Kako saznajemo, u Razvojnom fondu APV i dalje je otvoreno 8 kreditnih linija koje su namenjene razvoju privrede, poljoprivrede i lokalnih samouprava. Kamatne stope iznose 1 ili 2% za korisnike kredita koji dolaze sa teritorije opština koje spadaju u treću i četvrtu grupu razvijenosti, dok kamate mogu biti 2 ili 3% za korisnike koji poslovanje obavaljaju u opštinama iz prve i druge kategorije razvijenosti.

Za tri kreditne linije namenjene razvoju poljoprivrede vlada veoma veliko interesovanje, kažu u Razvojnom fondu. Imamo otvorena dva konkursa za dugoročno finansiranje i jedan za kratkoročno, to su konkurs za dugoročne kredite za poljoprivredu, zatim konkurs za dugoročne kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i konkurs za kratkoročne kredite za obrtna sredstva u poljoprivredi.

Konkurs za dugoročne kredite za poljoprivredu namenjen je nabavci poljoprivredne mehanizacije, nabavci opreme za poljoprivrednu proizvodnju, kvalitetnog priplodnog materijala u stočarstvu, matičnog jata, zatim za nabavku pčelinjih društava i košnica sa pratećom opremom, nabavku višegodišnjih zasada voća, vinove loze, mreža sa naslonom, sistema za navodnjavanje, tu takođe spada i nabavka opreme za povećanje kapaciteta i osavremenjavanje linija za preradu proizvoda, zatim kupovina, izgradnja, adaptacija i opremanje skladišnih kapaciteta – silosa, podnih skladišta i hladnjača i na kraju kupovina, izgradnja i adaptacija građevinskih objekata za stočarsku proizvodnju. Period mirovanja kredita, odnosno grejs period može biti od 12 do 24 meseca, dok period otplate može biti do 5 godina.

Kada je konkurs za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u pitanju, grejs period iznosi 12 meseci, dok je period otplate 6 godina.

Sredstava na raspolaganju ima sasvim dovoljno, a konkursne linije su stalno otvorene.

Kada je reč o razvoju privrede, odnosno o kreditiranju pravnih lica i preduzetnika takođe su dva konkursa namenjena za dugoročno finansiranje – za investiciona ulaganja i trajna obrtna sredstva i jedan za kratkoročno finansiranje obrtnih sredstava. Najveće interesovanje vlada za konkurs za dugoročne kredite za investiciona ulaganja zbog izuzetno niskih kamatnih stopa i povoljnog perioda mirovanja otplate, odnosno grejs perioda. U ovom slučaju grejs period može trajati 24 meseca, dok ukupan period otplate može trajati do 7 godina.  I za ovu namenu je opredeljeno dovoljno sredstava, te privrednici mogu aplicirati za sredstva u bilo kom periodu godine jer su konkursne linije stalno otvorene

Srbija je jedina zemlja koja nije članica Evropske unije a dobila je slobodu pristupa informacijama „sentinel” satelita, tako da sada roboti „Lala” i „Sosa” novosadskog instituta „BioSens” mogu s tim podacima, između ostalog, da u srpskim njivama odrede kvalitet zemlje i koje seme gde treba da se seje.

U „BioSens” institutu glavna uloga robota „Lala” i „Sosa” godinama je bila da, kada ih naučnici „pošalju” u njive, odrede kvalitet zemljišta, da bi se znalo šta na toj zemlji uspeva, a oni su odnedavno, zahvaljujući naučnicima koji rade u tom institutu, dobili pomoć satelitskih podataka u svom poslu.

Naime, „BioSens” je obezbedio Srbiji pristup tim podacima, inače rezervisanim za članice EU, tako što je pobedio na evropskom takmičenju najboljih projekata, na kojem je učestvovalo više od 200 prijavljenih organizacija iz cele Evrope.

Srbija je jedina zemlja koja nije članica Evropske unije, a dobila je slobodu pristupa informacijama „sentinel” satelita.

