Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo imaće ove godine na raspolaganju 7,8 milijardi dinara, što jem gledajući lanjsku godinu, 18,3 odsto više.Novac je obezbeđen iz budžeta AP Vojvodine radi razvoja poljoprivrede kao grane važne u ekonomskom razvoju zemlje.

– Agroekonomski razvoj ostvarivaće se putem Programa za zaštitu, uređenje, korišćenje i upravljanje poljoprivrednim zemljištem, za koji je u ovoj – 2020. godini – obezbeđeno 2.247.576.714,73 dinara, zatim kroz Program za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju, gde će biti izdvojeno 688.000.000 dinara, budžetski fondovi – za vode imaće 4.434.751.145,25 dinara, za šume 200.492.269,49 i Budžetski fond za razvoj lovstva u Vojvodini dobiće 48.725.793,20 dinara bespovratno – kaže na početku razgovora za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević.

Za šta će opredeljeni novac biti iskorišćen?

– U okviru agrarnog budžata, kroz konkursne linije Programa za zemljište i Programa za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju za 2020. godinu opredeljen je iznos od 1.171.000.000 dinara. Najviše para poljoprivrednici će da dobiju za agrarne mere, koje omogućavaju ostvarivanje većih prihoda gazdinstava u intenzivnim granama poljoprivrede, kao što su voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo, vinogradarstvo, kao i na konkursima za investiciona ulaganja da bi se povećala produktivnost i obezbedila profitabilnost u poljoprivrednoj delatnosti. Tako je za kupovinu opreme i sistema za navodnjavanje opredenjen iznos od 340 miliona dinara, za nabavku opreme za plastenike 80 miliona, opreme za stočarstvo do 80 miliona, za protivgradne mreže 120 miliona, za investicije u opremu za proizvodnju vina i rakije 70 miliona, za pčelarstvo 25 miliona, za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava 130 miliona, značajna bespovratna suma biće izdvojena za podršku mladim poljoprivrednicima za tzv. atart-ap program, za koji smo agrarnim budžetom za 2020. godinu opredelili do 270 miliona dinara.Navedite upečatljive investicione projekte poljoprivrednih gazdinstva koje je finansirala Pokrajina, a na koje ste posebno ponosni?

– Raduje nas podatak da raste interesovanje za pčelarsku proizvodnju i da je ukupna vrednost investicija u tu granu agrara više od 53 miliona dinara. Tendencija razvoja vinogradarstva i vinarstva u Vojvodini je sve prisutnija, i u sektoru podsticajne podrške vinskom sektoru beležimo takođe značajnija ulaganja i investicije. U 2017. godini prvi put je raspisan konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima, za koji je bilo opredeljeno 100 miliona dinara, s maksimalnim iznosom po prijavi od 1.200.000 dinara, pri čemu se 75 odsto novca davalo avansno, a 25 odsto po realizaciji investicije.

Da li su naši poljoprivrednici zainteresovani za podsticaje, iz kojih delova Pokrajine dolazi najviše zahteva a iz kojih sredina se ne javljaju?

– Primetna je neujednačenost i heterogenost u korišćenju bespovratnog novca po regionima Bačke, Banata i Srema. Imamo primera gde smo izuzetno zadovoljni odzivom i ukupnom vrednošću investicija u Bačkoj: u opštini Odžaci u 2019. godini bila su potpisana 102 ugovora, zatim u gradu Subotici, gde imamo potpisano 90, s opštinom Ruma potpisana su 182 ugovora. S druge strane, u regionu Banata imamo manji broj aplikacija, na primer u opštini Plandište potpisano je svega sedam ugovora, a na području opštine Kovin 17.

Kako viditedalji razvoj poljopirvrede?

