Na obroncima Stare planine, nadomak Zavojskog jezera, krije se arhitektonski dragulj, selo Gostuša koja je poslednjih godina u fokusu svih onih koji vole planinarenje, miran ambijent, dobru hranu i odlučuju se za seoski turizam.

Jedinstvena je po tome što se u njoj nalaze kuće od kamena koje je decenijama unazad pravila grupa majstora od materijala kojim ovaj kraj obiluje.

Arhitektonsku autentičnost, Gostuši pripisuju i poznavaoci stilova gradnje, upravo zato što tokom izgradnje kuća nije korišćen nikakav vezivni materijal, već su kuće doslovce komponovane ređanjem kamena i drveta. Kamene ploče umesto crepova, čine Gostušu prepoznatljivom, a Zavod za zaštitu spomenika iz Niša i zakonom je zaštitio ovo selo.

Meštani pominju legendu po kojoj je upravo na ovom mestu, nedaleko od rimskog vojnog puta - Via militaris, vekovima ranije bila gostiona, u kojoj su vojnici gostili dušu. Narodna etimologija kaže da je Gostuša tako i dobila ime.


Gostuša - dragulj za avanturiste; foto: B. R.
I danas, mnogo kasnije, Gostuša predstavlja mesto gde će vam, mada znatno malobrojniji, svi stanovnici ovog mesta, ponuditi da odmorite i počastiti vodom, kafom, rakijom ili medom.

Dragan i Božana Vidanović jedni su od onih koji su iskoristili subvencije Svetske banke, obnovili krovove i kuću, održavajući njihovu originalnost i danas turistima nude smeštaj.

Turistička organizacija u svom sistemu ima oko 6 kategorisanih kuća koje ljubitelji prirode i tog drevnog stila gradnje i kulturnog nasleđa mogu da koriste, da u njima borave i da uživaju u kamenom selu - kaže Bratislav Zlatkov, predsednik Turističke organizacije Pirot.
Selo Gostuša predstavlja veliko bogatstvo Opštine Pirot, ali je danas nažalost sve manje majstora koji su u vreme nastajanja kuća “pekli zanat”, pa je održavanje originalnog izgleda sve teže. Meštani se nadaju da će Zavod za zaštitu spomenika reagovati, jer su neki od njih primorani da zbog nedostatka sredstava, uprkos zakonima, krovove menjaju crepovima.

 

Izvor: https://www.juznevesti.com 

BEOGRAD -  Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će ministarstvo svojim merama podržati proizvođače koji žele da svoje proizvode prodaju na licu mesta, na poljoprivrednom gazdinstvu.

"Želimo da stvorimo takve zakonske preduslove gde proizvođači mogu svoje proizvode da prodaju na licu mesta, naravno poštujući kriterijume bezbednosti hrane", rekao je ministar Nedimović koji je u subotu otvorio prvi festival vina i hrane „Vinski park" u Sremskoj Mitrovici.

On je rekao da smo imali situaciju, da ukoliko neko želi da se bavi preradom i to proda, morao je da zadovolji kriterijume kao da je reč o najrazvijenim kompanijama na svetu, saopšteno je iz ministarstva.

Nedimović je najavio da će u narednih nekoliko meseci ministrastvo napraviti koncept da svako domaćinstvo, svako gazdinstvo može da se registruje i iznese svoje proizvode, bilo da je reč o siru, prerađevinama od mesa, vinu ili drugim proizvodima.

„To je jedan od načina na koje se razvija svako mesto u Srbiji i svako selo. Na taj način ne prave se veliki troškovi transportujući robu", objasnio je Nedimović.

„Mi ćemo dati novac iz budžeta Republike Srbije, 50 odsto za opremu koja im je neophodna da bi se bavili tim poslom, kako za one koji se bave preradom mleka, preradom mesa ili preradom grožđa. Za devastirana područja izdvajaće se i više novca, 65 odsto povraćaja", istakao je ministar.

Ministar je kazao da će država pomoći vinarima, kojima su potrebne vinske sobe, jer su to mesta gde se svuda u svetu proda najveća količina vina, da te prostore adaptiraju kako bi mogli da prave i na licu mesta prodaju robu sa minimalnim troškovima, praveći dodatnu vrednost na finalnom proizvodu.

Festival „Vinski Park - SremskaMitrovica 2017", okupio je veliki broj posetilaca koji su imali priliku da degustiraju više od 150 vrhunskih vina iz 30 srpskih vinarija. Manifestacija je imala za cilj, kako promociju vinskekulture, tako i gastronomsku ponudu Srema.

