Centar organske poljoprivrede Užice organizuje petu zimsku školu za poljoprivrednike „Kako oživeti selo”,

Predavanja se održavaju u poljoprivrednoj školi u Požegi od 01. do 03. februara 2018.

Neke od tema biće agrarna politika, zadrugarstvo, subvencije u poljoprivredi, IPARD fondovi i generalne inovacije u poljoprivredi.


Prvog dana dolazak učesnika, registracija i smeštaj će se održati od 8:00 do 10:00 časova, posle pozdravne reči domaćina dr Nikole Bajića i eminentnih gostiji u 11:00 časova predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govoriće se o Agrarnoj politici. Predsednik ZSS Nikola Mihailović predstaviće Zadruge i zadrugarstvo u Srbiji, a Marija Petronijević iz udruženja Fenomena i Marko Orlović iz Kraljeva, Regionali programi u organskoj poljoprivredi. O srpskom selu danas, govoriće prof. dr Milovan Mitrović, potpredsednik odobra za selo pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Drugi dan počeće u 12:40 kada će prof. dr Jonel Subić, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivredu i dr Vlade Kovačević objasniti Kako konkuristai za sredstva iz IPARD fondova.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs

Za stočare Resave i Svilajnca u petak, 26.januara 2018. godine, je u Svilajncu, svečano puštena u rad savremena klanica, koja će služiti i za dualno obrazovanje učenika ovdašnje Poljoprivredno-veterinarske škole, mesarskog smera.

Klanica je uređena, opremljena i puštena u rad u saradnji Skupštine opštine i preduzetnika Slaviše Nikolića a nije bila u funkciji od 2003. godine.

Površine je 1.000 kvadratnih metara, savremeno opremljena, kapaciteta 20 junadi, 50 ovaca i koza i 100 tovljenika nedeljno.

Otvaranjem klanice stočari Svilajnca imaće siguran plasman stoke, i po povoljnijim cenama, rečeno je na otvaranju

- Ova zgrada je dugo stajala, izgubila dozvolu za rad i opremu i Skupština opštine je donela odluku da se stavi u funkciju. Objekat je renoviran potpuno, kupljena nova oprema, Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za veterinu dali dozvolu za rad - rekao je predsednik opštine Predrag Milanović.

Otvaranje klanice je i jedna od mnogih mera opštine kojima se pomaže stočarstvo u Svilajncu i Resavi. 

- Imali smo problema, kome ljudi da prodaju tele, dali prekupcima ili nakupcima od kojih su često ucenjeni i koji im ostaju dužni. Više toga u Svilajncu neće biti - rekao je Milanović i dodao da će "ova firma sve što preuzme i platiti".

Na Veletržnici Beograd 29. januara 2018. godine zvanično je otvorena nova hala za prodaju voća i povrća. Veletržnica Beograd je upotrebnu dozvolu za novu halu dobila 9. januara ove godine.Veletržnicu Beograd su tim povodom obišli gradonačelnik - Siniša Mali, glavni urbanista - Milutin Folić i sekretar za privredu - Milinko Veličković.

– Nova hala za voće i povrće prostire se na 10.400 metara kvadratnih, njena dužina je 253, a visina 13 metara. Izgradnja je koštala više od 730 miliona dinara, a objekat sadrži 40 poslovno-prodajnih jedinica, od kojih svaka ima bruto površinu od 200 metara kavdratnih. Svaka jedinica ima svoju rampu za utovar i istovar robe, sanitarni čvor, prostor za skladištenje robe, kao i izložbeni prostor i kancelariju. Veletržnica ima svojih sedam bunara, od kojih se pet koristi za rad toplotnih pumpi u hali. Pored hale, urađen je novi parking sa sto mesta za teretna i 260 za putnička vozila. Ministarstvo poljoprivrede već je uselilo u novi objekat Fitosanitarnu inspekciju – rekao je Vesić.
On je dodao i da je "nova hala izgrađena po najsavremenijim standardima", istakavši da je to početak izgradnje moderne Veletržnice koja je potrebna velegradu kakav je Beograd. 

– Kako bismo završili ovaj posao, potrebno je izgraditi još dve moderne hale, što će se dogoditi pošto ova Veletržnica dobije status "nacionalne Veletržnice" – izjavio je Vesić i pozvao velike poljoprivredne proizvođače i izvoznike da koriste novu modernu halu, prenosi Beoinfo. 

"Najsavremeniji" istraživački projekat u poljoprivredi u Edinburgu podržao je osnivač Majkrosofta Bil Gejts.
Gospodin Gejts se pridružio Sekretaru međunarodnog razvoja Peni Mordaunt na događaju na Univerzitetu u Edinburgu.