– Poljoprivreda mora biti zasnovana na znanju, inovacijama i digitalizaciji, kao ključnim faktorima konkuretnosti domaćeg agrara i ostvarivanja značajnijih deviznih priliva izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Još uvek, po strukturnim analizama stanja poljoprivrednih gazdinstava, imamo nepovoljnu starosnu i posedovnu strukturu, u delu poljomehanizacije traktore koji su 86 odsto stariji od 20 godina, izostanak primene novih tehnologija u proizvodnji i prinose koji su kod pojedinih biljnih vrsta daleko ispod evropskog proseka. Agropotencijali su veliki i moraju se nastaviti investiciona ulaganja u agrar, uz podršku kroz Nacionalne mere i uz korišćenje novca iz IPARD 2 programa ugovora, ukupne vrednosti investicija 109.017.456,33 dinara.Na konkursima će biti posebno podržani mladi od 18 do 40 godina, čije se investicije odnose na fizičku imovinu gazdinstava, podizanje preradnih kapaciteta radi dobijanja proizvoda s većom dodatom vrednošću i za opremanje mini-pivara. Povraćaj na te investicije iznosiće do 90 odsto, a maksimalan iznos po prijavi je 1.500.000 dinara. Po ostalim konkursnim linijama mladi poljoprivrednici, žene – nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, kao i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi, moći će da računaju na povraćaj novca i do 80 odsto, dok će za ostale kategorije korisnika taj iznos biti do 60 odsto. Takođe, kada je reč o maksimalnim iznosima bespovratnog novca po prijavi, oni će biti veći za posebne kategorije: mlade, žene – nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednike koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dr-vuk-radojevic-pokrajinski-sekretar-za-poloprivredu-paorska-kasa-puna-kao

Na jednoj od centralnih mesta u gradu na kružnom toku može se videti spomenik u obliku šampinjona znak da ste došli u mesto gde se oni najviše gaje u celoj Turskoj. Toliko ih ima da se ovde nalazi 50% proizvodnje Republike Turske koja podećamo ima skoro 80 miliona stanovnika. Iz regiona Antalija gde pripada i Opština Korkuteli izveze se 25% voća i povrća Turske.

SMS Ersanlar u 1500 kvadratnih metara gaji gljive  i ostavruje proizvodnju na godišnjem nivou od 1250 tona. Ovim poslom se bave od 1988. godine i smešteni u Korkuteli, nazvanoj gljivarskom dolinom Turske sa 16000 stanovnika. Vlasnik kompanije Ersanlar Agriculture je Mehmet Ali Ersan. On je za Agrbiznis magazin objasnio da njegova kompanija prodaje sveže i konzervirane proizvode od šampinjona na tržištima u nacionalnom nivou i da su to uglavnom veliki lanci restorana i picerija. “Proizvođači iz Korkuteli-ja pokrivaju više od 50% tržišta Turske sa godišnjom proizvodnjom gljiva od 28000 hiljada tona. Danas preko hiljadu ljudi radi u proizvodnji gljiva, a posredno oko 5000 ljudi zarađuje za život od ovog posla. Najveće smo i pionirsko preduzeće u našoj industriji sa sopstvenim pogonima za kompost. Svi naši proizvodi podvrgnuti su proveri računara uz pomoć napredne tehnologije. Svakodnevno prenosimo svoje iskustvo i svoje proizvode putem marketinške mreže na nacionalnom i međunarodnom nivou i ne pravimo kompromise kada je u pitanju stopostotna higijena, kvalitet i zadovoljstvo kupaca.

 

Turski proizvođači opreme za plastenike sada izvoze 75% proizvodnje

 

Spominjući da se 75 posto proizvodnje sada izvozi, predsednik udruženja proizvođača opreme i semena za plasteničku proizvodnju SERKONDER Halil Kozan kaže „Mi gradimo plastenike po sistemu „ ključ u ruke “u nekoliko zemalja smo pisutni i tamo šaljemo sav poreban materijal. Dok su domaći projekti ranije bili dominantni, sada u inostranstvu imamo ozbiljne projekte. U stvari, sada izvozimo 75 odsto proizvodnje. Mi gradimo „staklene bašte“u nekoliko zemalja, od Italije preko Grčke, dalje u Azerbejdžanu pa sve do Indije. “

Navodeći da pored izgradnje plastenika u mnogim zemljama širom sveta šalju i materijale koji poseduju evropsku tehnologiju, Kozan dodaje da njihovi članovi imaju godišnji kapacitet proizvodnje plastenik na površini od 5000 hektara. Ukazujući da oni kao SERKONDER pružaju obuke za poboljšanje kvaliteta objašnjava Kozan:„Imamo važnu prednost sa geopolitičkom lokacijom uprkos našim konkurentima kao što su Holandija, Španija, Kina i Koreja. Još jedna prednost su naše cene. “Zato što u našoj zemlji možemo nabaviti nekoliko sirovina.