Institut je time dobio pravo da se naziva Evropskim centrom naučne izvrsnosti, a Srbija priliku da, rame uz rame s Italijom, Nemačkom i drugim zemljama EU, pristupi podacima koje, u okviru „Kopernikus” programa, sakupljaju „sentinel” sateliti.

„Kopernikus” je, inače, kako je za Tanjug objasnio istraživač na tom institutu Oskar Marko, program Evropske svemirske agencije, vredan sedam milijardi evra, u okviru kojeg se, putem „sentinel” satelita, skupljaju podaci koji se koriste da bi se građani EU zaštitili od kriza.

„Oni služe da se zaštitimo od nedostatka hrane, od energetske krize, za upravljanje obradivim površinama, a koriste se i u šumarstvu i meteorologiji“, kaže Marko.

„Sentinel” sateliti funkcionišu tako što, osim što snimaju ono što je vidljivo golim okom, snimaju i ono što nije, a bitno je za praćenje poljoprivrede.

„Ti sateliti snimaju u termalnom opsegu, u infracrvenom opsegu i drugim koji nisu vidljivi golim okom, tako da daju dodatne informacije o usevima, šumama, vodenim tokovima i drugim meteorološkim ili ekološkim pojavama“, objašnjava Marko.

 

Svi podaci besplatni


U „BioSens” institutu osnovan je i Nacionalni „sentinel” centar, posredstvom kojeg će se, kaže Marko, obezbediti da svi privredni subjekti, Vladine institucije, visokoškolske i naučnoistraživačke ustanove u Srbiji besplatno dobiju „sentinel” informacije koje mogu biti od izuzetnog značaja za njihov rad.

„To praktično znači da će svi zainteresovani moći potpuno besplatno da preuzmu satelitske slike sa „sentinel” satelita, i time dajemo ogroman zamajac poljoprivredi“, kaže on.

Dugoročno gledano, po Markovim rečima, takvo upravljanje poljoprivredom će omogućiti kompetitivnost naših proizvođača tako što će omogućiti da se izračuna kako uz minimalna ulaganja dobiti najveće moguće prinose.

Na pitanje šta to konrektno znači i kako oni mogu pomoći običnim poljoprivrednicima, Marko kaže da oni služe da bi se procenilo zdravlje useva i da li je tu možda potrebno navodnjavanje, đubrenje ili da se zemlja jednostvano „odmori”.

„Ako se negde godinama sejala kultura koja iscrpljuje zemlju, na osnovu tih slika možemo da procenimo da li je jedne godine potrebno zesejati neku drugu, koja uzima manje minerala iz zemljišta, da bi se ono odmorilo“, navodi Marko.

Izvor: www.dnevnik.rs

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.476 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (826 t), krastavcem (231 t), dinjom (207 t), paprikom (169 t), paradajzom (146 t), breskvom (138 t), tikvicom (135 t), šargarepom (108 t), kupusom (106 t), krompirom (93 t), crnim lukom (91 t), jabukom (49 t), kukuruzom (39 t) i šljivom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (134 t → 169 t), šargarepe (79 t → 108 t), kupusa (95 t → 106 t), crnog luka (85 t → 91 t) i jabuke (39 t → 49 t), dok je promet: lubenice (941 t → 826 t), krastavca (239 t → 231 t), dinje (233 t → 207 t), paradajza (149 t → 146 t), breskve (148 t → 138 t), tikvice (141 t → 135 t), krompira (126 t → 93 t), kukuruza (41 t → 39 t) i šljive (25 t → 22 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Još jedan sasvim običan radni dan u Gradskim pijacama, petak 28. jul, uostalom sasvim isti kao i svi prethodni. I pored toga što se ubrzano i vredno obavljaju radovi, JKP „Gradske pijace,“ ostvaruje impozantne rezultate, što najbolje govori Finansijski izveštaj o poslovanju za prvu polovinu 2017. godine, koji je za 8,52% prevazišao plan za celu godinu, i prikazao ostvarenu dobit u iznosu od 150.741.859,00 dinara, za samo šest meseci ove godine.
Preduzeće kako bi omogućilo što bolje funkcionisanje pijačne delatnosti, trenutno na čak osam beogradskih pijaca obavlja radove, i to:

 

Pijaca “Braće Jerković“- proširenje i opremanje mlečne hale rashladnim vitrinama

 

Da u Gradskim pijacama nema odmora, najbolje govori veliki broj rekonstuisanih pijaca, kako bi zakupci i sve veći broj potrošača koji dnevno obiđe pijacu imao bolje uslove trgovine. Sve navedene radove JKP „Gradske pijace“ finansiraju iz tekućeg poslovanja, ni dinar kredita, niti jedan dinar gradskog budžeta. Kako se građevinska i pijačna sezona poklapaju, pored vrlo obimnih radova i na velikom broju pijaca tokom cele godine, rukovodstvo pijaca vredno obavlja svoj redovan posao i ostvaruje odlične rezultate, pa tako na pijacama svakog pojedinačnog dana u kasi dodatno ostane čisto ili neto 822 hiljade dinara, a što su zapravo više nego duplo veća sredstava, nego što ih je prethodno rukovodstvo umelo ostvariti za čitavu godinu. I tako svakog narednog dana do kraja i pijačne i građevinske sezone. Domaćinsko poslovanje koje postavljamo kao reper poslovanja u javnim preduzećima, omogućiće beograđanima uređenje njihovih najomiljenijih mesta u gradu, beogradskih pijaca, a što će svakako doprineti i lepšem izgledu prestonice.

 

 

  

Pijaca „Borča“- reorganizacija pijačnog platoa

 

 

Pijaca „Vidikovac“- dobija potpuno nove tezge

 

               
Pijaca „Karaburma“- nastavak radova na asfaltiranju preostalog dela pijace

 

   

Pijaca „Zeleni venac“- saniranje stepeništa                                                               

                   
Pijaca „Zemun“- postavljanje granitnih ploča na pijačnom platou   

      

  Pijaca „Kalenić“- postavljanje fasadnih panela na tipskim lokalima, duž Njegoševe ulice

 

Pijaca „Smederevski đeram“- montaža čelične konstrukcije novih lokala.

 

Predstavnici Evropske komisije boraviće u Srbiji od 15. avgusta do 15. septembra kako bi utvrdili da li su otklonjene sve prepreke za dobijanje akreditacije za korišćenje 175 miliona evra iz IPARD fondova, saznaje „Blic”. Ako sve bude u redu, poljoprivrednicima bi prve pare iz evropskih fondova mogle da budu dostupne do kraja godine, čime bi se sprečilo da propadne prvih 15 miliona evra koje moramo da potrošimo do 2018. Te pare nismo mogli da koristimo u poslednje tri godine jer nismo ispunjavali standarde Brisela. Ako je suditi po saznanjima “Blica” iz Nemanjine 11, Srbija je otklonila sve nedostatke, a bilo ih je četiri, da bi se ti standardi ispunili, uključujući i onaj najvažniji - stvaranje prostornih i kadrovskih uslova za Upravu za agrarna plaćanja.

- Za razliku od prošle godine kada smo pozvali briselske revizore da dođu, a nismo otklonili nedostatke, sada je drugačija priča, odnosno svi njihovi zahtevi su ispunjeni. Otklonjen je i onaj najvažniji uslov, obezbeđen je prostor za Upravu za agrarna plaćanja koji nam je stvarao najveće probleme u deblokiranju para iz IPARD fondova. Naime, do 1. avgusta završiće se radovi u zgradi “Srbijašuma”, gde je obezbeđeno 2.500 kvadrata za rad ove institucije. Pre toga su izmenama Zakona o poljoprivredi otklonjeni i problemi vezani za definisanje zakonskog okvira za IPARD procedure, kao i zaokruživanje kadrovskih kapaciteta, odnosno zapošljavanja stručnih ljudi koji poznaju pravila EU. Definisan je i referentni cenovnik - objašnjava naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje:

- Sada mirno čekamo revizore iz Brisela i ubeđeni smo da ćemo ovog puta dobiti akreditaciju do novembra. To je minut do dvanaest za povlačenje prvih 15 miliona evra jer nam je rok za ovu transakciju početak 2018. godine.

