Tokom 2018. godine osam Požežana će dobiti podršku pri zapošljavanju u oblasti poljoprivrede. U pitanju su osobe koje spadaju u teže zapošljive kategorije stanovništva prenosi radio Požega. Osim njih još 52 korisnika sa područja Zlatiborskog regiona mogu računa ti na finansijsku ali i logističku podršku pri realizaciji svojih ideja u poljoprivredi. Čitav projekat u koji su oni uključeni nosi naziv “Održiva poljoprivreda, održiva inkluzija, održivo selo – OPIS”. Projekat sprovodi opština Arilje, u partnerstvu sa opštinama Nova Varoš, Čajetina, Bajina Bašta, Požega i Lučani, RRA Zlatibor Užice, Udruženjem “Fenomena” Kraljevo i Građanskom romskom inicijativom GRIN Arilje, a finansira nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Menadžer projekta Milan Petrović kaže da se za podršku kroz ovaj projekat prijavilo 109 kandidata što je duplo više od planiranog broja. “Javni poziv je trajao do 22. januara ove godine i na njega su mogli da se prijave pripadnici iz kategorije teže zapošljivih kategorija stanovništva. To su tražioci azila, Romi, lica bez kvalifikacija, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovinom ljudima i mladi do 30 godina sa statusom deteta bez roditeljskog staranja”, istakao je Petrović. Prema njegovim rečima određeno je 60 lica u prvoj fazi projekta. Nakon ovog prvog kruga odabira kandidata sledi teorijsko – praktična obuka za poljoprivredu i poslovno planiranje koju treba da prođe svih 60 lica. “Na osnovu njihovog interesovanja na samoj obuci i pokazane spremnosti i njihove ideje čime žele da se bave u budućnosti biće odabrano 40 lica koja će dobiti podršku kroz opremu u vrednosti do 2,4 hiljada evra i finansijski deo za nabavku repromaterijala. Za ostalih 20 lica koja budu imala manji broj bodova biće organizovan drugi krug obuke kroz dodatnu radnu praksu koja će u određenom iznosu biti i plaćena “, rekao je menadžer projekta. Prvi deo obuke počinje već u februaru, a isporuka opreme planirana je do kraja juna. Izvor: Glas zapadne Srbije

Francuska planira da ukine prodajnu ponudu hrane da za jedan kupljeni proizvod drugi dobijaš gratis u supermarketima kako bi garantovala bolju zaradu farmerima. Ova mera deo je šireg zakona o hrani i poljoprivredi, koji je predstavljen Vladi, a čiji je cilj regulisanje minimalnih cena hrane i ograničenje rasprodaja u Francuskoj. Farmeri, koji predstavljaju značajno biračko telo u francuskoj politici, dugo se već žale na rat cena između prodavaca na malo za koji kažu da je dobar za potrošače, ali pogađa proizvođače. 

"To će biti olakšanje za prodavce na malo koji će moći da smanje marže na druge proizvode i plate bolje proizvođačima“, rekao je ministar poljoprivrede Stefan Trave, dodajući da se ovo odnosi samo na hranu. On je dodao da će zabrana metode da se za jedan kupljen proizvod drugi dobija gratis, koja nije tako česta u Francuskoj koliko u Velikoj Britaniji, pomoći da se smanji bacanje hrane.

Izvor: https://www.b92.net/ 

Za sada druge članice EU nisu najavile primenu ovakvih zakona, ali je za očekivati da bude određenih reakcija, naročito ako se ima u vidu da slični problemi tište sve poljoprivrednike u EU prokomentarisao je ovu vest za nasš portal Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina i dodao: "Trgovci u Srbiji bi takođe trebalo da budu ograničeni na sličan način, jer su naši poljoprivrednici još u lošijem položaju nego francuski".

Jedan od osnovnih problema srpske poljoprivrede su mala gazdinstva. U proseku poljoprivrednici imaju 4,5 hektara, a gotovo polovina vredi oko pet hiljada evra. Za razvoj i rast potrebni su im krediti, ali oni namaju dovoljno vrednu imovinu za hipoteku. Zalog za zajam je još veći kamen spoticanja za one koji tek kreću u posao.

