Napredak nauke u brojnim oblastima najveće ekonomije sveta i najvećeg investitora u tu oblast već ima nove obrise u poljoprivredi. Naime kako prenosi BLIC online, kineski naučnici tvrde da su postigli ključni napredak u poljoprivredi, uzgojivši pirinač u slanoj vodi. Nova sorta je i ranije bila testirana, ali naučnici iz Centra za istraživanje i razvoj pirinča tolerantnog na soli i baze u gradu Čingdao su uspeli da uzgoje 4,5 metričkih tona pirinča po hektaru, što ga čini spremnim za komercijalizaciju. Kultivacija u slanoj vodi može da poveća proizvodnju kineske pirinča za skoro 20 procenata i moći će da hrani više od 200 miliona ljudi, kaže lider istraživanja Juan Longping, poznat kao kineski "otac hibridnog pirinča".
Istraživači su pumpali i razređivali morsku vodu iz Žutog mora, a potom ga kanalisali u polja pirinča. Nova sorta je nazvana "Juan Mi". Kina ima oko milion kvadratnih kilometara zemlje koja ima visok nivo saliniteta. Ovaj napredak znači da bi Kina mogla da iskoristi to zemljište i na njemu uzgoji 50 miiona tona pirinča. Ovakav pirinač je bogat kalcijumom i drugim mikronutrijentima, kojih ima u slanoj vodi. Osim toga so iz vode će odbijati mnoge bakterije i parazite, pa će farmeri na njemu koristiti manje pesticida. "Juan Mi" se već nalazi u prodaji, ali je trenutno njegova cena od 50 juana (7,5 dolara) po kilogramu čak osam puta veća od cene običnog pirinča. To ipak nije potpuno odbilo kupce i prošlog meseca je čak 1.000 naručilo ovaj pirinač.

Izvor: www.blic.rs

 

 

 

Dok u Švajcarskoj radije plaćaju 30 franaka za kilogram domaće junetine u Srbiji najveći proizvođači prerađevina nisu se libili da iz raznih krajeva sveta uvoze meso za koje se odavno u stručnoj javnosti sumnja u kvalitet. Ovaj "poslovni poduhvat" prerađivača dopao se i komšijama pa im se sada svima obija o glavu. Prenosimo u celosti zanimljiv tekst iz Večernjih novosti uz podsećanje na onu poslovicu "Dala kuma dinar da igra u kolu, sada bi dala dva da iz kola izađe"

U SRBIJI poslednjih meseci posustaje prerada mesa. Statistika otkriva da je u avgustu iz pogona izašlo pet odsto manje narezaka i drugih prerađevina. Pojedini proizvođači kažu da polako gube utakmicu od kolega iz regiona čiji jeftiniji proizvodi u Srbiju stižu bez prepreka.

Prerada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa, u periodu od januara do avgusta, smanjena je za dva odsto u odnosu na isti period lane.

- Imamo problem i s preprodajom mesa, ali i s primarnom proizvodnjom - kaže ekonomista Ivan Nikolić. - Dugoročna tendencija je smanjenje stočnog fonda u Srbiji. Veliki je pad u broju goveda i živine, dok se kod svinja broj možda i povećao. Stočarstvo kod nas nije iskorišćeno na pravi način.

Pročitajte još - Krave na hormonima daju sve više mleka 

Neki od mesnih prerađivača kažu da ih podaci ne iznenađuju i tvrde da su primetili veći uvoz.

- Ne čudi me smanjena prerada mesa, jer je povećan uvoz robe iz Hrvatske i Italije - kaže Radoslav Nedeljković, vlasnik mesne industrije "Nedeljković". - Nema dodatnog opterećenja za uvoz mesnih prerađevina iz CEFTA regiona. Kada uvozimo meso iz drugih zemalja, postoje prelevmani. Da postoji zaštita uvoza mesnih prerađevina iz regiona, naši proizvodi bi bili i do 20 odsto jeftiniji. Na pojedinim stranim proizvodima, naročito na viršlama, vidite da su pravljene od pilećeg i ćurećeg mehanički otkošćenog mesa. Neko bira cenu, neko kvalitet.

