručnom službom.

“Problema ima, kao i svuda, to smo čuli u razgovoru maločas, ali mislim da ovako udruženi, ljudi koji prate i koriste programe ministarstva, pokrajine, evo i IPARD program, razmišljaju o svojoj budućnosti, i na ovakav način, uz dobru saradnju, postižu i dobre prinose, kao što je i naš domaćin rekao”, poručuje Bogićević.

S druge strane, saradnja stručnih službi i lokalnih samouprava mora biti bolja, zaključeno je nakon radnog sastanka u gradskoj kući u Vršcu. Agrozavod pokriva teritorije Vršca, Plandišta, Bele Crkve i Kovina, i sa njima je do sada imao dobru saradnju.“Mislim da smo jedan dogovor napravili da ta saradnja u idućoj godini bude i mnogo bolja, i da poljoprivrednici to i osete”, kaže Bogićević.

Ono što bi mogao biti problem je mali broj savetodavaca, koji brinu o 155 hiljada ha obradivih površina:

“Četvoro ljudi za četiri opštine, sa preko 16.000 registrovanih poljoprivednih gazdinstava i tolikom obradivom površinom zemljišta, je stvarno mali broj. Nadam se da ćemo ga povećati, i da će i pokrajiski sekretarijat i ministarstvo stati iza nas da tako nešto i uradimo”, navodi direktorka Agrozavoda, Snežana Kremić.

Radna poseta završena je razgovorima u poljoprivrednoj stručnoj službi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poboljsati-saradnju-sa-poljoprivrednim-strucnim-sluzbama_1065057.html

Predlogom budžeta za 2020. godinu za subvencije poljoprivrednicima je predviđeno 33,4 milijarde dinara, što je najviše do sada, a u odnosu na prethodnu godinu rast za 800 miliona dinara.Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede raspisalo i konkurs za dodelu bespovratnih sredstava mladim poljoprivrednicima, a oni koji se bave organskom proizvodnjom takođe mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju.

U sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno je skoro 7.000 proizvođača, a očekuje se da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.

Subencije za železnicu iznose, prema predlogu budžeta 14 milijardi, što je za pola milijarde dinara više od planiranog subvencionisanja privrede, za koju je predviđen iznos od 13,5 milijardi dinara.

Za klasu "ostale subvencije" predlogom budžeta planira se 16 milijardi dinara, dok su subvencije za puteve 7,9 milijardi dinara.

Subvencije za kulturu, prema predlogu zakona o budžetu, iznose 2,15 milijardi dinara a u oblasti turizma planirane su na 1,225 milijardi.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-ove-uslove-treba-da-ispunite-kako-biste-dosli-do-njih/263772/vest

Svedoci smo da su savremene tehnologije svakim danom sve prisutnije u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ali za deset godina većinu poslova na njivama i u plastenicima obavljaće roboti. Ljudi će biti angažovani u nadzoru proizvodnje i vođenju ekonomije, a ko bude ovladao novim tehnologijama imaće stabilniju, kvalitetniju proizvodnju a samim tim i bolje prihode.
Da ovo nisu samo snovi onih sa bujnom maštom potvrđuje dr Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u
Beogradu. Pravi čovek na pravom mestu spreman da, ukoliko bude razumevanja i potrebnih investicija, srpsku poljoprivedu uvede u novu i, možda, u ovom trenutku potpuno nezamislivu budućnost koja je tu na korak od nas.
Još kao dete gledajući naučno – fantastične filmove zainteresovao se za robotiku. U pitanju je izazovna i izuzetno interesantna naučna disciplina koja zahteva široka znanja od bioloških nauka, fizike, matametike pa do primenjenih, tehničkih nauka. Završio je Mašinski fakultet a zatim magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom Univerziteta u Beogradu.
- Od početka sam se usmerio ka automatici i robotici. Tako danas, već trideset dve godine, se bavim robotikom u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu gde rukovodim Centrom za robotiku a takođe sam angažovan i kao profesor na Doktorskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu gde držim predmet „Autonomni robotski sistemi bez ljudske posade“. Volim ovu naučnu oblast i trudimse da kod mladih (studenata i istraživača) probudim entuzijazam i želju da se dokažu u ovoj oblasti nauke za koju kažu da je budućnost naše civilizacije – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić.
Njegovi projekti već imaju i primenu u praksi, konkretno u agrarnoj proizvodnji.

