Piše: Dušan Jankov, magistar poljoprivrednih
nauka zadužen za unapređenje
proizvodnje duvana i saradnju sa poljoprivrednicima
u kompaniji Japan tobako Internešenal
iz Sente

U protekloj deceniji u našoj zemlji primetno je variranje prinosa gotovo kod svih poljoprivrednih kultura. U svakodnevnom razgovoru većina naših farmera će „kao iz topa“ odmah istaći sušu kao razlog
broj jedan kod pada prinosa. Ali da li je baš uvek tako...Ili kako recimo objasniti činjenicu da se nekad i u uslovima navodnjavanja postižu isti ili čak lošiji rezultati, nego u uslovima suvog ratarenja?
Zvuči kao paradoks, ali odgovor treba tražiti u (ne)poštovanju tzv. Libigovog zakona. Na prvi pogled, poljoprivreda u Srbiji ide napred krupnim koracima. Farmer je preplavljen novim informacijama na polju genetike, mineralne ishrane, primene pesticida, mehanizacije, informacione tehnologije, vazdušnog osmatranja i GPS tehnologije itd. Izbor je nikad veći i čini se nikad bliži farmeru i svakako nudi perspektivu u budućem razvoju agrara. Ali treba znati izabrati šta nam treba i da li nam treba, i ako treba kada i kako isto primeniti, odnosno uskladiti sa drugim parametrima proizvodnje. Većina nas misli da zna, ali da li zaista znamo... (jednom prilikom moj profesor na fakultetu je kritički rekao – „u fudbal i poljoprivredu se svi razumeju“).

Zašto ovo sve pišem? Jednostavno okrenuli smo se novim, naprednim stvarima za koje očekujemo da će nam doneti ogromnu dobit preko noći, poput čarobnog štapića, ali smo istovremeno zanemarili
osnovne postulate na kojem počiva ne samo poljoprivreda nego i opstanak svakog živog bića . To je ranije pomenuti tzv. Libigov zakon ili Libigov zakon minimuma. O čemu je zapravo reč. Libigov zakon minimuma je princip koji prvobitno postavio nemački botaničar Karl Sprengler u XIX veku, a kasnije razvio nemački hemičar Justus fon Libig, prema kojem razvoj biljke nije određen ukupnom količinom potrebnih hraniva u zemljištu, već samo količinom onog hraniva kojeg ima najmanje.

Libigovo bure

Drugim rečima, zakon kaže da je visina prinosa ograničena hranljivim elementom koji je u najvećem nedostatku. Ovo efektivno znači da ono čega najmanje ima najviše i koči. Libig je dao slikovit primer.
Zamislite bure koje je sačinjeno od dasaka s tim da nisu sve daske iste dužine, neka daska je duža a neka kraća. Kada biste sipali vodu u to bure gde bi voda počela da se preliva, odnosno gde bi bio zaustavljen dalji porast prinosa? Odgovor u poljoprivredi nije uvek lako pronaći, jer prinos često ne zavisi samo od dostupnih hraniva već i od mnogih drugih faktora. Kako eliminisati najslabiju kariku i ostvariti veći prinos. Dakle, ta daska (može da predstavlja klimatsko- edafski faktor, mineralnu ishranu, obezbeđenost vodom, obradu zemljišta, kontrolu bolesti, štetočina i korova, specifične agrotehničke operacije itd.) je upravo najslabija karika koja nam limitira prinos i koju je potrebno locirati i zameniti većom (poboljšati performanse) da bi ostvarili viši prinos, bez da menjamo druge daske bureta. U suprotnom, recimo možemo da đubrimo prema već ustaljenoj navici do besvesti i značajna promena se neće desiti jer hraniva koja unosimo nisu u nedostatku. Naprotiv, često nekontrolisano „pojačavanje“ nekih parametara koji su već maksimumu može da donese više štete nego koristi (tzv. zakon optimuma i zakon o opadajućem prinosu, ali o tome neki drugi put). Na taj način proizvodimo samo dodatne troškove i smanjujemo
rentabilnost proizvodnje. Zato je potrebno da pre zasnivanja proizvodnje dobro upoznamo gajenu biljku i njene zahteve, odnosno optimalne vrednosti abiotičkih i biotičkih faktora kako bi obezbedili visok prinos. Naravno, na neke faktore ne možemo i verovatno nikad nećemo moći da utičemo, ali možemo da ublažimo njihovo negativno delovanje. Nasuprot navedenim, druga i često brojnija grupa limitirajućih faktora prinosa je teoretski u našim rukama i kao takva treba i praktično da bude pod našom kontrolom.

