Srpska pravoslavna crkva i vernici 14. februara slave Svetog Trifuna, zaštitnika iskrene ljubavi svih hrišćana. Sveti Trifun je živeo u trećem veku, a rođen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili pobožni, pa su svoju pobožnost i na svog sina preneli. Bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva, pa je mnoge bolesnike molitvama lečio.

Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika, koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi. Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. Na Svetog Trifuna naši vinogradari idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati.

Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna.

 

Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS), organizuju nastup 10 domaćih kompanija na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda „GULFOOD“ koji će se održati u Dubaiju od 18. do 22. februara. Osim izlagača, PKS organizuje posetu Sajmu i šest domaćih kompanija koje će se sastati sa predstavnicima najvećih trgovinskih lanaca u UAE.

U okviru nacionalnog štanda Srbije predstaviće se: YUMIS iz Niša, JAFFA iz Crvenke, BAHUS iz Paraćina, AGRANELA iz Valjeva, AGROPARTNER iz Lučana, ITN GROUP iz Beograda, MASTER FRUITS iz Beograda, JUGPROM iz Leskovca, PIK BEČEJ iz Bečeja, Basket Zdravija Hrana Made By Hand iz Golubinaca. Na sajmu „GULFOOD 2018“ kompanije iz Srbije predstaviće svoje proizvode u jednoj od glavih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls na nacionalnom štandu površine 60 m².

Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i organizuju plasman na nova tržišta, kao i da unaprede postojeće i ostvare nove poslovne kontakte. Učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih i najznačajnijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda u UAE i regionu Golfa, direktno doprinosi kvalitetnijem pozicioniranju srpskih brendova i ukupnom izvozu.

„GULFOOD“ (www.gulfood.com) je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u UAE i regionu Golfa, u okviru koje se organizuju susreti proizvođača/izvoznika i distributeri i predstavnika vodećih maloprodajnih lanaca. Sajam se prostire na 100.000m², a godišnje ga poseti preko 95.000 posetilaca iz oko 100 zemalja koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 5.000 izlagača u osam sektora.

 

Osim izlagača, PKS organizuje posetu Sajmu i šest domaćih kompanija: FRUEKO, SENSA, ML FURIT FARM, ZLATIBORAC, ŽITOPRERADA i FRIKOM. Za posetioce je predviđen program koji, osim Sajmu, uključuje i posete Privrednoj komori Dubai, zatim jednom od najvećih maloprodajnih lanaca u UAE (Sharjah Coop), jednom od najvećih distributera hrane i pića u UAE (Fresh Express), kao i razgovore sa kompanijama/distributerima: Farzana Trading, LuLu, Choithrams, Farm Fresh…

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2017. ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije i UAE iznosila je 106,5 miliona dolara. Srbija je u UAE izvezla robu u vrednosti od 91 milion dolara, a uvezla robu vrednu 15,6 miliona dolara.

 

Obim građevinskih radova na prestoničkim pijacama ne jenjava ni tokom zime. Pijace koje se uređuju nalaze se na centralno - gradskom području i u prigradskim naseljima, te rukovodstvo JKP „Gradske pijace“ dokazuje da su sve pijace u sastavu preduzeća podjednako važne. Trenutno se obavljaju radovi na sedam pijaca, i to:

Pijaca „Palilula“ – radovi na izgradnji najmodernije pijace u jugoistočnoj Evropi

Pijaca „Smederevski đeram“ – radovi na asfaltiranju pijace i postavljanju nove, moderne led rasvete

 

 

Pijaca „Zvezdara“, popularni Cvetko – nastavak radova na postavljanju montažno-demontažne opreme za zaštitu robe, zakupaca i posetilaca pijace od sunca i atmosferskih padavina



Pijaca T.C. „Novi Beograd“, popularni Stari Merkator – dopremanje novih, funkcionalnih bokseva za prodaju robe široke potrošnje na asfaltiranom delu pijace



