Evropska unija i Vlada Švajcarske podržale su brendiranje tri tradicionalna poljoprivredna proizvoda po kojima je Peštersko-sjenička visoravan poznata, što će osim garancije kvaliteta potrošačima, proizvodima dati dodatu vrednost i biće konkurentniji na tržištu. Donatori su, preko razvojnog programa Evropski PROGRES, obezbedli tehničku pomoć pri izradi neophodnih studija i elaborata koji su bili potrebni da se zaštiti ime porekla sjeničke stelje, dok su dve mlekare iz Sjenice, „Lav” i „Beni komerc” stekli status ovlašćenog korisnika za sjenički kravlji sir, a sjeničko preduzeće „Turković” sertifkovano kao ovlašćeni korisnik za proizvodnju sjeničke jagnjetine.

 

Očekuje se da će preko 500 uzgajivača ovaca sa Peštera uz registraciju zaštićenog imena porekla sjeničke stelje, ovog prepoznatljivog specijaliteta u regionu, podići njenu  vrednost za blizu 20 odsto, a sačuvaće se umeće i veština u izradi koja se već vekovima prenosi sa starijih generacija na mlađe.

„Na posebna svojstva i kvalitet ovog proizvoda, pored kvalitetne sirovine, ovčijeg mesa, i tradicionalne tehnologije proizvodnje, značajan uticaj imaju i opšte karakteristike podneblja, posebno specifični klimatski uslovi područja opština Sjenica i Tutin, a to su temperatura, vlažnost, vetrovi. To stelju čini jedinstvenim proizvodom ovog kraja,” objašnjava Slaviša Dumić iz Udruženja „Sjeničko jagnje”.

 Sjeničke mlekare „Lav” i „Beni komerc”, kao ovlašćeni korisnici već zaštićenog sjeničkog kravljeg sira, moći će da potvrde autentičnost svojih proizvoda markicama koje izdaje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca i očekuju se da će sa sertifikacijom vrednost sira porasti bar za pet odsto, a potražnja i do 30 odsto - jer je sad kvalitet i zvanično garantovan.

 Iz preduzeća „Turković” iz Sjenice, sada sertifikovanog  proizvođača sjeničke jagnjetine, kažu da će sertifikacija takođe doprineti promociji područja Peštersko-sjeničke visoravni, jer, kako ističu, vezu između proizvoda, mesta i ljudi treba sačuvati, a potrošače zainteresovati za kvalitet koji je proistekao iz geografskog porekla, kao spoja tradicije i specifičnosti određenog mesta.

                     

  „Proizvodi sa zaštićenom geografskom oznakom, su zaista specifični, i za njih se obično kaže da su to proizvodi sa dodatom vrednošću, a sve više ljudi spremno je da plati tu razliku u ceni“, kaže Frida Bauman, stručnjakinja za ovčarstvo i kozarstvo i konsultantkinja Evropskog PROGRESa za zaštitu geograskog porekla.

Kako je gospođa Bauman dodatno pojasnila način nastajanja, pripremanja ili izrade proizvoda sa oznakom geografskog porekla sertifikacione kuće redovno kontrolišu i prate, pa sertifikat dobijaju samo oni koji ga i zasluže.

„Jugoistočna i jugozapadna Srbija imaju mnoštvo proizvoda koji svojom tradicijom i kvalitetom zaslužuju bolje mesto na domaćem i stranim tržištima. Zaštita geografskog porekla je način da to mesto i zauzmu, a sada je odgovornost na proizvođačima da ispoštuju definisane procedure i standarde, te se nadamo u dogledno vreme povećaju proizvodnju i prihode“,  rekao je Grem Tindal, menadžer Evropskog PROGRESa.

 

                   

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

 

Prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ,te 2014 godine bili  su ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada.

Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u  ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena  kao glavnog uzročnika  elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i , možda ,dugoročno , najveća žrtva. Posmatrano  kroz prizmu iznetih podataka  na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u  Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva.

U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti  na realizaciji Protokola  u slivu Zapadne Morave , uz  svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju , realizovana je  radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “.  Kao rezultat radionice izrađeni su , posle trideset godina, novi obrasci za lakše ,brže i preciznije procene štete ali i  gubitaka i  potreba u poljoprivredi  nakon prirodnih katastrofa.Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice  Protokola  u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će , u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene štata od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi.

Jer , bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i , u tim trenutcima , neophodna reakcija i pomoć zajednice . A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore  podatci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih...Jer ,kako rekoše, klima određenog  područja ,teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena!