Pročitajte još - Pojačivači ukusa opasni po zdravlje 

Nisu, međutim, svi proizvođači nezadovoljni. Petar Matijević, vlasnik mesne industrije "Matijević", tvrdi da radi punom parom.

- Poslujemo odlično - tvrdi Matijević. - Ove godine nam je proizvodnja prerađevina porasla u proseku za šest odsto. Pojedine artikle, poput viršli, proizvodimo i 50 odsto više. Nema nekog velikog uvoza prerađevina, jer nisu kvalitetnije od naših.

U Privrednoj komori Srbije, s druge strane, napominju da je ove godine Srbija znatno povećala uvoz mesa.

- U ovom periodu mi imamo za skoro 30 odsto veći uvoz mesa i veliki uvoz masnoća - kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo PKS. - To meso ide u preradu. Uvoz je bio veliki jer je i cena žive vage tovljenika kod nas bila 220 dinara, pa ga je bilo jeftinije uvesti. Sada je pala cena žive vage na 160 dinara za kilogram, skoro za četvrtinu, ali kilogram krmendale u radnji košta isto.

ŠTITIMO SE OD EU

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da na uvoz mesnih prerađevina i mesa postoje prelevmani. Oni se odnose na uvoz iz zemalja EU i država s kojima nemamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, kao što su Švajcarska, Lihtenštajn i Norveška. Za države CEFTA ne postoje nikakvi nameti na uvoz.

- Poređenjem prvih devet meseci ove godine i prošle, ne beleži se neki veliki porast uvoza mesnih prerađevina koji bi mogao da ugrozi našu domaću industriju - tvrde u resornom ministarstvu. - Uz to, Ministarstvo je ove godine najveći deo budžeta usmerio u investicije u prerađivačku industriju. Oni imaju i prednost prilikom zakupa državnog zemljišta.

 

J. Su. - S. B. 

www.novosti.rs 

JEDINSTVENA OBUKA DOMAĆICA Da trpeza bude za svačiju dušu

Jedinstvena obuka domaćica centralne i zapadne Srbije u seoskom turističkom domaćinstvu "Gostoljublje" kod Kosjerića. Domaćice naučile da pripreme vegansku, vegetarijansku i presnu hranu

Obuku je sprovelo Udruženje "Vesnik" iz Kosjerića, a projekat je podržala američka ambasada u Srbiji. Domaćice koje su pohađale ovaj jedinstveni kurs izabrane su u saradnji sa Turističkom organizacijom regije zapadna Srbija, a stručna i praktična obuka bila je organizovana u seoskom turističkom domaćinstvu "Gostoljublje", u selu Mionici, na južnoj strani Divčibara, oko 13 kilometara udaljenosti od Kosjerića.

I DOMAĆICE MOGU U BIZNIS

- U većini slučajeva, turizam je dodatna, dopunska delatnost na selu - objašnjava Željko Sredić, iz "Gostoljublja", predsednik Udruženja "Vesnik". - Domaćini, često zauzeti poslovima na imanju, ne primećuju, neretko i zapostavljaju potrebe turista, koji su još osetljivi i nepoverljivi prema ovom vidu turizma. Higijena kuhinje, osoblja, rad sa hranom, način služenja jela, osnovni su parametri po kojima gosti prihvataju, ili eliminišu seoska turistička domaćinstva.

Na drugoj strani, ističe Sredić, sve više ljudi zbog brzog i stresnog života u gradu, vikendom ogranizovano, ili pojedinačno, odlazi u prirodu, na planinu. Neki, da se oslobode stresa i negativne energije šetnjom i boravkom na čistom vazduhu, ili zbog zdravstvenih tegoba, a ima turista koji se bave sportom, jogom...