Naš sagovornik dodaje da je deblokiranje ovih para izuzetno važno za srpske paore.

- Posle višegodišnjih propusta vlasti, aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i njegov tim uspeli su u rekordnom roku da otklone nedostatke. Mislim da Će nam briselski revizori sada dati zeleno svetlo. Treba da se zna da 175 miliona evra mora da se iskoristi do 2020. godine i da će se pare povlačiti fazno - kaže naš izvor.

Nedimović: očekujem akreditaciju

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je saznanja “Blica”.

- Tačno je da smo uputili poziv revizorima eksterne komisije da dođu u Beograd i provere da li smo stekli uslove za akreditaciju. Očekujemo da dođu sredinom avgusta, a da ceo posao provere završe za mesec dana. Sve prepreke smo otklonili, uključujući i prostor za Upravu za agrarna plaćanja, i zato mislimo da nam neće odbiti akreditaciju. Optimista sam i verujem da naši poljoprivrednici mogu krajem novembra da konkurišu za prve pare iz IPARD fondova - kaže Nedimović za “Blic”.

S. Vukašinović

www.blic.rs 

Uslovi privređivanja proizvođača malina u Vojvodini trebalo bi da se usklade s onima koji postoje u centralnoj Srbiji, a prvi koraci na tom putu počeli su juče u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu, gde su predstavnike udruženja „Bačkopoljski malinari” s područaja opštine Vrbas i „Malina Ratkovo” iz opštine Odžaci saslušali ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

"Namera Sekretarijata je razvijanje zajedničke strategije razvoja tog voća na području Vojvodine, koje zuzima sve više površina u poslednjih nekoliko godina, te je i sastanak upriličen tim povodom signal da se želi razgovarati s predstavnicima proizvođača malina ", kazao je Vuk Radojević."Sekretarijat je prepoznao značaj gajenja malina pa je nedavno objavio javni poziv koji se delom odnosi i na dobijanje bespovratih podsticaja radi podizanja protivgradne zaštite bobičastog i jagodičastog voća. Opredelili smo novac i za opremanje hladnjača, ukupno 145 miliona dinara, dok manji proizvođači okupljeni oko zemljoradničkih zadruga, mogu dobiti i više novca u odnosu na pojedince."

FOTO: Savremeni zasad maline podignut u 2016. godini (Agrobiznis magazin - arhiva)

Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi maline se prostiru na oko 1.000 hektara.

Po rečima predstavnika „Bačkopoljskih malinara” iz Bačkog Dobrog Polja Bojana Pejića, članovi (proizvođači) više malinarskih udruženja u Vojvodini su odlučni u nameri da cena maline bude ista za sve u Srbiji, odnosno da traže da privređuju pod istim uslovima kao u centralnom delu zemlje.

 

"Akontna cena kilograma maline u užoj Srbiji je 160 dinara, a ovde je od 120 do 130 ", naveo je Pejić. "Sve do 150 dinara za proizvođače je neprihvatljivo, odnosno čist gubitak."Naglasio je da bi cena trebalo da se kreće od 180 do 200 dinara da bi se ostvarila zarada.

"Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi malina se prostiru na oko 1.000 hektara ", predočio je Pejić, i podvukao da se ovde gaje sorte prilagođene ravnici, a to su poljske sorta polka i polana.

Radojević: Cenu određuje tržište

Govoreći o ceni maline, Vuk Radojević je kazao da nju određuje tržište, a ne Sekretarijat, ali da na tržištu sve ide ka tome da se vrednost uskladi s cenom u centralnoj Srbiji.

"Gajenje malina je u Vojvodini specifično u odnosu na centralnu Srbiju, gde je berba pri kraju, dok se u pokrajini završava tek u oktobru. Svi pokazatelji sada kažu da je zbog suše prinos znatno manji od očekivanog", naveo je Radojević.

