Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.

Berači traženi i u Evropskoj uniji

Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.

D. Mlađenović

www.dnevnik.rs 

Presednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da je postignuta saglasnost u razgovoru sa premijerom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem u petak (5. aprila 2019.) o rešavanju problema oko otkupne cene tog voća i da je dijalog pokrenut sa mrtve tačke. Radović je, posle razgovora u Vladi Srbije, rekao za agenciju Beta da su se Brnabić i Nedimović složili da cena koštanja malina bude 139,3 dinara po kilogramu, bez troškova prevoza i marže, a cena kupina od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte i da će to predložiti Vladi Srbije. - Tražili smo da država pomogne da se uredi tržište i da se kontroliše ko i odakle uvozi maline i da se srpska malina obeleži kako se bosanska ne bi uvozila i prodavala sa oznakom srpskog porekla - rekao je Radović. Dodao je da su proizvođači malina i kupina zatražili i da se porez na dodatu vrednost (PDV) od 8% vraća njima, a ne vlasnicima hladnjača koji otkupljuju to voće. Radović je rekao i da je sa premijerkom Brnabić i ministrom Nedimovićem dogovoreno da se do kraja sprovede otpis potraživanja na ime pomoći koju su proizvođači tog voća dobili 2013. godine u repromaterijalu, a zbog koga je deo njih tužen. Dogovoreno je i da se formira, kako je rekao, komisija koja će kontrolisati zašto manji otkupljivači malina i kupina često nude više cene za to voće od vlasnika hladnjača koji ga izvoze. - Brnabić i Nedimović su obećali i da će hitno poslati stručnjake da utvrde zašto se malina suši. Ne znamo da li je to posledica mraza ili neke bolesti - rekao je Radović

Izvor: www.ekapija.com 

Digitalizacija u poljoprivredi je svetski fenomen i ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise u radu, za poboljšanje svoje proizvodnje, rečeno je danas na skupu "International day" koji se održava uoči sutrašnjeg Drugog digitalnog samita Srbije.
Istraživač na Institutu "Biosens" Oskar Marko kaže da je digitalizacija svuda oko nas i da je zahvatila čak i oblast poljoprivrede, koja je, navodi, tradicionalno posmatrana kao jedna zaostala grana.Međutim, dodaje Marko, sateliti, dronovi, uzorci zemljišta, senzori i druge najviše tehnologije angažovane su u službi poljoprivrednika i danas mu pokazuju koje sorte soje da seju, koliko da đubre i da li svuda podjednako, koje pesticide da koriste ili kako da smanje upotrebu pesticida kako bi dobili zdravije proizvode.

"Sve su to neka pitanja na koja dobijamo odgovor visokim tehnologijama i ono što je lepota je što visoke tehnologije koristimo da odgovorimo na jasna pitanja i poljoprivredniku na jasan način predočimo koje opcije ima i kako da najbolje vodi gazdinstvo", rekao je Marko.

Upitan kako srpski poljoprivrednik reaguje na nove tehnologije, da li ih rado prihvata ili su za njega bauk, Marko kaže da je mit o poljoprivrednicima kao nekom ko je izvan tehnoloških dešavanja - potpuno pogrešan.

"Ispostavilo se da imamo jedan veliki proces tranzicije poljoprivrednika. Možemo videti sve više mladih na našim njivama, a statistike govore da svaki žitelj Srbije ima u proseku 1.6 mobilnih telefona, dok 70 odsto njih koristi Fejsbuk. Tako da, ako mogu da koriste tu društvenu mrežu onda mogu i digitalne tehnologije u poljoprivredi", naveo je Marko.

Generalni direktor "Clever farm" Aleksandar Petrović, govoreći o konceptu "pametne farme", kaže da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, naročito u Vojvodini.

To je velika stvar i pametna farma je trend koji je neizbežan, i koji bi Srbija mogla da prati, rekao je.

"To će biti benefit za Srbiju, da se približi Evropi i da može da se pozicionira kao evropski proizvođač i pokaže da poštuje evropske direktive", rekao je Petrović.

