Privredna Komora Srbije ocenila je danas da je nastup srpskih kompanija prehrambenog sektora na sajmu "Prodekspo 2018" u Moskvi bio uspešan što potvrđuje, kako je navela, dogovor o potpisivanju devet ugovora i tri predugovora. Ukupna vrednost dogovorenih izvoznih aranžmana u Rusku Federaciju je oko 12 miliona evra, navodi PKS. U saopštenju se navodi da je Federalna agencija za bezbednost hrane Ministarstva poljoprivrede Rusije dodelila specijalno priznanje kompaniji "Carnex" za kvalitet proizvoda. Zlatne medalje za najbolje "Carnex" proizvode, dodaje se, dodeljene su u kategorijama: gulaši od govedine i svinjetine, paštete od svinjskog i pilećeg mesa i mesni doručak, dok je srebrnom medaljom nagrađeno gotovo jelo pasulj sa slaninom. Priznanje je osvojeno u konkurenciji 2.450 izlagača iz 63 zemlje i 31 nacionalne izložbe.

Nastup 15 kompanija iz Srbije na jubilarnoj, najvećoj sajamskoj manifestaciji u Muskvi, organizovali su PKS, Razvojna agencija Srbije, uz podršku programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kroz projekat "Pomoć za trgovinu - podrška proizvodnim kapacitetima u poljoprivrednom sektoru", koji finansira Vlada Ruske Federacije. Na nacionalnom štandu Srbije nastupili su: "Bahus" iz Paraćina, "Meggle SRBIJA" iz Kragujevca, PIP iz Novog Sada, Carnex iz Vrbasa, "Beocapra" iz Šida, Zemljoradnička zadruga Moravac iz Leskovca, "Nectar" iz Bačke Palanke, Kuč-company iz Kragujevca, Mlekara Šabac, kao i firme sa sedištem u Beogradu - ITN group, Master fruits, "Mundorama", Nacionalna distribucija, "Zlatiborac", i "Mirax agrar".

"Prodekspo 2018" održan je od 5. do 9. februara, navodi se u saopštenju.

Usled česte obrade i loše nege zemljišta može doći do isrcpljivanja i umaranja zemljišta. Može se se prepoznati po smanjenju prinosa, čestim bolestima biljaka i pogoršanju strukture zemljišta. Više o metodama odmaranja, i istorijatu ove pojave piše dipl. inž. Dragomir Radić iz PSSS Smederevo.

Iz istorije poljoprivrede se zna, a naročito iz evolucije plodoreda, da su mnoge civilizacije i narodi znali za ovu pojavu i da su je rešavali bukvalnim odmaranjem zemljišta. Svake četvrte godine izostajala je setva useva, a da se pritom zemljište normalno obrađuje i đubri i to se zvao crni ugar, parlog itd. Crni ugar se više ne primenjuje, zato što se u praksi bolje pokazalo gajenje jednogodišnjih kultura za zelenišno đubrenje i njihovo zaoravanje u jesen.

U savremenoj poljoprivredi se ovaj period skratio na nekoliko meseci posle ljuštenja strništa. Zemljište se najviše zamori u monokulturi, zbog nakupljanja toksina prilikom raspadanja posležetvenih ostataka, koji deluju fitotoksično na klijanac, ali i kasnije na odraslu biljku iste vrste.

Postoji više teorija o uzroku zamora zemlje, počev od osiromašenja zemljišta u pojedinim elementima, nakupljanja patogena, štetnih insekata i nematoda, toksina, od kojih ni jedna ne može potpuno da objasni ovu pojavu, ali današnja nauka i praksa je uglavnom prihvatila bakterijsku teoriju. Nosilac plodnosti zemljišta je humus i mikroorganizmi u humusu, a ne količina makro i mikroelemenata u zemljištu.

Sa povećanjem sadržaja humusa u zemljištu povećava se i njegova plodnost. Stoga, odmor zemljišta znači povraćaj njegove biološke snage. Sama biljka ne može da uzima hranljive elemente iz kristalne rešetke čvrste strukture zemljišta, već iz zemljišnog rastvora. Zemljišni mikroorganizmi, a pre svega bakterije, deluju kao posrednici između zemljišta i biljke. Oni za svoj razvoj uzimaju hranljive elemente iz čvrstog dela zemljišta, ugrađuju ga u svoje telo, a njihovim raspadanjem i mineralizacijom ovi elementi dolaze u zemljišni rastvor.