- Poljoprivreda je u Srbiji jedna od strateški najvažnijih privrednih grana kojom se bavi i od koje živi više od milion stanovnika u našoj zemlji. Iako imamo odlične prirodne uslove za bavljenje poljoprivredom, ona se suočava s mnogo problema. Jedan od gorućih problema je veoma nizak procenat navodnjavanja obradivih površina (manje od 3%). Drugi problem je često nekontrolisano i nestručno korišćenje pesticida i đubriva što u dužem periodu uništava biološku vrednost zemljišta. Ne samo što se uništavaju prirodni resursi (zemljište, voda i energija) već to direktno utiče na prinose, kvalitet i cenu proizvodnje – kaže nas sagovornik koji je osmislio sistem za „pametno korišćenje zemljišta“ koji je namenjen malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima (do 10
hektara zemlje) kojih je više od 93 posto u Srbiji.

- Suština primene postrojenja je da omogućava daljinski komandovano navodnjavanje (od kuće) uz racionalno trošenje vode, dohranjivanje (fertilizaciju) kroz
sistem navodnjavanja i korišćenje energije sunca i vetra za pokretanje pumpnog postrojenja. Iako se radi o tehnološki sofisticiranom sistemu, on je ekonomski održiv, pristupačan korisnicima uz subvencije ministarstva ili lokalne samouprave. Očekuje se njihovo masovnije korišćenje jer ovi sistemi sami sebe otplate već posle dve do tri godine, a radni vek im je 30 godina. Zbog pogodnosti koje pruža godišnja ušteda je i do 5000 evra – kaže ovaj vrsni naučnik. Jedan takav sistem već je postavljen u junu 2018. ataru sela Belegiš na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu jednog mladog domaćina.
- Pre postavljanja našeg sistema on je svoje useve na 3, 4 hektara navodnjavao posredstvom dizel agregata snage 5 kilovata i pumpom od 3 kilovata. Dnevno je agregat radio 5-6 sati uz potrošnju u proseku 10-12 litara goriva. To su bili veliki troškovi. Uz to je njiva udaljena 3,5 km od domaćinstva gde živi, pa je tri do četiri puta dnevno morao traktorom da dolazi do svoje njive da bi kontrolisao i dopunjavao strujni agregat i sistem za navodnjavanje (kap-po-kap i sa rasprskivačima). Kada je instalirao naš daljinski sistem za pametno korišćenje zemljišta, sve je mogao da radi od kuće sa svog mobilnog telefona. Uređaj je bešuman, može se programirati da se sam uključuje po potrebi, a na njega su povezani bežični senzori postavljeni u zemljište koji mere vlažnost, temperaturu i pH vrednost. Mere se mikroklimatski parametri na lokaciji (temperatura, vlažnost, pritisak) a na osnovu ovih pokazatelja zemljišta i vazduha može se predvideti pojava biljnih oboljenja na usevima i shodno tome na vreme preduzeti zaštitu bilja. Kao rezultat, dobija se napredniji usev i bolji prinos
uz manji utrošak zaštitnih fito-preparata a time i zdravija hrana. Primenom ovog sistema već u prvoj sezoni je ostvario značajnu dobit, a u drugojgodini je otplatio investiciju i odlučio se da proširi kapacitet – otkriva dr Rodić i dodaje:
- I ne samo to. U avgustu u jeku poljoprivredne sezone naš domaćin je priuštio sebi i svojoj porodici da ode na odmor na more i bez obzira na daljinu nije imao problem sa upravljanjem sistema. Tako nešto je ranije bilo nezamislivo. Ovo otvara potpuno nove perspektive u savremenoj proizvodnji malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Doktor Rodić učestvovao je i u patentiranju solarnog koncentratora, koji se može koristiti u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja.
- Solarni koncentrator energije je patentirani uređaj za korišćenje toplotne energije sunca (energije infra-crvenog zračenja). Ovo je novi proizvod na domaćem tržištu i spada u red najefikasnijih energetskih uređaja čija primena može da se očekuje, kako u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji (za grejanje plastenika i staklenika, staja, farmi pilića itd.) tako i u sektoru prerade gde god je potrebna velika količina toplotne energije za termičku obradu sirovina (mlekare, mesna industrija, proizvodnja sokova i konzervirane hrane). Koncentrator energije radi na sledeći način - sunčeva toplotna energija
se uz pomoć velikog paraboličnog ogledala reflektuje u fokusnu tačku (sferni prijemnik toplote) odakle se „sakupljena“ energija cirkulacionom pumpom odvodi do potrošača (tehnološkog procesa). Višak toplotne energije se može uskladištiti u podzemne rezervoare energije i koristiti u zimskom periodu za grejanje. Mlekare, industrija mesa i industrija konzerviranog voća i povrća su potencijalno najveći korisnici ovih solarnih postrojenja. Stepen korisnog dejstva koncentratora je oko 80% i korišćenjem u dužem vremenskom periodu mogu se ostvariti ogromne uštede u troškovima energije. Ako se koristi
za grejanje plastenika, staklenika, staja i farmi prinosi i kvalitet proizvodnje se može višestruko uvećati.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je u svojoj poslovnici u Srpcu jedanaestu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, na kojoj je bilo reči o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, a predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja.

