Dvadesetpetogodišnji Vojislav Lukić iz Suvog polja kod Bijeljine, automehaničar po struci, imao je mogućnost da ode u Nemačku kod oca i tamo živi i radi, što je san mnogih njegovih vršnjaka.

Ali Vojislav je izabrao rodno selo i poljoprivredu na porodičnom imanju. Zasnovao je porodicu, proizvodi žitarice, mleko, tovi junad i srećan je što je ostvario svoj san.

 

Nije želeo da ode u tuđu zemlju i ostavi imanje da zarasta u korov. Prvi automobil koji mu je poklonio otac, prodao je i kupio kombajn. Danas ima farme za tov i proizvodnju mleka, sije žitarice i uslužno obrađuje zemlju drugim poljoprivrednicima.

- Sviđa mi se ovde ovaj život na selu i da ovde radim. Neko ne voli i jedva čeka da ode tamo, ali nije ni tamo lako. Meni je ovde dobro, volim to da radim i pošto volim meni je ovde baš fino - izjavio je Lukić.

U farmi ima 20 muznih grla. Mesečno isporuči oko 10 hiljada litara mleka. Od kada kravama puštaju muziku, kaže, mlečnost se znatno popravila.

- Ima skoro petnaest godina i nikada se radio nije ugasio. Znam sigurno, kada bi radio ugasio da bi došlo do manjka mleka - dodao je Lukić.

 

Supruga Živana, ekonomski tehničar –bankarskog smera, dobro se snašla u poljoprivrednim poslovima.

- Imala sam mogućnost da nađem posao, ali pošto muž se bavi ovim, odlučili smo da tu ostanemo. To radimo i zavolela sam, uopšte nemam problem i sve mi ide od ruke - navela je supruga Živana Lukić, prenosi RTRS.

U porodici žive i rade četiri generacije. Sve što zna o poljoprivredi naučio je od deda koji je uvek tu kada zatreba pomoć.

- Vukao je sam s volom. Ako jedan ne može da vuče, ja stavim svoje rame i vučem. Sad imamo traktor i kombajn. Nema krize nikakve, ako hoćeš da radiš, ako nećeš i nemaš ništa - istakao je deda Miodrag Lukić.

A Lukići imaju, bogato imanje, poljoprivredne mašine, izgradili su i novu farmu da bi proširili proizvodnju, i što je najvažnije, imaju srećnu i složnu porodicu.

https://www.blic.rs/ 

Video prilog je na linku: https://youtu.be/InYEYg4Gunc

Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine i ove godine će nastaviti da daje subvencije poljoprivrednicima u nameri da ih osnaži i poljoprivredu učini glavnom okosnicom ekonomskog razvoja zemlje.

Sve je više zahteva zemljoradnika za subvencije, koje znaju da budu i 60 odsto od ukupne vrednosti investicija. Kod poljoprivrednih preduzetnika polako se uliva poverernje u državu da novac dobijen posredstvom Fonda za razvoj poljoprivrede neće morati vraćati pa je na tribinama organizovanim po selima prepuno poljoprivrednika namernih da od predstavnika Fonda iz prve ruke čuju koliko se u procentima kreću subvencije i za šta mogu konkurisati.

„Svi koji su lane konkurisali za protivgradnu zaštitu, dobili su subvencije od Fonda za razvoj poljoprivrede, oni koji su konkurisali za navodnjavanjavanje su gotovo svi dobili, ali nisu dobili svi koji su hteli da kupe novi traktor“, kaže dirketor Fonda Aleksandar Bogdanović.

„U susretu s poljoprivrednicima vidim zadovoljstvo. Smatram da smo uspeli da poljoprivredu podignemo na noge, ali tu granu privrede, osim uz podsticaje, dalje treba razvijati i putem zadrugarstva. U nekim mestima poljoprivredni preduzetnici dobro posluju oslanjajući se na zadruge, ali u mestima gde ih nema, treba ih osnivati, jer one pružaju malim poljoprivednim proizvođačima mogućnost da rod prodaju.“

Po rečima direktora Bogdanovića, ove godine je iz budžeta Pokrajine Fondu za razvoj poljoprivrede pripalo 520 miliona dinara za subvencije poljoprivredne delatnosti, što je najviše novca od kada je Fond 2000. godine osnovan.