Pre svega, želeo bih reći da smo na važnoj poziciji u pogledu geotermalnog grejanja. Možemo da proizvedemo 60 kilograma proizvoda po metro kvadratnom iz plastenika u geotermalnim regionima. Takođe koristimo otpadnu energiju za grejanje.”

 

 

 

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta! Kada je reč o izvozu 1,5 milijardi evra je vrednost izvoza u Nemačku a tek onda sa značajno manjim iznosima u SAD, Ruska Federacija i Francuska.

Domaćini su nam pokazali i plastenik koji je urađen kompletno od domaće opreme. Danas se u njemu proizvodi paradajz ali bez zemljišta. Biljka raste u supstratu koji se pravi od kokosove ljuske.

Turska ima i jak sektor proizvodnje semena povrća. U Antaliji se nalazi centar za proizvodnju semena ali i sama povrtarska proizvodnja. Već iz aviona se mogu ugledati velike površine pod plastenicima, ali ono što je zanimlivo i na teritoriji grada Antalija, na samo 10 minuta od mora već možete videti plastenike koji se nalaze između zgrada. Prolaskom kroz naseljena mesta u Antaliji možete videti da je u Turskoj očigledan procvat ekonomije i da se gradi. O tome svedoči veliki broj novih zgrada i onih koje su izgradnji. Istini za volju još treba poraditi na raščišćavanju i uređenju tih delova grada ali verovatno će vremenom i na to doći red.

 

 

Engin Er, direktor izložbe kompanije Grovtech je u razgovoru sa stranim novinarima objasnio da je Grovtech izvozno orijentisan sajam, a ove godine su dočekli više od 90000 posetilaca iz preko 130 zemalja i više od 850 brendova izlagača iz preko 30 zemalja.

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je da će u januaru biti olakšan pristup poljoprivrednika finansiranju jer će početi primena garancijske šeme koju je država ugovorila sa Američkom organizacijom za međunarodni razvoj (USAID) u iznosu od 55 miliona dolara.

Nedimović je najavio i da će u januaru biti aktiviran i ugovor države sa Svetskom bankom za poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede, koji bi trebalo da olakša pristup sredstvima iz Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Ministar je podsetio da je ovo tek druga godina kada Srbija dobija sredstva IPARD-a. Za sada je najviše interesovanja za pomoć EU pri kupovini traktora i druge mehanizacije.

- Najviše problema je bilo kada neko hoće da izgradi prerađivački kapacitet, jer ne može da obezbedi kolateral, odnosno hipoteku ili garanciju, da bi dobio kredit da bi kasnije mogao da dobije povraćaj sredstava iz IPARD-a - naveo je on.

Nedimović je podsetio da je Srbija dobila odobrenje da se kroz IPARD uvede pomoć i za vinarstvo i živinarstvo.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je podsetio da je Srbiji namenjeno 175 mil EUR IPARD za poljoprivredu, što bi, uz sufinasiranje države, trebalo da omogući investicije od ukupno 400 mil EUR.

Fabrici je kazao da je s Nedimovićem razgovarao kako da se pomogne poljoprivrednicima da lakše dođu do sredstava i najavio nove mere za razvoj sela i seoskog turizma.

Fabrici se nada da će se u pregovorima Srbije o prijemu u EU uskoro otvoriti pregovaračka Poglavlja 11 i 12 koja se odnose na razvoj sela i bezbednost hrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2728790/od-januara-nova-pomoc-poljoprivrednicima-u-saradnji-srbije-sa-sad-i-eu

Potpisivanjem partnerskog ugovora stvoreni su svi uslovi za implementaciju projekta ,,Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi kao model smanjenja siromaštva”. Potpisnici partnerskog ugovora su – Grad Novi Pazar, Udruženje građana Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC), Regionalna razvojna agencija Sandžaka (SEDA), Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Novog Pazara (PSSS) i Muslimansko humanitarno društvo „Merhamet – Sandžak“.