- Svaka od ovih grupa ima različite zahteve za ishranom - kaže Sredić. - Često su to vegetarijanci, vegani, ljudi osetljivi, ili alergični na određenu hranu, ima i onih koji sami sebi žele da pripreme specijalan obrok. Male farme su asocijacija za zdravu domaću hranu, ali ove grupe turista, na posebnim režimima ishrane, ipak su retko viđene u seoskim domaćinstvima. Naši domaćini, u želji da svoje gostoprimstvo iskažu na najbolji način, ne pitaju, već svima serviraju isto. Uglavnom jaku, masnu, začinjenu hranu, kao za slavlja, ne znajući za potrebe pojedinaca.

AJVAR IZ MAŠTE KOD ZETA I TAŠTE

Sa tajnama posebnih režima ishrane, domaćice su se upoznale u seosko-turističkom kompleksu "Gostoljublje", koji se prostire na oko 12 hektara. Ima sedam vajata, preuređenih u apartmane, restoran, bazen, šljivik...

- Ovim projektom ukazali smo na sve češće potrebe turista za posebnim režimima ishrane - kaže naš sagovornik. - U poslednjih pet godina, gastro turizam i "turizam na recept" u velikoj su ekspanziji. Naš zadatak je da seoska turistička domaćinstva naučimo kako da svoju kuhinju prilagode i vrata širom otvore ovakvim gostima, a sebi obezbede više posla i bolje uslove za život.

 

INTERAKTIVNE RADIONICE

OBUKA je bila stručna i praktična, kroz interaktivne radionice i rad sa hranom - kaže Sredić. - Predavači su bili Margareta Vesna iz Beograda, stručnjak za makrobiotičku presnu i vegansku hranu, i Momčilo Conić, kuvar, profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija Leskovac, član Kulinarske federacije Srbije. Pored stručne obuke, domaćice su razmenile i lična iskustva, ideje, stvorile nove kontakte...

T. PAUNOVIĆ - B. PUZOVIĆ 

www.novosti.rs 

Suočena sa sve većim napuštanjem sela, Evropa mora da obezbedi investicije i sprovodi politiku kojom će poljoprivredu učiniti privlačnijom, posebno mladim ljudima. Politička nesigurnost zbog nedosledne poljoprivredne politike Evropske unije, međutim, odvlači investitore. Loša infrastruktura, niske zarade i mala pokrivenost internetom demotivišu mlade da ostanu na selu. Seoska područja čine više od polovine površine EU, ali ne ispunjavaju svoje ekonomske i socijalne potencijale. Nezaposlenost je velika, a populacija je sve starija jer se sve više mladih seli u gradove u potrazi za novim mogućnostima. Za one koji ostaju na selu, nedovoljno investiranje u infrastrukturu ograničava ekonomski razvoj zbog čega je još teže ubediti mlade da život na selu može da pruži budućnost zbog koje vredi ostati.

 

"Ako želimo da održimo seoska područja u budućnosti, ako želimo da održimo poljoprivredu, moramo da privučemo mlade ljude", izjavio je predsednik Evropskog saveta mladih poljoprivrednika Janes Maes. "Mladi treba da vide da vredi živeti u seoskim područjima, da se od poljoprivrede može živeti i izdržavati porodica", rekao je Maes u Briselu na skupu o razvoju poljoprivrede koji je organizovao EURACTIV.com. Stiven Meredit iz organizacije EU za organsku hranu IFOAM veruje da poljoprivreda mora da bude u središtu politike seoskog razvoja. "Poljoprivreda je kičma seoskih područja. Ako nemamo poljoprivrednike biće još teže rešiti problem seoskog egzodusa", rekao je Meredit. Zarade poljoprivrednika su sada, međutim, 40% proseka širom EU. Manje od polovine seoskih područja ima pristup brzom internetu, što otežava seljacima da razvijaju posao i uvode inovacije. Sve to odvraća mlade da se bave poljoprivredom i da ostanu da žive i rade na selu.