Direktor filijale „Dunav osiguranja“ u Banjaluci Mlađen Macanović rekao je da je ta kompanija jedan od lidera u osiguranju useva i plodova na području koje pokriva filijala Kompanije u Republici Srpskoj.

„Na području filijale Banjaluka, Kompanija „Dunav“ osigurava više od 215 hektara, što je potvrda da smo stekli poverenje nosilaca poljoprivrednih gazdinstava“, rekao je Macanović i predstavio ponudu Kompanije u oblasti osiguranja poljoprivrede, to jest povrća i plodova, kao i osiguranje životinja i imovine.

Prema njegovim rečima, iz bogate ponude usluga „Dunav osiguranja“ za osiguranike u Banjaluci i okolini izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura, a naročito osiguranje jabuke kao voćarske kulture, odnosno pšenice, soje, kukuruza, krompira, kupusa kao useva čija je proizvodnja na tom području u porastu.

Godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog  prinosa po hektaru, kreće se od 56,35 konvertibilnih maraka (KM) po hektaru za kukuruz i 45,50 KM za pšenicu. Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, može se izdvojiti ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru i osiguranje krušaka s premijom od 2.846 KM za 2.000 stabala na 1,6 hektara površine.

„Ima prostora za snižavanje premije ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo“, istakao je Macanović i naveo da je oko šest odsto poljoprivrednih površina u RS osigurano,  da je to veoma malo, a da su elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće.

On je istakao da je  Filijala Banjaluka „Dunav osiguranja“ u poslednje tri godine isplatila više od 84.900 KM na ime štete osiguranicima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom (usevi i plodovi).

„Posle katastrofalnih poplava koje su zadesile Republiku Srpsku 2014. godine, poseban značaj dobilo je osiguranje imovine, i to kako stambenih objekata i stvari domaćinstva tako i poljoprivrednih građevinskih objekata, mehanizacije i zaliha proizvoda u njima“, rekao je on.

„Dunav osiguranje“ je kreiralo novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu „čuvar kuće“, podsetio je Macanović i dodao da za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave, ali i svim ostalim rizicima, mjesečna premija iznosi oko šest KM.

