Proizvođači malina dogovorili su danas sa vlasnicima hladnjača koji otkupljuju to voće da se sadašnja akontna cena sa 120-140 dinara po kilogramu podigne za 10 do 20 dinara, izjavio je predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović. 

Nakon sastanka u Vladi Srbije, Radović je agenciji Beta rekao da to nije zadovoljavajuća cena ali da je važno da se "razbije dogovor otkupljivača (hladnjačara) o jedinstvenoj monopolskoj ceni". 

"Rod maline je ove godine manji za 50 odsto i nama je važno da se razbije dogovor vlasnika hladnjača. A posle toga neka ponuda i tražnja odrede cenu", rekao je Radović. 

On je dodao da je značajno i to što su proizvođači u Bosni i Hercegovini obećali da neće prodavati jeftino malinu srpskim otkupljivačima koji su je kupovali jeftino i ucenjivali proizvođače u Srbiji. 

Radović je rekao da je na sastanku delegacije proizvođača i hladnjačara, koji su išli u Poljsku da provere cenu maline, saopšteno da se to voće u toj zemlji prodaje po 1-1,2 evra po kilogramu. 

On je, međutim, istakao da je poljska malina lošijeg kvaliteta od srpskog "vilameta" i da zbog toga cene nisu za poređenje. 

Dodao je da je proizvođačima malina u Srbiji jedina isplativa cena 1,83 evra odnosno 220 dinara po kilogramu, zbog čega očekuju da će smanjena ponuda "pogurati" sadašnje cene od 120-140 dinara do tog nivoa. 

"Pola roda maline je prodato po sadašnjim bagatelnim cenama za keš a pola je smešteno u hladnjače po akontnim cenama od 120-140 dinara i čeka da to voće poskupi", rekao je Radović. 

Branje maline se na jugu Srbije i u Mačvi završilo a u ostalim krajevima Srbije će biti završeno za šest do sedam dana. 

Na današnjem sastanku od predstavnika Vlade bio je prisutan samo ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Izvor:

http://www.naslovi.net

BETA

Za Kikinđane koji žele da rade preko omladinskih zadruga nude se poslovi u poljoprivredi, kafićima, kao i prodaja sladoleda. Najviše sezonca traži se za poljoprivredne poslove, a radni sat plaća se od 130 do 200 dinara.

Članovi naše zadruge uposleni su na kopanju, branju trešanja, ali i prodaji robe, kao i pomoćnim poslovima u pakovanju, prodaji... - istakao je Žarko Ćirić, direktor Omladinske zadruge "Metalac".

U proseku, radni sat plaća se 150 dinara.

- Ponuda poslova manja je ove u odnosu na prošlu godinu. Takođe, manja je i potražnja, tačnije, manje je interesovanje za rad preko omladinske zadruge - predočava Ćirić.

Preko ove zadruge traže se, pre svega, radnici za berbu malina i rad u hladnjačama u centralnoj Srbiji, na period od 25 dana.

- Dnevnica je 2.000 dinara, a radi se 12 sati. Obezbeđeni su stan, hrana i novac za put - objašnjava naš sagovornik.

Pre desetak dana skinute su metlice sa kukuruza, a taj posao obavilo je do stotinak sezonaca.

OMLADINSKA ZADRUGA

SVI koji se zaposle preko Omladinske zadruge "Metalac" potpisuju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a poslodavci najčešće traže starije i iskusnije radnike, naročito za poljoprivredne poslove.

Izvor: www.novosti.rs

Savetnik za privatizaciju Poljoprivrednog kombinata Beograd biće kompanija Deloitte, odlučila je Skupština akcionara PKB-a, saznaje Blic u Ministarstvu privrede. Deloitte je jedini i konkurisao na javnom pozivu.

Kako su za Blic rekli u Ministarstvu privrede, ponudu kompanije Deloitte usvojila je i Komisija za prikupljanje ponuda za izbor privatizacionog savetnika u okviru PKB-a.