 

Politička nesigurnost sputava investicije

Direktorka za seoski razvoj u Generalnom direktoratu Evropske komisije za poljoprivredu i seoski razvoj Džozefin Loriz-Hofman smatra da je investiranje u seosku infrastrukturu u velikoj meri pitanje "političke hrabrosti" u članicama EU. EU može da "obezbedi alat", rekla je evropska zvaničnica, ali zemlje pojedinačno moraju da odluče gde i u šta da investiraju. Obezbeđivanje novca za investicije, međutim nije lako za zemlje EU. Peka Pesonen, generalni sekretar udruženja poljoprivrednika i profesionalnih poljoprivrednih organizacija Copa-Cogeca, za nezainteresovanost investitora krivi "nedosledne" političke odluke EU. "Političko okruženje u Evropi je jednostavno previše nestabilno", ocenio je Pesonen. Prema njegovom mišljenju, ima mnogo primera koji pokazuju da "EU tvrdi da nauka preovladava u kreiranju politika sve dok joj se ne dopadne konkretan ishod".

Komplementarnost s drugim politikama

U vreme kada raste pritisak na budžet za Zajedničku poljoprivrednu politiku i kada bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da ostavi veliku rupu u finansijama posle 2020, učesnici skupa su se saglasili da je važnije nego ikad da se osigura da poljoprivrednici imaju koristi od niza politika EU, izvan Zajedničke poljoprivredne politike. Loriz-Hofman je izjavila da bi u cilju maksimalnog iskorišćavanja dostupnih sredstava, zemlje EU trebalo da kombinuju različite mogućnosti finansiranja iz regionalnih razvojnih i socijalnih fondova EU. Prema njenom mišljenju, prestonice članica EU treba da imaju unutrašnju diskusiju o povećanju komplementarnosti projekata koje finansiraju i da obezbede da budu korisni za seoski razvoj kad god je to moguće.

Poslanica Evropskog parlamenta iz Hrvatske Marijana Petir izjavila je da činjenica da je za četiri godine 80.000 mladih Hrvata napustilo domove, uglavnom na selu, da bi radili nisko-kvalifikovane poslove širom EU pokazuje da članice i Zajednička poljoprivredna politika moraju da definišu prioritete u regionalnom razvoju tako da se život i rad na selu ne smatra "sramotnim".

 

Izvor: EURACTIV.com

Dok se u Srbji neretko dešava da se javno iznose paušalne ocene o kvalitetu i bezbednosti hrane, u Hrvatskoj je situacija potpuno suprotna. Podsećamo ministar zaštite životne srednie Goran Trivan, nedavno je izjavio da nije siguran u to šta jede u Srbiji, a pitanja Agrobiznis magazina su i dalje bez odgovora na osnovu čega je ministar to zaključio. Međutim ministar poljoprivrede Republike Hrvatske i drugi zvaničnici svoje građane uveravju da jedu ispravnu i kvalitetnu hranu.

Kako prenosi portal http://rs.seebiz.eu otvarajući drugu hrvatsku konferenciju o proceni rizika hrane ministar Tomislav Tolušić je ocijenio kako je situacija kontrole sigurnosti hrane danas puno bolja, čemu su doprinele i brojne kontrole na terenu, koje se provode u puno većem obimu nego prethodnih godina.

To pokazuje da se uz preventivne, a ponekad i represivne aktivnosti, neke stvari mogu popraviti i unaprijediti. Kada je reč o inspekcijama i onome što radi Ministarstvo poljoprivrede, tu nema povlastica, popusta i "gledanja kroz prste", niti će biti u budućnosti, poručio je ministar Tolušić

Ocijenio je kako Hrvatska agencija za hranu (HAH), sa sedištem u Osijeku, u saradnji s drugim institucijama omogućava hrvatskim potrošačima kvalitetnu procenu rizika i sprečavanje problema, koje može izazvati nekvalitetna i zdravstveno neispravna hrana.

S obzirom da je ovogodišnja tema Svetskog dana hrane ulaganje u prehrambenu sigurnost i ruralni razvoj, Tolušić je ocijenio kako su program ruralnog razvoja i EU fondovi neka od rešenja za ruralna područja Hrvatske, kako u budućnosti ne bi opustela zbog ekonomskih migracija.