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je 29. novembra da će u Srbiji od 1. januara 2018. početi primena novog integrisanog informacionog sistema za upravljanje i kontrolu bezbednosti hrane koji je razvijen uz podršku EU, a koji će građanima omogućiti da budu sigurniji u ispravnost hrane za ljudsku i životinjsku upotrebu. Nedimović je takođe za decembar najavio raspisivanje prvog konkursa za korišćenje sredstava iz IPARD fondova EU namenjenih poljoprivrednicima.

Na konferenciji na kojoj je predstavljen projekat, on je rekao da će biti integrisani informacioni sistemi Uprave za veterinu, Uprave za zaštitu bilja i Poljoprivredne inspekcije. "Ovo je informacioni sistem koji će pomoći da se sa jednog mesta bolje upravlja bezbednošću hrane i štiti unutrašnje tržište, ali je to i platforma za lakši izvoz", rekao je Nedimović. On je istakao da će se u svakom trenutku znati koje su procedure u toku a koje su urađene, na kojoj parceli se šta uzgaja i da li je ta hrana podesna i za izvoz, odnosno da li ima sve dozvole. "Od ovoga će veliku korist, pre svega, imati privatne kompanije, naročito one koje se bave izvozom. A pratiće se lanac od proizvođača, prerađivača, skladištara i izvoznika, svi će biti u istom sistemu", naveo je ministar.

Nedimović je rekao da je obuka u svim veterinarskim, fitosanitarnim i poljoprivrednim inspekcijama za korišćenje sistema već počela a i građani će moći da na posebnom portalu vide podatke u vezi s tom kontrolom. Ovaj sistem će koristiti i u pregovorima za poglavlje 12 u pregovrima o pristupanju EU, koje se odnosi na bezbednost hrane, naveo je ministar. Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar kazala je da je Evropska unija za taj projekat izdvojila 1,3 miliona evra, a s ministarstvom je dogovoreno i dodatnih 300.000 evra donacije za nabavku opreme, kako bi se osigurala dugoročna održivost sistema. Ona je istakla da je novi sistem usklađen s principima EU i time je Srbija korak bliže ispunjavanju kriterijuma za pridruživanje koji su postavljeni u poglavlju 12. Najavila je takođe da će EU nastaviti da podržava takve inicijative koje će pomoći Srbiji da što pre postane članica EU.

Integrisani informacion sistem uradili su Institut "Mihajlo Pupin" i kompanija KPMG.

Ministar poljoprivrede istovremeno je na marginama skupa najavio da će prvi konkurs za korišćenje sredstava iz IPARD fondova Evropske unije namenjenih poljoprivrednicima biti raspisan u decembru. "Spremili smo pozive za konkurs za sredstva iz IPARD za treću nedelju decembra, a sredstva će prvo moći da dobiju poljoprivrednici koji žele da nabave traktore i ostalu poljoprivrednu mehanizaciju", kazao je Nedimović novinarima u Beogradu.

 On je istakao da na osnovu preliminarnih informacija očekuje da komisija EU odobri IPARD akreditaciju Srbiji. Poslednji uslov za dobijanje akreditacije bio je osposobljavanje Uprave za agrarna plaćanja. "Posle dugog niza godina, možemo da stavimo tačku na dobijanje IPARD akreditacije", rekao je Nedimović. Kako je precizirao, Evropska komisija bi trebalo u poslednjoj nedelji januara da u svom izveštaju potvrdi dobijanje akreditacije.

"Mi očekujemo da ćemo u 2018. iz već odobrenih sredstva EU od 185 miliona evra povući 30 do 40 miliona", rekao je Nedimović.

Svečana sala Beogradskog sajma bila je prepuna zadrugara i onih koji to tek treba da budu. Razlog je velika konferencija koju su organizovali Zadružni savez Srbije i AGROPRESS uz podršku FAO, EBRD i Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vidoprivrede Republkike Srbije.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije 

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović je otvorivši konferenciju pozdravio Mihajla Avramovića, praunuka istoimenog osnivača prve zadruge, davne 1894. godine, a koji je već sledeće godine osnovao i prvi Zemljoradnički zadružni savez. Mihailović je u svom obraćanju istakao da je saradnja Zadružnog saveza Srbije sa zadrugarima na visokom nivou. Srbija raspolaže značajnim potencijalima u oblasti poljoprivrede, koji će se u narednom periodu razvijati, kroz sistem zadružnog udruživanja i stvaranja konkurentnih proizvoda. Od velikog značaja su i nove tehnologije, osvajanja novih tržišta, proizvodnja zajedničkog proizvoda, učešća na međunarodnim projektima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva nagalasio je prvi čovek Zadrugarstva Srbije.