- Ministarstvo privrede će, ceneći procenu vrednosti, strateški značaj firme, kao i iskazano interesovanje investitora, predložiti Vladi najoptimalniji način za privatizaciju, a potom će biti raspisan i javni poziv - kažu u tom ministarstvu.

Pisma o zainteresovanosti za PKB poslali su kompanije Matijević i MK Grupa iz Srbije, Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dve kompanije iz Velike Britanije, jedna iz Kine i jedna iz Singapura, kao i jedan privrednik iz Kovina.

Prema informacijama dostupnim na zvaničnoj internet prezentaciji PKB Korporacija je najveće poljoprivredno Društvo u Srbiji koje zapošljava oko 2.000 radnika.

Proizvodnja PKB Korporacije čini glavnu sirovinsku bazu industrije mleka i mesa, stočne hrane, industijskog i drugog povrća, a predstavlja veoma značajnog proizvođača sirovine za mlinsko pekarsku industriju i industriju šećera i ulja u Srbiji.

PKB Korporacija se može smatrati genetskim centrom jer je i jedan od najznačajnijih proizvođača semena ratarskih kultura i priplodnih junica u Srbiji.
PKB Korporacija raspolaže sa 28.520 ha (popis 31.12.2015) zemljišta od čega je: zemljište u državnoj svojini – 5.050 ha (popis 31.12.2015) zemljište u svojini društva – 23.470 ha (popis 31.12.2015)
U ratarstvu 20.500 ha obradivih površina U stočarstvu kapaciteti za odgoj:


• 9.000 muznih krava sa pripadajućim podmlatkom za remont sopstvenog stada i prodaju VSJ na tržištu Srbije.
• 3.500 grla junadi u tovu
• 6.000 svinja
• 2.000 ovaca svih kategorija
• bikovski centar i VO stanica, čiji kapaciteti pokrivaju potrebe PKB Korporacije i značajan deo tržišta Srbije
• farma koka nosilja kapaciteta 30.000, 7.000.000 jaja na godišnjem nivou

Većina proizvodnih kapaciteta, tehnička logistika i administracija PKB Korporacije, EKO-LAB, Institut PKB Agroekonomik, locirani su u Pančevačkom Ritu, naselje Padinska Skela koje je udaljeno 15 km severno od centra Beograda sa kojim je povezano dobrim regionalnim putem.

Specijalno za posetioce sajta AGROPRESS-a prenosimo deo intervjua Žarka Radata, direktora Uprave za agrana plaćanja koji će biti objavljen u Agrobiznis magazinu od 15. jula 2017. godine

Koliko sada u upravi ima zaposlenih? A koliko treba da ih bude do početka primene realizacije sredstava iz IPARD fondova?

Uprava od osnivanja sukcesivno zapošljava i obučava ljude. Trenutno imamo 200 zaposlenih i taj broj zadovoljava uslove za sprovođenje nacionalnih i međunarodnih programa podsticaja u poljoprivredi i u skladu je sa analizom radne opterećenosti. U narednim godinama je u planu je da se broj zaposlenih i broj poslovnih jedinica poveća. To predstavlja neophodnost na putu ka EU. Treba podsetiti da su sredstva iz IPARD-a i nacionalnog budžeta simbolična u odnosu na sredstva koja će Srbija imati na raspolaganju kroz evropske fondove za ruralni razvoj. Dakle, rad treba prilagođavati obimu posla koji nas u budućnosti očekuje.


Koja je osnovna uloga institucije na čijem ste čelu?

Uprava za agrarna plaćanja predstavlja svojevrsni „trezor” poljoprivrede, tehničko telo Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, koje je u najbližem kontaktu sa poprivrednim proizvođačima - korisnicima podsticaja. Naime, mi u delo sprovodimo poljoprivrednu politiku koju donosi Ministarstvo, tako što omogućavamo poljoprivrednim proizvođačima da ostvare subvencije na koje imaju pravo i obezbeđujemo efikasnu i brzu isplatu sredstava gazdinstvima.
Uprava za agrarna plaćanja vodi evidenciju o isplatama gazdinstvima po osnovu subvencija, brine o registru poljoprivrednih gazdinstava, upravlja podsticajnim sredstvima za poljoprivredu iz međunarodnih izvora i brine se o tome da ona stignu do krajnjih korisnika.