On je dodao da Srbija ima veliki broj inženjera koji mogu da rade u toj oblasti i da je to velika šansa za našu zemlju.

Digitalna farma podrazumeva integraciju postojećih tehnologija za farmere kako bi im se olakšao posao, povećao prinos, a i da država sagleda trendove u ovoj oblasti.

Direktor francuske kompanije "Api-Agro" Sebastijan Pikardat je rekao da je digitalizacija u poljoprivredi svetski fenomen i da ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise za poboljšanje svoje proizvodnje.

Pikardat je kazao da ta kompanija nudi platformu sa podacima i agrotehnologijama koje mogu da se koriste za razvoj farmi i svakodnevne aktivnosti farmera.

"Želimo da sarađujemo sa srpskim poljoprivrednicima i da im pomognemo da koriste savremene digitalne tehnologije", poručio je on.

"Api-Agro" pruža podatke o trenutnim vremenskim prilikama, vremenskoj prognozi, satelitske podatke o usevima, zemljištu, vegetaciji, vlažnosti i slično.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalizacija-nije-zaobisla-ni-poljoprivredu_1006294.html

Ovo društvo iz Lazareva osnovano je 2010. godine, kada je brojalo 16 članova, dok danas, kako je rekla predsednica društva Anica Batinić, ima 59 članova.

vucic22
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

Batinić je za Tanjug kazala da društvo koristi podsticajna sredstva države, te da su u tom smislu prošle godine dobili 350.000 dinara budžetskih sredstava. Na nivou udruženja "Cvet Banata" ima 2.700 košnica, a godišnje proizvedu između 20 i 30 tona meda.

Batinić je navela da planiraju da naprave pogon u Lazarevu u kojem će se med pakovati u malim pakovanjima manjim od kilograma, a koji će posle moći da plasiraju na elitna inostrana tržišta. Prema njenim rečima, planira se i da se zaštiti geografsko poreklo suncokretovog meda, posebno banatskog, jer je, kako kaže, glavna proizvodnja upravo te vrste meda. Navela je i da suncokretov med trenutno ima izuzetno nisku cenu, te da bi zaštita geografskog porekla pomogla da cena bude viša i da ljudi koji ga proizvode mogu od toga pristojno da žive, a ne da preživljavaju, kao što je slučaj sada.

Med je naša velika šansa, nastavljamo sa podrškom

Med je naša velika šansa, a od njegove proizvodnje posredno i neposredno može da se zaradi čak 150 miliona evra, izjavio je Aleksandar Vučić i najavio dalju podršku države pčelarima.

vucic221
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

Proizvodnja meda je ogromna korist za našu zemlju i dodaje da je država spremna da sagleda kako još može da pomogne. "Ovde sam da mi vi kažete šta je to što država još treba da uradi da biste vi mogli lakše da poslujete i više da zarađujete i proizvodite u budućnosti", rekao je Vučić. Za izložbu meda koju su danas priredili rekao je da je veličanstvena, te naveo da je danas naučio nešto o medu. Vučić kaže da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović hvalio Savez pčelara kao jednu od najboljih i najuspešnijih organizacija u Srbiji. Nedimović je naveo da se ljudi često odnose prema pčelarstvu kao prema hobiju, a da je zapravo u pčelarstvu neverovatna potencijal.

vucic022
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

"Ubeđen sam da je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kao krovna organizacija ubedljivo najbolja organizacija u oblasti poljoprivredne proizvodnje", rekao je Nedimović.

Najavio je nastavak subvencija za pčelarstvo koje iznose 720 dinara po registrovanoj košnici, ali i pomoć od 50 odsto sredstava za nabavku opreme.

Izvor: www.rtv.rs 

Poljoprivrednici koji žive i obrađuju zemlju u Nišu u maju bi mogli da konkurišu za subvencije Grada, odlučili su članovi Gradskog veća. Ove godine ukupan fond za podsticaje poljoprivrednicima je 60 miliona dinara, što je za 50 % više nego u 2018.