Na pijacama „Senjak“, „Dušanovac“ i „Zemun“, pokrivaju se proredi, u cilju zaštite od sunca i atmosferskih padavina, zakupaca, kupaca i robe koja se izlaže na tezgama.
Pijaca „Senjak“

 

 

 

Pijaca „Dušanovac“

Pijaca „Zemun“

 



Prošlu 2017. godinu obeležili su radovi na poboljšanju uslova trgovine na preko 20 pijaca, koji su finansirani isključivo iz sopstvenih sredstava. I pored toga, Gradske pijace ostvarile su dobit, koja je za čak 43% veća od plana za celu 2017. godinu i iznosi 198.229.714,00 dinara. Radovi su nastavljeni i u 2018. godini, kako bi poljoprivredne proizvođače, sa dolaskom proleća dočekao lepši radni ambijent.

Za vino se može reći da sve je više kosmopolitsko piće nego ikad: više od trećine godišnje konzumira se izvan granica zemalja u kojima je proi-zvedeno, što je skoro dva puta više nego pre 30 godina. Ovaj trend je u velikom usponu zbog nekoliko faktora – sve intenzivnije hiperprodukci-je, ulaska novih konkurenata na ionako već zasićena tržišta, liberalizacije međunarodne trgovine, a posebno zbog promena u načinu života i pro-mena u potrošačkim trendovima.
Vrednosno iskazano, izvoz je prosečno iznosio 29 milijardi evra, što ga svrstava u proizvode sa najvećim učešćem u strukturi svetskog pro-meta agroindustrijskih proizvoda. Prosečna svetska izvozna cena iznosi 3,6 evra po litru (428 RS dinara). Cena značajno varira u zavisnosti od go-dine berbe grožđa, kvalitetne kategorije (stona vina, vrhunska vina, vina sa zaštićenim geografskim poreklom, specijalna vina..). Takođe zavisi da li se radi o vinu u bocama ili cisternama (rinfuzi).

Kada je reč o Srbiji, na osnovu ankete koja obuhvatila 200 ispitanika sa teritorije AP Vojvodina, od kojih je 96 bilo muškog pola (48%), a 104 ženskog pola (52%). Došlo se do sledećih rezultata:

Do sada je statistika pokazivala da muškarci piju više vina i češće kupuju vino, od žena međutim, ovo istraživanje je pokazalo da žene više kupuju i konzumiraju vino. Razlika u broju ispitanika muškog i ženskog pola nije značajna, a pretpostavka je da oba pola konzumiraju vino. Najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi u intervalu od 18 do 25 godina (36%), sledi učešće od 26 do 35 godina (18%), tako da većinu ispitanika čini mlađa populacija. Sledi učešće starosne kategorije od 36 do 45 godina (16%) kao i od 46 do 55 godina (16%). Najmanji broj ispitanika nalazi se u intervalnoj grupi preko 55 godina (14%).

Od ukupnog broja ispitanika 12% redovno konzumira vino, 36% često, retko 29% ispitanika, veoma retko 19% ispitanika i nikada ne konzumira vino njih 4%. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika konzumira vino. ajveći broj anketiranih kao razlog nekonzumiranja vina navodi odsustvo navika (24,5%). Manji procenat (4,5%) ispitanika navodi zdravstvene razloge, dok najmanji broj ispitanika navodi verske razloge (1%) kao i nizak životni standard (1%). Vidi se da su dobijeni odgovori veoma različiti i da značajno opredeljuju potrošače.