Za ovaj proces je potrebno vreme, koje se dobija odmaranjem zemljišta. U ovom procesu bolje je ne prevrtati zemlju oranjem, već je samo obraditi razrivačem. Primećeno je da se zemlja brže umori ako se više puta ore tokom godine. To se dešava zato što su zemljišni mikroorganizmi jako osetljivi na ultraljubičastu svetlost i koja ih ubija. Oranjem se takođe pojačava negativno dejstvo erozije, bilo da je izazvana vodom ili vetrom. Prirodno stanje zemljišta jeste da je ono uvek pokriveno biljkama ili njihovim ostacima, kao što je šuma ili livada.

Gola zemlja brže gubi humus, pa je zato bolje da u vreme odmora bude pokrivena, a za to su najbolje sideratne kulture, koje se posle zaoravaju. Osim vrsta koje stvaraju veliku biljnu masu, mogu da se seju i vrste koje mogu da izleče zemlju od nematoda ili štetnih insekata, a to su kadifa, neven, gorušica, slačica, špargla, facelija i druge. Ako izuzmemo elemente koji se nadoknađuju đubrenjem, prinosom se iz zemljišta iznosi vrlo malo mineralnih materija – samo 50-100 kg/ha, zavisno od kulture.

Oni se lako nadoknađuju radom bakterija, prašinom koja stalno lebdi u vazduhu, kao i padanjem kosmičke prašine (godišnje padne na Zemlju 40000 tona prašine iz kosmosa). Zemljište može da se obogati mineralima unošenjem sitno mlevenih stena, pepela i zeolita. Takođe i unošenje organskih đubriva popravlja plodnost i povećava ukupnu masu živog sveta po hektaru, ali i njemu treba dati vreme za mineralizaciju.

Tretiranje zemljišta mikrobiološkim đubrivima mnogo pomaže bržem obnavljanju plodnosti i povećanju brojnosti korisnih mokroorganizama. Najbolje su se pokazali biološki preparati sa mikroorganizmima iz slatkovodnih stajaćih voda – plitkih jezera i močvara, isto kao i unošenje jezerskog i močvarnog mulja. Pokazalo se vrlo korisnim iskustvo starih civilizacija - Mesopotamije, starog Egipta i Kine, koje su natapale svoja polja vodom iz reka.

Ta voda se zadržavala duže vreme površinski i ponašala se kao mala močvara. Ova mera je tako blagotvorno delovala na zemlju da je ona posle toga nekoliko godina imala povećanu plodnost i rastresitost. To se i danas dešava na povremeno plavljenom zemljištu.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

Opština Knić kroz različite programe podrške pomaže razvoj i opstanak poljoprivredne proizvodnje, koja je i osnovna delatnost stanovništva u ovome kraju. Kroz lokalni budžet samo prošle godine izdvojeno je 60 miliona dinara, a kada se dodaju i subvencije opština Knić je uložila oko milion evra u poljoprivrednu proizvodnju.
Porodica Jovanović u selu Čestin kod Knića generacijski se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Izvor prihoda na njihovom gazdinstvu je tov bikova. Stočnu hranu sami obezbeđuju tako što se bave i ratarstvom pa je proizvodnja na ovom imanju već godinama održiva.

Aca Jovanović, poljoprivrednik iz sela Čestin kaže: "Radimo oko 20 hektara zemlje da bi imali dovoljno hrane za stoku, pravimo silažu a imamo i zob, kukuruz, detelinu. Subvencije dobijamo i to 10 000 dinara po grlu, za krave je više 25.000. Malo se kasni sa isplatom, ali ipak stiže. Mislim da treba da nam daju novac za gorivo i đubrivo. Za gorivo nema povraćaja. Sin mi je ostao na selu, a nadam se da će i unuk kad poraste da pomogne dedi i tati, videćemo. Budućnosti na selu ima ali treba svakim danom da se radi sve više da bi moglo da se opstane."

