Uslovi privređivanja proizvođača malina u Vojvodini trebalo bi da se usklade s onima koji postoje u centralnoj Srbiji, a prvi koraci na tom putu počeli su juče u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu, gde su predstavnike udruženja „Bačkopoljski malinari” s područaja opštine Vrbas i „Malina Ratkovo” iz opštine Odžaci saslušali ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

"Namera Sekretarijata je razvijanje zajedničke strategije razvoja tog voća na području Vojvodine, koje zuzima sve više površina u poslednjih nekoliko godina, te je i sastanak upriličen tim povodom signal da se želi razgovarati s predstavnicima proizvođača malina ", kazao je Vuk Radojević."Sekretarijat je prepoznao značaj gajenja malina pa je nedavno objavio javni poziv koji se delom odnosi i na dobijanje bespovratih podsticaja radi podizanja protivgradne zaštite bobičastog i jagodičastog voća. Opredelili smo novac i za opremanje hladnjača, ukupno 145 miliona dinara, dok manji proizvođači okupljeni oko zemljoradničkih zadruga, mogu dobiti i više novca u odnosu na pojedince."

FOTO: Savremeni zasad maline podignut u 2016. godini (Agrobiznis magazin - arhiva)

Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi maline se prostiru na oko 1.000 hektara.

Po rečima predstavnika „Bačkopoljskih malinara” iz Bačkog Dobrog Polja Bojana Pejića, članovi (proizvođači) više malinarskih udruženja u Vojvodini su odlučni u nameri da cena maline bude ista za sve u Srbiji, odnosno da traže da privređuju pod istim uslovima kao u centralnom delu zemlje.

 

"Akontna cena kilograma maline u užoj Srbiji je 160 dinara, a ovde je od 120 do 130 ", naveo je Pejić. "Sve do 150 dinara za proizvođače je neprihvatljivo, odnosno čist gubitak."Naglasio je da bi cena trebalo da se kreće od 180 do 200 dinara da bi se ostvarila zarada.

"Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi malina se prostiru na oko 1.000 hektara ", predočio je Pejić, i podvukao da se ovde gaje sorte prilagođene ravnici, a to su poljske sorta polka i polana.

Radojević: Cenu određuje tržište

Govoreći o ceni maline, Vuk Radojević je kazao da nju određuje tržište, a ne Sekretarijat, ali da na tržištu sve ide ka tome da se vrednost uskladi s cenom u centralnoj Srbiji.

"Gajenje malina je u Vojvodini specifično u odnosu na centralnu Srbiju, gde je berba pri kraju, dok se u pokrajini završava tek u oktobru. Svi pokazatelji sada kažu da je zbog suše prinos znatno manji od očekivanog", naveo je Radojević.

Z. Delić

Izvor: Dnevnik.rs

Povodom teksta, objavljenog dana 24. jula 2017. godine, u Večernjim novostima a koji smo preneli na portalu pod nazivom „Oprez pri kupovini hrane!“ Gradske pijace ne samo da pozdravljaju i podržavaju akciju pojačane kontrole zdravstvene ispravnosti namirnica, koju nadležne inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede sprovode, već su i jedina maloprodajna institucija u državi koja sama sprovodi interni monitoring zdravstvene i kvalitativne ispravnosti namirnica, koje se na pijacama prodaju. Na godišnjem nivou programom monitoringa ispita se preko 160 različitih proizvoda i obavi preko 650 laboratorijskih analiza. Interni monitoring pijace sprovode pune tri godine i do sada se samo jedan put desilo odstupanje od pravilnika, kod jednog proizvoda životinjskog porekla, svinjske pečenice, na jednoj rashladnoj vitrini pijace Blok 44, gde je u tom proizvodu ustanovljen povećan procenat vlage. Namirnica je istog momenta povučena iz upotrebe. Iznosimo Vam kakva je situacija na zvaničnim i zakonitim pijacama Beograda, onoj tridesetijednoj od preko stotinu koliko ih u Beogradu ima.
Međutim želimo da Vam ukažemo da podaci, koje ste i sami izneli jednostavno moraju dovesti do potpuno drugačijeg zaključka od onog koji ste Vi zaključili:


• u samom tekstu pominjete da je u 448 kontrola na pijacama širom zemlje, dakle u veoma „reprezentativnom uzorku“ jer prema podacima Udruženja pijaca Srbije na teritoriji Republike postoji 410 registrovanih pijaca, sa preko 70.000 tezgi, odnosno prodajnih mesta, u svega 22 slučaja, ili 4,9% (ako se gleda broj kontrola pijaca) odnosno 0,03% (ako se gleda broj tezgi/lokala) slučajeva utvrđena je nepravilnost proizvoda. TAJ PODATAK PIJACE ČINI NAJSVETLIJOM TAČKOM PRODAJE HRANE U SRBIJI
• dalje navodite da je kod 183 kontrole kiosaka brze hrane, u čak 287 slučajeva utvrđena nepravilnost, odnosno izraženo u procentima 156%, što čini incidencu da je doslovce u svakom kiosku pronađena, ne jedna, nego jedna i po nepravilnost.

Iz sve navedene statistike zaključak koji mi donosimo je dijametralno različit od Vašeg, a iz statistike se jasno vidi odakle treba bežati. Onako koncipiran tekst, kako ste Vi naveli, logično je narušava poverenje kupaca u ono najvrednije što Srbija ima, poljoprivredne proizvođače i prodavce namirnica koje proizvodi srpski seljak.

O aktivnostima JP Gradske pijace Beograd pisali smo i ranije te predlažemo nekoliko zanimljivih tekstova kao i članke u vezi sa trgovinom na pijacama: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/2491-veliko-spremanje-na-beogradskim-pijacama-se-nastavlja 

http://agropress.org.rs/lat/projekti/nacionalna-konferencija/item/2422-hocemo-li-moci-da-kupimo-dzem-na-pijaci 

http://agropress.org.rs/lat/projekti/nacionalna-konferencija/item/2415-pijace-i-zadruge-u-fokusu-agrobiznis-magazina 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/2172-gradske-pijace-dobijaju-izgled-kakav-zasluzuju 

 

U utorak ujutru je opštinu Blace zahvatilo veliko nevreme, a palo je toliko grada da je zemlja na pojedinim mestima potpuno prekrivena ledom.

Grad veličine oraha padao je u selima Grgure, Kutlovac, Drešnica, Sibnica i Višeselo.

Meštani navoda de ne pamte da je ikada pala veća količina grada, stradale su gotovo sve poljoprivredne kulture, šteta je neprocenjiva, a i ono malo šljiva što je preostalo posle martovskih mrazeva sada je uništeno. 

“Nemam reči... Tužan dan za naše proizvođače i poljoprivredu. U ovoj godini smo imali nekoliko nedaća koje su zadesile proizvođače, ali vremenskim nepogodama nikad kraja“, rekao je predsednik opštine Blace Zoran Jozić. 

Prokupački portal podseća da u blačkom kraju 90 stanovništva živi od poljoprivrede.

Izvor: www.b92.net

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.585 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (941 t), krastavcem (239 t), dinjom (233 t), paradajzom (149 t), breskvom (148 t), tikvicom (141 t), paprikom (134 t), krompirom (126 t), kupusom (95 t), crnim lukom (85 t), šargarepom (79 t), kukuruzom (41 t), jabukom (39 t) i šljivom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: dinje (197 t → 233 t), paradajza (140 t → 149 t), krompira (115 t → 126 t), crnog luka (80 t → 85 t), šargarepe (64 t → 79 t), kukuruza (28 t → 41 t), jabuke (31 t → 39 t) i šljive (17 t → 25 t), dok je promet: lubenice (1.016 t → 941 t), krastavca (259 t → 239 t), breskve (181 t → 148 t), tikvice (169 t → 141 t), paprike (153 t → 134 t) i kupusa (121 t → 95 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     20 - 60 din; prošle nedelje 35 - 70 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din; prošle nedelje 60 - 70 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din.

lubenica                     8 - 17 din; prošle nedelje 13 - 18 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika malinara iz cele Srbije je dogovoreno da se cena maline poveća.