 

Sremci i Banaćani
O direktorovim rečima, za kredite se najviše javljaju zemljoradnici iz Srema i Bačke, a slabo iz Banata.

„Poljoprivrednici iz okoline Stare Pazove i Sremske Mitrovice su dobro organizovani i informisani i traže sve što država nudi za podizanje voćnjaka, plastenika, protivgradni zaštutu, dok iz Bačke traže najviše za traktore i male kombajne za berbu malina, a iz Banata za razvoj ovčarstva. Za kupovinu ovaca iz Nemačke i Francuske odborili smo četiri kredita stočarima iz okoline Zrenjanina, dvojici iz Novog Bečeja i po jedan kredit je otišao u Gajdobru i u Karađorđevo“, ističe Bogdanović, i posebno navodi primer jednog stočara koji, iako je imao odbren kredit za tov junadi, nije ga realizovao jer nije imao ovde tržište da kupi goveda.

„To je i deset odsto više novca nego što je Fondu bilo na raspolaganju u 2017, dok će mere podsticaja ostati iste. I nadalje će se subvencionisati kupovina poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora, i priključnih mašina, zatim podsticati razvoj ovčarstva, tov junadi, podizanje voćnjaka, staklenika, postavljanje protivgradne zaštite…“, kaže Bogdanović, navodeći da je lane, računajući i kreditne linije, u poljoprivredu pokrajine uloženo blizu 600 miliona dinara.

Njegova očekivanja su da će se, kao i lane, i ove godine najviše poljoprivrednika javati radi kupovine traktora jer, po proceni Inistuta Poljoprivrednog fakulteta za mehanizaciju, njive se obrađuju traktorima starim između 16 i 18 godina, a namera države je da se starosna granica mehanizacije spusti ispod deset godina.

 

Iz IPARD-a 160 miliona evra
Direktor Bogdanović kaže da će se sada subencije davati i preko IPARD programa jer je naša zemlja iz pretpristupnih fondova EU dobila 160 miliona evra.

„Osim od Fonda za razvoj poljoprivrede, zemljoradnici će novac dobijati i iz IPARD programa. Te subvencije će ići preko Uprave za agrarna plaćanja, i one će biti bespovratne u određenim procentima, a ostatak do cene koštanja investicija zemljoradnici će plaćati kreditom. Očekuje se da ove godine u poljoprivredu bude uloženo oko 700 miliona dinara putem subvencija i kreditnim linijama“, ističe Bogdanović.

„Prošle godine smo odobrili ukupno 440 kredita, od kojih se 330 odnosilo na kupovinu traktora i priključne mehanizacije .To je bio ujedno i najpovoljniji kredit – s kamatom od jedan odsto na godišnjem nivou, dok je Fond davao subvencije 60 odsto u odnosu na cenu traktora“, navodi Bogdanović, i kaže da je to bila velika pomoć zemljoradnicima kada na ukupnu cenu traktora od, na primer, 20.000 evra, dobiju od Fonda, odnosno države, bespovratno 12.000 evra, preračunatih u dinarima, a preostalih osam hiljada evra mogu da plate u mesečnim ratama na pet godina.

On ističe da suša nije ugrozila naplatu kredita i da se oni izmiruju bezmalo stopostotno.

„Imali smo nekoliko zahteva da se mesečne rate odlože zbog suše, ali su to bili pojedinačni slučajevi koji su se naposletku završili plaćanjem kreditne rata, što ne treba da čudi jer su ovdašnji poljoprivrednici savesni ljudi“, naglašava prvi čovek Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.

Z. Delić

https://www.dnevnik.rs

Mladim poljoprivrednicima Aleksandru Radojeviću iz Kovina, Robertu Halaiu iz Mužje, Darku Vukmanovu - Simokovu iz Verušića , Dušanu Nedimoviću iz Sremske Mitrovice, Stevici Ivkovu iz Farkarydina i Srećku Đuričiću iz Kupinova juče su na Poljoprivrednom fakultet – Departman za ratarstvo i povrtarstvo uručena priznanja, jer su njihova gazdinstva najbolji primeri kako se treba povezati praksa sa savremenim naučnim dostignućima.

U izboru najboljih novosadskom Poljoprivrednom fakultetu pomogli su novinari koji prate agrar i život na selu.