Direktorka Hrvatske agencije za hranu (HAH) Andrea Gross-Bošković ističe da slučajevi u kojima se otkriju određeni rizici a javnost obavesti o povlačenju određenih proizvoda s tržišta pokazuju "da institucije funkciošu i rade svoj posao",

"Iako u životu nema apsolutne sigurnosti, pa tako i u segmentu sigurnosti hrane, ulažemo sve moguće napore kako bi naši građani bili što sigurniji", poručila je Gross-Bošković.

http://rs.seebiz.eu/tolusic-dostatna-proizvodnja-hrane-i-njezina-sigurnost-najveci-izazov/ar-164166/

Intervju ministra Trivana možete pročitati ovde: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:685039-GORAN-TRIVAN-I-otrovi-iz-hrane-krivci-za-belu-kugu 

Ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev u petak je imao sastanak s najvišim političarima među kojima je bio i predsednik Vladimir Putin. Snimak sa tog sastanka postao je hit na društvenim mrežama zbog reakcije predsednika Rusije na glupu izjavu ministra.

Sastanak je održan u Voronežu, a Tkačev je prisutnima govorio o uspešnom iskustvu Nemačke u izvozu proizvoda životinjskog porekla.

"Nemačka godišnje prodaje više od tri miliona tona svinjskog mesa u Kini, Indoneziji, Japanu...", rekao je minister i izazvao reakciju Putina.

"Indonezija je muslimanska zemlja, svinjetina nije dozvoljena", ispravio ga je Putin.

"Južna Koreja ... U čemu je razlika", odgovorio je Tkačev i nastavio govor.

Izjava ministra poljoprivrede izazvala je smeh u sali, a Vladimir Putin je pokrio lice rukama.

Izvor:

https://noizz.rs

Video: https://youtu.be/ENtLG5rnO68 

Evropska komisija je 12. oktobra objavila smernice koje treba da pomognu članicama da zaštite poljoprivredno zemljište od pretnji poput prekomernih spekulacija sa cenama ili vlasničke koncentracije. Članice EU imaju pravo da ograniče prodaju poljoprivrednog zemljišta kako bi očuvale zajednice poljoprivrednika i podsticale održivu poljoprivredu. Međutim, sve mora da bude u skladu sa propisima EU, posebno onim koji se odnose na slobodno kretanje kapitala. Komisija je, kako je podsetila, 2015. pokrenula procedure protiv članica koje su diskriminisale investitore iz drugih zemalja EU i uvodile neproporcionalna ograničenja za prekogranične investicije.

U novom dokumentu Komisija je članicama dala smernice šta mogu da urade da regulišu prodaju poljoprivrednog zemljišta na osnovu sudske prakse Suda pravde EU. Komisija je razjasnila da su članice kompetentne da odluče o merama kontrole prodaje poljoprivrednog zemljišta.

Kao što je pojasnio Sud pravde EU, neka ograničenja mogu da budu prihvatljiva pod određenim uslovima, npr. prethodna dozvola nacionalnih vlasti za akviziciju zemlje, ograničenje površine koja se kupuje, državna intervencija u oblasti cene.

Među prihvatljivim je i pravo na "prvenstvo u kupovini" koje omogućava određenim kategorijama kupaca da kupe poljoprivredno zemljište pre nego što se proda drugom. To pravo mogli bi da imaju kupci iz redova farmera koji rentiraju zemlju koju obrađuju, susedi, suvlasnici i država.

Međutim, zakoni EU ne dozvoljavaju diskriminatorne restrikcije poput zahtevanja prijave boravka kao preduslova za preuzimanje zemlje. Protiv zakona su i neproprcionalna ograničenja na prekogranična ulaganja. Takvim će se smatrati obaveza da kupac sam obrađuje zemlju, zabrana kupovine kompanijama ili traženje kvalifikacije za poljoprivredu kao preduslov.