"Raspravljamo o budžetu u Skupštini i lokalnim opštinama i apelujem na sve da moraju da budu spremni za dodatna izdvajanja sredstava za poljoprivredu", kazao je ministar ovom prilikom Milan Krkobabić koji je takođe učestovao u radu ove konferencije. Kako je rekao, pitanje malinara, ratara i stočara može biti rešeno jedino formiranjem zadruga "podrazumeva se primerenih 21. veku, koje će biti specijalizovane". "Mi od zadruga tražimo da budu utemeljene i organizaciono, tehnološki, ekonomski zatvorene celine koje će biti i profitabilne", istakao je Krkobabić. On je rekao da zadruge treba da budu centar kulturnih, sportskih i svih drugih aktivnosti jednog mesta.

Krkobabić je ocenio da je zadrugarstvo osnov srpskog sela jer jedino objedinjeni posedi mogu male proizvođače da učine velikim robnim proizvođačima. "Hoćemo mladim ljudima da pružimo mogućnost izbora da ostanu ovde, a zadruge su jedan od načina", rekao je Krkobabić. "Obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednog ministra ili stručne ljude ove generacije, to je posao za više generacija, a mi smo uspeli samo zato što smo otvorili ovo pitanje", istakao je Krkobabić.

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije

Na skupu kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika bilo je oredstavnika svih Zadružnih svaevza bivše Jugoslavije kao i međunarodnih organizacija koji su preneli svoja iskustva.

Dr Miloš Milovanović, predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO, istakao je da u Srbiji realizuje projekat u vrednosti oko 3,5 miliona dolara, i nagalsio je da je ova organizacija angažovana u različitim sektorima proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka, voća i povrća. Kako je naveo dr Milovanović, zadruge i zadrugarstvo su odličan odgovor izazovima globalizacije, sa čime se ne susreće samo poljoprivreda Srbije, nego i poljoprivreda mnogih zemalja sveta. Španija je odličan primer odgovora na izazove liberalizovanog tržiša  koje utiče na poljoprivrednog proizvođača.

Dr Miloš Milovanović, FAO

Tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije je u velikoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Srbija se nalazi pred vratima Svetske trgovinske organizacije, što je, sasvim sigurno, još jedan vid pritiska na domaće proizvođače, na domaću poljoprivredno-prehrambenu industriju i konačno na zadrugarski sektor dodao je Milovanovilć. Brojni su izazovi sa kojima se poljoprivredni proizvođač susreće, ali je dobro što se kroz ovaj vid poslovanja može lakše proizvoditi i plasirati gotov proizvod zaključuje predstavnik Svetske organizacije za hranu FAO koja je podržala skup organizovan na Međuanrodnom sajmu etno hrane u Beogradu.

Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Učesnicima skupa obratio se i držvani sekretar mnistarstva poljoprivrede Velimir Stanojević koji je kao predstavnik resornog ministarstva potvrdio želju z aunapređenjem ovog sektora. Ministarstvo poljoprivrede, izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, bilo da je reč o individualnim proizvođačima ili zadrugama, a prepoznalo je značaj Sajma etno hrane i pića, jer naši poljoprivrednici ne mogu da idu na velike evropske sajmove, ali mogu zajedno na ovakvim manifestacijama da predstave svoje proizvode.

Ivana Đurović, savetnik u ambasadi Španije govorila je o iskustvima ove nama prijateljske zemlje

Na konferenciji u svečanoj sali Beogradskog sajma učestvovali su i Havijer Alvares, šef ekonomskog odseka ambasade Španije i i njegova saradnica Ivana Đurović koji su preneli iskustva o ovom temi u Španiji. Ovom prilikom saznali smo i to da se zaruge u Španiji ukrupnjavaju, da pored niže stope pdv-a znčajna sredstva koja se naplate kroz porez od rada zadruga budu ponovo uložena upravo u razvoj zadrugarstva. Posebno su uspešne španske zadruge voćara i vinogradara kao i proizvođača mesa i maslina istaknuto je u prrezentaciji koju su imali prilike da čuju zadrugari Srbije i njihovi gosti iz regiona.

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina i predsednik AGROPRESS-a bio je moderator ovog skupa.