Fondacija Bil i Melinda Gejts obezbeđuje finansiranje od 40 miliona dolara za istraživanje poboljšanja zdravlja stoke.
Gejts je rekao za BiBiSi da se u Škotskoj odvija "puno dobrog rada".


Finansiranje fondacije GALVmed (Globalna alijansa za veterinarske lekove za životinje) za edinburšku humanitarnu pomoć ima za cilj da pomogne da se vakcinama, lekovima i dijagnostici pristupe milionima najsiromašnijih poljoprivrednih proizvođača.

Bil Gejtsu Edinburgu


Gospodin Gejts je otputovao u glavni grad Škotske nakon što je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Cilj istraživanja je poboljšanje zdravlja stoke u afričkim zemljama.


Rekao je za BiBiSi Glen Kampel razlog zbog kog je odlučio da investira u posao koji se odvija u Edinburgu.
"Ovde postoji razumevanje na svetskom nivou, kako za oboljenja životinja tako i kako ga možemo tretirati, i kako unapređujemo genetiku, na primer istu vrstu mleka ili jaja koji imamo u Velikoj Britaniji"
"Kada bismo to postigli i u Africi, bilo bi revolucionarno. Kokoške u Africi obično leže nekoliko jaja, ali ako im date prave uslove za razmnožavanje, možete dobiti od 10 do 12. Takođe, u mleku, razlika je još veća. Količina gotovine koju domaćinstvo može zaraditi, količina dodatnih proteina za poboljšanje svoje dete - ovo je veoma važno za siromašne porodice u Africi."

Upitan o važnosti međunarodne pomoći i kako se to slaže sa politikom "Prve američke politike" predsednika Trampa, g. Gejts je rekao: "Nijedna zemlja nije ostrvo.''


"U smislu da bolesti životinja, ljudska bolest, problemi uzrokovani nestabilnošću, ekonomskom štetom ili izbeglicama - to je jedan svet i svi moramo razmišljati kako koristimo najbolju nauku, kako koristimo tu činjenicu da kao ljudi stvarno brinemo o pomoći drugim ljudima, kako dovodimo privatni sektor u to. "


Dodao je: "SAD su i dalje najveći donator pomoći na svetu i ja sam sasvim siguran da će se nastaviti jer odluka nije samo predsednik, nego je i Kongres SAD-a koji je vrlo posvećen ključnim programima".


Na pitanje o mogućem uticaju Bregzita na naučno istraživanje u Britaniji, g. Gejts je rekao: "Britanska istraživanja su neverovatna. Naša fondacija finansira najbolje naučnike u svetu i imamo preko milijardu dolara koliko smo uložili u Veliku Britaniju, jer tamo je najveća ekspertiza.''


"Ne možemo predvideti kako će saradnja sa ostatkom Evrope funkcionisati. Nadamo se da će i dalje biti jaka, ali siguran sam da će nauka u Velikoj Britaniji ostati na čelu."


Sekretar za međunarodni razvoj Ujedinjenog Kraljevstva, Morda Mordaunt, rekla je: "Ovo transformisano UK istraživanje ne samo da će zaustaviti bolesti koje uništavaju života afričkih farmera, već će pomoći i kontroli stoke na britanskim farmama."


Univerzitetski profesor na univerzitetu u Edinburgu, gospodin Timothi O'Šea, rekao je: "Pored istraživanja svetske klase, naša Globalna akademija za poljoprivredu i sigurnost hrane će budućim liderima opremiti znanja i stručnost za rešavanje ovog izazova i zaštititi budućnost svetskih prehrambenih proizvoda za generacije koje dolaze. "

Dok je u Edinburgu, ministar Velike Britanije objavio je i planove za razvoj Centra za genetiku i zdravlje stoke u tropskoj oblasti, koja se nalazi u Edinburgu i Nairobiju.

 

Internetom kruži objava da se u određenim slatkišima, čak i u hrani za decu nalazi genetski modifikovana hrana. Naš zakon to ne dozvoljava, ali takve vesti uvek uznemire građane.Prema važećem zakonu, Srbija niti proizvodi, niti uvozi GMO. Kontrola nije uvek savršena, pa postoji mogućnost da se u nekim namirnicama koje se nalaze na tržištu nalazi i GMO. 

GMO je skraćenica za genetski modifikovane organizme, koji se dobijaju prenosom genetskog materijala iz jedne vrste u drugu kako bi se dobile osobine koje su iz nekog razloga poželjne onome ko je osmislio novi organizam. 

"To nije otrov u klasičnom smislu te reči, ali postoji vrlo veliki broj istraživanja, profesora Seralinija pre svega, koji jasno ukazuju na moguće štetne posledice GMO", kaže Branko Čičić, pripadnik pokreta "Za Srbiju bez GMO".  "Ima toliko indikacija koje pokazuju da je GMO štetan da se nikako ne treba puštati u promet pre nego što se ne dokaže njegova zdravstvena bezbednost", dodaje Čičić. 