Jučerašnja dodela priznanja je zapravo bio uvod u dvodnevno Naučno stručno savetovanje “Dobar dan, domaćine”, u sredu i u četvrtak, koje se po šesti put organizuje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

U ime nagrađenih zahvalio se Aleksandar Radojević iz Kovina koji trenutno ima 1.200 grala ovaca soj pramenka, koje se nažalost ne subvencionišu, i to je jedina vrsta stoke za koju se ne dobija ništa. –Zahvaljujemo se na podršci koji ste i na ovaj način pokazali, jer da je nemamo ne bi bili sada ovde. Posebno smo zahvalni što ste uvek sa nama pa i u teškim situacijama, savetima nam pomogli da opstanemo i unapredimo gazdinstva –kazao je Radojević, čiji se roditelji nisu bavili s točarstvom. Već je on kao dete za rođendan dobio jagnje na poklon, a onda je od yeparca i novca dobijenog za drugi rođendan kupio još jedno i tako vremenom počeo da se bavi ovčarstvom.

Po rečima Stevice Ivkova iz Farkarždina u bavljenju poljoprivredom treba biti istrajan jer samo uporan i strpljiv rad može da donese koristi, pa je to ujedno i poruka drugima , da se treba vredno raditi i neodustajati brzopleto od planova. Ivkov se istovremeno bavi ratarstvom obrađujući 200 hektara zemlje i stočarstvom gajeći stotinu grla goveda, pa se tako iz njegovog dvorišta svakodnevno “Imleku” isporuči između 600 i 700 litara mleka.

Skup upriličen povodom dodele priznanja najboljim mladim poljoprivrednicima pozdravila je direktorica Departmana za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Dragana Laković rekavši da se isticanjem pojedinaca zapravo želi istaći grupe, koje gaje i razvijaju dobru poljoprivrednu praksu ravnoj onoj ili još bolju nego što je to slučaj u ekonomski razvijenim zemljama. -Čestitam im i radujem se što su oni sa svojim porodicama zajednički oslonac pronašli u organizaciji i životu porodičnih zadruga. Nema jačeg ni boljeg poslovnog povezivanja od porodične zadruge, pa otuda nije jasno zbog čega takva forma nije upisana i u zakonsku regulativu – kazala je prof. dr Dragana Latković.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

Po svih šest tranzicionih kvaliteta ekonomija Srbija se može uporediti sa zemljama Zapadnog Balkana ali u odnosu na razvijene ekonomije, poput nemačke ili američke, postoji veliki jaz, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Srbija posebno zaostaje po pitanju konkurentnosti, dobre uprave i otpornosti na izazove, dok je po tranzicionim kvalitetima ekonomska integracija, zelena ekonomija i inkluzija jaz nešto manji, navodi se u izveštaju "Dijagnostika Srbije: Procena napretka i izazova u razvoju održive tržišne ekonomije 2017".

Za tranzicioni kvalitet konkurentost Srbija je dobila ocenu 4,94 , gde jedan ukazuje na slab ili nikakav napredak a deset na globalnog predvodnika. Konkurentnost srpske ekonomije je uporediva sa drugim zemljama Zapadnog Balkana ali je ispod standarda EU, ocenila je EBRD dodajući da, iako je Srbija bila među deset najvećih reformatora na Duing biznis listi Svetske banke u 2016, mnoga strukturna pitanja tek treba da budu rešena.

Ekonomiju i dalje ograničavaju slabe institucije, neefikasan javni sektor, velika zaduženost preduzeća i neusaglašenost ponude i tražnje veština na tržištu radne snage. Evropska komisija smatra Srbiju umereno pripremljenom za borbu sa konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama u EU, navodi se u izveštaju. Po kriterijumu javne uprave Srbija ima ocenu 4,39 a posebno su loše ocenjeni zaštita imovinskih prava, efikasnost vlade i regulatorno opterećenje. EBRD ukazuje na nedovoljnu transparentnost državne politike subvencija, ali i na donošenje zakona po hitnom postupku i kašnjenje sa usvajanjem sekundarnog zakonodavstva, kao i na veliko adimistrativno i finansijsko optrećenje biznisa i na državnom i na lokalnom nivou.

Otpornost ekonomije Srbije, koja je ocenjena sa 5,55, bila je na ispitu poslednjih godina, kada je zbog unutrašnjih i spoljnih potresa znatno usporila ekonomska konvergencija. Međutim, makroekonomska stabilnost je unapređena zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i sužavanju spoljnih debalansa.