Z. Delić

Izvor: Dnevnik.rs

Povodom teksta, objavljenog dana 24. jula 2017. godine, u Večernjim novostima a koji smo preneli na portalu pod nazivom „Oprez pri kupovini hrane!“ Gradske pijace ne samo da pozdravljaju i podržavaju akciju pojačane kontrole zdravstvene ispravnosti namirnica, koju nadležne inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede sprovode, već su i jedina maloprodajna institucija u državi koja sama sprovodi interni monitoring zdravstvene i kvalitativne ispravnosti namirnica, koje se na pijacama prodaju. Na godišnjem nivou programom monitoringa ispita se preko 160 različitih proizvoda i obavi preko 650 laboratorijskih analiza. Interni monitoring pijace sprovode pune tri godine i do sada se samo jedan put desilo odstupanje od pravilnika, kod jednog proizvoda životinjskog porekla, svinjske pečenice, na jednoj rashladnoj vitrini pijace Blok 44, gde je u tom proizvodu ustanovljen povećan procenat vlage. Namirnica je istog momenta povučena iz upotrebe. Iznosimo Vam kakva je situacija na zvaničnim i zakonitim pijacama Beograda, onoj tridesetijednoj od preko stotinu koliko ih u Beogradu ima.
Međutim želimo da Vam ukažemo da podaci, koje ste i sami izneli jednostavno moraju dovesti do potpuno drugačijeg zaključka od onog koji ste Vi zaključili:


• u samom tekstu pominjete da je u 448 kontrola na pijacama širom zemlje, dakle u veoma „reprezentativnom uzorku“ jer prema podacima Udruženja pijaca Srbije na teritoriji Republike postoji 410 registrovanih pijaca, sa preko 70.000 tezgi, odnosno prodajnih mesta, u svega 22 slučaja, ili 4,9% (ako se gleda broj kontrola pijaca) odnosno 0,03% (ako se gleda broj tezgi/lokala) slučajeva utvrđena je nepravilnost proizvoda. TAJ PODATAK PIJACE ČINI NAJSVETLIJOM TAČKOM PRODAJE HRANE U SRBIJI
• dalje navodite da je kod 183 kontrole kiosaka brze hrane, u čak 287 slučajeva utvrđena nepravilnost, odnosno izraženo u procentima 156%, što čini incidencu da je doslovce u svakom kiosku pronađena, ne jedna, nego jedna i po nepravilnost.

Iz sve navedene statistike zaključak koji mi donosimo je dijametralno različit od Vašeg, a iz statistike se jasno vidi odakle treba bežati. Onako koncipiran tekst, kako ste Vi naveli, logično je narušava poverenje kupaca u ono najvrednije što Srbija ima, poljoprivredne proizvođače i prodavce namirnica koje proizvodi srpski seljak.

O aktivnostima JP Gradske pijace Beograd pisali smo i ranije te predlažemo nekoliko zanimljivih tekstova kao i članke u vezi sa trgovinom na pijacama: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/2491-veliko-spremanje-na-beogradskim-pijacama-se-nastavlja 

http://agropress.org.rs/lat/projekti/nacionalna-konferencija/item/2422-hocemo-li-moci-da-kupimo-dzem-na-pijaci 

http://agropress.org.rs/lat/projekti/nacionalna-konferencija/item/2415-pijace-i-zadruge-u-fokusu-agrobiznis-magazina 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/2172-gradske-pijace-dobijaju-izgled-kakav-zasluzuju 

 

U utorak ujutru je opštinu Blace zahvatilo veliko nevreme, a palo je toliko grada da je zemlja na pojedinim mestima potpuno prekrivena ledom.

Grad veličine oraha padao je u selima Grgure, Kutlovac, Drešnica, Sibnica i Višeselo.

Meštani navoda de ne pamte da je ikada pala veća količina grada, stradale su gotovo sve poljoprivredne kulture, šteta je neprocenjiva, a i ono malo šljiva što je preostalo posle martovskih mrazeva sada je uništeno. 