Najmanje se konzumira roze vino (čak 42,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira ovu vrstu vina), 23,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira belo vino, a 16% ispitanika odgovorilo je da nikada ne konzumira crveno vino. Ovo se može definisati kao relativno zadovoljavajući nivo konzumiranja vina, budući da 84% ispitanika konzumira crveno vino, 76,5% ispitanika konzumira belo vino i 57,5% ispitanika konzumira roze vino (manje od jednom mesečno, nekoliko puta mesečno, jednom nedeljno ili svaki drugi dan). Upoređujući pol i vrstu vina koja s konzumira uočava se da je veći udeo ženskih potrošača koji konzumiraju belo vino. Ukoliko se ukrste dobijeni odgovori sa visinom primanja ne dobrija se značajna korelaciona veza. To znači da visina primanja nema uticaja na izbor vrste vina.

Da li se više pije vino sa vodom ili bez pogledajte na grafikonu:

Gde se najčešće kupuje vino u Srbiji?

Izvori snabdevanja vinom su različiti. Ispitanici najčešće kupuju vino u supermarketima (50,5%), zatim u velikim marketima - megamarketima (43,5%), u specijalizovanim prodavnicama vina (40,5%), u prodavnicama u susedstvu (31%), direktno od proizvođača (27%), od rodbine i prijatelja (19%) i iz sopstevene proizvodnje (10)%. Izuzetno veliki broj ispitanika (84,5%) izjasnilo se da nema sopstevnu proizvodnju vina kao i da nikada ne kupuje vino preko rodbine i prijatelja (64,5% ispitanika). Dobijeni rezultati bitni su za male proizvođače vina koji treba da odgovarajućim promotivnim i drugim aktivnostima utiču odnosno “privuku” potrošače da vino kupuju direktno od njih i da ih odgovarajućim argumentima (niža cena, mogućnost degustacije i sl,) ubede u ispravnost njihove odluke.

Kada piju vino u Srbiji?

Vino se često konzumira u prigodnim situacijama kao što su svečani ručkovi, svadbe, krštenja i sl.. Najveći broj ispitanika pije vino isključivo u svečanim prilikama (41%), a najmanje se konzumira vino uz obrok (22%). Boljom edukacijom potrošača može se uticati na povećanje potrošnje vina ne samo u svečanim prilikama već i svakodnevno.

Gde se najčešće pije vino?

Najveći broj ispitanika konzumiraju vina kod prijatelja (25% ispitanika), zatim u restoranima i hotelima (21%), kod ku-će (19%), u vinskim podrumima (19%) i u kafićima (18%). Sa druge stra-ne najnižu ocenu (1) ima na prvom mestu vinski podrum (40% ispitanika) što ukazuje da se na ovom mestu najmanje konzumira vino. Nakon vinskog podruma sa najnižom ocenom slede kafići (27%), kod kuće (13%), kod prijatelja (11%) i u restoranima (9% ispitanika).

 

Koliko popijete vina u jednoj prilici?

 

Koje vino više pijete domaće ili strano? Podjednako?

 Autori istraživanja: prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar

Više u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

 

Prodaja vina u limenkama širom sveta pa i kod nas više je nego udvostručena. U 2015. godini dostigla je iznos 6,4 miliona dolara prodaje u SAD. Umesto super alkoholnih, punih, teških crvenih vina, vina u limenkama su lakša i nešto malo kiselija. Prave vinopije ne preferiraju vino iz limenke. Uglavnom je ovo vino namenjeno mlađim potrošačima.

Zanimljivo je da stručnjaci beleže rast tražnje vina u domaćinstvim,a a opada tražnja u restoranima – potrošnja vina u kafićima i restoranima. Prodaja je u 2016. godini opala 1,6% i dalje ima trend pada. Smatra se da je jedan od razloga to što su relativno visoke cene vina u restoranima i kafićima. Istovremeno potrošnja vina u okviru domaćinstava je u porastu. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, da uživaju u ukusima vina bez presije da ih neko gleda »sa strane«. Supstitucija u potrošnji vina – trend “alternativnih klasika” mogao bi da objasni veću prisutnost vina Game (rast od 44%) i Božolea na vinskim listama, kao i sve veću zastupljenost vina iz Nemačke. Ova vina popunjavaju prazninu nastalu zbog rasta cena tradicionalnih klasičnih vina, pre svega iz Francuske koja su zbog svojih visokih cena sve nedostupnijih širim potrošačima. Nemačka vrhunska vina bila su dosta zapostavljena, a danas predstavljaju “zapanjujuću vrednost za novac” jer još nisu doživela inflaciju zbog velike potražnje. Na primer pre 10 godina, cena božolea bila je na sličnom nivou kao i cena Pinot Noira iz Burgundije, oko 7-8 funti. Sada je cena Božoleao negde na 9 funti a Pinot Noir iz Burgundije minimalno 15 funti. To govori o porastu cena francuskih vina.