Formiranje Uprave je jedan od institucionalnih uslova da srpska poljoprivredna gazdinstva koriste sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Kada postanemo članica EU, biće nam dostupna i mnogo veća sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj.

Koliko je do sada plasirano novca kroz Upravu za agrarna plaćanja?

Ukoliko pričamo o plasmanu sredstava od osnivanja Uprave 2010. godine, veoma uspešno, sa gotovo maksimalnom realizacijom, sprovedeno je 8 agrarnih budžeta. Svaka godina je bila sve zahtevnija i u broju mera, pravilnnika, uredbi, kao i u broju podnetih zahteva. Međutim, to jeste jedana od uloga Uprave – da poljoprivrednim proizvođačima približi ideju o korišćenju subvencija. Zato i jesmo zadovoljni sve većim brojem korisnika iako to za nas predstavlja sve veći posao. Kao i do sada, mi ćemo ga uspešno završiti.
Što se tiče 2017. godine, UAP je od početka godine do sada na ime podsticaja u poljoprivredi isplatila blizu 40.000 rešenja i za te namene je izdvojeno oko 10 milijardi dinara.


Imajući u vidu da je Srbiji dostupan novac EU za podsticaje koji će ići preko Uprave, kako teku pripreme za ovaj posao? Da li su počeli radovi na novoj lokaciji? Kada očekujete da će biti završeni? I šta je još preostalo da se uradi?

Evropska Komisija sprovela je prvu IPARD revizorsku misiju povodom Zahteva za poveravanje budžetskih ovlašćenja krajem maja prošle godine. Proveravali su spremnost sistema odgovornog za implemetaciju IPARD-a u Republici Srbiji – od postojanja adekvatnog pravnog osnova, preko tehničkih uslova, sve do spremnosti administracije za proces koji predstoji. U izveštaju revizora je bilo nekoliko nalaza koji imaju blokirajući karakter za implementaciju IPARD programa u Srbiji. Do današnjeg dana uspeli smo da ispravimo gotovo sve nedostatke najvišeg rizika. Poslednje što je ostalo da se reši, odnosno nalaz koji još ne može da bude u potpunosti zatvoren, ali se ide u tom pravcu, jesu prostorije UAP. Radovi teku po planu i realno je da se sredimnom avgusta zatvori i taj blokirajući nalaz.


Tokom protekle godine 84 osobe su primljene u stalni radni odnos u Upravu za agrarna plaćanja, kroz dve faze javnog konkursa, a obuke zaposlenih su konstantno u toku. Izmenjen je i Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i tako uspostavljen adekvatan zakonodavni okvir za sprovođenje IPARD programa u Republici Srbiji.


Potpisani su i sporazumi o saradnji sa tehničkim telima koja će utvrđivati ispunjenost nacionalnih uslova i EU standarda kod korisnika podsticaja iz IPARD programa. U toku je i finalizacija procedura. Situacija je mnogo polja nego prošle godine u ovo vreme, očekujemo novu posetu revizora i sa velikom optimizmom očekujemo da nam budu poverena ovlašćenja za upravljanje sredstvima EU.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu koji je na kioscima od 15. jula 2017. godine

 

Goran Đaković

Na obroncima Stare planine, nadomak Zavojskog jezera, krije se arhitektonski dragulj, selo Gostuša koja je poslednjih godina u fokusu svih onih koji vole planinarenje, miran ambijent, dobru hranu i odlučuju se za seoski turizam.

Jedinstvena je po tome što se u njoj nalaze kuće od kamena koje je decenijama unazad pravila grupa majstora od materijala kojim ovaj kraj obiluje.

Arhitektonsku autentičnost, Gostuši pripisuju i poznavaoci stilova gradnje, upravo zato što tokom izgradnje kuća nije korišćen nikakav vezivni materijal, već su kuće doslovce komponovane ređanjem kamena i drveta. Kamene ploče umesto crepova, čine Gostušu prepoznatljivom, a Zavod za zaštitu spomenika iz Niša i zakonom je zaštitio ovo selo.