Projekat „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi kao model smanjenja siromaštva“ usmeren je na unapređenje socio-ekonomskog statusa malih poljoprivrednih gazdinstava, koji se pretežno bave proizvodnjom maline, ali i drugog voća i povrća, kao i žena iz ruralnih područja kroz edukaciju o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, preradi voća i povrća i preduzetništvu, kao i korišćenje skladišnih i prerađivačkih kapaciteta hladnjače koja će biti izgrađena zahvaljujući projektu i vođena po principima socijalnog preduzetništva. Glavni cilj projekta je smanjenje siromaštva kroz socio-ekonomsko osnaživanje malih poljoprivrednih gazdinstava i žena iz ruralnih područja.

Planirano je da se, zahvaljujući projektu vrednom oko 400 hiljada eura, za period od dve godine osnaži najmanje 100 malih poljoprivrednih gazdinstava i najmanje 20 žena iz ruralnih područja sa teritorije Grada Novog Pazara. Osnaživanje podrazumeva i sticanje znanja i veština za: proizvodnju malina i drugog voća i povrća, prikupljanje šumskih plodova i samoniklog lekovitog i začinskog bilja, skladištenje, preradu i plasman finalnih proizvoda kroz korišćenje usluga novoformiranog socijalnog preduzeća.

Projekat „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi kao model smanjenja siromaštva“ finansiran je od strane Austrijske razvojne agencije (ADA) sredstvima Austrijske razvojne saradnje, a implementira ga ASB Austrija u partnerstvu sa Inicijativom za razvoj i saradnju, Gradom Novim Pazarom, Regionalnom razvojnom agencijom Sandžaka, Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom Novog Pazara i Muslimanskim humanitarnim društvom „Merhamet-Sandžak.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/12/19/potpisani-ugovori-u-okviru-projekta-socijalno-preduzetnistvo-u-poljoprivredi-kao-model-smanjenja-siromastva/67219

Sto šezdeset poljoprivrednika vučjanskog kraja danas je preuzelo ugovore za dodelu subvencija ukupne vrednosti 3,6 miliona dinara koje će im već sutra biti uplaćene na tekuće račune.

Danas je u Domu kulture u Vučju nastavljena podela subvencija poljoprivrednim proizvođačima započeta juče u Grdelici.

„Poljoprivreda predstavlja izuzetno značajan ekonomski potencijal za naš grad i zato se iz godine u godinu trudimo da podržimo poljoprivredne proizvođače i njihov rad. Svesni smo činjenice da je poljoprivredna proizvodnja ozbiljan privredni sektor i zato nastojimo da za oblast poljoprivrede opredelimo sve više sredstava. U tekućoj godini agrarni budžet je iznosio 90 miliona dinara, dok je za 2020. predviđen iznos od preko 110 miliona. Subvencionisanje, koje je povod našeg današnjeg okupljanja, se nalazi na vrhu naših prioriteta i zato smo za tu namenu opredelili 30 miliona dinara u tekućoj godini. 787 nosilaca poljoprivrednih gazdinstava će dobiti subvencije“, poručio je gradonačelnik Leskovca Goranb Cvetanović prilikom dodele ugovora poljoprivrednicima u Vučju.Podela subvencije će biti nastavljena sutra u Manojlovcu.

Izvor:https://jugmedia.rs/podsticajna-sredstva-za-160-poljoprivrednika-iz-poreckog-kraja/

Manifestacija „Senćanski dani poljoprivrede” održava se ovog vikenda u sportskoj hali u Narodnoj bašti, gde će se predstaviti zanatski, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi.Od 10 sati na okupu će biti učesnici 19. međunarodnog „Nikoljdanskog festivala rakije”, za koji je pristigao rekordan broj od 692 uzorka domaće prirodne rakije i destilata iz pecara individualnih proizvođača i registrovanih destilerija. Najboljima će biti uručena priznanja, a posetioci će moći da degustiraju dobru kapljicu.

Glavni organizator „Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ kaže da je uzorke rakije dostavilo 212 proizvođača, ovdašnjih, ali iz Mađarske, Rumunije, Ukrajine i Slovenije. Žiri je već ocenio uzorke a rezultati se čuvaju da budu saopšteni u subotu.

- Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije, a najviše je bilo uzoraka kajsijevače - 111 i šljivovice 106, ali značajnije su bile zastupljene viljamovke, dunjevače, višnjevače, lozovače, ali je bilo i dudovače, pa rakije od crene ribizle, malina, jagoda, paradajza, krastavaca, cvekle i drugih. Veći broj uzoraka dobio je maksimalnih 20 bodova, a najbolji utisak ostavila je jedna viljamovka, šampionska rakija festivala - saopštio je Mikloš Nađ.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/dani-poloprivrede-i-festival-rakije-u-senti-13-12-2019

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je danas opštinu Kovačica tačnije gazdinstva u Padini i Debeljači i zemljoradničku zadrugu „Plugarul“ u Uzdinu. On je razgovarao sa poljoprivrednicima o merama agrarne politike i ponovio da će vakcinacija na svinjsku kugu biti ukinuta.
"Od ponedeljka više nema vakcinacije na klasičnu svinjsku kugu. Krećemo jednim putem gde više nema nazad, otvaramo evropsko tržište, ulazimo u monitoring od strane Evropske komisije i mislim da smo zatvorili ovu stranicu jednom za svagda. Naravno, obezbeđena su sredstva za slučaj vanrednih okolnosti. Ima još jedna dobra stvar, mi ćemo verovatno u toku sledeće nedelje odjaviti afričku kugu svinja i objavićemo da Srbija više nije ugrožena od te bolesti", rekao je ministar Nedimović.

Ministar je sa poljoprivrednicima iz Opštine Kovačica razgovarao o aktuelnim problemima i pogodnostima koje mogu ostvariti. Kovačica je poljoprivredna opština, i to je glavna privredna grana. Oni su i jedni od najvećih korisnika državnih subvencija.

"Iz opštine Kovačica 2900 zahteva je predato za državne subvencije u toku 2019. godine i oko 3 miliona evra će biti isplaćeno poljoprivrednicima iz opštine Kovačica. Mislim da je to velika cifra", saopštio je Nedimović.

Poljoprivrednicima su najveći problem cene poljoprivrednih proizvoda.

"Male su cene poljoprivrednih proizvoda, visoke cene repromaterijala, semena, nafte i to nas najviše muči. Što se tiče subvencija za mehanizaciju sa tim smo zadovoljni. Ministar nam je obećao da će se od iduće godine znati kad krenemo sa setvom koje će biti cene poljoprivrednih proizvoda pa se nadamo da će to biti bolje", rekao je Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

"Saznali smo dosta toga, izneli smo problem koji imamo, imamo obećanje da će se raditi na tome pa ćemo videti šta će biti", izjavio je Jan Pavel poljoprivrednik iz Padine.

Ministar je istakao da je u narednom periodu važno regulisati status poljoprivrednih proizvođača kao i rešiti problem dugovanja za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-sa-poljoprivrednicima-u-kovacici-o-aktuelnim-problemima-i-pogodnostima_1075912.html

Pitali smo Nebojšu Žunića člana Opštinskog veća koji je zadužen za praćenje i realizaciju svih aktivnsti koje se odnose na stanju u poljoprivredi .

-Rad sa poljoprivrednim proizvođačima nije ni malo lak, prepreka na tom putu ima mnogo, poljoprivrednici su celodnevno angažovani na svojim gazdinstvima i „rasuti“ po celoj opštini, tako da nije lako informisati ih o svim mogućnostima koje im nude opština i država. A i kada se u tome uspe neophodna im je svaka podrška nadležne službe da bi konkurisali za sredstva.

-Za razliku od mnogih oblasti koje se finansiraju budžetskim novcem i u kojima tokom godine nisu u komplet realizovani projekti niti utrošena izdvojena sredstva , poljoprivreda je jedna od uspešnijih. Ali ni ovde nisu sva planirana sredstva potpuno utrošena što ne znači da u ovoj oblasti nije realizovana većina „zadataka“. Strategija je bila da se što više prijepoljskih stočara osposobi za državne subvencije za nabavku umatičenih grla. Umatičenih grla ovaca trenutno ima preko 1500 pre tri godine je imalo 250 što je bilo veoma malo, ali mi planiramo da nastavimo i dostignemo još mnogo veće brojke.

– Ove godine opština je za poljoprivredu izdvojila 27 miliona dinara, a impresivni su podaci o broju poljoprivrednika koji su dobili sredstva po osnovu subvencija za uzgajanje rasnih grla krava i ovaca, umatičavanje istih, veštačku oplodnju, nabavku mehanizacije .Tokom godine, opština je izdvojila ukupno 11 miliona dinara za subvencionisanje stočara u nabavci rasnih grla krupne stoke tako da je ukupno nabavljeno 60 junica i 106 jagnjadi.Svi stočari koji su se odazvali ovom javnom pozivu dobili subvencije tako da im je iz budžeta vraćeno 80 odsto sredstava koja su uložili u popravljanje rasnog sastava stoke. To Prijepolje svrstava u red opština koje su najviše uložile u ovaj vid pomoći poljoprivrednicima ne samo u okruženju već i šire.