Komisija je smernicama odgovorila na poziv Evropskog parlamenta iz marta. Parlament je tražio od EK da donese jasan i sveobuhvatan set kriterijuma za regulisanje tržišta zemljišta kako bi se obezbedili jednaki uslove za sve u skladu sa pravilima EU. Poljoprivredno zemljište je oskudno i predstavlja posebnu imovinu koja zahteva isto tako posebnu zaštitu. Stoga neke članice EU zavode ograničenja na kupovinu.

Istovremeno su strane investicije značajan izvor kapitala, tehnologije i znanja i mogu da unaprede produktivnost u poljoprivredi i pristup finansiranju lokalnom biznisu, obrazložila je EK i istakla da su propisi EU o slobodnom kretanju kapitala ključni za prekogranična ulaganja. U maju 2016. Evropska komisija je tražila od Bugarske, Mađarske, Letonije, Litvanije i Slovačke da se usklade sa propisima EU o prodaji poljoprivredne zemlje. Naime, neke odredbe zakona tih članica koje su ograničavale pojedincima i kompanijama iz EU kupovinu zemlje bile su diskriminatorne ili preterano restriktivne.

Ti zakoni usvojeni su nakon što je isteklo prelazno odstupanje od slobodne kupovine oranica koje su neke zemlje dobile kada su ulazile u EU.

Evropski parlament uradio je detaljno istraživanje izazova s kojima se članice EU suočavaju na njhovim tržištima poljoprivrednog zemljišta. Bojazni se posebno odnose na povećanu koncentraciju zemljišta ili preveliko spekulisanje cenama zemlje.

Izvor: EURACTIV.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, danas je posetila jednog od velikih trgovaca u našoj zemlji, gde je predstavila novi način overe zdravstvenih knjižica, koji će se od sada primenjivati kod pravnih lica, dok će poljoprivrednici, kao i zanatlije, morati da sačekaju narednu godinu. “Automatska overa je još jedan od uspšenijeg poteza Vlade u akciji ukidanja administrativnih tereta za

građane i privredu. Ona je primer kako Srbija treba da izgleda u 21. veku, i motiv da uvedemo još servisa kojim ćemo život i poslovanje učiniti komfornijim, a javnu uprvu transparentnijom, efikasnijom i ekonomičnijom”, podvukla je Brnabić.

“Overa zdravstvenih knjižica godinama je bila veliki birokratski teret za poslodavce i osiguranike. Uvođenjem kartica zdravstvenog osiguranja, nalepnice su ukinute, ali je potreba za podnošenjem zahteva za overu ostala. Takva praksa jednostavno je neprihvatljiva u doba digitalizacije,” dodala je premijerka.

Na naše pitanje zbog čega je baš Delez odabran, da bi se predstavio ovaj sistem, premijerka Brnabić je rekla da je razlog to što kompanija zapošljava 12.000 radnika, ali je takođe navela da je mogla da ode i u druge firme, nevezano za to u čijem su vlasništvu. Nakon ovog pitanja urednika Agrobiznis magazina, predstavnici kompanije domaćina su burno reagovali, jer im se pitanje očigledno nije dopalo, kao ni samoj premijerki.

Inače, Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije Delez Srbija, javnosti od ranije poznat kao čovek zadužen za odnose sa javnošću, tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića, pre samog početka konferencije za medije i predstavljanja novog sistema, novinare je upozorio da ne mogu da postavljaju pitanja van teme na mestu gde se premijerka obraća, već to mogu da učine nakon što se ona pomeri, kako se ne bi video logo kompanije, pošto to, kako nam je objasnio, nije u skladu sa politikom kompanije, što je izazvalo žamor i čuđenje prisutnih novinara, pa i vašeg izveštača. Nameće se pitanje, kako to da im nije problem da se premijerka slika ispred njihovog loga, dok hvali broj zaposlenih investicije, i nove mere koje ne važe za sve privrednike i poljoprivrednike, a problem je ako odgovara na različita druga pitanja iz društvenog i političkog života. Inače, ovakva praksa ne postoji nigde u svetu, gde je razvijena sloboda medija i demokratija, tako da bi ovih dana kompanija Delhaize, možda trebalo da razmisli o svojim internim pravilima, ali i načinu na koji ih saopštava novinarima koji su došli na događaj. Takođe ih podsećamo da pretnje da nas više neće pozvati na svoje događaje, neće uplašiti da pošteno i odgovorno izveštvamo o svemu, što je od interesa za naše čitace bilo to po “pravilima kompanije Delhaize ili ne”.