Kako je rekao sekretar Sekretarijata za poljoprivredu Saša Stoiljković, ove godine će biti više novca za kupovinu imovine.Ono što će ovogodišnji konkurs razlikovati od dosadašnjih jeste veći iznos sredstava za investicije u fizičku imovinu, a to je i najtraženija mera. Radi se o nabavci stoke, košnica, plastenika - rekao je Stoiljković.

I subvencije za kredite će biti veće, dodaje, jer je plan da se onima koji prođu na konkursu plate kamata, troškovi banaka i četvrtina glavnice.U slučaju da neko uzme kredit od milion dinara, Grad bi pokrio kamatu, ostale troškove i 250.000 glavnice, tako da bi proizvoaču ostalo 750.000 dinara na period od 3 do 5 godina da vrati što se tiče investicionog kredita - pojasnio je Stoiljković. Dodao je da su se dosad poljoprivrednici teže odlučivali za kredite, jer su subvencije bile povoljnije. Ipak, ove godine će za subvencionisanje kredita izdvojiti čak 10 puta više para - ukupno 5 miliona dinara, dok je 2018. ta cifra bila 500.000.2018. procenat davanja bio je 60 % od ukupne vrednosti nabavljene opreme, dok je još 10 % omogućeno za gazdinstva gde su nosioci žene ili mlađi od 40 godina - dodaje Stoiljković.Poljoprivrednici konkurse za subvencije mogu da očekuju 3. maja, kaže Stoiljković, a uslov je da imaju registrovano gazdinstvo, prebivalište u Nišu, kao i da su parcele u ovom gradu.Razlika u odnosu na ranije biće da će aplikacija na konkursima biti već sa računima a ne sa predračunima, kao što Ministarstvo radi već godinama unazad - dodao je Stoiljković.

Inače, u Nišu ima više od 6.000 registrovanih gazdinstava, a prošle godine se na konkurs javilo njih 508.

Ipak, prošlogodišnji je trajao samo mesec dana, a budžet je bio 35 miliona, i još 5 miliona za organizovanje manifestacija, sajmova i edukacija za poljoprivrednike.

Ove godine će, dodaje sekretar za poljoprivredu, konkurs trajati dok se ne potroši sav novac koji je namenjen za subvencije, što je usvojilo i niško Veće na današnjem zasedanju.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Ove-godine-50-vise-novca-za-subvencije-poljoprivrednicima-u-Nisu.sr.html

Bez razvijanja prehrambene industrije nećemo moći da razvijemo ni poljoprivredu, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da je nad sektorom prehrambene industrije učinjen najveći genocid nakon 2000. godine.Nedimović je kazao da je to deo privrede Srbije koji je najviše devastiran, te da jedino jedan deo mlinsko-pekarske industrije i prerade semena, nije unakažen, kao sve ostalo.

"Ne može nijedna zemlja da se razvija, nijedna privreda ne može da se razvija bez prehrambene industrije i otvorenih tržišta na koje možete da izvozite svoje primarne proizvode ili proizvode prehrambene industrije", rekao je Nedimović u Skupštini Srbije u delu sednice na kojem ministri odgovaraju na poslanička pitanja.

Kako je naveo, mora da se razvije i prerada voća, povrća i žitarica, jer bez toga nema ni razvoja, a u BDP je potrebno veće učešće prehrambene industrije.

"Pored finansijske podrške Vlade Srbije, nama je potrebno otvaranje stranih tržišta i zato smo krenuli sa otvaranjem turskog tržišta, a 14. aprila u Srbiju dolaze inspektori iz agencije ESMA, koji će raditi kontrolu srpskih prerađivačkih kapaciteta u sektoru mesa da otvorimo krajem maja tržište Golskog zaliva", kazao je Nedimović.

Govoreći o budžetu za poljoprivredu ove godine, Nedimović je kazao da on iznosi 54 milijarde dinara, što je u svakom slučaju više od 18, 19 miliona, što je bio slučaj pre desetak godina.