Porodica Ratković iz Krajišnika kod Zrenjanina bavi se ratarstvom i proizvodnjom mleka. Počeli su sa pet, a sada su stigli do 17 jutara zemlje. Sve to sopstvenim ulaganjem i uz jedan zajam od Garancijskog fonda. Bankarske kredite Srđan izbegava zbog visokih kamata.

"Da bude tako manja kamata od ove sada koju nama nude od 15, 17, čak i 20 odsto, znači takav kredit kao što sam uzeo od Garancijskog fonda. Ali kad ja njih kao čovek poljoprivrednik, ne baš nekog raskošnog obrazovanja, pitam kolika će mi rata konkretno biti, na to pitanje ne mogu da mi odgovore", kaže Srđan Ratković, poljoprivrednik iz Krajišnika.

Povrtarima sa severa Banata problem je što nemaju šta da daju za obezbeđenje kredita.

"Veliki broj njih je sa relativno malim posedima, pa i u tom smislu imaju malo parcela na kojima rade u vlasništvu, a hipoteka na te parcele je jedan od bitnih uslova da bi se kredit dobio", objašnjava Nikola Filipović iz udruženja povrtara "Banatska lenija" iz Kikinda.

Prošle godine država je pomogla 667 mladih poljoprivrednika tako što im je dotirala 75 odsto vrednosti njihovog ulaganja. Za početnike pripremaju posebne projekte.

"Razvijamo jedan projekat gde ćemo pokušati da napravimo alat pa će jedan deo troškova obezbeđenja preuzeti država na sebe ili preko partnera iz sveta koji žele da ovo finansiraju. Imamo nekoliko finansijskih institucija sa kojima pregovaramo", ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Uslov da banka odobri kredit je da gazdinstvo bude registrovano bar dve godine i da ostvaruje profit. Početnici to ne mogu da ispune. Zato se sve češće govori o alternativnim finansijskim institucijama, pa i o zakonu kojim bi njihov rad bio regulisan.

 

izvor : http://www.rts.rs

Fondacija "Ana i Vlade Divac", objavila je na svom sajtu konkurs čija je glavna ideja da pruži finansijsku podršku mladim poljoprivrednicima. Konkurs je raspisan u okviru projekta "Podsticanje zapošljavanja mladih" Nemačke razvojne saradnje, koji sprovodi organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, a biće odabrani mladi poljoprivrednici kojima će biti dodeljena bespovratnih sredstva.

Partneri na ovom projektu su joši Opština Ruma, odnosno Srednja poljoprivredna škola "Stevan Petrović – Brile", koja se nalazi u tom gradu, kao i Opština Požega sa svojom Srednjom poljoprivrednom školom "Ljubo Mićić".

Naime, učenici završnih razreda ove dve srednje škole, koji su zainteresovani da se po završetku srednje škole vrate na porodično poljoprivredno gazdinstvo, preuzmu deo poslovanja i razvijaju sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, imaće šansu za početni podsticaj, jer će sa svojom poslovnom idejom moći da konkurišu za bespovratna sredstva u visini do 240.000 dinara.

Osim tog novca, mladi će moći da dobiju i edukaciju o potencijalima za rad u oblasti poljoprivrede, biće organizovane radionice za pisanje biznis planova, i dodatna edukacija o izvorima finansiranja za individualna gazdinstva (lokalni, pokrajinski, nacionalni i EU izvori), kako bi oni i u budućnosti mogli da nastave sa novim idejama i projektima.

Biće podržano deset najboljih ideja mladih poljoprivrednika, a svaki će sredstva od po 2.000 evra moći da iskoriste za nabavku opreme, sredstava za rad, domaćih životinja, sadnica i drugih potrepština za razvoj individualnog porodičnog gazdinstva.