Kako se navodi, ekonomija Srbije je sve otvorenija i relativno diversifikovana, od globalne krize rast izvoza nadmašuje rast uvoza i podstiče ekonomski oporavak a finansijska stabilnost je očuvana ali su  nenaplativi zajmovi i zaduženost preduzeća dostigli visok nivo, čak i prema regionalnim standardima. Po integrisanosti kao kvalitetu održivosti tržišne ekonomije Srbija ima ocenu 6,39 , po zelenoj ekonomiji 5,77 a po inkluzivnosti 5,16. EBRD navodi da je unapređenje prekogranične saradnje u središtu dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije i drugih sa Zapadnog Balkana. Takođe se ukazuje da neaktivnost mladih, rodna nejednakost i razlike između obrazovnih profila koji se nude i koji se traže predstavljaju velike izazove za Srbiju.

Kada je reč o tranzicionom kriterijumu zelena ekonomija, Srbija intenzivno koristi ugalj za proizvodnju struje i grejanje, energetska infrastruktura je zastarela, beleže se veliki gubici energije u proizvodnji, prenosu i distribuciji a energetska efikasnost krajnjih potrošača je slaba. Upozorava se da je Srbija uprkos velikoj zagađenosti vazduha energetskom strategijom predvidela izgradnju novih kapaciteta na ugalj od 700 MW do 2025. godine. U izveštaju EBRD se ocenjuje i da Srbija ima značajan potencijal za dalji razvoj privatnog sektora koji učestvuje sa oko 70% u ukupnoj zaposlenosti ali je njegova profitabilnost mala u odnosu na zemlje centralne i jugoistočne Evrope. Ističe se da je rast produktivnosti privatnog sektora najznačajniji pokretač dugoročnog ekonomskog rasta, s obzirom da se u Srbiji na srednji rok očekuje smanjenje radno sposobne populacije.

EBRD navodi i da efikasnija državna preduzeća mogu da podstaknu razvoj privatnog sektora.

Izvor: EURACTIV.rs

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je danas da će u 2018. godini za meru podrške mladim poljoprivrednim proizvođačima biti izdvojeno tri puta više novca nego u prethodnoj godini.

Ta mera je prvi put implementirana u 2017. godini, a odobreno je 667 zahteva za mlade poljoprivrednike do 40 godina starosti iz svih krajeva Srbije i isplaćeno ukupno 459 miliona dinara, rekao je Nedimović u Čačku gde je razgovarao sa poljoprivrednicima kojima su odobrena sredstva na pomenutom konkursu.


Nedimović je istakao da će se Ministarstvo u narednom periodu posebno fokusirati na mlade, i da će im na raspolaganju biti sve podsticajne mere.


Ministar Nedimović smatra da nema korisnije podrške za sektore voćarstva, povrtarstva i stočarstva na prostoru centralne Srbije jer je reč o granama koje zahtevaju težak rad i celodnevni angažman poljoprivrednog proizvođača ili grupe njih.

„Ako posebnu pažnju ne budemo posvetili mladima, ne vidim kako ćemo uopšte funkcionisati u budućnosti“, naglasio je Nedimović, dodajući da Ministarstvo ovakvim potezima pravi osnov za bolji razvoj buduće poljoprivrede. Nedimović je na skupu kome je prisustvovao i i gradonačelnik Čačka Milun Todorović, istakao da se upravo u tom kraju mora razvijati voćarstvo zbog potencijala koji postoje na tom prostoru.

Ministar Nedimović je prethodno posetio i Institut za voćarstvo u Čačku, gde je izjavio da je želja da se u Institutu napravi jedan moderan ogledni centar za voćarstvo gde će ljudi moći da dođu i da nauče ono što je najnovije.

On je u intervju za Agrobiznis magazin i ovom prilikom odgovorio na brojna pitanja. Ovom prilikm izdvajamo pitanje o podsticajima za mlade proizvođače:

Izuzetno dobar odziv i mera koja je naišla na odobravanje u javnosti su podsticaji za mlade poljoprivrednike. Da li će i u 2018. godinu biti konkursa sa ovom namenom?