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas, 22. novembra 2017. godine u Beogradu sa predstavnicima Delegacije EU u Srbiji na čelu sa šefom Delegacije Semom Fabricijem.

Predstavnici Delegacije EU u Srbiji istakli su zadovoljstvo ostvarenim napretkom, posebno u delu koji se odnosi na proces akreditacije IPARD programa, kao i Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, odnosno uspostavljanje laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka.

Na sastanku je zaključeno i da se tokom sledeće godine očekuje pozitivna ocena u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanju EU, kao i predstojećem otvaranju pregovaračkih poglavlja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane i ribarstva.

Inače, ministar Nedimović ranije je najavio prve konkurse za IPARD kao i intenziviranje korišćenja ovih sredstava koje je EU namenila za Srbiju. Uz više od 40 milijardi dinara namenjenijh poljoprivredi, mogla bi da se desi jedna od boljih godina kada su u pitanju investicije u poljoprivredni sektor. Ako se realizuje i plasman sredstava iz ABUDABI fonda i nadje strateški partner odnosno kupac za IMT biće to veoma uspešna godina za razliku od prethdnih sušnih kako po pitanju kiše tako i po pitanju velikih investicija.

 

Goran Đaković

Predstavnici firmi iz Srbije imali su više od 600 bilateralnih razgovora i sastanaka sa potencijalnim partnerima iz Indije i kompanijama iz UAE, a najveće interesovanje bilo je za uvoz svežeg i smrznutog voća i povrća. "Na sajmu u Nju Delhiju primećeno je veliko interesovanje za proizvodima iz Srbije o čemu svedoči i veliki broj razgovora i sastanaka sa kompanijama, predstavnicima države i stručnih organizacija", rekao je direktor Sektora poljoprivrede PKS-a Veljko Jovanović.

Kako dodaje, Indija je ogromno tržište sa velikim potencijalom za saradnju, a uspešni primeri pojedinih kompanija iz Srbije, koje su su našle partnere i posluju u ovoj zemlji, pokazuju da je moguće ostvariti značajne rezultate. U organizaciji PKS-a i Razvojne agencije Srbije, deset kompanija iz Srbije, prvi put je od 3. do 5. novembra predstavilo proizvodni program, na sajmu "World Food India 2017" na dva nacionalna štanda površine 126 kvadratnih metara.

Na manifestaciji u Nju Delhiju učestvovali su proizvođači svežeg, zamrznutog, ili sušenog voća "All Berries", Ivanjica, "Mirax Agrar", Beograd, "Sirogojno kompani", "ITN grup" Beograd, "Lučić-Prigrevica" Novi Sad i "Eliksir fud" Šabac, proizvođači pakovane hrane, supa i začina "Jumis" Niš, biskvita i keksa "Koncern Bambi" Požarevac, "Agranela" Valjevo i "Institut za kukuruz Zemun polje" Beograd.

Cilj nastupa firmi iz Srbije jeste promocija i povećanje izvoza srpske prehrambene industrije, ali i upoznavanje sa svetskim trendovima u prehrambenoj industriji.

Sajam "World Food India", čiji su organizatori Vlada Indije i Ministarstvo za prehrambenu industriju, svetski je poznata manifestacija, platforma za produbljivanje saradnje Indije i drugih država u oblasti prehrambene industrije, mesto povezivanja kompanija, proizvođača i prerađivača hrane sa trgovcima i trgovinskim lancima.

Ovo tržište, sa više od 1,3 milijarde konzumenata, izdvaja značajne investicije u infrastrukturu lanaca snabdevanja, što se, posebno, odnosi na potražnju proizvoda koji su prepoznatljivi na tržištima širom sveta.

Izvor: RTS

Možda ste ovo i lično doživeli, možda znali akli sada ima i naučnu potvrdu koju prenosi portal N1. Naime, ovce mogu da prepoznaju ljudska lica koja su već viđale na fotografijama i pre će odabrati sliku neke poznate nego nepoznate osobe, pokazalo je istraživanje naučnika s britanskog Kembridža. Prethodne studije su pokazale da ovce mogu prepoznati druge pripadnike vlastite vrste i ljude koje poznaju, poput svojih pastira bez bilo kakvog prethodnog uvežbavanja.  