Ova opština će u revitalizaciju vodnog sistema i uređenje atarskih puteva, odvodnjavanje uložiti oko sto miliona dinara, a preko konkursa su dobili i sredstva od Pokrajine za ove projekte.

Budžet Bačke Topole iznosi 1,5 milijardi dinara za ovu godinu, a preneta sredstva rebalansom budžeta iznose 30 miliona dinara, kaže predsednik Opštine Bačka Topola Gabor Kišlinder za Dnevnik i dodaje da će lokalna samouprava ove godine ulagati u revitalizaciju i navodnjavanje, odnosno program poljoprivrede, jer se većina stanovništva i bavi ovom delatnošću.

„Kapitalne investicije su vezane za poljoprivredni plan, i podrazumevaju uvođenje vodnog sistema, odnosno navodnjavanje, izmuljavanje rečice Krivaje kroz 250 metara u Bačkoj Topoli i povezivanje na Novom Orahovu rečice Čeker, što je manja investicija, kao i izmuljavanje Bajše tokom reke tri kilometra, a za ove projekte smo dobili sredstva od Pokrajine“, kaže Kišlinder i dodaje da je vrednost investicija oko 7 miliona dinara i 6,5 miliona je obezbeđeno iz sopstvenih sredstava.

Prema njegovim rečima, izmuljavanje je rađeno i prošle godine, ali sa manje sredstava u ukupnoj vrednosti od 2,4 miliona dinara. Sa ovim projektom, plan je da se poboljšaju uslovi za poljoprivrednike.

Pročišćavanjem kanala dobiće se čista jezera, najpre Zobnatičko jezero, ali i na Krivaji i Panoniji, Pobedi, koja su sva za kupanje, što je dobro i za turizam, u koji se nakon poljoprivrede takođe ulaže.

Pošto se većina stanovnika bavi poljoprivredom, pretežno pšenicom i ječmom, plan je da se okrenu i drugim povrtarskim kulturama.

"Plan je da imamo i dosta staklenika, što za sada nije slučaj, a za te projekte ćemo da konkurišemo za sredstva kod Pokrajine", kaže Kišlinder.

Ova opština nije imala problema sa izdavanjem i uzurpacijom državnog zemljišta.

"Dešavalo se da neko uđe metar u atarske puteve, ali u startu smo dobro isparcelisali zemljište, te nije bilo nekih većih problema", kaže Kišlinder i dodaje da opština u ovoj godini planira i popravku dva mosta, ali i popravku puteva.

Izvor: www.dnevnik.rs

I bi Sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Veseli i razdragani mališani sa svojim roditeljima, drugog dana uživali su u tradicionalnom ambijentu Novosadskog sajma. Toga dana Sajam je bio najposećeniji. Raduje nas što su i naši čitaoci i posetioci, došli i do našeg štanda u hali 2. Hvala vam na ogromnom interesovanju i poverenju, koje ste nam ukazali. U ovom izdanju za sve one, koji nisu bili u mogućnosti da posete Sajam, donosimo interesantne detalje, koje smo za ovaj put probrali u mnoštvu događaja, koji su obeležili prethodni mesec.

Svakako preporučujemo i naše stalne rubrike, u kojima savetujemo voćare, kako se čuvaju plodovi jagode. Takođe, iz sveta nauke, donosimo informaciju da je tim stručnjaka proizveo kozu pauka. Neverovatna činjenica da je paučina u mleku, svakako će i kod nas pokrenuti različite polemike. Naša zemlja ima dovoljno površina pod pašnjacima. Ovakav vid ishrane goveda je dosta jeftiniji u poređenju sa drugim načinima proizvodnje stočne hrane. Osim što obezbeđuje dovoljne količine hrane, pašnjačka ishrana podmiruje sve zahteve, koje goveda imaju za hranljivim elementima.

Za naš časopis, eksluzivno govori i Nj.E. Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela koja je u Srbiju došla nakon Argentine, Francuske i Španije. Sa njom smo razgovoarali o dosadašnjim iskustvima, ali i mogućnostima saradnje. Naravno i ovaj put visoka predstavnica Izraela naglasila je da nema ništa od priznanja nezavisnosti Kosova*.