Meštani pominju legendu po kojoj je upravo na ovom mestu, nedaleko od rimskog vojnog puta - Via militaris, vekovima ranije bila gostiona, u kojoj su vojnici gostili dušu. Narodna etimologija kaže da je Gostuša tako i dobila ime.


Gostuša - dragulj za avanturiste; foto: B. R.
I danas, mnogo kasnije, Gostuša predstavlja mesto gde će vam, mada znatno malobrojniji, svi stanovnici ovog mesta, ponuditi da odmorite i počastiti vodom, kafom, rakijom ili medom.

Dragan i Božana Vidanović jedni su od onih koji su iskoristili subvencije Svetske banke, obnovili krovove i kuću, održavajući njihovu originalnost i danas turistima nude smeštaj.

Turistička organizacija u svom sistemu ima oko 6 kategorisanih kuća koje ljubitelji prirode i tog drevnog stila gradnje i kulturnog nasleđa mogu da koriste, da u njima borave i da uživaju u kamenom selu - kaže Bratislav Zlatkov, predsednik Turističke organizacije Pirot.
Selo Gostuša predstavlja veliko bogatstvo Opštine Pirot, ali je danas nažalost sve manje majstora koji su u vreme nastajanja kuća “pekli zanat”, pa je održavanje originalnog izgleda sve teže. Meštani se nadaju da će Zavod za zaštitu spomenika reagovati, jer su neki od njih primorani da zbog nedostatka sredstava, uprkos zakonima, krovove menjaju crepovima.

 

Izvor: https://www.juznevesti.com 

BEOGRAD -  Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će ministarstvo svojim merama podržati proizvođače koji žele da svoje proizvode prodaju na licu mesta, na poljoprivrednom gazdinstvu.

"Želimo da stvorimo takve zakonske preduslove gde proizvođači mogu svoje proizvode da prodaju na licu mesta, naravno poštujući kriterijume bezbednosti hrane", rekao je ministar Nedimović koji je u subotu otvorio prvi festival vina i hrane „Vinski park" u Sremskoj Mitrovici.

On je rekao da smo imali situaciju, da ukoliko neko želi da se bavi preradom i to proda, morao je da zadovolji kriterijume kao da je reč o najrazvijenim kompanijama na svetu, saopšteno je iz ministarstva.

Nedimović je najavio da će u narednih nekoliko meseci ministrastvo napraviti koncept da svako domaćinstvo, svako gazdinstvo može da se registruje i iznese svoje proizvode, bilo da je reč o siru, prerađevinama od mesa, vinu ili drugim proizvodima.

„To je jedan od načina na koje se razvija svako mesto u Srbiji i svako selo. Na taj način ne prave se veliki troškovi transportujući robu", objasnio je Nedimović.

„Mi ćemo dati novac iz budžeta Republike Srbije, 50 odsto za opremu koja im je neophodna da bi se bavili tim poslom, kako za one koji se bave preradom mleka, preradom mesa ili preradom grožđa. Za devastirana područja izdvajaće se i više novca, 65 odsto povraćaja", istakao je ministar.

Ministar je kazao da će država pomoći vinarima, kojima su potrebne vinske sobe, jer su to mesta gde se svuda u svetu proda najveća količina vina, da te prostore adaptiraju kako bi mogli da prave i na licu mesta prodaju robu sa minimalnim troškovima, praveći dodatnu vrednost na finalnom proizvodu.

Festival „Vinski Park - SremskaMitrovica 2017", okupio je veliki broj posetilaca koji su imali priliku da degustiraju više od 150 vrhunskih vina iz 30 srpskih vinarija. Manifestacija je imala za cilj, kako promociju vinskekulture, tako i gastronomsku ponudu Srema.

Ova opština će u revitalizaciju vodnog sistema i uređenje atarskih puteva, odvodnjavanje uložiti oko sto miliona dinara, a preko konkursa su dobili i sredstva od Pokrajine za ove projekte.