Radionici su, prisustvovali poljoprivredni proizvođači sa područja opštine Gradiška, Laktaši, Topola, Srbac, čiji je zajednički stav sledeći:

„ Uglavnom sejemo pšenicu i kukuruz, a imamo i plastenike. Po zakonu smo obavezi da osiguramo zemljište, a odabrali smo „Dunav osiguranje“ jer nudi najbolje uslove“.

U Beogradu se održava "Agrobiznis forum republike Srbije i Ruske Federacije", koji treba da unapredi odnose dve države. I poljoprivreda spaja Srbiju i Rusku Federaciju. Dve države, odnosno privrednici, će o ovoj temi razgovarati na "Agrobiznis forumu", koji se u srpskoj prestonici održava danas i sutra. Zamenik stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Republici Srbiji Anas Karman, u razgovoru za "Novosti", naglašava da je rusko tržište uz EU jedno od najznačajnijih za našu državu.- Poljoprivreda je nesporno veoma bitan sektor privrede Srbije. Skoro polovina stanovništva živi u ruralnim oblastima, značajan procenat radne snage angažovan je upravo u poljoprivredi, a ukupna spoljnotrgovinska razmena u ovom sektoru dostigla je brojku od 4,6 milijardi evra u 2018. godini, što je za zemlju poput Srbije svakako značajno. Poljoprivredni izvoz čini četvrtinu ukupnog izvoza zemlje i ujedno je ovaj sektor jedini segment ukupne spoljnotrgovinske razmene sa konstantnim suficitom.

Karman kaže da se, s druge strane, sektor poljoprivrede i dalje suočava sa problemima poput usitnjenosti poseda, nedovoljnih investicija u tehnološki napredne proizvodne procese, radne snage koja nije adekvatno kvalifikovana, nedovoljno razvijene infrastrukture u ruralnim područjima, niskog nivoa ulaganja u prerađivačku industriju, usklađivanja proizvodnih procesa sa međunarodnim standardima kvaliteta kako bi se omogućio pristup novim tržištima.Naš sagovornik tvrdi da je, pored investicija u rast produktivnosti sa ciljem podizanja prinosa u praktično svim sektorima poljoprivrede, potrebno fokusirati se na ulaganja u dodatu vrednost proizvoda. Karman "gađa" na primenu nauke i tehnoloških rešenja iz oblasti "pametne" poljoprivrede, koja bi trebalo da podstakne razvoj tržišno orijentisane poljoprivrede:

- Potrebno je iskoristiti sve mogućnosti koje pruža bescarinski režim koji Srbija ima sa mnogim zemljama i ekonomskim zajednicama poput RF, Turske, EU i drugih koje čine tržište od 800 miliona potrošača. Tržište Srbije od svega sedam miliona potrošača je malo za potencijal koji sektor domaće poljoprivrede sa sobom nosi pa je u tom smislu izvoz jedini put napred.Na pitanje o sporazumima o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, zemljama CEFTA, EFTA i Belorusijom i tome koliko su se oni do sada povoljno odrazili na plasman poljoprivrednih proizvoda, Karman kaže:

- Ukoliko pogledamo izvoz koji poljoprivredno-prehrambeni sektor ostvaruje u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da pojedini srpski izvoznici ostvaruju značajne poslovne aranžmane, pre svega u trgovini sa EU i sa druge strane RF. Usled trgovinskih barijera koje postoje u razmeni između EU i Rusije, srpski izvoznici, u prvom redu izvoznici svežeg voća, uspeli su da pronađu tržište za svoje proizvode u RF i da proteklih nekoliko godina ostvare znatne vrednosti izvoza. Ipak, bitno je napomenuti da izvoz u RF čini svega 7% ukupnog poljoprivrednog izvoza Srbije i da prostora za rast ima i dalje.