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec. Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

U svetu je sve više tehnološki naprednih staklenih bašti u kojima paradajz i jagode dozrevaju bez pesticida u uslovima koje kontroliše kompjuter. Mogu se naći u australijskoj pustinji ili Hirošimi, na jugu Francuske ili Meksiku, a u njima raste voće i povrće budućnosti. Postavljanje takvih staklenika zahteva, međutim, dosta para.

Bez energije iz fosilnih goriva, hemijskih pesticida i vode za piće, na solarnoj farmi Sandrops farm u Australiji, koja je otvorena 2016, počeo je da u pustinji rađa paradajz u čijem uzgoju se koriste dva besplatna prirodna resrusa - Sunce i morska voda. Holandska firma Van der Heven, koja je izgradila farmu, predstavila je svoj projekat početkom februara na sajmu voćarstva u Berlinu. Ta kompanija je zajedno sa danskim Alborgom napravila kompleks staklenika površine 200.000 kvadratnih metara koje okružuje 22.000 ogledala. Sunčevi zraci se odbijaju o ogledala i usmeravaju ka vrhu tornja, neke vrste džinovskog kotla. Na 800 stepeni morska voda se desalinizuje, dok se vodena para koristi za pokretanje turbine koja proizvodi struju potrebnu za osvežavanje staklene bašte i irigaciju. Biljke rastu na supstratu od kokosovih vlakana ili vulkanskog stenja obogaćenog hranljivim materijama. Van der Heven u čijem obrtu vrednom 70 miliona evra izvoz učestvuje sa 95%, trenutno pregovara o sličnom projektu u Saudijskoj Arabiji, rekao je za AFP komercijalni direktor kompanije Peter Spams. Jedini problem može biti cena: 100 miliona evra.

Investitaori, da bi osigurali uspeh projekta, morali su da od jednog od klijenata Sandrop farmi dobiju obećanje da će bruto cena kilograma paradajza biti tri dolara u periodu od 10 godina, rekao je izvor upućen u pregovore. To je nezamislio u Evropi u kojoj je osnovna cena između 1 i 1,5 evra. Druge staklene bašte koje takođe koriste visoku tehnologiju ali ne i solarnu energiju, prodaju se na svim geografskih širinama: od stepi u Kazahstanu do Hirošime u Japanu, gde bi u septembru trebalo da bude realizovan projekat na 12 hektara. "Tamo je cilj da se smanji vlaga pomoću upijajućih materijala, neke vrste sunđera", rekao je Spams.

"U Meksiku, u tropskoj zoni gde zbog vlage i pratećih bolesti usevi na otvorenom moraju da se svakodnenvo hemijski tertiraju, staklene bašte su omogućile da se učestalost tretmana smanji na jedan mesečno!", rekao je za AFP Antoan Lepjer, predsednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika Rišel ekipman.  "Zbog klimatskih promena sve je više ekstremnih događaja", rekao je Lepjer i naveo pojavu kiša u sred sušne sezone u oblastima u kojima nikada ne pada kiša. On je upozorio  da se u takvim okolnostima ceo sistem proizvodnje iznenada urušava.

 Na jugu Francuske Vensan Kleman, mladi proizvođač paradajza u ekološkom uzgoju za liniju proizvoda Ružlin, prešao je na sistem kompanije Van der Heven po imenu "eko-staklenik".  "To je revoluciju kakvu nismo videli u posledmjih 25 godina i kakve neće biti u narednih 25", rekao je on za AFP. U takvom stakleniku biljke se ne tretiraju insekticidima, pošto je gotovo hermetički zatovren, a unutrašnjost je pod visokim pritiskom, što štetnim insektima onemogućava da uđu spolja. Upotreba fungicida je smanjena jer temperaturu u stakleniku održava kompjuter na 10 stepeni, a po potrebi se koristi i kotlao na biomasu. Korenje se ne tretira jer se biljke kaleme.

Ružlin koji će do kraja 2017. moći da računa na 90 hektara pod eko-staklenicima kod svojim članova na jugu Francuske, ove godine ponudiće prvi paradajz koji će biti bez tragova pesticida. Saveol, konkurentska zadruga u Bretanji, isto to radi. Predsednik Ružlina Bruno Vila je rekao da se u staklenicima stvara složen ekosistem jer se puštaju na desetine korisnih inskeata. Pčele i bumbari obezbeđuju oprašivanje, a stenice roda Macrolophus štite od paukova. Postavlja se pitanje da li se to isplati ako mora da se uloži milion evra po hektaru.