Osim početne finansijskei stručne podrške, cilj projekta i konkursa je i saradnja sa opštinama, odnosno pružanje podrške lokalnom nivou vlasti da razvijaju mere za podršku mladim poljoprivrednicima i da svake godine budžetiraju podsticajne mere u skladu sa razvojnim prioritetima opštine u oblasti poljoprivrede.
 
Rok za prijavu na konkurs je 19. februar 2018. godine, a uslovi za učesnike su da imaju prebivalište u Srbiji, da su članovi registrovanog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, da su odgovorni za pripremu i realizaciju posla na gazdinstvu, da su koordinatoru projekta u svojoj školi podneli adekvatno popunjen i potpisan prijavni formular.

Projekat koji sprovode ove organizacije i srednje škole počeo je u novembru 2017. i trajaće godinu dana. Detaljne informacije o konkursu i dokumentaciju svizainteresovani mogu pronaći na sajtu Fondacije "Ana i Vlade Divac".

 

izvor : http://www.agrosmart.net

Centar organske poljoprivrede Užice organizuje petu zimsku školu za poljoprivrednike „Kako oživeti selo”,

Predavanja se održavaju u poljoprivrednoj školi u Požegi od 01. do 03. februara 2018.

Neke od tema biće agrarna politika, zadrugarstvo, subvencije u poljoprivredi, IPARD fondovi i generalne inovacije u poljoprivredi.


Prvog dana dolazak učesnika, registracija i smeštaj će se održati od 8:00 do 10:00 časova, posle pozdravne reči domaćina dr Nikole Bajića i eminentnih gostiji u 11:00 časova predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govoriće se o Agrarnoj politici. Predsednik ZSS Nikola Mihailović predstaviće Zadruge i zadrugarstvo u Srbiji, a Marija Petronijević iz udruženja Fenomena i Marko Orlović iz Kraljeva, Regionali programi u organskoj poljoprivredi. O srpskom selu danas, govoriće prof. dr Milovan Mitrović, potpredsednik odobra za selo pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Drugi dan počeće u 12:40 kada će prof. dr Jonel Subić, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivredu i dr Vlade Kovačević objasniti Kako konkuristai za sredstva iz IPARD fondova.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs

Za stočare Resave i Svilajnca u petak, 26.januara 2018. godine, je u Svilajncu, svečano puštena u rad savremena klanica, koja će služiti i za dualno obrazovanje učenika ovdašnje Poljoprivredno-veterinarske škole, mesarskog smera.

Klanica je uređena, opremljena i puštena u rad u saradnji Skupštine opštine i preduzetnika Slaviše Nikolića a nije bila u funkciji od 2003. godine.

Površine je 1.000 kvadratnih metara, savremeno opremljena, kapaciteta 20 junadi, 50 ovaca i koza i 100 tovljenika nedeljno.

Otvaranjem klanice stočari Svilajnca imaće siguran plasman stoke, i po povoljnijim cenama, rečeno je na otvaranju

- Ova zgrada je dugo stajala, izgubila dozvolu za rad i opremu i Skupština opštine je donela odluku da se stavi u funkciju. Objekat je renoviran potpuno, kupljena nova oprema, Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za veterinu dali dozvolu za rad - rekao je predsednik opštine Predrag Milanović.

Otvaranje klanice je i jedna od mnogih mera opštine kojima se pomaže stočarstvo u Svilajncu i Resavi. 

- Imali smo problema, kome ljudi da prodaju tele, dali prekupcima ili nakupcima od kojih su često ucenjeni i koji im ostaju dužni. Više toga u Svilajncu neće biti - rekao je Milanović i dodao da će "ova firma sve što preuzme i platiti".

Na Veletržnici Beograd 29. januara 2018. godine zvanično je otvorena nova hala za prodaju voća i povrća. Veletržnica Beograd je upotrebnu dozvolu za novu halu dobila 9. januara ove godine.Veletržnicu Beograd su tim povodom obišli gradonačelnik - Siniša Mali, glavni urbanista - Milutin Folić i sekretar za privredu - Milinko Veličković.