Pozadina GMO je više politička i ekonomska nego što je to ideja o dobročinstvu. Reč je o želji da se ovlada proizvodnjom i celokupnim tržištem hrane. 

"Mi u Srbiji ne proizvodimo ništa što ima veze sa GMO. To je zakon definisao, i proizvoditi nikad nećemo", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.  Iako je zakon za sada striktan, zahtevi u okviru pregovora sa EU iziskuju prilagođavanje, ali pitanje je kada, kako i kojim tempom će se to dešavati.

Izvor: 

https://www.b92.net 

Marijana Ivković Ivandekić iz subotice je jedna od skoro 700 poljoprivrednih proizvđača koji su dobili podsticajna sredstva Ministarstva poljoprivre, šumarstva i vodoprivrede. U razgoru za Agrobiznis magazin ona je rekla da se bavi proizvodnjom ratarskih kultura, a najviše uljane repice. Sredstva za koja je aplicirala već su isplaćena, a ona je kupila rendžer valjak. Uljanu repicu dalje prodaje kada joj odgovara cena na tržištu. Ovom kulturom ima zasejano 10 hektara.Inače Marijana je diplomirani inženjer poljoprivrede i ima 31 godinu. Prema njenim rečima, planira da i tokom 2018. godine takođe učestvuje na konkurusu.

Kako će država pomagati mlade poljoprivrednike objasnio je resorni ministar Branislav Nedimović u intervjuu za Agrobiznis magazin. Deo pročitajte ovde: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3538-podsticaji-za-mlade-poljoprivrednike-u-2018-godini  

Kriza kozjeg sira : Industrijski eksperti upozoravaju na nedostatak širom Velike Britanije

Niska ponuda i povećana potražnja izazvaće povećanje cene kozijeg sira ove zime u Engleskoj. Eksperti u industriji upozoravaju da je nedostatak snabdevanja kozijeg sira preti širom Velike Britanije. Potražnja za sirem je obično na najvišem nivou tokom prazničnog perioda, ali isporuke iz evropskih stada su donekle iscrpljene, naveli su trgovci iz magazina The Grocer. Njihovo upozorenje dolazi nakon što je više od 50.000 trudnih koza i ovaca moralo biti povučeno širom Evrope 2010. zbog izbijanja Q groznice, bakterijske bolesti koja se potencijalno može širiti na ljude. Niži nivoi proizvodnje su rezultat povećanja troškova proizvodnje kozijih sireva zbog čega su neki poljoprivrednici odlučili da prestanu da uopšte gaje koze. Specijalista za pravljenjnje sira Eurilait izjavio je časopisu: "Neizbežno će se ulagati dodatna sredstva kako bi se obezbedilo delimično snabdevanje kupaca, ali ne i ono što bi u idealnom slučaju želeli." Rival Bradleis ponovio je ovu izjavu, dodajući: "Trgovci na malo bi trebalo platiti više za proizvode koze ili rizikovati da budu uskraćeni.'' "Jedan ili drugi će se uskoro obistiniti - ili cena ili dostupnost."

Praćenje ovakvih vesti u svetu trebalo bi da probudi svest naših proizvođača i prerađivača da pod hitno unaprede proizvodnju i nadomeste nedostake na probirljivim tržištima poput Velike Britanije. Vreme je da se svi trgnemo, zajedno sa državom, i postanemo aktivniji u potrazi za novim izvoznim potencijalima i realizujemo proizvodnju koja svakako donosi dobru zaradu. Očigledno je da ova situacija u Velikoj Britaniji neće biti brzo rešena, a teško i da će ostati usamljeni primer smatraju stručnjaci Agrobiznis magazina i Farmneta. Oni navode da koziji proizvodi takođe imaju dobru tražnju i na domaćem tržištu.

 

Još zanimljivih priča o kozama na linku:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3401-valjevci-dosli-na-najvecu-farmu-koza-i-ovaca-u-ceskoj 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/3294-zasto-se-koze-obezrozavaju 

Kompanija Matijević Galad, deo Matijević Agrara, na imanju u Kikindi završava fabriku premiksa za stočnu hranu. 



Kako kaže direktor kikindske firme Nedeljko Berak, fabrika će biti otvorena u junu, prenose Kikindske novine.



- Proizvodićemo premikse za stočnu hranu za sva imanja Matijević Agrara u Vojvodini. Kapacitet je 3.000 tona premiksa za godinu dana – objasnio je Berak.



Prema njegovim rečima, važan segment rada su i svinjogojske farme na samom Galadu i na farmi koja je nekad pripadala Jedinstvu. Na ove dve farme trenutno ima oko 1.800 krmača, što znači da se za klanicu u vlasništvu Matijevića godišnje isporuči 40.000 tovljenika.