– Poljoprivrednicima koji su nabavili mašine, mehanizaciju i poljoprivrednu opremu pomogli smo subvencijom u ukupnom iznosu od 2 miliona dinara. Podneta su 62 zahteva i svi su pozitivno rešeni. Ukupno je 18 stočara nabavilo opremu za mužu, 13 pčelara je iskoristilo priliku da obezbedi opremu za svoj rad, 18 voćara i povrtara kupilo je opremu za zaštitu bilja , a njih 13 sisteme za navodnjavanje. U ovom delu smo subvencionisali 65 odsto njihovih ulaganja.

– Naša strategija je upravo bila da se što više stočara osposobi za državne subvencije i to direktnom nabavkom umatičenih jagnjadi i umatičavanjem preko Rb broja, što znači da je to potomstvo umatičenih ovaca koje je „sazrelo“ za novu subvenciju. Plodovi naše strategije su konačno vidljivi i na to smo ponosni jer će sto umatičenih ovaca vremenom, kao u pesmi, dati trista jaganjaca, koji stižu na subvenciju. Mislim da su proizvođači konačno shvatili tu blagodet jer je sve više onih koji se ozbiljno bave stočarstvom.

– Opštinska Služba za poljoprivredu osluškuje potrebe i aktivno se uključuje u život svih onih proizvođača koji žele da žive od svog rada i plodova koje ubiraju na svom poljoprivrednom gazdinstvu govori i sledeći podatak. Naime, od naredne godine proizvođače „čeka“ još jedan vid pomoći. Tokom realizacije projekta Poralist saznali smo da nije malo onih, uglavnom žena, koji na svom gazdinstvu žele da da se bave i aktivnostima koje se odnose na preradu voća i povrća. Zato ćemo u okviru subvencija za nabavku mehanizacije otvoriti novu stavku , a to je nabavka mašina i opreme za preradu voća i povrća, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Želimo da podstaknemo vlasnike gazdinstava da na svom imanju prave sokove, džemove, ajvare, plantažno gaje lekovito, začinsko i ostalo bilje. U razgovorima sa njima saznali smo da su im potrebni aparati za sterilizaciju, duplikatori, kalibratori za sortiranje voća i povrća, sušare, vakumirke za recimo pakovanje kiselog kupusa i slično. Reč je o skupoj opremi koju je teško nabaviti bez neke vrste subvencije. Zato želimo da im pomognemo i podstaknemo ih na ovaj vid delatnosti, da konačno i žene koje se ceo život bave tim poslovima mogu nešto da prihoduju proizvodeći zdravu hranu. Uslovi za subvencije biće isti kao i za nabavku mehanizacije i tu nećemo praviti razlike između njih i ostalih proizvođača.

– Oko 2,5 miliona dinara izdvojili smo i realizovali ove godine na ime regresa za veštačko osemenjavanje koje je iskoristilo oko 500 do 600 stočara, a izdvojili smo i 1,5 miliona dinara za nagrade stočarima za nabolja grla krupne stoke, organizovanje sajma poljoprivrede, ućešće na sajmovima van Prijepolja gde oni mogu da vide kako se radi u državi, gde razmenjuju iskustva i stiču nova saznanja.

– Izložbe stoke i sajmovi poljoprivrede su za nas veoma dragoceni, osim što nam služe da ostvarimo uvid u stvarno stanje na terenu to je izvrsna prilika da u neposrednom kontaktu proizvođače upoznamo sa merama koje lokalne vlasti i ministarstvo preduzimaju na unapređenju poljoprivrede. Tako se stiče i međusobno poverenje. U tom smislu treba uputiti sve pohvale na rad zaposlenih u Službi za poljoprivredu, Ifetu Hamziću i Sneži Divac, koji godišnje sa poljoprivrednicima razmene na hiljade konsultacija, uputstava i saveta. Potrudićemo se da za poljoprivredu bude više sredstava u idućoj godini kako bismo mogli da „povučemo“ još više novca iz resornog ministarstva za dobrobit domaćih poljoprivrednika“, zaključio je Nebojša Žunić, član opštinskog veća.