Takođe, dogovoreno je i da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara koji traju gotovo već dve decenije, a malinari su odustali od sutrašnjeg protesta.

Malinari su posle sastanka saopštili da se protest najavljen za sutra neće održati i da su zadovoljni sa pregovorima sa ministarstvom poljoprivrede, ali da ostaju pri zahtevu da otkupna cena maline bude 1,83 evra.

Država je takođe malinarima obećala pomoć kroz sadni materijal i zaštitna sredstva malinarima koji su od elementarnih nepogoda pretrpeli štetu.

Pred početak sastanka Nedimović je rekao Tanjugu da je sastanak sazvan na inicijativu ministarstva poljoprivrede uz koordinaciju sa predsednicom Vlade Anom Brnabić jer je, kako je naveo, jako važno da se na tom mestu razgovara o svim problemima koji muče jedan deo grupacije malinara, koji je organizovan u okviru asocijacije.

“Nama je ideja da, kao i prošli put, predstavimo ljudima kojim će to merama Ministarstvo poljoprivrede reagovati na probleme koji su se javili u vezi sa vremenskim uslovima, smenjenim prinosima, da povećamo kvalitet proizvodnje i da otvorimo nova tržišta u pogledu plasiranja robe”, rekao je Nedimović napominjući da Vlada apsolutno stoji na stanovištu otvorenog tržišta, koje opedeljuje cenu maline.

“Kada smo počeli da spajamo otkupljivače i malinare pre mesec dana cena je bila110 dinara, a danas već imamo taj skok koji ide 153, 158, 163 u zavisnosti od prostora, a negde čak i do 170 dinara”, naveo je ministar ističući da je jako je važnio da ta cena bude akontna.

To, kako je ukazao, znači da otkupljivači imaju obavezu da - prema ugovorima o prodaji maline na zapadno tržište - tako plaćaju razliku.

Za one pak proizvođače kojima je dnevno plaćena konačna cena “više nema pomoći jer je tu tržište odradilo svoj posao, rekao je ministar.

"Naše je da spečimo da bilo ko pokuša da izmanipuliše tržište i pokuša da na račun malinara da pribavi za sebe korist koja mu ne pripada.

To je posao države da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Prilike govore da će biti kretanja naviše, ali u kranjoj liniji je tržište to koje opredeljuje sve šta se dešava", napomenuo je ministar.

Kako su ranije saopštili predstavnici malinara, oni traže da akontna cena maline bude jednaka na nivou citave Srbije i da iznosi 180 dinara

Image may contain: plant and food

Kako piše Slobodna dalmacija, a prenosi B92 portal, oni koji nisu zadovoljni zaradom u poljoprivreredi  dnevnicama u Srbiji mogu da odu u Nemačku i zarade i do 10 puta više, gde za branje, špargle može da se zaradi i do 150 evra za dan navode onvi mediji i pojašnjavaju...Radni dan traje od osam do deset sati sa jednom pauzom, a nedelja je neradna. Od ovog iznosa se odbija porez, ali sezonski radnici taj plaćeni porez mogu da dobiju nazad, ako ulože zahtev na kraju poreske godine.

“U sektoru poljoprivrede radi se naporno i za naknadu od oko osam i po evra po satu bruto, što je za veliku većinu Nemaca jako niska plata, tako da su oni nezainteresovani za tako naporan, a slabo plaćen posao. Ipak, vrlo je atraktivan strancima, naročito Hrvatima i Poljacima”, kazao Mario Koturić, član Uprave Hrvatskoga ekonomskog saveza u Frankfurtu za "Slobodnu Dalmaciju". 

Mišljenja na internetu su podeljena. Ima onih koji su oduševljenji brzom zaradom, ali i onih koji su razočareni visokim cenama, posebno cigaretama i drugim luksuznih artiklima. 

Kao nedostatke najčešće navode to što se radi "po ceo dan", što je smeštaj navodno u radnim barakama i što obilan obrok košta 10 evra po danu, ali zato navode da pauza za ručak traje sat vremena.