 

Promene u preferencijama potrošača – mlađi potrošači vino drugačije prihvataju od starijih potrošača. U čemu je razlika? Mlađi potrošači nemaju puno vremena da čitaju koliko je vina staro, međutim, oni će birati bocu sa police ako ima lep grafički logotip ili privlačan naziv. Oko 51% mlađih žena preferiraju biodinamička i organska vina. Svakih nekoliko godina menja se poredak vina koja se najviše konzumiraju u svetu. Posle Šardonea (Chardonnay) najtraženije vino zadnjih je nekoliko godina je Sovinjon blanc (Sauvignon Blanc). Međutim već je prešao vrhunac tražnje i počeo je polako da pada. Novi hitovi su lakša, aromatična vina koja dobro idu uz ribu i laganu hranu: Traminac, Graševina, Albarin, Picpoul, Cortese ili Verdej. Njihova prodaja raste od 16% do 35% posto godišnje u zavisnosti od vrste vinaovisno o vinu. Među zaokruženijim aromatičnim vinima dominiraju Viognier i Torrontes, zbog trenda začinjene brze hrane pune dimljenih aroma navode autori studije o savremenim trendovima na tržištu vina koje su  napisali prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar.

 

Kakvi su ukusi srspkih potrošača vina, ko pije više muškarac iči žena, možete pročitati na linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3627-koliko-srbi-popiju-vina-kako-se-pije-vino-kod-nas-i-gde-pogledajte-u-podacima-koje-smo-analizirali 

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će u Arilju biti izgrađena fabrika za preradu industrijske maline, kapaciteta 5.000 tona, o čemu je u petak potpisan Memorandum o razumevanju između kompanija iz Arilja i Mađarske.

"Obaveza srpske strane je da obezbedi kooperante, odnosno dovoljnu količinu sirovine i lokaciju u Arilju, a obaveza mađarske strane je da obezbedi finansijska sredstva, desetogodišni ugovor za izvoz i tehnološku opremu", rekao je Nedimović.

On je naveo da je plan da se još nekoliko takvih fabrika izgradi u Srbiji, a jedna najverovatnije u Požegi.

Mi sa dve, tri ovakve fabrike možemo da rešimo problem potražnje za malinom, zaključio je Nedimović.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Poljoprivrednicima u Srbiji od sredine decembra prošle godine na raspolaganju su sredstva IPARD programa EU, a do sada je pristigao 51 zahtev, pišu "Večernje novosti". Od toga 15 zahteva je za mašine i 36 za traktore, a rok za podnošenje dokumentacije je 26. februar.

"U martu će biti raspisan konkurs za preradu, gde će poljoprivrednici moći da konkurišu za sredstva koja sluze izgradnji objekata, ali i za nabavku mašina", rekao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, do kraja godine biće još pet poziva, što će sa ova dva prethodna biti ukupno sedam za 2018. godinu. Tokom ove godine poljoprivrednicima je iz IPARD fonda namenjeno 50 miliona evra. Reč je o pretpristupnim sredstvima EU koja su namenjena poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine, napominje list.

Kako je Ministarstvo poljoprivrede ranije saopštilo, visina podsticaja koji se obezbeđuju iz fondova EU iznose od 60 do 80 odsto vrednosti ulaganja u zavisnosti od starosti poljoprivrednika.