Budžet Bačke Topole iznosi 1,5 milijardi dinara za ovu godinu, a preneta sredstva rebalansom budžeta iznose 30 miliona dinara, kaže predsednik Opštine Bačka Topola Gabor Kišlinder za Dnevnik i dodaje da će lokalna samouprava ove godine ulagati u revitalizaciju i navodnjavanje, odnosno program poljoprivrede, jer se većina stanovništva i bavi ovom delatnošću.

„Kapitalne investicije su vezane za poljoprivredni plan, i podrazumevaju uvođenje vodnog sistema, odnosno navodnjavanje, izmuljavanje rečice Krivaje kroz 250 metara u Bačkoj Topoli i povezivanje na Novom Orahovu rečice Čeker, što je manja investicija, kao i izmuljavanje Bajše tokom reke tri kilometra, a za ove projekte smo dobili sredstva od Pokrajine“, kaže Kišlinder i dodaje da je vrednost investicija oko 7 miliona dinara i 6,5 miliona je obezbeđeno iz sopstvenih sredstava.

Prema njegovim rečima, izmuljavanje je rađeno i prošle godine, ali sa manje sredstava u ukupnoj vrednosti od 2,4 miliona dinara. Sa ovim projektom, plan je da se poboljšaju uslovi za poljoprivrednike.

Pročišćavanjem kanala dobiće se čista jezera, najpre Zobnatičko jezero, ali i na Krivaji i Panoniji, Pobedi, koja su sva za kupanje, što je dobro i za turizam, u koji se nakon poljoprivrede takođe ulaže.

Pošto se većina stanovnika bavi poljoprivredom, pretežno pšenicom i ječmom, plan je da se okrenu i drugim povrtarskim kulturama.

"Plan je da imamo i dosta staklenika, što za sada nije slučaj, a za te projekte ćemo da konkurišemo za sredstva kod Pokrajine", kaže Kišlinder.

Ova opština nije imala problema sa izdavanjem i uzurpacijom državnog zemljišta.

"Dešavalo se da neko uđe metar u atarske puteve, ali u startu smo dobro isparcelisali zemljište, te nije bilo nekih većih problema", kaže Kišlinder i dodaje da opština u ovoj godini planira i popravku dva mosta, ali i popravku puteva.

Izvor: www.dnevnik.rs

I bi Sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Veseli i razdragani mališani sa svojim roditeljima, drugog dana uživali su u tradicionalnom ambijentu Novosadskog sajma. Toga dana Sajam je bio najposećeniji. Raduje nas što su i naši čitaoci i posetioci, došli i do našeg štanda u hali 2. Hvala vam na ogromnom interesovanju i poverenju, koje ste nam ukazali. U ovom izdanju za sve one, koji nisu bili u mogućnosti da posete Sajam, donosimo interesantne detalje, koje smo za ovaj put probrali u mnoštvu događaja, koji su obeležili prethodni mesec.

Svakako preporučujemo i naše stalne rubrike, u kojima savetujemo voćare, kako se čuvaju plodovi jagode. Takođe, iz sveta nauke, donosimo informaciju da je tim stručnjaka proizveo kozu pauka. Neverovatna činjenica da je paučina u mleku, svakako će i kod nas pokrenuti različite polemike. Naša zemlja ima dovoljno površina pod pašnjacima. Ovakav vid ishrane goveda je dosta jeftiniji u poređenju sa drugim načinima proizvodnje stočne hrane. Osim što obezbeđuje dovoljne količine hrane, pašnjačka ishrana podmiruje sve zahteve, koje goveda imaju za hranljivim elementima.

Za naš časopis, eksluzivno govori i Nj.E. Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela koja je u Srbiju došla nakon Argentine, Francuske i Španije. Sa njom smo razgovoarali o dosadašnjim iskustvima, ali i mogućnostima saradnje. Naravno i ovaj put visoka predstavnica Izraela naglasila je da nema ništa od priznanja nezavisnosti Kosova*.