Najviše novca odlazi na mehanizaciju i priključne mašine pa pomoć lokalne samouprave svake godine dobro dođe kako bi se proizvodnja na ovom gazdinstvu i dalje razvijala.

Vladan Jovanović, takođe poljoprivrednik iz sela Čestin napominje: "Prvo bi trebala cena nafte da bude jeftinija. Nafta je mnogo skupa, na nju dosta novca odlazi. Ostalo i nije toliko skupo počev od semena, zaštite, kropljenja kukuruza i pšenice, đubrivo je skuplje ali nije kao nafta. Treba nam u proizvodnji sigurno i više traktora ali evo sada smo uzeli tanjiraču preko opštine Knić koja nam je pomogla."

Opština Knić ima nešto više od 13.000 stanovnika. Poljoprivreda je osnovna delatnost u ovome kraju pa ne čudi što su ulaganja u nju za prošlu godinu bila i preko milion evra. Subvencije kroz fizičku imovinu u vidu priključnih mašina dobilo je 555 domaćinstava.

"Osamdeset odsto su iznosile subvencije lokalne samouprave dok su pojedinačne investicije išle do 300.000 dinara preko kojih su poljoprivredni proizvođači bili u mogućnosti da konkurišu za sve ono što im je neophodno u oblasti poljoprivredne. Moram i da napomenem da smo finansirali u potpunosti efektivnu kamatnu stopu naših poljoprivrednih gazdinstava gde je pravo na kredit ostvarilo preko 300 gazdinstava, pa je na ovaj način plasirano preko 60 miliona investicija u poljoprivredu, a ako dodamo na to i program subvencija mi onda govorimo sigurno o iznosu od preko milion evra direktnih mera podrške poljoprivredi", ističe Zoran Đorović, predsednik opštine Knić.

Razvoj ove male opštine u Šumadiji zavisi od poljoprivredne proizvodnje pa će lokalna samouprava i ove godine izdvojiti značajna sredstva iz budžeta i to više od 15 odsto kroz različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima.

 

izvor : http://www.rtv.rs

RADIONICE PKS O IPARD PROGRAMU

Edukativni program Privredne komore Srbije (PKS) posvećen IPARD programu biće realizovan, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača i privrednih društava, i u februaru i martu, u opštinama Kraljevo, Kruševac, Kragujevac, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda. U januaru je održano niz radionica na ovu temu, koje je pohađalo više od 400 učesnika.

IPARD II je pretpristupni program Evropske unije koji pruža investicionu podršku od oko 230 miliona evra, 175 miliona od strane EU i deo od participacije države, za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane i postepeno prilagođavanje standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i diversifikacije ruralne ekonomije. Kroz program će se podržati i uspostavljanje proizvođačkih grupa, ruralna infrastruktura, obuka, uključujući i savetodavne službe, agro-ekološke sheme, kao i lokalne inicijative.
Osim toga, kroz ovaj program, zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD). IPARD II program, koji je odobrila EU, usvojen je zaključkom Vlade Srbije. To je prva pomoć ove vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima – pravnim i fizičkim licima.
Očekuje se da se kroz IPARD program pokrenu veće investicije u sektoru poljoprivrede, inoviraju tehnologije i omogući nabavka nove opreme i mehanizacije, što će pozitivno uticati na dalje jačanje konkurentnosti sektora i bolje pozicioniranje domaćih proizvoda, kako na našem tako i na stranim tržištima. Ove investicije doprineće produktivnosti i konkurentnosti ciljanih sektora, a olakšaće i bolje pozicioniranje proizvoda na tržištu i povećanje izvoza. Postoji veliko interesovanje za sredstva iz IPARD programa, ali je i mnogo ograničavajućih okolnosti za apliciranje.

Stoga su predstavnici Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku UNDP, organizovali seriju predavanje širom Srbije sa ciljem da se upoznaju svi zainteresovani sa osnovnim uslovima programa, pravilima i načinima na koje se mogu koristiti pretpristupna sredstva EU namenjena poljoprivrednoj proizvodnji i prerađivačkoj industriji. Radi promocije programa, tokom januara, više od 400 učesnika iz Valjeva, Užica, Niša, Leskovca, Subotice, Sombora, Pančeva, Požarevaca, Sremske Mitrovice, Beograda, Zaječara i okolnih mesta sa velikom pažnjom je pratilo predavanja Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnja iz PKS, koja su bila fokusirana na upoznavanje učesnika radionica sa svim pravila koja moraju da se poštuju. Usled velikog interesovanja edukacija poljoprivrednih nastaviće se tokom februara i marta meseca u opštinama Kraljeva, Kruševaca, Kragujevca, Novog Sada, Zrenjanina, Kikinde itd.