Karman kaže da je u okviru projekta One stop shop predstavljena e-platforma buyserbian.com, koju je uz podršku UNDP razvila Privredna komora Srbije:

- Ideja platforme je da pomogne izvoznicima, prvenstveno onima koji izvoze u RF, ali je ovaj koncept primenljiv i na druga tržišta. Postavljanjem svoje ponude na platformu, srpski izvoznici postaju dostupni ruskim partnerima, koji će imati mogućnost pretrage sve robe koja se nalaze na sajtu.KROZ projekat "Pomoć trgovini - Podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta u agroindustrijskom sektoru u Republici Srbiji", koji zajedno sprovode Vlada RF i UNDP, pomogli smo kompanijama u agrobiznis sektoru da poboljšaju poslovanje i obezbede pristup novim tržištima, posebno tržištu RF i ZND. U saradnji sa nacionalnim partnerom, Ministarstvom poljoprivrede, sprovodili smo tri grupe mera kako bismo pomogli korisnicima projekta. To su: učešće na velikim međunarodnim sajmovima hrane i pića, podrška za unapređenje poslovanja malih i srednjih agrobiznis preduzeća i njihovog boljeg pozicioniranja na lokalnom i regionalnom tržištu i podrška individualnim proizvođačima kroz edukaciju, nalaženje tržišta za njihove proizvode i povezivanje sa većim učesnicima u tržišnom lancu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:825822-Duga-lista-problema-koci-Srbiju-na-putu-ka-trzistu-od-800-miliona-ljudi

Posetili smo jednu od najvećih istraživačkih stanica na planeti, gde se rade istraživanja u oblasti poljoprivrede. Svakako jedan od najznačajnijih jeste i centar
kod Londona, gde se rade istraživanja, kako na novim sortama i hibridima, tako i istraživanja koja se rade u cilju stvaranja novih pesticida i metoda zaštite od bolesti, korova i štetočina. Ovaj centar zauzima 25 hektara zemljišta, udaljen je od Londona oko sat vremena, a u njemu radi više od 800 naučnika. Moguće ga je posetiti samo uz određene dozvole domaćina. Mi smo zahvaljujući kolegama iz Velike Britanije bili u prilici da vidimo ovu vrhunsku naučnu ustanovu koja je u privatnom vlasništvu, dakle, potpuno samostalna i nezavisna, a sa druge strane dostignuća koja se ovde postignu SINGENTA plasira na tržište. Kompanija širom sveta inače zapošljava 28.000 ljudi u 90 država među kojima je i Republika Srbija. Ovakve centre za istraživanja imaju i u Kini, SAD, Indiji i brojnim drugim državama. Značajna je svakako i razmena iskustava ovih centara i rezultata do kojih dolaze.Rob Hiles nam je pokazao napredak u
proizvodnji semena žita.