Britanski naučnici uspeli su da ih uvežbaju pokazujući im fotografije lica na kompjuterskim monitorima u posebno opremljenom toru. Na jednoj strani bila je nepoznata osoba, a na drugoj jedna od četiri poznate osobe. Ovca je nagrađena hranom kada bi odabrala fotografiju slavne osobe njuškom prekinuvši infracrveni zrak ispred pojedinog ekrana, koja bi oslobodila nagradu. Naučnici su ih uvežbavali pokazujući im fotografije lica bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, glumca Džejka Džilenhala, glumice Eme Votson i BBC-jeve novinarke Fijone Brus. Nakon vežbi, ovce su češće birale fotografije poznatih lica nego onih nepoznatih. To je dokaz da ovce imaju slične sposobnosti prepoznavanja lica poput primata.  

Ustanovivši da ovce uspešno prepoznaju osobe s fotografija, naučnici su im postavili nov zadatak. Želeli su da saznaju mogu li identificikovati iste osobe kad su im se fotografije prikazivane iz različitih uglova. Odgovor je bio pozitivan. Glavna autorka studije, prof. Dženi Morton objasnila je da su "ona i kolege pokušali da ustanove da li je životinja sposobna da obradi dvodimenzionalni objekat kao osobu."  

Naučnici ističu da bi ovakvo proučavanje sposobnosti ovaca da prepoznaju lica moglo biti značajno u istraživanju Hantingtonove bolesti i drugih poremećaja ljudskog mozga.

Izvor: http://rs.n1info.com 

 

Aleksandar Stanarević iz Valjevske kamenice apsolutni je šampion 11. Ovčarske izložbe u Pričeviću,koja je okupila  nekoliko hiljada posetilaca. Smotra ovčarstva koja se posle dve godine pauze sa valjevske stočne pijace preselila u selo Pričević, opravdala je sva očekivanja organizatora, domaćina, učesnika, ali i onih koji su u predivnom i sunčanom oktobarskom danu uživali u prigodnom programu.

Na izložbi je prezentovano preko 200 najboljih grla sjeničke pramenke, a takmičenje je bilo podeljeno u 4 kategorije. Šampion u kategoriji “Starije ovce” je Marko Gavrilović iz Degurića, dok su prvo, drugo i treće mesto u ovoj kategoriji pripali Marku Periću iz Gunjaka, Goranu Petroviću iz Zlatarića i Mirku Simiću iz Bobove.
 
Pehari za najbolje ovčare valjevskog kraja

U kategoriji “Mlađe ovce” šampionska titula pripala je Milovanu Stepanoviću iz Suvodanja, Ivanko Nenadović iz Gunjaka je prvonagrađen u ovoj kategoriji, za drugoplasiranog je proglašen Obrad Kostadinović iz sela Ravnje, dok je treće mesto pripalo Ostoji Milutinoviću iz Valjevske Loznice.
 
Nagrađeni učesnici

Što se tiče kategorije “Stariji ovnovi”, za šampiona je proglašen Obrada Kostadinović iz Ravnje, prvo mesto pripalo je Dragoljubu Davidoviću iz Lukavca, drugo Milanu Srećkoviću iz Raduše, a treće mesto Mileni Dobrašinović iz Lelića.

Ana Janković iz Gunjaka šampionka je kategorije “Mlađi ovnovi”, dok su Kosta Andrić iz Dragodola, Živorad Vitorović iz Dupljaja i Milan Pavlović iz Valjevske kamenice bili prvoplasirani, drugoplasirani i treće plasirani sa svojim selekcijama mlađih ovnova.

Organizatori su najbolje u sve 4 kategorije darovali robnim i novčanim nagradama u iznosima od 5.000 do 20.000 dinara, u zavisnosti od ostvarenog takmičarskog plasmana.

Prof. dr Cvijan Mekić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji je bio predsednik žirija ove 11. Ovčarske izložbe, podsetio je da je nekada naš region sa sjeničkom ovcom bio šampion na Novosadskom sajmu i izrazio zadovoljsto što je nastavljena izložba ovčarstva, sa istom idejom i istim ciljem okupljanja proizvođača radi izlaganja njihovih kolekcija priplodnih ovaca tipa sjeničke ovce.
Lepo uređen izložbeni prostor u Pričeviću

“Vidi se napredak, ali moram istaći da toliko prostora ima u daljem selekcijskom radu kod ovog genotipa da će naredne generacije i mladi stručnjaci imati ceo radni vek da rade na unapređenju genetskog potencijala i proizvodnih sposobnosti ove sjeničke ovce. Potencijal kod ovih grla koje smo videli danas na izložbi nije do kraja iskorišćen. Saradnja naše struke i proizvođača je na niskom nivou, mora se više struka poštovati i moraju proizvođaći više sarađivati sa stručnim službama. Nije dovoljno samo nabaviti priplodna grla i staviti određene ambijentalne uslove i očekivati maksimalna proizvodnja, jer je to nemoguće”, istakao je Profesor Cvijan Mekić, koji je napomenuo da ima dosta nekontrolisanog prometa životinja i raznih bolesti, ali je i pohvalio što među proizvođačima ima dosta mladih i ljudi srednjih godina.
 