Jedna od agrotehničkih mera u savremenom voćarstvu koja je značajna za uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog porasta jeste podsecanje korena voćki. Rezidbom korena direktno utičemo na smanjenje korenove mase kod bujnih stabala, pa tako uspostavljamo ravnotežu rasta nadzemnog i podzemnog dela voćke. Kako ova mera daje rezultate, objasnila je za Agromediju Sanja Čokojević, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne stručne službe Knjaževac.

„Korenov sistem za sopstveni razvoj i proticanje fizioloških procesa dobija organske materije od nadzemnog dela - lista koji ih stvara fotosintezom. Dok su voćke mlade, korenov sistem se brzo razvija i u nadzemne delove biljke šalje dosta vode i mineralnih materija, što uslovljava bujan rast voćke. Kad voćka rodi, povećava se potrošnja organskih i mineralnih materija, pa za potrebe korena ostaje sve manje hranjivih materija. Tada koren stari i smanjuje se njegova apsorpciona moć, što umanjuje lisnu površinu stabla“, objašnjava Čokojevićeva.

Pošto su plodovi najveći potrošači organske materije, rezidbom se smanjuje broj cvetnih pupoljaka, odnosno broj rodnih grana koje treba sačuvati toliko da ne ugrožavaju snabdevanje korenovog sistema hranljivim materijama. S druge strane, podsecanjem korena voćki reguliše se rodnost naročito bujnih sorti i to jabuka.

Posebno se ova mera usmerava na kontrolu bujnosti kod sorti koje su sklone alternativnoj rodnosti, poput fudži ili golden delišes, kako bi se smanjenjem bujnosti dodatno podstakle na bolje formiranje cvetnih pupoljaka.

Pored smanjivanja alternativne rodnosti, rezidbom korena se utiče i na redovniju rodnost, stabilniji i bolji prinos, zatim omogućava se lakše usvajanje mineralnih materija koji su neophodne za rast biljke, intenzivan rast vlasastog korena i drugo. Podsecanje se obično izvodi u godini kada nije velika rodnost, da bi se smanjila bujnost, odnosno krajem novembra ili februara.

„Možemo reći da imamo dva perioda obavljanja ove mere; između cvetanja pa do deset dana posle opadanja kruničnih listića i tada se obavlja sa obe strane reda voćki na rastojanju od 90 do 100 cm od debla. Drugi period je tokom mirovanja vegetacije, odnosno krajem zime i početkom proleća. Treba da se završi najkasnije nedelju dana pre početka cvetanja. Rastojanje podsecanja je 30 do 50 cm od debla. Što je vreme podsecanja bliže kretanju vegetacije, to je veći efekat na smanjenje bujnosti“, kaže Čokojević.

Stručnjaci preporučuju da se rezidba obavlja jedne godine sa jedne strane, a druge godine sa druge i to na manjoj udaljenosti. Podsecanje sa obe strane u istoj godini se obavlja na većoj udaljenosti od debla, mada je ono retko jer se odražava jako na kvalitet plodova, a najviše na krupnoću.

„Za obavljanje rezidbe korena koristi se priključna mašina čiji je nož radno telo, a pod kojim uglom i na kojoj udaljenosti od debla će se raditi podsecanje, zavisi od podloge i bujnosti stabala. Nož može biti postavljen koso, pod uglom do 45 stepeni ili vertikalno“, navodi naša sagovornica.

Ova agrotehnička mera karakteristična je za intenzivne zasade jabuke, gde je zemljište bogato humusom, pa koliko će rezidba korena imati efekat zavisi od bujnosti voćke, alternacije, tipa zemljišta i odnosa minerala u njemu i godišnjem rasporedu padavina, odnosno mogućnosti za navodnjavanjem.