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec. Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

U svetu je sve više tehnološki naprednih staklenih bašti u kojima paradajz i jagode dozrevaju bez pesticida u uslovima koje kontroliše kompjuter. Mogu se naći u australijskoj pustinji ili Hirošimi, na jugu Francuske ili Meksiku, a u njima raste voće i povrće budućnosti. Postavljanje takvih staklenika zahteva, međutim, dosta para.

Bez energije iz fosilnih goriva, hemijskih pesticida i vode za piće, na solarnoj farmi Sandrops farm u Australiji, koja je otvorena 2016, počeo je da u pustinji rađa paradajz u čijem uzgoju se koriste dva besplatna prirodna resrusa - Sunce i morska voda. Holandska firma Van der Heven, koja je izgradila farmu, predstavila je svoj projekat početkom februara na sajmu voćarstva u Berlinu. Ta kompanija je zajedno sa danskim Alborgom napravila kompleks staklenika površine 200.000 kvadratnih metara koje okružuje 22.000 ogledala. Sunčevi zraci se odbijaju o ogledala i usmeravaju ka vrhu tornja, neke vrste džinovskog kotla. Na 800 stepeni morska voda se desalinizuje, dok se vodena para koristi za pokretanje turbine koja proizvodi struju potrebnu za osvežavanje staklene bašte i irigaciju. Biljke rastu na supstratu od kokosovih vlakana ili vulkanskog stenja obogaćenog hranljivim materijama. Van der Heven u čijem obrtu vrednom 70 miliona evra izvoz učestvuje sa 95%, trenutno pregovara o sličnom projektu u Saudijskoj Arabiji, rekao je za AFP komercijalni direktor kompanije Peter Spams. Jedini problem može biti cena: 100 miliona evra.

Investitaori, da bi osigurali uspeh projekta, morali su da od jednog od klijenata Sandrop farmi dobiju obećanje da će bruto cena kilograma paradajza biti tri dolara u periodu od 10 godina, rekao je izvor upućen u pregovore. To je nezamislio u Evropi u kojoj je osnovna cena između 1 i 1,5 evra. Druge staklene bašte koje takođe koriste visoku tehnologiju ali ne i solarnu energiju, prodaju se na svim geografskih širinama: od stepi u Kazahstanu do Hirošime u Japanu, gde bi u septembru trebalo da bude realizovan projekat na 12 hektara. "Tamo je cilj da se smanji vlaga pomoću upijajućih materijala, neke vrste sunđera", rekao je Spams.

"U Meksiku, u tropskoj zoni gde zbog vlage i pratećih bolesti usevi na otvorenom moraju da se svakodnenvo hemijski tertiraju, staklene bašte su omogućile da se učestalost tretmana smanji na jedan mesečno!", rekao je za AFP Antoan Lepjer, predsednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika Rišel ekipman.  "Zbog klimatskih promena sve je više ekstremnih događaja", rekao je Lepjer i naveo pojavu kiša u sred sušne sezone u oblastima u kojima nikada ne pada kiša. On je upozorio  da se u takvim okolnostima ceo sistem proizvodnje iznenada urušava.

 Na jugu Francuske Vensan Kleman, mladi proizvođač paradajza u ekološkom uzgoju za liniju proizvoda Ružlin, prešao je na sistem kompanije Van der Heven po imenu "eko-staklenik".  "To je revoluciju kakvu nismo videli u posledmjih 25 godina i kakve neće biti u narednih 25", rekao je on za AFP. U takvom stakleniku biljke se ne tretiraju insekticidima, pošto je gotovo hermetički zatovren, a unutrašnjost je pod visokim pritiskom, što štetnim insektima onemogućava da uđu spolja. Upotreba fungicida je smanjena jer temperaturu u stakleniku održava kompjuter na 10 stepeni, a po potrebi se koristi i kotlao na biomasu. Korenje se ne tretira jer se biljke kaleme.