„Jedan od svakako najnovijih rezultata jeste hibridni ječam, koji je postao popularan izbor kod uzgajivača u Velikoj Britaniji, a pogodan je za postizanje visokih prinosa kvalitetnog ječma za stočnu hranu. Kako nam je objasnio gospodin Hiles, od kada su došli do novih hibrida i sorti prošlo je osam godina, da bi oni sada bili na tržištu, jer su takvi propisi. Treba vremena da se rezulati potvrde, ispoštuju procedure. „Mi proces registracija pojedinih proizvoda završavamo recimo 2023. godine za tržište Francuske, a godinu dana ranije za tržište Danske. Dakle, čak i ti procesi nisu isti za sve države, jedne zahtevaju ovo druge ono, tako da proces traje duže ili kraće“.
Najveći problem koji prepoznajemo kod farmera, jeste stabilnost prinosa ističe Rob Hiles. To se jako teško postiže u godinama iza nas, ali i onima koje predstoje. Klimatske promene nam u tome mnogo otežavaju. Ove godine ste imali primer Francuske, gde smo imali kao nikada do sada visoke temperature, a sa druge strane u Americi, kišovito i hladno vreme. Sve to utiče na prinose. Jedna sorta ili hibrid koja je vrhunska u Francuskoj, ne znači da je dobra za podneblje Rusije ili SAD. O tome se mora voditi računa. Ono što je budućnost, jeste da radimo na razvoju korenovog sistema useva otkrivaju nam
stručnjaci Singente, koja je lider u svojoj branši. Kada imate dobar korenov sistem to je onda preduslov da će biljka moći lakše da se hrani i izdrži sušne periode.
„Međutim, pored dobrog pesticida, fungicida ili insekticida, vi morate da znate da je to samo 50% šanse za uspešnu zaštitu bilja, kaže za Agrbiznis magazin James Marshall Roberts, koji se bavi novim tehnologijama i digitalizacijom“.
On nam je pokazao novi čep koji će omogućiti lakše sipanje sredstava bez gubitaka i uz smanjenje zagađenja prirode. „Zašto insistiramo na idealnim uslovima za zaštitu? Zato jer na taj način postižemo maksimalan učinak sredstava uz minimum štetekoji se može imati. Takođe, sada razvijamo i rasprskivače koji treba što pravilnije i bolje da nanose sredstvo na biljku koje treba da se zadrži na njoj određeno vreme, a ne da spadne recimo sa lista“ dodaje
Roberts.
Od osnivanja 2000. godine, integracijom delova kompanija Zeneca i Novartis, koji su se bavili inovacijama i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, Syngenta je danas postala jedan od najvećih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u svetu a poseduje i značajan udeo na tržištu semena ratarskih useva, povrća i cveća. Sa preko 70 registrovanih preparata za različite namene u zaštiti bilja, đubrivima, regulatorima rasta i javnoj higijeni. Iz nama nepoznatog razloga nismo imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima ove kompanije u Srbiji, možda se jednog dana i jave. Za razliku od njih naš časopis
je bio prepoznat i pozvan da poseti srce kompanije gde se stvaraju najmodernije tehnologije poljoprivredne proizvodnje.
Bila je to naša prva puna godina poslovanja u vlasništvu ChemChina, tokom koje smo stekli nekoliko novih preduzeća, doneli snažan finansijski rast i ojačali našu poziciju rekao je J. Erik Fyrwald, izvršni direktor kompanije predstavljajući izveštaj o poslovanju.Ova kompanija posluje u Srbiji, ali uprkos
ogromnom potencijalu kako tržišta tako i same kompanije, nije uspela da bude nešto više od trgovca semenom i preparatima za zaštitu bilja. Da li će budućnost biti bolja ostaje da vidimo.
„Nastavili smo da dajemo značajan doprinos da poljoprivrednici mogu sigurno da hrane svet, planirajući na održiv način, tako da se mogu nahraniti buduće generacije. Prodaja Singenta proizvoda u 2018. godine se povećala za 7 posto, tako da smo dostigli 13,5 milijardi dolara poslovnih prihoda. Posebno su nam se učinile zanimljive reči prvog čoveka ove kompanije J. Erik Fyrwald, koja je sada u vlasništvu kineske kompanije ChemChina, a ima sedište u Švajcarskoj. Dakle, globalni igrač kada su u pitanju seme i zaštita kakvog svet nije skoro video čak i posle integracije Bayera i Monsanta koji sada kontrolišu
25% svetskog tržišta, a podsetimo cena je bila 66 milijardi dolara. KInezi su Singent-u kupili za 43 milijarde dolara međutim, njihova zajednička vrednost predstavlja ogromno kinesko tržište koje se razvija galopirajućim koracima. Izgleda da Tarabići nisu pogrešili kada rekoše „Doći će žuti ljudi“. ChemChina je državna kineska kompanija koja je prošle godine bila 167 od 500 najvećih kompanija na svetu.
Bilo je dosta kontraverzi oko same kupovine, čak je to komentarisao i kineski ambasador u Bernu (Švajcarska) rekavši da je to loš posao za kinesku stranu i da kompaniju treba prodati. Međutim, izgleda da tako ne misle u kompaniji koja odlučuje o poslovanju i tvrdi da nema nameru da proda Singetu.
CCB Ingenio vodeća sorta SINGENT-e u Srbiji Prva, visokokvalietna sorta pšenice iz kompanije Syngenta na tržištu. Ovo je ozima pšenica koja daje
visok prinos i kvalitet. Tokom postupka uvođenja u proizvodnju ostvaren je prosečni prinos od 8.8 t/ha, na pojedinim lokalitetima prinos je bio i iznad
10 t/ha u 2009 godini, dok je u 2010. prosečan prinos dostigao 7.7 t/ha, a na pojedinim lokalitetima je prelazio 9 t/ha u proizvodnim uslovima.
Značajne karakteristike sorte CCB Ingenio, pored visokog prisnosa su kvalitet zrna i tolerantost na Fusarium Sorta je sa osjem. Prosečne visine oko
95 cm, stablo je čvrsto i otporno na poleganje. Broj dana od setve do klasanja je prosečno 191 do 194. Ima izuzetnu tolerantnost na hladnoću. Preporučuje
se 175 do 195 kg semena/ha.