„Loše sprovedena rezidba korena, sprovedena u pogrešno vreme ili prejako, može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast i veliki udeo manjih plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše“, upozorava ovaj stručnjak.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

U skladu sa unapredjivanjem ekonomske saradnje između Republike Srbije i Republike Turske koju su inicirali predsednici Aleksandar Vučić i Taib Erdogan, posebno u oblasti spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, na poziv Ministra poljoprivrede Ahmeda Fakibabe delagacija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predvođena državnim sekretarom Senadom Mahmutovićem bila je gost 13. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u gradu Izmiru od  01. do 04. februara.

Na ovom značajnom poljoprivrednom sajmu koji je okupio preko 2.000 izlagača iz celog sveta i uz prisustvo delegacija iz preko dvadeset država, domaćini su predstavnicima našeg Ministarstva poljoprivrede ukazali posebnu pažnju kako, kroz zvanični sastanak sa Ministrom Fakibabom na kojem je potvrđena spremnost realizacije potpisanih sporazuma ali i daljeg jačanja međudržavne saradnje u oblasti poljoprivrede, tako i kroz sam čin otvaranja Sajma kojem je sibmolično prisustvovao i predstavnik Republike Srbije.

Posebno važan bio je razgovor sa  direktorom turske državne Agencije za meso i mleko, gospodinom Osmanom Uzunom, koji je izrazio želju i očekivanje da  sporazum o slobodnom  izvozu mesa iz Srbije što pre počne sa realizacijom, jer je prethodih dana potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić potpisao sa ministrom ekonomije Turske Nihatom Zejbekčijem novi Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje.

Poseta ovoj renomiranoj sajamskoj manifestaciji bila je prilika da se ostvare i neposredni kontakti sa predstavnicima privatnih kompanija o razgovara o mogućnostima i modelima buduće saradnje u interesu razvoja poljoprivredno-prehrambene proizvodnje obe države.

Prikolice su izuzetno važne u procesu poljoprivredne proizvodnje, kako sa aspekta sigurnog i blagovremenog prevoza poljoprivrednih proizvoda, tako i sa aspekta bezbednosti. Posle završene sezone, prva mera je čišćenje i pranje od biljnih ostataka i zemlje, posebno rubova na stranicama, gde je moguće zadržavanje vlage.

Potrebno je pregledati da li su creva hidrauličnog sistema neoštećena, a ukoliko ima oštećenja i tragova curenja ulja, treba ih zameniti. Elektro instalacija na prikolici mora biti ispravna, kao i svi mehanizmi za zatvaranje stranica, radi sprečavanja nekontrolisanog i iznenadnog otvaranja u toku transporta. Posebnu pažnju treba posvetiti proveri sistema za kočenje, kao i vizuelna provera šasije da li ima vidljivih oštećenja ili pukotina, koje mogu nastati usled preopterećenja i lošeg puta. Jednom godišnje treba skinuti točkove, pregledati kočnice i podmazati ležajeve točka.

Pneumatike za vreme zimskog mirovanja treba napumpati na odgovarajući pritisak i ukoliko ima ostataka ulja i maziva treba ih otkloniti. Prostorija za smeštaj treba da bude suva i bez uticaja direktne sunčeve svetlosti. Namenske prikolice, koje na podu imaju lance i mehanizme za razbacivanje stajnjaka, treba podmazati i nauljiti.

Rasipači mineralnog đubriva su posebno osetljivi za pripremu za duže mirovanje. Ukoliko se pripreme ne obave na pravilan način posle zime kada dođe vreme za ponovnu upotrebu, obično su neupotrebljivi i zahtevaju dodatne popravke. Mineralna đubriva su zbog svog sastava izuzetno agresivna na metalne delove rasipača i izazivaju ozbiljna oštećenja koja dovode do poremećaja u radu mašine. Abrazivnom dejstvu su posebno izloženi mehanizmi za izuzimanje i doziranje mineralnog đubriva. Posle svake upotrebe rasipač treba dobro oprati, osušiti i podmazati sve habajuće delove antikorozivnim sredstvom. Sve mazalice posle pranja treba podmazati i tako istisnuti ostatke vode koje ostaju posle pranja. Sva mesta koja imaju oštećenja (skinuta boja i korozija) treba dobro očistiti i ofarbati. Pneumatici i ostali sklopovi se pripremaju na isti način kao i kod ostalih mašina.