Branislav Nedimović: Ministarstvo poljoprivrede je planiralo podršku za mlade poljoprivrednike i u 2018. godini i to po više osnova. Poljoprivrednici mlađi od 40 godina života se dodatno boduju pri obradi zahteva u okviru mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u IPARD II programu. Takođe i u okviru nacionalnih mera ruralnog razvoja, poljoprivrednici mlađi od 40 godina života će imati ili veći procenat povraćaja, za one mere gde se ne vrši rangiranje, ili će biti dodatno bodovani, za one mere gde se vrši rangiranje.

Konkretna mera za mlade poljoprivrednike će biti neznatno izmenjena i pažnju u okviru ove mere ćemo usmeriti samo na novoosnovana poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci poljoprivrednici mlađi od 40 godina života i tako će ta mera više biti usmerena na pomoć za započinjanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na novoosnovanim gazdinstvima.

Neće morati da se podnose računi za đubrivo već ćemo odmah dati pare - kazao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je bio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Ovom priliko on je rekao da subvencije za ratarsku proizvodnju iznose i u 2018. godini iznose 4.000 dinara, od toga 2.000 dinara je osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, a 2.000 je regres za đubrivo.

Da bi se izašlo u susret poljoprivrednicima pred setvu i da bi im se pomoglo da prevaziđu finansijske probleme nakon teške proizvodne godine, trenutno se razmatra i način na koji bi im se obzbedilo jeftinije gorivo, kazao je ministar.

Kako je objavio portal http://www.agrosmart.net od ukupne cene goriva, 48 dinara po litru otpada na akcize. Razmišljamo o tome kako da omogućimo plavi dizel. Sada imamo situaciju da se od 660.000 gazdinstava upisanih u registar, realno 380.000 njih bavi poljoprivredom. Zbog toga je važno da se ide na promenu sistema registracije gazdinstava, odnosno Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG), kako bismo mogli da razgraničimo ko se bavi poljoprivredom, ko ne. Ideja je da svako ko je upisan u RPG može na svakoj pumpi da uz elektronske kartice kupuje jeftinije gorivo. Prema trenutnim procenama, ono bi bilo jeftinije oko 25 dinara – kazao je Nedimović.

Govoreći o reformisanju RPG, on je naglasio da se radi i na uspostavljanju rešenja za elektronsko prijavljivanje za subvencije.

Suština je, kako je za list Politika rekao Branislav Nedimović, sprečavanje reeksporta.

Fokus se stavlja na izvoznike svežeg voća i kontrolu porekla poljoprivrednih proizvoda. Suština je, kako je za „Politiku” potvrdio Branislav Nedimović, sprečavanje reeksporta 

lada Srbije donela je uredbu o novoj evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju. Ovo se odnosi na proizvođače koji na rusko tržište isporučuju sveže poljoprivredne proizvode sa visokim fitosanitarnim rizikom. Prema tekstu uredbe, njihove obaveze su sada strogo zacrtane i strože, pa je moguće da će neki od dosadašnjih izvoznika izgubiti mogućnost za plasman robe na ovo, za našu zemlju, važno tržište. 

Na spisku izvoznika biljnih proizvoda u Rusiju, ažuriranom u novembru prošle godine, nalazi se 216 domaćih firmi a najveći broj njih bavi se izvozom voća i povrća

Razgovarali smo sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićm o najznačajnijim temama u poljoprivredi. Ovog puta za vas smo odabrali temu navodnjavanje. Naime, prošla godina ostaće upamćena kao izrazito sušna, a ni zimski period nije doneo dovoljno padavina. Zato smo resornog ministra pitali kada se očekuju prvi rezultati investicija u navodnjavanje i šta će se raditi po tom pitanju ove godine?

Prošla godina bila je izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu po tom pitanju, jer smo posle 30 godina počeli sa izgradnjom 14 velikih sistema za navodnjavanje, a realizacija projekta „Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza” nastaviće se i u 2018. godini.

Započeta je priprema za izgradnju još 19 sistema za navodnjavanje, tako da će se raditi sistemi na ukupno 33 lokacije u Srbiji.

 

U 2018. godini biće realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak izvođenja radova na podsistemu Mali Iđoš, čija realizacija se planira za 2018. i 2019. godinu, a koja će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost ovih radova je oko 4,7 miliona evra. 