Izvor: Agrobiznis magazin

Novi zakoni iz oblasti poljoprivrede regulisaće, između ostalog, cene poljoprivednih proizvoda, odrediti ko su profesionalni poljoprivredni proizvođači, referentne cene proizvoda, a Izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu prvi put, posle 20 godina, stočari će moći da dobiju zemlju na deset godina.
O svemu ovome ministar poljoprivede Branislav Nedimović razgovarao je jutros s poljoprivrednicima u gazdinstvima u Opštini Bečej, zajedno sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vukom Radojevićem."Mi ćemo prvi put da izađemo sa očekivanim cenama u 2020, 2021. i 2022. godini za 20 kultura koje se najčešće sreću u srpskoj poljoprivredi. To je na bazi istraživanja tržišta u okruženju, tržišta Evropske unije, ali i tržišta Ruske Federacije, kada je, na primer, u pitanju voćarstvo. To će biti cene ispod kojih ne bi trebalo da budu“, rekao je Nedimović.

On smatra da je najveći problem domaćih poljoprivrednika to što nemaju iskustva da istražuju tržište, primećujući da je takav stav "zaostavština od 1945. do 1990. godine, kada je država u poljoprivedi garantovala za sve, pa se izgubio preduzetnički duh“.

Nedimović je naglasio da je izuzetno važno odrediti ko je profesionalni poljoprivrednik.

"Nama je neophodan propis koji će reći ko je to profesionalni poljoprivrednik, ko se poljoprivredom ne bavi usput, već se njom aktivno bavi. To je važno zbog različitog tretmana poreskog, bankarskog sistema i sistema subvencija, da bi ti ljudi imali neku vrstu prednosti i nagrade u odnosu na one koji mogu svoja prava da ostvare na drugi način, poput penzijskog i invalidskog osiguranja. Kad ste zaposleni, vama su ti doprinosi plaćeni, ne morate to da plaćate od profita iz poljoprivrede. Ovi ljudi koji se 24 sata bave poljoprivredom, moraju od svega što zarade da izdvoje i za to“, kaže Nedimović.

On kaže da je neophodno definisati ko su otkupljivači, formirati registar otkupljivača.

"Kada budemo imali registar otkupljivača, onda će svaki poljoprivrednik znati s kim može da sarađuje. Ako odluči da prodaje nekome ko nije u javnom registru, sam će morati da snosi posledice, ako ih bude“, kaže Nedimović.

Govoreći o izmenama zakona o PIO, dugovanjima i saradnji sa Svetskom bankom u vezi sa tim, on je ocenio da je u tom smislu, što se tiče dugovanja, "situacija danas nenormalna“.