U Mrčajevcima 3500 dinara po radniku

Ukoliko niste radi da zaradite 150 evra, dnevno, u Nemačkoj, berući šarglu, onda možete da sadite kupus kod proizvođača u Srbiji. Kako je objavio Agrobiznis magazin, dnevnica za ovaj posao u Mrčajevcima se plaća oko 2500 dinara, kada se na ovaj iznos dodaju i tri obroka kao i tri piva koliko sleduje radniku, iznos po jednom radniku gazde košta oko 3500 dinara. Ako bi se računala čista dnevnica i rad 21 dan mesečno svaki radnik bi zaradio 52.500 dinara i ne bi imao trošak za hranu i piće, što priznaćete, nije loša zarada ako se ima u vidu koliko zarađuju KV radnici u FIAT-u, GORENJU i drugim firmama koje su za svoje postojanje od Vlade Srbije dobile prilično dobra sredstva. To je takođe više od republičkog proseka i nije dotirano od strane države.

U vezi sa ovom temom zanimljivo je i šta je napisao, u kolumni, u listu Danas, novinar Miša Brkić:

"Jedna je predrasuda da je ovo berićetna zemlja i da je plata od 38.000 mala, nije... Ovo je zemlja na dnu Evrope, po razvoju, standardu i svemu i moramo toga da budemo svesni... To što mi imamo percepciju da smo važni, značajni, najbolji u regionu, to je besmislica... Svi u Evropi i u svetu misle da smo mi dno dna, i da se ovde radi za male pare. Za male pare radi se u Singapuru i Indiji, i u Slovačkoj su bile i manje, ali je postojao konsenzus da reforme treba završiti, da zemlja mora da popravi imidž i onda će biti veće plate", kazao je.

Premijer Slovačke Robert Fico dao je 18. jula Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru rok do jeseni da počnu da rešavaju problem različitog sastava istih proizvoda za tržišta "stare" i "nove" Evrope i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana. Fico je na primeru ribljih štapića pokazao da za istu cenu i u istom pakovanju kupac u Austriji dobije 300 grama a u Slovačkoj 280 grama, kao i da austrijski kupac dobije 65% mesa, a slovački svega 58%. "Zemlje Višegradske grupe su već ranije upozoravale na taj problem, ali mere Evropske komisije su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi naredila da ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju, mora da ima isti kvalitet", kazao je Fico novinarima u Bratislavi.

 

Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni dolaze posle velikog zvaničnog testa u susednoj Češkoj gde je, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta. Češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka predstavio je rezultate testa na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije ribljih štapića (prerađene zamrznute ribe za prženje) za nemačko i češko tržište - proizvodima koji su na testu najgore prošli. I premijer Fico je pred obraćanje novinarima takođe obavio "mali, lični test" u kupovinu namirnica. Fico je pokazao da su ti riblji štapići istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imale 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65% mesa, a slovački svega 58%, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.

"To prerasta u veliki međunarodni skandal, istu atmosferu osećam u susednim zemljama. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda", rekao je Fico. Slovački premijer najavio je da će se nastojanja da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju pođednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i da prestanu da budu "kanta za đubre Zapada" i nadnacionalnih kompanija, naći na dnevnom redu susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti 19. jula.

Fico želi da o tom problemu razgovara i sa šefom Evropske komisije Junkerom i daje EU rok do jeseni da počne nešto da preduzima, jer će u suprotnom Slovačka pribeći jednostranim merama. Takva mera, po rečima slovačkog premijera, mogao bi da bude embargo na pola godine na uvoz namirnica sa Zapada za ugostiteljske objekte, jer takva mogućnost, na određeni rok od šest meseci, postoji u propisima EU.

Nadnacionalne kompanije brane se da je za gori kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU kriv navodno lokalni ukus potrošača, a kod praška za pranje, Čehe je zasmejalo objašnjenje da Česi na odeći "prave drugačije fleke" nego Nemci.

 

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

https://www.euractiv.com 

Selo Miokovci za svoj standard iznad proseka, u odnosu na ostala čačanske sela, duguje žutom zlatu, odnosno kajsiji, koja se ove godine uprkos aprilskom snegu i mrazu, "polomila od roda". Proizvođači kažu da cena nije loša.