– Nova hala za voće i povrće prostire se na 10.400 metara kvadratnih, njena dužina je 253, a visina 13 metara. Izgradnja je koštala više od 730 miliona dinara, a objekat sadrži 40 poslovno-prodajnih jedinica, od kojih svaka ima bruto površinu od 200 metara kavdratnih. Svaka jedinica ima svoju rampu za utovar i istovar robe, sanitarni čvor, prostor za skladištenje robe, kao i izložbeni prostor i kancelariju. Veletržnica ima svojih sedam bunara, od kojih se pet koristi za rad toplotnih pumpi u hali. Pored hale, urađen je novi parking sa sto mesta za teretna i 260 za putnička vozila. Ministarstvo poljoprivrede već je uselilo u novi objekat Fitosanitarnu inspekciju – rekao je Vesić.
On je dodao i da je "nova hala izgrađena po najsavremenijim standardima", istakavši da je to početak izgradnje moderne Veletržnice koja je potrebna velegradu kakav je Beograd. 

– Kako bismo završili ovaj posao, potrebno je izgraditi još dve moderne hale, što će se dogoditi pošto ova Veletržnica dobije status "nacionalne Veletržnice" – izjavio je Vesić i pozvao velike poljoprivredne proizvođače i izvoznike da koriste novu modernu halu, prenosi Beoinfo. 

"Najsavremeniji" istraživački projekat u poljoprivredi u Edinburgu podržao je osnivač Majkrosofta Bil Gejts.
Gospodin Gejts se pridružio Sekretaru međunarodnog razvoja Peni Mordaunt na događaju na Univerzitetu u Edinburgu.


Fondacija Bil i Melinda Gejts obezbeđuje finansiranje od 40 miliona dolara za istraživanje poboljšanja zdravlja stoke.
Gejts je rekao za BiBiSi da se u Škotskoj odvija "puno dobrog rada".


Finansiranje fondacije GALVmed (Globalna alijansa za veterinarske lekove za životinje) za edinburšku humanitarnu pomoć ima za cilj da pomogne da se vakcinama, lekovima i dijagnostici pristupe milionima najsiromašnijih poljoprivrednih proizvođača.

Bil Gejtsu Edinburgu


Gospodin Gejts je otputovao u glavni grad Škotske nakon što je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Cilj istraživanja je poboljšanje zdravlja stoke u afričkim zemljama.


Rekao je za BiBiSi Glen Kampel razlog zbog kog je odlučio da investira u posao koji se odvija u Edinburgu.
"Ovde postoji razumevanje na svetskom nivou, kako za oboljenja životinja tako i kako ga možemo tretirati, i kako unapređujemo genetiku, na primer istu vrstu mleka ili jaja koji imamo u Velikoj Britaniji"
"Kada bismo to postigli i u Africi, bilo bi revolucionarno. Kokoške u Africi obično leže nekoliko jaja, ali ako im date prave uslove za razmnožavanje, možete dobiti od 10 do 12. Takođe, u mleku, razlika je još veća. Količina gotovine koju domaćinstvo može zaraditi, količina dodatnih proteina za poboljšanje svoje dete - ovo je veoma važno za siromašne porodice u Africi."

Upitan o važnosti međunarodne pomoći i kako se to slaže sa politikom "Prve američke politike" predsednika Trampa, g. Gejts je rekao: "Nijedna zemlja nije ostrvo.''


"U smislu da bolesti životinja, ljudska bolest, problemi uzrokovani nestabilnošću, ekonomskom štetom ili izbeglicama - to je jedan svet i svi moramo razmišljati kako koristimo najbolju nauku, kako koristimo tu činjenicu da kao ljudi stvarno brinemo o pomoći drugim ljudima, kako dovodimo privatni sektor u to. "


Dodao je: "SAD su i dalje najveći donator pomoći na svetu i ja sam sasvim siguran da će se nastaviti jer odluka nije samo predsednik, nego je i Kongres SAD-a koji je vrlo posvećen ključnim programima".