Vratimo se na temu koja je važna za sve poslodavce, novi sistem rada svakako će olakšati poslovanje preduzećima, jer neće više morati da se odlazi na nekoliko šaltera, i da se nepotrebno troši vreme i novac. Međutim, poljoprivrednici će to ipak morati da čine još nekoliko meseci. Sve što je potrebno je da služebno lice firme pristupi sistemu iz same firme, i unese odgovarajuće podatke.

Bolesni zaposleni poljoprivrednici u vreme setve?

Ovom prilikom, nakon što su “ljubazni domaćini” pomerili premijerku da se ne vidi njihov logo, razgovaralo se i o bolovanjima, tako da su poljoprivrednici ponovo nekako došli na tapet, i to oni koji rade u firmama i kod kuće na imanjima. Naime, prema podacima do kojih su došli državni organi, značajno više ima bolovanja u vreme setve, na primer, nego što je to u drugim periodima godine. To je kako kažu veliki problem za strane investitore, do kojih nije ni malo lako doći, uprkos činjenici da im se daju značajne finansijske podrške. Ministri Zlatibor Lončar koji je zadužen za zdravstvo, i ministar Zoran Đorđević, takođe su prisustvovali ovom događaju, i rekli da će se pitanje bolovanja rešavati u skladu sa Zakonom, i biće prioritet kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.

 

Agrokor je u 2016. godini zabeležio gubitak od 440 mil EUR, od čega se 300 mil EUR odnosi na maloprodaju, a 250 mil EUR samo na Konzum. Ovo pokazuju rezultati vanredne revizije poslovanja celog holdinga kojim je obuhvaćeno 27 preduzeća, od čega tri iz Srbije i tri iz BiH. Nažalost, još uvek nisu objavljeni rezultati revizije naših kompanija, već samo najvećih hrvatskih članova Agrokor grupe. Revizija poslovanja je utvrdila i da je kapital Agrokora manji nego što se prvobitno mislilo za čak 1,7 mlrd EUR. Opet je najviše ispravljen kapital maloprodajnih preduzeća za 1,4 mlrd EUR. Prema rečima privremenog upravnika Agrokora, revizija je rađena pod pretpostavkom nastavka poslovanja, a da Agrokor nije zaštićen od poverilaca Lex Agrokorom bio bi zreo za stečaj.
 
Ovom revizijom su pročešljani i bilansi za 2015. godinu pa se došlo do zaključka da je u stvari u 2015. zabeležen gubitak od 140 mil EUR iako je prvobitno iskazana dobit od 110 mil EUR. Zanimljivo je da je dominantan razlog za ovako loš rezultat tretman međukompanijskih pozajmica i obaveza. Naime, revizori iz Ernst&Young su ocenili da treba rezervisati polovinu međusobnih potraživanja Agrokorovih kompanija. Na primer, samo Jamnici su ispravljena potraživanja od drugih preduzeća u okviru Agrokora u visini celih 82 mil EUR.
 