"Još nam je teško da objasnimo koncept potrošačima i obezbedimo prihod od prodaje našeg paradajza", rekao je Bruno Vila i dodao da pritom tako proizveden paradajz ima manje  pesticida nego španski i ukusniji je od holandskog zbog kvalitetnog semena.

Izvor: AFP euroactiv.rs 

Ministarstvo za rad pustiće do kraja godine u funkciju portal, preko kojeg će poljoprivredni proizvođači moći da registruju sezonske radnike koji rade za njih.

Kada angažuju određeni broj sezonskih radnika, kaže pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić, poslodavci će moći da preko interneta ili telefonskim pozivom u kol centar u fondu PIO, da prijave određeni broj radnika.

"To će biti portal u centralnom registru ili pri fondu PIO koji će imati registar svih poslodavaca, poljoprivrednih proizvođača, bez obzira da li su registrovani u APR ili nemaju svoju firmu", kaže Lazić i dodaje da neće biti dodatne dokumentacije i nepotrebne birokratije.

Prema njegovim rečima, od ukupnog broja radnika u Srbiji koji rade na crno, čak 60 odsto dolazi iz sektora sezonskih poljoprivrednih poslova.

"Rad u poljoprivredi je nešto gde ima najviše neformalne zaposlenosti odnosno rada na crno. Preko 60 odsto od ukupne neformalne zaposlenosti otpada na rad u poljoprivredi",rekao je Lazić.



Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, za prvi kvartal ove godine, u sektoru poljoprivrede je više od 325 hiljada neprijavljenih radnika.

Jedan od razloga za takvu situaciju, napominje Lazić, je što inspekcija ne može da stigne da kod svakog poljoprivrednog proizvođača izvrši inspekcijski nadzor jer ih, kako kaže, ima mnogo.

"S druge strane, samim poslodavcima, poljoprivrednim proizvođačima je potrebna ogromna dokumentacija i papirologija da prijave radnika. A to su sezonci koji dođu na jedan, dva ili pet dana, te dok poslodavac ode da ga prijavi, već mora da ga ođavi", objašnjava on i kaže da je nepraktično da sezonci rade na osnovu postojećih ugovora koje definiše naš zakon o radu.

Zato, Ministarstvo sprema Zakon o radu na sezonskim poslovima, a Lazić objašnjava da se razmišljalo o dve varijante.

"Jedna opcija su bili vaučeri kao u Hrvatskoj, a druga je elektronsko prijavljivanje kakvo postoji u Mađarskoj. Mi smo bliži ovom, elektronskom prijavljivanju, jer je brže i jednostavnije i priliči više 21. veku", objašnjava Lazić.

Radnici, kaže on, će ovim sistemom moći da ostvare pravo na staž i osiguranje, odnosno, penziju.



Prema evidenciji koju dostavljaju agencije za zapošljavanje, na sezonskim poslovima u prethodnoj godini, naši gradani bili su angažovani najviše u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Grčkoj.

"Prema saznanjima ovog ministarstva, broj naših gradana na radu u inostranstvu je znatno veći od broja koji odlazi posredstvom agencija za zapošljavanje. I ovaj put apelujemo na naše građane da se pre odlaska na rad u inostranstvo dobro informišu te da provere da li agencija ima dozvolu", objašnjavaju oni.

Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, u periodu od početka marta do kraja maja, poslodavci su za sezonske poslove u Srbiji tražili radnike za rad u hladnjačama, na preradi svežeg i zamrznutog voća, radnike za utovar i prebiranje voća, magacionere u hladnjačhama, pomoćne radnike u građevinarstvu, roštilj majstore, konobare, šankere i slično.

Izvor: www.b92.net

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, uručio je u petak (2. juna 2017. godine) novih 100 ugovora poljoprivrednicima iz Vojvodine koji su dobili bespovratna sredstva za sufinansiranje nabavke opreme za navodnjavanje i izgradnju eksploatacionih bunara. Ukupna vrednost današnjih investicija u sisteme za navodnjavanje je 65,5 miliona dinara, od čega je iz pokrajinskog budzeta obezbeđeno 39,4 miliona dinara, prenosi sajt Pokrajinske vlade.

Radojević je kazao da će se realizacijom tih investicija na teritoriji Vojvodine navodnjavati novih 557 hektara, i to većim delom - 532 hektara - vodom iz bunara, a 25 hektara vodom iz kanala.