Na pitanje o mogućem uticaju Bregzita na naučno istraživanje u Britaniji, g. Gejts je rekao: "Britanska istraživanja su neverovatna. Naša fondacija finansira najbolje naučnike u svetu i imamo preko milijardu dolara koliko smo uložili u Veliku Britaniju, jer tamo je najveća ekspertiza.''


"Ne možemo predvideti kako će saradnja sa ostatkom Evrope funkcionisati. Nadamo se da će i dalje biti jaka, ali siguran sam da će nauka u Velikoj Britaniji ostati na čelu."


Sekretar za međunarodni razvoj Ujedinjenog Kraljevstva, Morda Mordaunt, rekla je: "Ovo transformisano UK istraživanje ne samo da će zaustaviti bolesti koje uništavaju života afričkih farmera, već će pomoći i kontroli stoke na britanskim farmama."


Univerzitetski profesor na univerzitetu u Edinburgu, gospodin Timothi O'Šea, rekao je: "Pored istraživanja svetske klase, naša Globalna akademija za poljoprivredu i sigurnost hrane će budućim liderima opremiti znanja i stručnost za rešavanje ovog izazova i zaštititi budućnost svetskih prehrambenih proizvoda za generacije koje dolaze. "

Dok je u Edinburgu, ministar Velike Britanije objavio je i planove za razvoj Centra za genetiku i zdravlje stoke u tropskoj oblasti, koja se nalazi u Edinburgu i Nairobiju.

 

Internetom kruži objava da se u određenim slatkišima, čak i u hrani za decu nalazi genetski modifikovana hrana. Naš zakon to ne dozvoljava, ali takve vesti uvek uznemire građane.Prema važećem zakonu, Srbija niti proizvodi, niti uvozi GMO. Kontrola nije uvek savršena, pa postoji mogućnost da se u nekim namirnicama koje se nalaze na tržištu nalazi i GMO. 

GMO je skraćenica za genetski modifikovane organizme, koji se dobijaju prenosom genetskog materijala iz jedne vrste u drugu kako bi se dobile osobine koje su iz nekog razloga poželjne onome ko je osmislio novi organizam. 

"To nije otrov u klasičnom smislu te reči, ali postoji vrlo veliki broj istraživanja, profesora Seralinija pre svega, koji jasno ukazuju na moguće štetne posledice GMO", kaže Branko Čičić, pripadnik pokreta "Za Srbiju bez GMO".  "Ima toliko indikacija koje pokazuju da je GMO štetan da se nikako ne treba puštati u promet pre nego što se ne dokaže njegova zdravstvena bezbednost", dodaje Čičić. 

Pozadina GMO je više politička i ekonomska nego što je to ideja o dobročinstvu. Reč je o želji da se ovlada proizvodnjom i celokupnim tržištem hrane. 

"Mi u Srbiji ne proizvodimo ništa što ima veze sa GMO. To je zakon definisao, i proizvoditi nikad nećemo", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.  Iako je zakon za sada striktan, zahtevi u okviru pregovora sa EU iziskuju prilagođavanje, ali pitanje je kada, kako i kojim tempom će se to dešavati.

Izvor: 

https://www.b92.net 

Marijana Ivković Ivandekić iz subotice je jedna od skoro 700 poljoprivrednih proizvđača koji su dobili podsticajna sredstva Ministarstva poljoprivre, šumarstva i vodoprivrede. U razgoru za Agrobiznis magazin ona je rekla da se bavi proizvodnjom ratarskih kultura, a najviše uljane repice. Sredstva za koja je aplicirala već su isplaćena, a ona je kupila rendžer valjak. Uljanu repicu dalje prodaje kada joj odgovara cena na tržištu. Ovom kulturom ima zasejano 10 hektara.Inače Marijana je diplomirani inženjer poljoprivrede i ima 31 godinu. Prema njenim rečima, planira da i tokom 2018. godine takođe učestvuje na konkurusu.

Kako će država pomagati mlade poljoprivrednike objasnio je resorni ministar Branislav Nedimović u intervjuu za Agrobiznis magazin. Deo pročitajte ovde: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3538-podsticaji-za-mlade-poljoprivrednike-u-2018-godini  

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31