Izvor:https://sandzakpress.net/poljoprivreda-u-usponu-a-rad-sa-poljoprivrednim-proizvodjacima-nije-ni-malo-lak

Poljoprivrednici od sada mogu od tri banke u Srbiji da dobiju manje opterećujuće pozajmice za razvoj, nabavku novih inovativnih tehnologija, otvaranje novih radnih mesta, rečeno je na današnjoj konferenciji na kojoj je učestvovao i ministar Branislav Nedimović.
Zahvaljujući garancijama Ministarstva poljoprivrede i USAID-a od 2,5 miliona dolara, tri banke - Adiko, Inteza i Prokredit, raspolagaće sa 90 miliona za kreditne garancije, a čiji je cilj podrška razvoju poslovanja i pokretanju novih investicija u sektor poljoprivrede, s fokusom na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu hrane, rekao je Nedimović, koji je ocenio da kamata odavno više nije problem za podizanje kredita, već da je to nedostatak garancija.Pojoprivedni proizvođači često zbog nedostatka sredstva propustaju pirliku da se šire i jačaju i tako postanu motor ekonomskog razvoja, nedostaju im grancije i zato će od sada zahvaljući olakšicama moći da obezbede samo 40 odsto garancija (kolaterala), dok će ostalih 60 odsto garancija na kredit biti plasirano kroz projekat koji realizuju te tri banke, objašnjeno je na skupu.

Projekat podrazumeva i tehničku pomoć onima kojima je finanisiranje potrebno za razvoj, nabavklu inovativne tehnologije i opreme, start apove, proizovdnju u ruralnim sredinama, žensko poljoprivredno preduzetnišvo, čime će se, između ostalog, povećavati i ekonomski rast zemlje.

Nedimović je naveo da je tih 90 miliona, namenjih podeli rizika, znatna cifra, jer se za taj novac može kupiti i 5.000 traktora ili obnoviti više fabrika poput "Budimke", a za šta je, kako je dodao, potrebno pet miliona evra.

Predstavnici banaka navode da će od sada moći lakše da kreditiraju nabavku nove, neispitane opreme, da budu fleksibilniji u određivanju perioda otplate, jer će tih 90 miliona biti granacija za kreditiranje poljoprivrednika.

Direktor USAID-a Majk de la Rosa rekao je da se pokazalo da je pristup finansiranju ključna komponenta za razvoj agrobiznisa i upozorio na to da poljoprivrednici često nemaju sredstva za izlazak na nova tržista, uvođenje novih tehnologija i proizvoda.

USAID veruje u potencijal agrobiznisa u Srbiji i poziva poljoprivednike da iskoriste nove pogodnosti, rekao je De la Rosa i dodao da je USAID pomagao malim i srednjim preduzećima da uvećaju zaradu, dosegnu međunarodne strandarde, smanje gubitke posle berbe, povežu se s tržištima.

Predstavik Prokredit Banke Ivan Smiljković rekao je da ta banka podržava razvoj poljoprivrede skoro dve deceije i da je u tu svrhu izdvojeno više od jedne milijarde. Prema njegovim rečima, novi projekt će obezbediti finansijsku pomoć za nove i moderne poljoprivredne prozivode.

Vojislav Lazaravić iz Adiko banke rekao je da je poljoprivreda veliki kontributor u BDP-u i da banka 25 do 30 odsto sredstava upravo investira u tu oblast. Projekat će bankama dati podstrek da finansiraju poljoprivrednu priozvodnju.

Predstavnik Inteze Darko Popović naveo je da 38 odsto poljoprivrednika koristi kredite, i to uglavnom za finansiranje tekuće proizvodnje. Dodao je da je 20 odsto njih spremno da se obrati bankama za pomoć. Inteza, kako je dodao radi sa 40.000 gazdinstava i planira da u razvoj poljoprivrede uloži oko 30 miliona dolara.

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Biljana Petrović ocenila je da ipak većini poljoporivrednika nisu dostupna sredstva i dodala da je upravo to razlog za pokretanje projekta kojim se portfolio banaka uvećao za 90 miliona.