“Nemam reči... Tužan dan za naše proizvođače i poljoprivredu. U ovoj godini smo imali nekoliko nedaća koje su zadesile proizvođače, ali vremenskim nepogodama nikad kraja“, rekao je predsednik opštine Blace Zoran Jozić. 

Prokupački portal podseća da u blačkom kraju 90 stanovništva živi od poljoprivrede.

Izvor: www.b92.net

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.585 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (941 t), krastavcem (239 t), dinjom (233 t), paradajzom (149 t), breskvom (148 t), tikvicom (141 t), paprikom (134 t), krompirom (126 t), kupusom (95 t), crnim lukom (85 t), šargarepom (79 t), kukuruzom (41 t), jabukom (39 t) i šljivom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: dinje (197 t → 233 t), paradajza (140 t → 149 t), krompira (115 t → 126 t), crnog luka (80 t → 85 t), šargarepe (64 t → 79 t), kukuruza (28 t → 41 t), jabuke (31 t → 39 t) i šljive (17 t → 25 t), dok je promet: lubenice (1.016 t → 941 t), krastavca (259 t → 239 t), breskve (181 t → 148 t), tikvice (169 t → 141 t), paprike (153 t → 134 t) i kupusa (121 t → 95 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     20 - 60 din; prošle nedelje 35 - 70 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din; prošle nedelje 60 - 70 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din.

lubenica                     8 - 17 din; prošle nedelje 13 - 18 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika malinara iz cele Srbije je dogovoreno da se cena maline poveća.

Takođe, dogovoreno je i da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara koji traju gotovo već dve decenije, a malinari su odustali od sutrašnjeg protesta.

Malinari su posle sastanka saopštili da se protest najavljen za sutra neće održati i da su zadovoljni sa pregovorima sa ministarstvom poljoprivrede, ali da ostaju pri zahtevu da otkupna cena maline bude 1,83 evra.

Država je takođe malinarima obećala pomoć kroz sadni materijal i zaštitna sredstva malinarima koji su od elementarnih nepogoda pretrpeli štetu.

Pred početak sastanka Nedimović je rekao Tanjugu da je sastanak sazvan na inicijativu ministarstva poljoprivrede uz koordinaciju sa predsednicom Vlade Anom Brnabić jer je, kako je naveo, jako važno da se na tom mestu razgovara o svim problemima koji muče jedan deo grupacije malinara, koji je organizovan u okviru asocijacije.

“Nama je ideja da, kao i prošli put, predstavimo ljudima kojim će to merama Ministarstvo poljoprivrede reagovati na probleme koji su se javili u vezi sa vremenskim uslovima, smenjenim prinosima, da povećamo kvalitet proizvodnje i da otvorimo nova tržišta u pogledu plasiranja robe”, rekao je Nedimović napominjući da Vlada apsolutno stoji na stanovištu otvorenog tržišta, koje opedeljuje cenu maline.

“Kada smo počeli da spajamo otkupljivače i malinare pre mesec dana cena je bila110 dinara, a danas već imamo taj skok koji ide 153, 158, 163 u zavisnosti od prostora, a negde čak i do 170 dinara”, naveo je ministar ističući da je jako je važnio da ta cena bude akontna.

To, kako je ukazao, znači da otkupljivači imaju obavezu da - prema ugovorima o prodaji maline na zapadno tržište - tako plaćaju razliku.

Za one pak proizvođače kojima je dnevno plaćena konačna cena “više nema pomoći jer je tu tržište odradilo svoj posao, rekao je ministar.

"Naše je da spečimo da bilo ko pokuša da izmanipuliše tržište i pokuša da na račun malinara da pribavi za sebe korist koja mu ne pripada.

To je posao države da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Prilike govore da će biti kretanja naviše, ali u kranjoj liniji je tržište to koje opredeljuje sve šta se dešava", napomenuo je ministar.

Kako su ranije saopštili predstavnici malinara, oni traže da akontna cena maline bude jednaka na nivou citave Srbije i da iznosi 180 dinara

Image may contain: plant and food
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31