Kaže da je jako važno na ovo podsećati, jer se vrlo često spominje, a i juče je čuo od navodnih stručnjaka da su mnogo manje subvencije nego što su bile pre 10 godina.

"Možda su manje u onom delu u kojem se odnose na hektare, ali nemojtre zaboraviti da je tada jedan od ministara poljoprivrede uveo subvencije od 12.000 i 14.000 dinara i nije isplatio sve subvencije, pa smo dobili 59.000 tužbenih zahteva, koje smo morali da platimo", navodi ministar.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovicbez-prehrambene-industrije-nema-ni-agrara-28-03-2019

Poljoprivrednici iz leskovačkog kraja ne moraju da strepe od prirodnih nepogoda, jer je svaka od 31 protivgradne stanice obezbeđena za početak sa po 4 raketa, a danas im je uručeno ukupno 120 komada, za koje je iz gradskog budžeta izdvojeno 4,6 miliona dinara.

„Imali smo takvu godinu koja je za nama i koja je jedna u kojoj je od 29. aprila do 6. maja ispaljeno na teritoriji grada Leskovca oko 200 komada protivgradnih raketa , a bilo je nabavljeno 80.Naš cilj je svake godine da svim priotivgradnim stanicama u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom obezbedimo taj minimum za početak sezone“, izjavio je šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu u Gradskoj upravi Boban Sokolović na konferenciji za novinare, održanoj na protivgradnoj stanici u ataru sela Priboj.Svaka stanica danas je dobila po 4 raketa, a dopunjavanje će se vršiti u toku sezone, u saradnji sa gradom i RHMZ-om, jer je, kako je kazao Sokolović, optimalan broj za svaku stanicu oko desetak raketa.

„Mi već godinama sprovodimo taj proces, pre svega u delu nabavke protivgradnih raketa, a ove godine smo se odlučili da malo jače pomognemo rad ove službe, nabavili smo rakete, izdvojili smo sredstva kao Udruženje koje bavi zaštitom pa ćemo nabaviti i deo HTZ opreme“, dodaje Sokolović.

Naredne godine, najavljuje i rekonstukciju dela protivgradnih stanica koja podrazumeva sređivanje krovova, zidova, baterija za radio uređaje, jer je upravo protivgradna zaštita od velikog značaja i bez nje bi štete bile mnogo obimnije.

Ovu praksu nabavke protivgradnih raketa, lokalna samouprava sprovodi od 2015. godine, a do sada je iz gradske kase za te namene izdvojeno 17, 3 miliona dinara za 480 protivgradnih raketa.„Pored nabavke protivgradnih raketa kao lokalna samouprava pronašli smo i zakonsku mogućnost da pomognemo i finansiranje protivgradnih strelaca. Prethodno smo izdvojili za Udurženje protivgradnih strelaca 7 miliona dinara, u ovoj godini 4,5 miliona dinara i 300 hiljada dinara za nabaku opreme, obuće i odela, ultravioletnih lampa, u cilju povećanja zaštite poljoprivednih proizvođača u našem gradu“, istakao je gradonačelnik Leskovca i dodao da će grad nastaviti sa ulaganjem u razvoj poljoprivrede i zaštitu, jer u poljoprivrednoj proizvodnji vidi budućnost ovog kraja.

U tridesetjednoj stanici, koliko ih ima na teritoriji grada, zaposleno je 62 čoveka, a predsednik Udruženja protivgradnih strelaca Žikica Marinković kaže da bez podrške grada ne bi mogli da opstanu.„Ja 41 godinu radim ovaj posao, a zadnjih par godina radim za 4 hiljade mesečne nadoknade, da nije grada i naše Uprave, 99 posto strelaca bi dalo otkaze i niko ne bi prihvatio da radi za taj novac. Ovo je velika pomoć za nas i građani su zadovoljni s tim učinkom, a za ovu godinu videćemo koliko stanica će da radi, jer 10 stanica najavilo je da će dati otkaze zbog nadonakada“, ispričao je Marinković.Dodaje da u poslednjih 15 godina, kada je reč o poslovanju, njihove protivgradne stanice u celoj Srbiji imaju najmanje šteta, a strelcima poručuje da svoj posao shvate ozbiljno, jer bez odbrane ovih polja štete bi bile ogromne.