Takođe, u postupku je sprovođenje postupka javne nabavke radova na izgradnji i rekonstrukciji sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata koji će biti realizovani kroz ovaj projekat.

Ideja nam je da, pored 50.000 hektara koje ćemo obezbediti za navodnjavanje u 2017. i 2018, procenat navodnjavanog zemljišta u Srbiji dramatično poraste i da stignemo do šest ili sedam odsto.

Posledice suše u 2017. godini

Podsetio bih da se saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine.

Cilj je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i obezbedi značajno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu.

Takođe, kroz nacionalne mere ruralnog razvoja i kroz korišćenje IPARD fonda će se podsticati nabavka opreme i mehanizacije za navodnjavanje useva u svim sektorima biljne proizvodnje. 

Ceo intervju sa ministrom Nedimovićem objavićemo u Agrobiznis magazinu za februar 2018. godine. 

Kompanija "Trivit" kupila je nedavno pekaru "Alimpije" i na taj način je spasila finansijskih problema u koje je zapala, saznaje "Blic".

Tako je bečejsko poslovno carstvo Vere Šćepanović, postalo bogatije za još jednu kompaniju koja ima velike proizvodne kapacitete ali i dugove i blokadu računa, koja iznosi oko 63 miliona dinara. Ovom kupovinom "Trivit" se svrstava se u vrh srpske pekarske industrije, jer će u svom sastavu imati pet velikih pogona, od kojih je jedne u Crnoj Gori. Tako se spasava posrnuli div pekarske industrije, "Alimpije" ali i krči put za lidersku poziciju u proizvodnji specijalnih vrsta hleba, po čemu je "Trivit" poznat. Naime, njihov hleb "Tonus", koji se pravi bez brašna, je brend po kome su prepoznatljivi u čitavom regionu. Specijalne vrste hleba ima i pekara "Alimpije", koja ih čak proizvodi i za neke robne marke.

Izvor "Blica" iz "Alimpije pekare " kaže da su zaposleni u ovoj kompaniji sa odobravanjem dočekali ovu transakciju.

- Kupovina je obavljena poslednjih dana 2017. godine i to je za nas bio spas iz problema u koje smo zapali. Neredovne plate, problemi sa plaćanjem dobavljačima, blokada računa i dugovi na sve strane, demotivisali su radnike a i proizvodnja je morala da se redukuje. Ali "Trivit grupa" izbavila nas je iz teškoća. Čim je postignut dogovor, odmah nam je isplaćen deo zaostalih plata što ukazuje da smo došli u prave ruke - kaže naš sagovornik.

Da su saznanja "Blica „ tačna potvrdila nam je i vlasnica kompanije Vera Šćepanović.

- "Trivit" nije kupio firmu već je 27. decembra 2017. kupio nekretnine, postorjenja i opremu pekare "Alimpije". Za dogovorenu cenu obaveza je da se isplate zaposleni, dobavljači, komunalne usluge i obaveze prema drzavnim institucijama. Dobavljačima smo ponudili i mogućnost da se naplate direktno od "Trivita", za šta se oni u velikom broju odlučuju i nastavili su sa redovnom isporukom sirovina, koja nje bila prekinuta, bez obzira na teško stanje u "Alimpije pekari". Sa 12. januarom uspeli smo da zaposlenima regulišemo tri zarade, a do kraja januara isplatićemo i preostale dve - naglašava Šćepanović.

Ona dodaje da je sigurna da će sve ove aktivnosti dovesti da sjajan tim, koji je izgradio "Alimpije pekaru", nastavi da radi i pod okriljem "Trivita".

- Radimo da se nezadovoljstvo zaposlenih otkloni. Spremni smo da investiramo u kupovinu i remont opreme i radove na tome smo već započeli. To će sve dovesti do stabilizacije ovog pogona koji snadbeva značajan deo tržišta u Beogradu. Plan nam je da pogon u Železniku dodatno uposlimo sa upakovanim i svežim poizvodima i za centralnu Srbiju - naglašava Šćepanović.

Ko je "Trivit"?

Kompanija "Trivit" je osnovan 2006. godine. Ima pekare u Vrbasu, Bečeju, Loznici i Nikšiću i pogon za proizvodnju i preradu povrća u Bačkom Gradištu. Zapošljavaju 600 ljudi.

Izvor:

https://www.blic.rs 

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31