 

Željko Lazić 

www.agrobiznis.rs 

Mladić Milan Kovačević odlučan je da ostane na svom ognjištu u selu Banje kod Srbice na Kosovu i Metohiji. Bavi se poljoprivredom i stočarstvom. Milanova porodica dobila je dve krave i pet ovaca, donaciju Kancelarije za KiM, građana i kompanija koji su se odazvali na poziv predsednika Aleksandra Vučića za pomoć srpskom stanovništvu u Pokrajini.

Ima 23 godine. Njegovi vršnjaci su otišli na studije, a Milan Kovačević, zbog besparice nije mogao na fakultet. Ostao je na svom imanju i obrađuje nekoliko hektara zemlje.

"Dogodine ćemo možda još više. Pošto imam livade, kosim oko tri hektara. Plaćam ljude da mi pokose, treba da idem njima da pomognem pet, šest dana, da bi oni meni tri, četiri dana pomogli. Zahvalio bih se svima na lepim željama što mi pomažu da bih opstao na svojim ognjištima ovde u selu Banje", kaže Milan.

Od danas Milan ima više grla krupne i sitne stoke. Posle poziva predsednika države, pomoć očekuje i ostale žitelje sela Banje i Suvo Grlo, kao i druge Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Nekoliko desetina grla čeka transport i treba da nađe svoje odredište u štalama domaćina u narednih nekoliko dana širom KiM, ali i traktori i razna druga mehanizacija. Dakle, sve ono što treba da pomogne ljudima da uspešno privređuju", napominje zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev.

U selu Banje već se renovira Dom zdravlja i nekoliko stambenih objekata. Preostali Srbi u selima Banje i Suvo Grlo imaju i lekara.

"Tri puta nedeljno, sada od 22. januara, dolazi lekar, ponedeljkom, četvrtkom i petkom. I radi od osam do tri, bude u ambulanti. S tim što su seste svaki dan tu. One su meštanima na raspolaganju i dan i noć i vikendom, uvek bilo šta da se desi. Kao i sanitetsko vozilo i naš vozač", kaže lekar Tatjana Vlašković,

Uvedena je i nova autobuska linija Osojane-Kosovska Mitrovica koja povezuje sedam povratničkih sela u opštini Istok.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3026349/kovacevici-kod-srbice-dobili-dve-krave-i-pet-ovaca.html 

U obrenovačkom ataru jutros je otkrivena nova lokacija sa nelegalno zakopanim potencijalno opasnim otpadom. Akcija otkrivanja nezakonitog skladištenja potencijalno opasnog otpada i zaustavljanja daljih ekoloških posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu, realizovana je zahvaljujući aktivnostima Bezbednosno-informativne agencije, Osnovnog javnog tužilatva iz Obrenovca i Ministarstva zaštite životne sredine.

Mesto gde je otkriven protivzakonito skladišten otpad, odmah je obišao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan „Ovo predstavlja stravičan zločin prema nacionalnom zdravlju i prirodi., “ rekao je Trivan i podsetio da je ovo još jedan u nizu takvih događaja. „ Pretpostavljamo da je moguće da se radi o organizovanoj grupi. Ali i ova akcija pokazuje da se se nismo, niti ćemo se zaustaviti, “ kazao je ministar Trivan i ukazao „ Ekološka bezbednost je jedno od vitalnih pitanja celokupne bezbednosti Srbije.“

„Jedan od načina da se ovi ekološki zločini zaustave, je da se utvrdi gde se i šta nalazi po Srbiji, na čemu se strateški i organizovano radi. Sve što bude pronađeno biće istraženo i analizirano, a javnost će pravovremeno i u potpunosti biti obaveštena o svemu. Važno je da i građani budu podrška, da obaveste ministarstvo ukoliko sumnjaju da na nekim mestima postoji opasni otpad, .“ rekao je Trivan.

 

Dr Slobodan Tošović savetnik ministra rekao je da se, na na osnovu prvog uvida, može reći da je reč o otpadu industrijskog porekla, mogućem opasnom otpadu, a kako je lokacija slične veličine kao ona u Vukićevici, može se pretpostaviti da su u pitanju i slične količine.