Novac može da se koristi u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva i to od 5 000 do 7 000 evra dok se za proizvodnju i preradu mleka i mesa može računati na povraćaj od 5000 do milion evra.

Pravo na IPARD podsticaje mogu da ostvare oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

U PRETHODNOJ NEDELJI NAJVEĆI PROMET KUPUSA I POMORANDŽE

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 726 tona robe.

Najviše se trgovalo:

kupusom (151 t),

pomorandžom (151 t),

jabukom (97 t),

šargarepom (94 t),

crnim lukom (76 t),

krompirom (40 t) i

prazilukom (24 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt:

kupusa (134 t → 151 t),

pomorandže (85 t → 151 t) i

jabuke (91 t → 97 t),

dok je promet:

šargarepe (110 t → 94 t),

crnog luka (104 t → 76 t),

krompira (42 t → 40 t) i

praziluka (26 t → 24 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

praziluk                       50 - 60 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          60 - 120 din.

Nema prostora za povećanje cene maline jer je loša cena i na svetskom tržištu koje je već prezasićeno ovim voće. To je malinarima rečeno na sastanku sa hladnjačarima i ministrom poljoprivrede Branimirom Nedimovićem 25. januara.

Kako kaže Sanel Dizdarević iz Udruženja malinara "Limska dolina" od 7 glavnih izvoznika maline iz Srbije pojavila su se samo dva. "Nismo zadovoljni cenom maline, to je bio jedan od glavnih zahteva oko kojih smo hteli da razgovaramo", kaže Dizdarević. Otkupljivači su im rekli da nemaju prostora da podignu cenu maline jer je cena loša i na svetskom tržištu koje je prezasićeno. Rekli su im i da nam se najverovatnije isto tako piše i u ovoj godine.

"Svet je prezasićen, malinarstvom se bavi region, a i Evropa", ističe on. Smatraju da nije u redu da se malina iz Zlatiborskog okruga otkupljuje za 120, 130 dinara, a iz Arilja za 160 dinara.

Muaz Dedović podsetio je da je FAP bio gigant Srbije, a da su se pretežno radnici koji su tu radili okrenuli uzgoju maline. "A sada su im zavukli ruku u džep i uzeli koliko su hteli da uzmu", rekao je on.

Zaključili su i da je najveći problem što se gubi srpski identitet na svetskom tržištu, traži se samo malina, ne i vrsta.

"Ne može biti ista cena za malinu iz Poljske gde se bere kombajnima, koja je peta klasa i kod nas koja je prva klasa i koja se ručno obrađuje", dodaju.

 

 

izvor : https://www.b92.net

 

Đorđe Šivoljski iz Stojanovca seje kukuruz na površini od 70 hektara. Poslednjih pet godina njegov izbor su hibridi kompanije KWS.


„Izuzetno sam zadovoljan, pravio sam razne probe i sa drugim semenskim kućama, ali KWS mi se u ovih pet godina pokazao kao najbolji. S obzirom na to da najveći deo kukuruza koji proizvedem ide u prodaju, meni je najvažniji prinos i kvalitet što KWS apsolutno ispunjava“, rekao je Đorđe Šivoljski.

Uprkos suši, KWS hibridi su se pokazali odlično, u teškim uslovima, bilo je i oko 5 tona po hektaru. Đorđe je koristio Konfites.

„To i jeste odlika hibrida Konfites, stabilnost u stresnim uslovima, lagano kombajniranje i niska vlaga koja u globalu daje sigurne i stabilne prinose“, potvrdio je i Perica Grujin iz kompanije KWS.

Đorđe je samo jedan od zadovoljnih korisnika KWS hibrida, koji u dobrim godinama daju izuzetne rezultate, a i u stresnim uslovima proizvođači koji ih koriste mogu mirno da spavaju, jer stabilni prinosi ne izostaju.

 

 

izvor : https://www.agromedia.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31