Ružlin koji će do kraja 2017. moći da računa na 90 hektara pod eko-staklenicima kod svojim članova na jugu Francuske, ove godine ponudiće prvi paradajz koji će biti bez tragova pesticida. Saveol, konkurentska zadruga u Bretanji, isto to radi. Predsednik Ružlina Bruno Vila je rekao da se u staklenicima stvara složen ekosistem jer se puštaju na desetine korisnih inskeata. Pčele i bumbari obezbeđuju oprašivanje, a stenice roda Macrolophus štite od paukova. Postavlja se pitanje da li se to isplati ako mora da se uloži milion evra po hektaru.

"Još nam je teško da objasnimo koncept potrošačima i obezbedimo prihod od prodaje našeg paradajza", rekao je Bruno Vila i dodao da pritom tako proizveden paradajz ima manje  pesticida nego španski i ukusniji je od holandskog zbog kvalitetnog semena.

Izvor: AFP euroactiv.rs 

Ministarstvo za rad pustiće do kraja godine u funkciju portal, preko kojeg će poljoprivredni proizvođači moći da registruju sezonske radnike koji rade za njih.

Kada angažuju određeni broj sezonskih radnika, kaže pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić, poslodavci će moći da preko interneta ili telefonskim pozivom u kol centar u fondu PIO, da prijave određeni broj radnika.

"To će biti portal u centralnom registru ili pri fondu PIO koji će imati registar svih poslodavaca, poljoprivrednih proizvođača, bez obzira da li su registrovani u APR ili nemaju svoju firmu", kaže Lazić i dodaje da neće biti dodatne dokumentacije i nepotrebne birokratije.

Prema njegovim rečima, od ukupnog broja radnika u Srbiji koji rade na crno, čak 60 odsto dolazi iz sektora sezonskih poljoprivrednih poslova.

"Rad u poljoprivredi je nešto gde ima najviše neformalne zaposlenosti odnosno rada na crno. Preko 60 odsto od ukupne neformalne zaposlenosti otpada na rad u poljoprivredi",rekao je Lazić.



Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, za prvi kvartal ove godine, u sektoru poljoprivrede je više od 325 hiljada neprijavljenih radnika.

Jedan od razloga za takvu situaciju, napominje Lazić, je što inspekcija ne može da stigne da kod svakog poljoprivrednog proizvođača izvrši inspekcijski nadzor jer ih, kako kaže, ima mnogo.

"S druge strane, samim poslodavcima, poljoprivrednim proizvođačima je potrebna ogromna dokumentacija i papirologija da prijave radnika. A to su sezonci koji dođu na jedan, dva ili pet dana, te dok poslodavac ode da ga prijavi, već mora da ga ođavi", objašnjava on i kaže da je nepraktično da sezonci rade na osnovu postojećih ugovora koje definiše naš zakon o radu.

Zato, Ministarstvo sprema Zakon o radu na sezonskim poslovima, a Lazić objašnjava da se razmišljalo o dve varijante.

"Jedna opcija su bili vaučeri kao u Hrvatskoj, a druga je elektronsko prijavljivanje kakvo postoji u Mađarskoj. Mi smo bliži ovom, elektronskom prijavljivanju, jer je brže i jednostavnije i priliči više 21. veku", objašnjava Lazić.

Radnici, kaže on, će ovim sistemom moći da ostvare pravo na staž i osiguranje, odnosno, penziju.



Prema evidenciji koju dostavljaju agencije za zapošljavanje, na sezonskim poslovima u prethodnoj godini, naši gradani bili su angažovani najviše u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Grčkoj.

"Prema saznanjima ovog ministarstva, broj naših gradana na radu u inostranstvu je znatno veći od broja koji odlazi posredstvom agencija za zapošljavanje. I ovaj put apelujemo na naše građane da se pre odlaska na rad u inostranstvo dobro informišu te da provere da li agencija ima dozvolu", objašnjavaju oni.

Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, u periodu od početka marta do kraja maja, poslodavci su za sezonske poslove u Srbiji tražili radnike za rad u hladnjačama, na preradi svežeg i zamrznutog voća, radnike za utovar i prebiranje voća, magacionere u hladnjačhama, pomoćne radnike u građevinarstvu, roštilj majstore, konobare, šankere i slično.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31