Nedimović je podsetio da poljoprivrednici i banke više nemaju problem s visinom kamatnih stopa, rokovima, naplatom potraživanja, već sa kolateralom.

Garancijski fond je, kako je podsetio, ugašen jer je sve kako se smatralo bilo ispolitizovano kada se određivalo koji će porojekat proći a što će sada banke raditi,

Dodao je da te tri banke ukljucjene u projekat nisu bilo koje tri banke već one koje su ispunile sve uslove.

"To nije bio pozivni turnir, kao mi zovemo Đokovića, Nadala ... već onoga ko ima krila - on igra", rekao je ministar.

On je najavio da će Srbija dobiti, ako sve bude po planu, nezavisno strukovno telo koje će na bazi biznisa odredivati kako država može da pokrije kolaterale.

Na skupu je rečeno da javnog poziva neće biti jer svako ko ima dobar projekat može da se javi. Program je već aktivan u dve banke,Nedimović je najavio da će, ako sve bude dobro u izveštaju inspekcije o situaciji nakon pojave afričke kuge svinja u Srbiji, u narednih desetak dana imati dobre vesti za uzgajivače svinja.

Rekao je i da će problem vakcinacije svinja, koja se vršila kao preventivna mera protiv svinjske kuge biti rešen od ponedeljka, a što će domaćim proizvođačima, u dogledno vreme, otvoriti put za plasman mesa na tržište Evropske unije.

"Doviđenja za navek u Srbiji - što se tiče vakcinacije", rekao je ministar i podsetio da je potpisao dva pravilnika koji stupaju na snagu 15. decembra čime je rešeno ono od čega su njegovi prethodnici bežali 30 godina kao "đavo od krsta".

"Trudili smo se da uradimo sve da što veće tržište bude dostupno proizvođačima svinja", rekao je Nedimović novinarima nakon skupa na kome su predstavljene olakšice za kredite za mala i srednja poljoprivredna preduzeća.

Ministar je naveo da je u Srbiji međunarodna inspekcija i da će ako sve bude kako treba već narednih desetak dana najaviti lepe vesti.

"U kontroli stanja nakon afričke kuge su ljudi iz više zemalja i na bazi toga dobićemo određena prava, mislim pre svega na regionalizaciju - tamo gde se pojavljivala nastaviće se posmatranje, a ostali prostor će biti slobodan", rekao je ministar i podsetio da će ispitivanja biti završena 15. decembra nakon čega ce rezultati ići na validaciju Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja.

Prema njegovim rečima, bez obzira što se ukida vakcinacija svinja klasične kuge, izvoz mesa neće moći da počne pre validacije rezultata na afričku kugu zabeleženu u nekoliko mesta u Srbiji - na granici sa Rumunijom na teritoriji opštine Žitište, u Velikoj Krsni i Kusatku.

Dodao je i da je poslednji slučaj zabeležen u septembru i da je potrebno da prođu dva ciklusa inkubacije da bi sve bilo sigurno da se bolest neće pojaviti.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/za-olaksice-u-kreditiranju-poljoprivrednika-90-miliona-dolara_1075529.html

Proizvodi od bundeve

Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve. Njegova supruga Marija i on su po zanimanju diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak.

Bundevu uzgajamo po organskim principima na dva hektara u Crepaji. Ovim poslom se moja pordica i ja bavimo jako dugo, a na našim njivama dominira muskatna bundeva, koja izgledom podseća na tamburicu, imamo i egzotične vrste kao što su hokaido, patišon, špageti bundeva, ukrasne vrste... Pre pet godina supruga i ja rešili smo da odemo korak dalje i počnemo da prerađujemo bundevu. Tako je nastao brend "Lalino zlato". U ponudi imamo sladak namaz sa i bez šećera, dve varijante turšije od bundeve, imamo čips i kandirano slatko od bundeve - kaže Dejan i dodaje da je zadovoljan interesovanjem potrošača.

- Cilj je da naše proizvode ponudimo inostranstvu. Radimo po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta s kojima imamo odličnu saradnju.

 

Sajam etno hrane i pića

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. novembra održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Beograda pod kupolama hale tri beogradskog sajma okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinstvo, ali i potpuno nove I neobične spojeve ukusa koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih.

 

Detaljnije u Agrobiznis magazinu za decembar (izlazi 15.12.2019.)

Za informacije o pretplati posetite:

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30