"Kajsija je rodila odlično, što je ostalo to je pun rod i grane su se polomile", kaže za Glas zapadne Srbije Savo Ilić iz Miokovaca. Radovan Matijević izma hektar pod kajsijom, zadovoljan je rodom, a u kuću je ove godine stigao prvi dinar od kajsija roda 2017 "Malo za rakiju, malo za džemove, sve se proda. Uzeo sam prvi dinar, ima vajde od bavljenja kajsijom", ističe Matijević.

Izvor: Glas zapadne Srbije

Opširnije u prilogu koji je emitovan u vestima Prve TV na linku: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/videos/851320451688258/ 

Proizvođači malina dogovorili su danas sa vlasnicima hladnjača koji otkupljuju to voće da se sadašnja akontna cena sa 120-140 dinara po kilogramu podigne za 10 do 20 dinara, izjavio je predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović. 

Nakon sastanka u Vladi Srbije, Radović je agenciji Beta rekao da to nije zadovoljavajuća cena ali da je važno da se "razbije dogovor otkupljivača (hladnjačara) o jedinstvenoj monopolskoj ceni". 

"Rod maline je ove godine manji za 50 odsto i nama je važno da se razbije dogovor vlasnika hladnjača. A posle toga neka ponuda i tražnja odrede cenu", rekao je Radović. 

On je dodao da je značajno i to što su proizvođači u Bosni i Hercegovini obećali da neće prodavati jeftino malinu srpskim otkupljivačima koji su je kupovali jeftino i ucenjivali proizvođače u Srbiji. 

Radović je rekao da je na sastanku delegacije proizvođača i hladnjačara, koji su išli u Poljsku da provere cenu maline, saopšteno da se to voće u toj zemlji prodaje po 1-1,2 evra po kilogramu. 

On je, međutim, istakao da je poljska malina lošijeg kvaliteta od srpskog "vilameta" i da zbog toga cene nisu za poređenje. 

Dodao je da je proizvođačima malina u Srbiji jedina isplativa cena 1,83 evra odnosno 220 dinara po kilogramu, zbog čega očekuju da će smanjena ponuda "pogurati" sadašnje cene od 120-140 dinara do tog nivoa. 

"Pola roda maline je prodato po sadašnjim bagatelnim cenama za keš a pola je smešteno u hladnjače po akontnim cenama od 120-140 dinara i čeka da to voće poskupi", rekao je Radović. 

Branje maline se na jugu Srbije i u Mačvi završilo a u ostalim krajevima Srbije će biti završeno za šest do sedam dana. 

Na današnjem sastanku od predstavnika Vlade bio je prisutan samo ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Izvor:

http://www.naslovi.net

BETA

Za Kikinđane koji žele da rade preko omladinskih zadruga nude se poslovi u poljoprivredi, kafićima, kao i prodaja sladoleda. Najviše sezonca traži se za poljoprivredne poslove, a radni sat plaća se od 130 do 200 dinara.

Članovi naše zadruge uposleni su na kopanju, branju trešanja, ali i prodaji robe, kao i pomoćnim poslovima u pakovanju, prodaji... - istakao je Žarko Ćirić, direktor Omladinske zadruge "Metalac".

U proseku, radni sat plaća se 150 dinara.

- Ponuda poslova manja je ove u odnosu na prošlu godinu. Takođe, manja je i potražnja, tačnije, manje je interesovanje za rad preko omladinske zadruge - predočava Ćirić.

Preko ove zadruge traže se, pre svega, radnici za berbu malina i rad u hladnjačama u centralnoj Srbiji, na period od 25 dana.

- Dnevnica je 2.000 dinara, a radi se 12 sati. Obezbeđeni su stan, hrana i novac za put - objašnjava naš sagovornik.

Pre desetak dana skinute su metlice sa kukuruza, a taj posao obavilo je do stotinak sezonaca.

OMLADINSKA ZADRUGA

SVI koji se zaposle preko Omladinske zadruge "Metalac" potpisuju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a poslodavci najčešće traže starije i iskusnije radnike, naročito za poljoprivredne poslove.

Izvor: www.novosti.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29