- Ova podsticajna mera naišla je na posebno interesovanje poljoprivrednika mlađih od 40 godina, zatim žena nosioca poljoprivrednih gazdinstava, te onih koji se bave poljoprivredom u otežanim uslovima rada. Svi oni su od ove godine prepoznati u koncipiranju mera Sekretarijata za poljoprivredu - kazao je Radojević, dodajući da su po tom osnovu sredstva dobila 63 poljoprivrednika.

Kako je Radojević još napomenuo, zaključno sa ovim potpisivanjem ugovora, dodeljeno je ukupno 307 ugovora za nabavku sistema za navodnjavanje. Ukupna vrednost investicija je 251 milion dinara, od čega je Pokrajina obezbedila sredstva u visini od 146 miliona dinara. To je omogućilo da od početka 2017. godine pod sistemima za navodnjavanje bude novih 1.676 hektara.

- Uveren sam da ćemo ovim tempom nastaviti, jer ćemo nakon rebalansa pokrajinskog budžeta raspisati novi konkurs za nabavku sistema za navodnjavanje - kazao je Radojević.

Rezultati najnovijeg istraživanja DLG (Nemačko poljoprivredno društvo) pokazuju znake poverenja ne samo u trenutnoj ekonomskoj situaciji, ali i u pogledu očekivanja daljeg rasta poslovanja. A tu je i obnovljena spremnost da investiraju u poljoproprivrednu proizvodnju opšti je zaključak upravo objavljenog istraživanja.

Evropski farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela, što ukazuje da je osećaj očajanja koja je vladao u 2016. godini prošao. Trenutna ekonomska klima i očekivanja poslovnog rasta se posmatraju u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovedeno među farmerima u kojima je učestvovalo po 700 nemačkih i francuskih poljoprivrednika kao i 500 poljskih i 350 britanskih poljoprivrednika.

Predstavljajući rezultate istraživanja, dr Ahim Šafner iz Nemačkog poljoprivrednog društva, objasnio je do poboljšanja došlo zbog bolje situacije na tržištu za žitarice, mleko i svinjetinu. Naime, prema njegovim podacima cene žitarica su ponovo veće posle krize u 2016. mada su i dalje na skromnom nivou u poređenju sa proteklim godinama. Nemački stručnjaci kroz ovo istraživanje ukazuju na nedostatak svinja u odnosu na prethodnu godinu, u međuvremenu, je nastavljena snažna potražnja za svinjama. Zaključak istraživanja je da poljoprivrednici širom EU mogu očekivati jake cene svinja uz to zarada u svinjarstvu je značajnije poboljšana. Ukupna profitabilnost proizvodnje svinja u EU raste jer je otkupna cena povoljna a praćena je padom troškova za proteinska hraniva i sa umerenim cenama žita.


Nemački istraživači konstatuju da se oporavlja tržište mleka što se ogleda kroz rast izvoza sira i maslaca. Međutim, treba imati u vidu da raste izvoz mleka sa Novog Zelanda i da su vodeće države u proizvodnji mleka bile ispod njihovog nivoa prodaje.

 

Francuzi ojačali zahvaljujući izvozu u Kinu

Dok se kod nas neki sa podsmehom odnose sa informacijama o potpsanim sporazumima o izvozu mesa u Kinu, francuski, poljski i britanski farmeri, baš kao i njihove nemačke kolege, imaju koristi od povoljnijeg ambijenta i trenutnu ekonomsku klimu vide u mnogo pozitivnom svetlu nego u jesen 2016. godine. U prilog ovome govori i činjenica da su francuski svinjari uspeli da značajno povećanju izvoz svinja u Kinu i to u vreme kada im se zalihe smanjuju, a rezultat takve situacije je da raste nivo cena što je stabilizovalo poslovnu situaciju poljoprivrednika u zemlji i dalo više optimizma. Poljoprivrednici u Francuskoj se takođe nadaju da će nedavno uvođenje obeležavanja porekla mleka i mesa povećti domaću prodaju. Takođe očekuju bolji rod žitarica nego prošle godine.

Poljoprivrednici u sve četiri zemlje gde se radilo istraživanje - Nemačke, Poljske, Francuske i Velike Britanije, imaju znatno više samopouzdanja kada je u pitanju poslovni rast u narednih 12 meseci.
Istraživači konstatuju da je i Međunarodni monetarni fond predvideo uzlazni trend u globalnoj ekonomskoj proizvodnji, što će biti od posebne koristi za zemlje u razvoju.