U zamršenom klupku međusobnih dugovanja i potraživanja, na osnovu objavljenih podataka može se videti da su zrenjaninska fabrika ulja Dijamant i fabrika sladoleda i smrznute hrane Frikom pozajmljivali sredstva preduzećima iz Agrokor grupe. Tako je Dijamant pozajmio 2,5 miliona evra Ledu, 2,8 miliona evra Jamnici (koja je vlasnik Mivele u Srbiji) i 130.000 evra Konzumu. Takođe, Frikom je pozajmio 3,65 miliona evra Jamnici. Ne može se utvrditi da li su revizori i za koliko obezvredili ove pozajmice srpskih kompanija. Takođe, deluje da Agrokorove srpske kompanije iz prehrambenog sektora nisu dobijale pozajmice od hrvatskih kompanija. U finansijskom izveštaju Leda koja je vlasnik Frikoma navodi se da je srpska kompanija tokom 2017. godine smanjila dug prema bankama za 9,5 mil EUR, kao i da je za produženje roka otplate ostatka duga položila zaloge nad objektima u Čačku, Gornjem Milanovcu i Nišu u vrednosti 13 mil EUR. Inače ukupne potencijalne obaveze najvećih Agrokorovih kompanija u Hrvatskoj, Konzuma, Leda i Jamnice po osnovu jemstava za kredite i ostale dužničke instrumente Agrokora iznose neverovatnih 9,25 mlrd EUR.
 
Ivica Todorić, vlasnik Agrokora koji je sada pod vanrednom upravom države, kratko se obratio preko internet portala koji mu je do sada jedini način komunikacije sa javnosti rečima da izveštaji "potvrđuju veliku vrednost koju smo izgradili tokom 30 godina neprestanih ulaganja", najavivši detaljniji komentar nakon što prouči izveštaje. On poslednjih nedelja optužuje hrvatsku vladu i njene pojedine članove da su zarad privatnih interesa uništili njegovu kompaniju.
 

Reč je o aršinima nadnacionalnih kompanija koje, tvrdi se, za Zapad proizvode kvalitetniju robu nego za siromašniju postkomunističku Evropu.

"Budući da se sada pripremaju izmene legislative o zaštiti potrošača, tražimo da se u njih uvrsti jedna jednostavna rečenica koja kaže: Ako je proizvođač isti, marketinški proizvod izgleda isto, potrošač ima razloge da misli da je to isti proizvod, onda proizvod mora da ima isti sastav i isti kvalitet", kazao je ministar Jurečka. 

Češki ministar poljoprivrede veruje da bi ta mala jednostavna izmena koji bi zauvek rešila problem duplih aršina mogla da stupi na snagu najdalje za godinu i po dana, pošto će u prvom kvartalu naredne godine Evropska komisija ionako usvajati druge izmene u zakonima koji štite potrošače. 

Evropska komisija i njen šef Žan-Klod Junker, posle žestokog višemesečnog pritiska Višegradske grupe, konačno su letos priznali ;da nadnacionalne kompanije zaista gledaju na istočnu Evropu drugačije nego na zapadne, razvijene članice EU, kao na nekakvu kantu za đubre. 

Međutim i Junker i evrokomesarka pravde i zaštite potrošača, Čehinja Vjera Jourova, odabrali su da se u suzbijanju duplih aršina iskoristi postojeća evropska legislativa o zabrani varanja potrošača i nepoštenoj trgovinskoj praksi a ne da se donose novi zakoni. 

"Taj pristup može da se iskoristi ali nije idealno rešenje. Morate da se oslonite da ćete na drugoj strani, bilo u Nemačkoj ili Belgiji imati partnera koji će biti dobrovoljno spreman da sa vama sarađuje. Danas ne postoji nikakav pravni instrument koji može da naredi da taj nadzorni organ sa nama sarađuje", kazao je Jurečka. 

EU je izdvojila dva miliona evra za zemlje članice da obave što više uporednih testova namirnica i drugih proizvoda, a Slovačka je proširila svoj prethodni test 33 namirnice kupljene u Slovačkoj i Austriji. 

Prošireni test pokazao je da je skoro polovina, 16 namirnica, po sastavu i osobinama daleko goreg kvaliteta za Slovake u odnosu na Austrijance, kod 11 proizvoda nađene su manje razlike na štetu postkomunističke verzije, dok su Slovaci mogli jedino da se raduju da jedu indijske orahe kvalitetnije nego Austrijanci.

Izvor: http://www.b92.net 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31