Izvor:https://jugmedia.rs/grad-obezbedio-120-protivgradnih-raketa-u-prosloj-godini-ispaljeno-200/

Da li znate da u Srbiji postoji internet platforma koja na jednom mestu povezuje proizvođače sadnog materijala, projektante i izvođače u oblasti hortikulture i pejzažne arhitekture? U pitanju je Green Net portal, prvi ove vrste u regionu koji će olakšati rad svima iz oblasti hortikulture.

Šta je Green Net?

Iako je prvenstveno namenjen onima koji se profesionalno bave ovim  poslom, Green Net nudi zanimljive i korisne informacije,  sa ciljem da se podignu standardi u oblasti hortikulture. Idejni tvorac i suosnivač Veroljub Radoja,  objašnjava da je ovakve internet portale viđao u inostranstvu, ali ih do sada kod nas nije bilo.

„Baveći se hortikulturom u Gras Gardenu,  godinama sam obilazio rasadnike širom Evrope i sveta. Primetio sam da oni već 20 godina imaju standardizaciju biljaka,  koja omogućava bolju i lakšu trgovinu sadnim materijalom. Tako sam došao na ideju da tu standardizaciju rasada nekako oživim i kod nas. I ne samo to. Umrežavanjem proizvođača,  kupci će moći na jednom mestu da vide šta ima u ponudi i kupe sadni materijal u Srbiji, a ne da ga uvoze iz inostranstva“, kaže za Agrobiznis magazin,  Veroljub Radoja.

Prema nekim podacima u Srbiji postoji oko 300 registrovanih rasadnika, ali su oni mahom raštrkani po ruralnim predelima naše zemlje. Većina nema veb sajtove, niti kataloge.

„To u praksi izgleda ovako – pejzažni arhitekta napravi plan kako određena zelena površina treba da izgleda. Da bi kupio potreban sadni materijal,  on mora da prođe Srbiju uzduž i popreko, a pri tome ne zna da li će uopšte naći ono što mu je potrebno.To je bespotrebno gubljenje vremena i novca, pa većina pribegava kupovini biljaka iz uvoza. I svi su tu na gubitku, pre svega proizvođači sadnog materijala“ – kaže Radoja i ističe:

„Gradsko zelenilo u Beogradu je u protekle dve godine napravilo ugovor za kupovinu sadnica i ozelenjavanje površina u vrednosti od dva miliona evra. Pitanje je koliko je tog sadnog materijala kupljeno u Srbiji? Verovatno je više od 90 odsto biljka iz uvoza. Da li smo mogli da prodamo nešto iz Srbije? Verovatno da jesmo, ali sve do sada nismo imali na jednom mestu kompletnu ponudu, kategorizaciju i cenu sadnog materijala koji se nudi u našoj zemlji“ – dodaje naš sagovornik.

Upravo to je cilj Green neta da ubrza, olakša i pomogne kupcima da  pronađu ono što im je potrebno, a proizvođačima da lakše, brže i bolje plasiraju svoju robu.

 

Važnost standardizacije

Ali, da bi se sve to postiglo moramo i sami da se menjamo i da shvatimo koliko je standardizacija sadnog materijala važna.

„Ovo je jedna vrlo delikatna oblast, jer ako ne radite po standardima,  pitanje je da li ćete za pet ili deset godina, koliko je potrebno jednom drvetu da poraste, svoj proizvod moći da prodate. Nas cilj je da pomognemo proizvođačima sadnog materijala,  da shvate koliko je važno da rade po određenim standardima, jer samo tako imaju mogućnost da svoj proizvod plasiraju,  ne samo na naše, već i da konkurišu na evropsko tržište, što i jeste naš cilj“ – napominje Radoja.

Zato će svi korisnici Green Net sajta morati da ispune određene uslove,  kako bi mogli da svoju robu prikažu na ovoj platformi. Potencijal postoji, samo je potrebno da se proizvođači sadnog materijala malo više obrazuju i shvate koliko im to može pomoći u poslu.