U daljem toku istrage biće utvrđeno poreklo otpada i u kojoj meri je opasan za život i zdravlje ljudi.

 

Uvoz, odnosno provoz (tranzit) pošiljki životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta vrši se na osnovu „Rešenja o utvrđivanju veterinarsko sanitarnih uslova za uvoz ili za provoz pošiljaka“, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, u skladu sa članom 124. Zakona o veterinarstvu.

Pre uvoza/ provoza robe koja podleže veterinarsko-sanitarnoj kontroli, uvoznik je obavezan da podnese zahtev za izdavanje rešenja, taksiran propisanom taksom (FOLDER – Zahtevi za uvozno rešenje). Navedeno rešenje izdaje se po vrstama životinja, proizvoda, hrane, hrane za životinje i sporednihproizvodaživotinjskog porekla,za više pošiljaka iste vrste, na period od 3 meseca i pre isteka ovog perioda uz zahtev za produženje može se produžiti još za 3 meseca.

Rešenjem se utvrđuju veterinarsko-sanitarne mere i uslovi za uvoz i provoz pošiljaka iutvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i provoz tih pošiljaka. Rešenje za uvoz, odnosno rešenje za provoz,izdaje se:

  1. ako uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta nije zabranjen zbog zdravstvenog stanja životinja u zemlji izvoznici odnosno zemlji provoza;
  2. ako ne postoji rizik po zdravlje životinja i zdravlje ljudi.

 

Analizom rizika utvrđuje se:

  1. namena za koju će se koristiti navedena pošiljka;
  2. geografske i druge karakteristike zemlje izvoznice odnosno zemlje provoza koje utiču na pojavu, širenje i opstanak bolesti;
  3. postojanje područja bez zaraznih bolesti životinja;
  4. istovetnost u radu veterinarske službe zemlje izvoznice i veterinarske službe u RS;
  5. istovetnost mera u RSi zemlji izvoznici odnosno u zemlji provoza na suzbijanju zaraznih bolesti životinja.

Rešenjem za uvoz može se odrediti da se naknadno sprovede laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta.Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje.Ministar određuje vrste pošiljki iz stava 1. ovog člana koje podležu izdavanju rešenja o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz ili tranzit.

Životinje, proizvodi životinjskog porekla, hrana životinjskog porekla, sporedni proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje, veterinarski lekovi i medicinska sredstva i prateći predmeti podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnim prelazima. Uvoz i provoz ovih pošiljki može se vršiti preko graničnih prelaza na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola.

Kontrola na graničnom prelazu obavljaju granični veterinarski inspektori i veterinarski inspektori na mestu istovara pošiljki.  Vrste pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i način vršenja pregleda ovih pošiljki  propisani su Pravilnikom o vrstama pošiljaka koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda pošiljki na graničnim prelazima („Službeni glasnik RS”, broj 56/10).

Nekomercijalno kretanje i uvoz kućnih ljubimaca (pasa, mačaka, krznašica, ptica i dr. kućnih ljubimaca)u Republiku Srbiju, uz propisani sertifikat u prilogu Pravilnika o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca za koje nije potrebno rešenje za uvoz i tranzit, kao i o izgledu i sadržini obrasca uverenja (sertifikata) za te pošiljke („Sl. glasniku RS” broj 11/11).

Tabela usaglašenih uslova za uvoz i uslova za uvoz u proceduri usaglašavanja prikazana je ovde.

Carinski organ ne može ocariniti pošiljku pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz ili provoz te pošiljke i na odgovarajući način obeleži Međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat).

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije

Uprava za veterinu:

Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Odeljenje za međunarodni promet i sertifikaciju

Tel: (+381 11 3196 011) i (+381 11 2602 – 498)

 

Zahtev koji se podnosi nalazi se na linku:

 

http://www.vet.minpolj.gov.rs/medjunarodni_odeljenje/medjunarodnipromet/zahtev%20za%20izdavanje%20resenja%20sa%20veterinarsko%20sanitarnim%20uslovima%20za%20uvoz%20hrane%20zivotinjskog%20porekla,%20sporednih%20proizvoda%20zivotinjskog%20porekla%20i%20hrane%20za%20zivotinje.pdf

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31