"Mi trenutno radimo kako da rešimo problem od 1,8 milijardi evra dugovanja, da napravimo sistem za budućnost. Nenormalna je situacija danas. Da imaš jedan ili sto hektara i plaćaš iste doprinose. To je relikt drugog nekog sistema i moramo ući u reformu, zato smo zatražili pomoć Svetske banke. Poljski sistem nam je blizak. To je najbolnija stvar koju ćemo morati da uradimo, da menjamo filozofiju postupanja prema poljoprivrednicima u vezi s tim ko će imati penzijsko i invalidsko osiguranje“, rekao je Nedimović.

Ministar kaže i da će prvi put, posle 20 godina, stočarima biti data zemlja na deset godina.

"Moraćemo ograničiti maksimalne količine zemlje koje će stočari moći da dobiju da bi bilo zemlje za sve. Da ne mogu veliki kombinati dobijati ogromnu količinu zemlje sa različitim eskiviranjem propisa. To ćemo rešiti izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu“, rekao je Nedimović tokom posetu domaćinstvu u Bačkom Petrovom Selu, nakon kojeg je bio i u poseti firmi "Agropolje“ Pavla Gučunskog u Bačkom Gradištu.

Nedimović i Radojević obišli su poljoprivredna gazdinstva Tibora Soboa u Bačkom Petrovom Selu i Pavla Gucunskog u Bačkom Gradištu, u opštini Bečej.

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Sabo, u čijem posedu je 100 hektara obradive zemlje i farma ovaca, bavi se povrtarstvom, voćarstvom i vinogradrstvom, a gazdinstvo i firma „Agropolje“ porodice Gucunski, raspolaže sa 700 hektara zemljišta i bavi se ratarstvom i voćarstvom.

Reč je o reperezentativnim poljoprivrednim gazdinstvima koja svoju proizvodnju zasnivaju na modernim tehnologijama, a uz punu primenu stručnog znanja, što im obezbeđuje odličan kvalitet, saopštila je Pokrajinska vlada.

Radojević je istakao , nakon obilaska ovih porodičnih gazdinstava, da je razgovor sa poljoprivrednicima na terenu, najbolji način da se uoče njihove potrebe i nađu prava rešenja u okviru prilagođavanja i poboljšanja mera agrarne politike.

Radojević je rekao da su ove posete ujedno prilika da se pošalje poruka o tome da su agrarni podsticaji resornog sekretarijata dostupni svim poljoprivrednicima i da oni treba iskoriste tu šansu.

Sekretar je naveo da su gazdinstva u opštini Bečej, koja je danas posetio sa republičkim ministrom, primeri dobre prakse jer se pored ekstenzivne ratarske proizvodnje bave i intenzivnim linijama poljoprivredne proizvodnje.

Radojević je podseti da je upravo gazdinstvo Sabo iskoristilo na konkursu bespovratna sredstva u okviru startap programa za mlade poljoprivrednike, dok je porodica Gucunski u protekle tri godine podsticaje Pokrajine, u visini od 7,6 miliona dinara, iskoristila za nabavku opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, mehanizaciju i opreme za hladnjače.

„Za tri godine od kako je formirana ova Pokrajinska vlada, imamo zajednički realizovano preko 210 miliona dinara investicija sa poljoprivrednicima sa teritorije opštine Bečej. Značajno je bilo interesovanje kada je reč o mlađim poljoprivrednicima od 40 godina, kojima je po tom osnovu opredeljeno blizu 42 miliona dinara. Pored toga, najveće interesovanje je bilo za nabavku sistema za navodnjavanje, takođe preko 40 miliona dinara, kao i po blizu 30 miliona dinara za nabavku nove mehanizacije i opreme za hladnjače“, podsetio je Radojević prilikom ove posete.

Radojević je istakao izuzetnu saradnju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu sa opštinom Bečej u okviru koje je u istom periodu realizovano blizu 400 miliona dinara investicija u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, uređenje atarskih puteva i otresišta, uređenje kanalske mreže i uklanjanje divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/nedimovic-u-beceju-pripremaju-se-novi-zakoni-o-poljoprivredi_1058628.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30