O važnosti standardizacije u hortikulturi,  govorila je i predsednica Udruženja pejzažne hortikulture Srbije,  dr Dragana Skočajić. Ona je istakla da struka na ovome radi već godinama, jer određeni standardi su garancija kvaliteta isporučene robe. Oni nisu obavezujući, ali donose benefite proizvođačima.

Tehnološka inovacija i izuzetno zahtevan softver koji stoje iza Green Net portala,  omogućiće korisnicima jednostavan, brz i lak način komunikacije. Prilikom ulistavanja i opisivanja svoje ponude proizvođači koriste unapred generisane standarde i detaljne opise za svoje proizvode. Na drugoj strani, kupac jednostavnom kataloškom pretragom dobija listu aktuelnih ponuđača sa jasnom specifikacijom proizvoda, cena i raspoloživih količina.

Najveći značaj portala Green Net,  je to što će na jednom mestu objediniti, sistematizovati i oglasiti domaću ponudu u sektoru hortikulture i povezati je sa delatnostima pejzažnog, arhitektonskog i urbanističkog projektovanja, gradnje i održavanja, koje se ovde prirodno snabdevaju.

Delegacija Pokrajinske vlade, s predsednikom Igorom Mirovićem na čelu, sastala se danas u Kini, u Guandzou, s viceguvernerom provincije Guangdong – Oujengom Vejminom i predstavnicima ekonomskog departmana i kancelarije za međunarodne odnose pomenute provincije.

U razgovoru je bilo reči o unapređivanju privredne i trgovinske saradnje, mogućnostima za realizaciju konkretnih projekata u oblasti zdravstva i poljoprivrede, kao i o učešću kineskih kompanija u relizaciji investicija na teritoriji AP Vojvodine.

Tom prilikom, sagovornici su istakli da je dobra saradnja na regionalnom nivou veoma značajna za učvršćivanje odnosa dve države.
- Saradnja sa kineskim provincijama je za Pokrajinsku vladu veoma značajna. Ona za nas predstavlja ključ za unapređenje strateškog partnerstva - rekao je predsednik Mirović.

Viceguverner Vejmin naglasio je da su kompanije iz provincije Guangdong pokazale interesovanje za investicije u poljoprivredu i prerađivački sektor AP Vojvodine.Na sastanku je dogovoreno učešće i predstavljanje kineskih kompanija i investitora iz pomenute kineske provincije na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, kao i prezentovanje potencijala AP Vojvodine na sajmovima u Guangdongu.

Predstavnici delegacije Pokrajinske vlade posetili su i najveći kineski trgovinski sajam ─ Canton, koji ima značajnu ulogu u unapređivanju razvoja spoljnotrgovinske razmene Kine, kao i ekonomskih i trgovinskih veza između Kine i celog sveta.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/mirovic-u-kini-za-jos-bolje-odnose-vojvodine-i-kineske-provincije-guangdong/ycdtnzx

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za podršku mladima u ruralnim područjima u Vojvodini za 2019. godinu.
Za ovu godinu izdvojeno je 250.000.000 dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 500.000. Bespovratna podrška namenjena je za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podršku preradi na gazdinstvu i malim pivarama, a isplaćuje se avansno 75 odsto od ugovorene svote nakon što korisnik dostavi Porajinskom sekretarijatu potrebnu dokumentaciju. Ostatak od 25 odsto ugovorene sume isplaćuje se nakon realizacije investicije iz poslovnog plana, za šta je potrebno dostaviti dokaz Pokrajinskom sekretarijatu.

Bespovratna sredstva isplaćivaće se tokom godine u skladu s prilivom novca u budžet Vojvodine. Bliže informacije, kao i dokumentacija u elektronskoj formi, mogu se preuzeti na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu odnosno na internet-adresi www.psp.vojvodina.gov.rs.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/250-miliona-dinara-za-podrsku-mladima-na-selu-23-03-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30