“Proizvodi od ovčijeg mesa, sušeno meso, razni suhomesnati proizvodi, kao i proizvodi od ovčijeg mleka, poput sireva, svakako su nešto u čemu vidimo prostor za napredak i gde planiramo da usmerimo podsticaj, jer su izuzetno traženi ne samo na evropskom, već i na celokupnom svetskom tržištu. S tim u vezi, u narednoj godini Grad će podsticati ovaj kraj u vidu mini sušara i mini mlekara. Cilj je da napravimo reonizaciju stočarske proizvodnje za grad Valjevo i ta reonizacija će se već na narednoj skupštini naći pred odbornicima”, kaže Nikola Radojičić, pomoćnik gradonačelnika, koji ističe da je Grad prepoznao ovčarsku proizvodnju na svojoj teritoriji kao prioritet i da pored Sjenice upravo mi imamo najbolja grla sjeničke ovce trenutno u Srbiji.
 

Dobra atmosfera i odlična posećenost izložbe

“Plan je da naredne godine napravimo Sajam sjeničke ovce u Pričeviću. Takođe, cilj u naredne četiri godine je da se postigne broj od preko 100.000 grla na teritoriji samog grada Valjeva i da se dostigne cifra do 10.000 umatičenih grla jagnjadi”, naglašava pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić.

Pored Ovčarske izložbe organizovane su i dve propratne manifestacije koje su takođe bile takmičarskog karaktera. Tročlani žiri u sastavu Miloš Čolić, član Asocijacije šefova kuvara Srbije, Milomir Simić, profesor kuvarstva i Slavan Batoćanin, mesar, odlučivao je o najukusnijem jagnjećem pečenju i naboljem gulašu od jagnjetine spremljenom u kotliću.
 

Najbolje jagnječenje pečenje ispekla je ekipa Rajka Gavrilovića, drugoplasiranin su bili članovi tima Nikole Mirkovića, dok je treće mesto pripalo ekipi Zorana Boškovića. Kada je reč o kotlićima, žiri je za najukusniji proglasio gulaš M-2 ekipe, drugi je bio tim Kotlić from Komirić, a treći najukusniji gulaš pripremila je Zorica Petrić.
 
Snežana Birčanin 
 
Napredak nauke u brojnim oblastima najveće ekonomije sveta i najvećeg investitora u tu oblast već ima nove obrise u poljoprivredi. Naime kako prenosi BLIC online, kineski naučnici tvrde da su postigli ključni napredak u poljoprivredi, uzgojivši pirinač u slanoj vodi. Nova sorta je i ranije bila testirana, ali naučnici iz Centra za istraživanje i razvoj pirinča tolerantnog na soli i baze u gradu Čingdao su uspeli da uzgoje 4,5 metričkih tona pirinča po hektaru, što ga čini spremnim za komercijalizaciju. Kultivacija u slanoj vodi može da poveća proizvodnju kineske pirinča za skoro 20 procenata i moći će da hrani više od 200 miliona ljudi, kaže lider istraživanja Juan Longping, poznat kao kineski "otac hibridnog pirinča".
Istraživači su pumpali i razređivali morsku vodu iz Žutog mora, a potom ga kanalisali u polja pirinča. Nova sorta je nazvana "Juan Mi". Kina ima oko milion kvadratnih kilometara zemlje koja ima visok nivo saliniteta. Ovaj napredak znači da bi Kina mogla da iskoristi to zemljište i na njemu uzgoji 50 miiona tona pirinča. Ovakav pirinač je bogat kalcijumom i drugim mikronutrijentima, kojih ima u slanoj vodi. Osim toga so iz vode će odbijati mnoge bakterije i parazite, pa će farmeri na njemu koristiti manje pesticida. "Juan Mi" se već nalazi u prodaji, ali je trenutno njegova cena od 50 juana (7,5 dolara) po kilogramu čak osam puta veća od cene običnog pirinča. To ipak nije potpuno odbilo kupce i prošlog meseca je čak 1.000 naručilo ovaj pirinač.

Izvor: www.blic.rs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31