Britansiki seljaci očekuju da će im biti bolje bez EU birokratije

Uprkos istupanju iz EU poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su takođe optimisti i očekuju poslovni rast u narednih 12 meseci. Oni se nadaju da će izlazak iz EU smanjiti birokratiju i dati kompanijama veću slobodu u odlučivanju te očekuju da bi to moglo da ojača konkurentnost proizvođača. Pored ovih srednjoročnih očekivanja, povoljniji finansijski uslov i slaba futa mogu se dodati u set povoljnih uslova za britansku poljoprivredu. U svetlu povoljnijeg privrednog ambijenta, britanski farmeri se pripremaju za njihov izlazak iz EU i jačanje konkurentnosti kroz investicije.


Kada su u pitanju investicije, u Nemačkoj, 42 odsto poljoprivrednika planira da investira u narednih 12 meseci (to je +10 procentnih poena u odnosu na jesen 2016), 45 procenata u Poljskoj (+7 procentnih poena), 50 posto u Velikoj Britaniji (+16 procentnih poena) i 22 posto u Francuskoj (+8 procentnih poena). Međutim, uprkos trenutnom rastu, spremnost da ulažu u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj ostaje ispod prosečnog nivoa za poslednjih 10 godina. Nasuprot tome, spremnost da investira u Velikoj Britaniji je sada na istom nivou kao periodu od 2010. do 2014. godine.

 

Mlekara Poslovnog sistema Mihajlović iz Paraćina posle izvoza mlečnih proizvoda u Makedoniju, Crnu Goru i BiH počela je i izvoz u Rusku Federaciju, izjavio je vlasnik ove kompanije Dejan Mihajlović.

- U Crnu Goru i Makedoniju izvozimo već dve godine, a sada je prvi kamion proizvoda otišao u Rusiju - rekao je on novinarima, dodavši da su prvi rezultati dobri i da se nada da će Rusi ubuduće biti značajni kupci.

Mlekara Mihajlović proizvodnju je počela 2001. godine u obnovljenom pogonu u Krivom Viru u opštini Boljevac, a 2003. sagradila je nov i moderno opremljen pogon u Paraćinu, kapaciteta 30.000 litara mleka dnevno.

Radi po standardima ISO i HACCP a izvozni broj za zemlje van EU dobila je 2009. godine od Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Mlekara u Srbiji ima deset maloprodajnih objekata, a trenutno se vode pregovori sa kompanijom Delhaize kako bi se njeni proizvodi našli i na rafovima Maxi marketa.

U mlekari Mihajlović se proizvodi kiselo mleko, pavlaka, kačkavalj, razne vrste sireva...

- Iako je Poslovni sistem Mihajlović prepoznatljiv po trgovini, benzinskim pumpama, televiziji Kanal M, smatram da je budućnost u proizvodnji bez koje nema zdravog sistema u državi - zaključio je Mihajlović.

Izvor: http://www.ekapija.com 

Prvih 3.000 jagnjadi iz Industrije mesa Đurđević u naredna dva meseca otići će za Kinu. Klanica iz Pećinaca prva je dobila dobila dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu i to će početi da radi čim se stvore uslovi.

- Stiglo je dosta upita kineskih kupaca, zainteresovanost je velika i u planu je da naredna dva meseca pošaljemo probnih 3.000 komada - kaže za Danas direktor IM Đurđević Đorđe Kuzminac.

On kaže da su oni do sada izvozili meso u susedne države, Rusiju, Italiju i da je dobra vest da je država potpisala sporazum o izvozu jagnjetine u Kinu.

Kuzminac kaže da je prioritet klanice izvoz junetine i svinjskog mesa, ali da je dobro što će uskoro početi da izvoze jagnjetinu u Kinu jer je njihovo tržište zaista veliko. U ovom trenutku dok još nije počeo izvoz Kuzminac tvrdi da ne može da zna koliko će se izvoziti, niti da li će Srbija sa svojim ne tako bogatim stočnim fondom moći da ispuni sve zahteve kupaca.

- Ono što je sigurno jeste da domaće tržište neće biti ugroženo kada je jagnjetina u pitanju, jer su potrošači kod nas pre svega okrenuti svinjskom mesu. Siguran sam da bi Srbija trenutno mogla da izveze 80.000 jagnjadi, da toliko kapaciteta ima - ističe Kuzmanac.

IM Đurđević je drugi proizvođač mesa u Srbiji, ima kapacitet koji omogućava dnevnu obradu 1.000 svinja, 150 junadi i 30 tona prerade. Osim njih, još osam kompanija iz Srbije bi trebalo da dobiju dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu.

Izvor: Danas

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31