Ove godine proširiće se kapacitet farmi, jer je zacrtan plan da se uzgaja 55.000 tovljenika na godišnjem nivou. Ranijih godina ulagano je u automatsku ishranu, prasilišta i ventilaciju.



Ratarske kulture preduzeće uzgaja na 4.500 hektara. Ove godine uložiće i milion evra u sisteme za navodnjavanje. Oko 1.000 hektara biće u zalivnom sistemu, jer će biti potrebno 55.000 tona hrane za svinje.



Matijević je u Kikindi vlasnik bivših poljoprivrednih dobara Galad i Jedinstvo i u tom gradu posluje čitavu deceniju. Za to vreme uloženo je četrdesetak miliona evra u razvoj farmi i ratarske proizvodnje.

 

 

izvor : www.ekapija.com

Da li je sneg dobra ili loša padavina zavisi sa koje strane to posmatramo,ali je na obradivim površinama svakako dobro došao. U zavisnosti od vremena i količine isti ima svoje korisne i loše strane. S obzirom da je godina za nama bila dosta sušna i smanjila prinose skoro svim biljnim kulturama  veoma bi bilo pogodno da nas nebo obraduje belim pahuljama. Najznačajniji uticaj snega je taj što je on važan izvor vode u zemljištu, njegovim topljenjem voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Veoma je važan faktor koji utiče na niz procesa u zemljištu samim tim na osobine i plodnost zemljišta. Različite vrste voća raznoliko podnose nedostatak vode, ali svakako neuporedivo bolje od ratarskih kultura. Najefikasniji način borbe protiv štetnih uticaja suše i nedostatka vlage jeste navodnjavanje kojim se poboljšava vodni režim zemljišta ako se pravilno primenjuje. Temperature su dosta više od prosečnih vrednosti za ovo doba godine što može dovesti do ranijeg kretanja vegetacije,ali tada postoji rizik od kasnih prolećnih mrazeva i moglo bi znatno da ošteti voćnjake. Za sada voćnjaci dobro izgledaju još su u fazi mirovanja, ali ako ovako visoke temperature potraju možemo se naći u velikom problemu. Isto tako se uljana repica i pšenica mogu naći na meti kasnih prolećnih mrazeva,a bez snežnog pokrivača koji je dobar toplotni izolator može doći do izmrzavanja. Osim što je sneg odličan toplotni izolator sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego za površine tla pa se sneg sporije zagreva i na taj način na proleće sprečava naglo zagrevanje i prerano buđenje vegetacije. Visina snega od 1 cm može zaštititi biljku pri temperaturi od -1 stepen celzijusa , na osnovu toga se može zaključiti da što su temperature niže potreban je veći sloj snega.

Ovakve temperature pogoduju različitim mikroorganizmima i patogenima , lakše će se održati u zimskom periodu pa se može očekivati veći napad mikroorganizama i bolesti odmah na početku vegetacije. Sneg je takođe dobrodošao i zbog uništavanja glodara koji mogu naneti ozbiljne štete usevima  samim tim i poljoprivrdnim proizvođačima.

Svaka godina je drugačija priča i u ovom trenutku se našim proizvođačima može samo savetovati da redovno obilaze svoje njive kako bi primetili promene i na vreme reagovali.

Mirjana Jevrić, direktor za zaštitu bilja

www.agro24.rs    

Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, uručio je danas priznanja dugogodišnjim poljoprivrednim proizvođačima, „Šampionima pijaca“, za izuzetan doprinos u snabdevanju građana Beograda kvalitetnim i zdrastveno ispravnim domaćim poljoprivrednim proizvodima.

 

„Veliko mi je zadovoljstvo i čast što imam priliku da uručim ova priznanja vrednim i predanim proizvođačima, koji imaju bogatu i dugu tradiciju proizvodnje, koja se prenosi sa kolena na koleno, a predstavljaju brend beogradskih pijaca. Gradske pijace na ovaj način doprinose kvalitetnoj i raznovrsnoj ponudi, a naši sugrađani ih prepoznaju i rado dolaze kod njih kako bi svoja domaćinstva snabdeli kvalitetnim i proverenim poljoprivrednim proizvodima. – rekao je Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“ i dodao : „Šampione pijaca promovišemo na svim našim manifestacijama, među kojima su najpopularnije „Beogradski Noćni Market“ i „Pijačni karavni“ koje posete veliki broj naših sugrađana“.

 

 

JKP „Gradske pijace“ u narednom periodu nastaviće sa očuvanjem tradicije i kulture, negovanja odnosa poverenja između proizvođača i kupca, kao i promovisanja pijaca kao važnog turističkog potencijala.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31