U ovim teškim vremenima kada se naša poljoprivreda nalazi na prekretnici, nadam se da naš farmer ima snage i volje da svojim znanjem, iskustvom i radom „prepozna“ tu najslabiju kariku koja je u
minimumu, što svakako neće biti lako. A kada prepozna traženi faktor, svako dalje i najmanje investiranje u isti će mu se odraziti na rast prinosa do određene tačke koja će sada biti limitirana nekim drugim faktorom u minimumu. Tek kada dovedemo sve faktore prinosa na nivo optimuma otvaraju se mogućnosti za punu primenu svih biotehničkih inovacija i novih tehnologija poljoprivredne proizvodnje koje su nam stigle i koje će nam, nadam se, tek doći.

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

U ponedeljak su zatvorena prva dva poziva za dobijanje sredstava iz IPARD programa. Tačan broj onih koji bi tim novcem kupili traktor ili mehanizaciju nije konačan, jer prijave poslate poštom i dalje stižu. Procenjuje se da će ih biti oko 300.

Desetak novih traktora trebalo bi da podmladi poljoprivrednu mehanizaciju u Šapcu i okolini. Tek toliko gazdinstava konkurisalo je za IPARD sredstva. Neke je odvratila papirologija, druge, kažu, nejasna pravila.


"Mi ćemo svakako imati kontrolu na gazdinstvima, a mi ne znamo koji vid kontrole će biti uključen na naša gazdinstva. Naša poljoprivredna gazdinstva su mala gazdinstva, bavimo se i ratarstvom i povrtarstvom i stočarstvom. I nigde nije definisano šta mi sve treba da ispunimo po ova tri osnova da bi mogli da prođemo kroz IPARD bez ikakvih problema", kaže poljoprivrednik iz Bogatića Teodor Teodorović.

Kao jedan od razloga slabijeg odziva stručnjaci navode i taj što se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u ovoj godini.

"Treba imati u vidu i kada je konkurs raspisan, odmah posle Nove Godine. Ljudi su još u prazničnoj atmosferi bili, nisu možda očekivali da će tako rano poziv biti, neki čak nisu verovali da će EU odobriti ta sredstva i da će poziv krenuti", ističe Goran Đaković iz "Agrobiznis magazina".

Na poziv se javilo oko 270 poljoprivrednika, a 190 njih bi novac koristilo za traktore, ostali za mehanizaciju. Uprava za agrarna plaćanja je zadovoljna odzivom.

"Sledi otvaranje zahteva, provera neke osnovne administrativne ispravnosti, zatim sledi predodobravanje tih projekata kada će svi korisnici koji ispunjavaju uslove na svoje adrese dobiti rešenja o odobravanju projekta, oni će dobiti jedan vremenski period u kom će biti u obavezi da realizuju investiciju", navodi Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja.

Novi konkurs za kupovinu traktora i mehanizacije najavljen je za leto.

"Mislim da je ovo samo jedno dobro iskustvo koje se sticalo na prvom pozivu i da će već naredni poziv odneti mnogo više sredstava i da će ljudi shvatiti kako taj sistem funkcioniše, jer svaka greška koja se napravi prilikom realizacije sredstava biće plaćena od strane države odnosno korisnika", kaže Goran Đaković.

Slična su iskustva suseda. Na prvi poziv za dobijanje sredstava iz IPARD fonda u Hrvatskoj javilo se svega 70 poljoprivrednika. Kasnije je bilo više projekata nego novca.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Automatska overa kartica zdravstvenog osiguranja (KZO) od danas je omogućena i osiguranicima samostalnih delatnosti (preduzetnici), poljoprivrednicima, sveštenicima, verskim službenicima, inostranim penzionerima, odnosno onima koji primaju penziju ili invalidninu od države sa kojom ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju, samostalnim umetnicima, zaposlenima kod fizičkih lica (koji nemaju PIB) i onima koji obavljaju poslove po osnovu ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazumu o međunarodnoj tehničkoj saradnji. Automatska overa obuhvata i članove njihovih porodica koji se preko njih osiguravaju.
Ovim je država ispunila svoje obećanje i rasteretila praktično sve osiguranike odlaska na šalter filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Prethodno je RFZO u oktobru 2017. već omogućio automatsku overu zdravstvenih kartica za najveći broj osiguranika.
Od tada automatska overa uspešno funkcioniše za osobe angažovane kod poslodavca, korisnike penzije, korisnike novčane naknade preko Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i članove porodica navedenih kategorija osiguranika, te određene osiguranike iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to decu do 18 godina života, trudnicama i porodiljama, licima koja su starija od 65 godina i drugo. Do sada je uspešno izvršeno 3.041.483 overa kartica zdravstvenog osiguranja.
Novi osnovi osiguranja kojima je od danas omogućena automatska overa odnose se na oko 420.000 osiguranika i članova njihovih porodica.
Informacioni sistem Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje preuzima podatke Poreske uprave o uplaćenim doprinosima, i na osnovu njih automatski vrši overu. Podatak o izvršenoj overi dostupan je na Portalu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, a svi osiguranici, bez obzira na osnov osiguranja, imaju mogućnost da provere overu zdravstvene kartice na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/provera-overe-zdrisp.
Narednog dana od dana overe podaci o overi zdravstvenih kartica su dostupni svim zdravstvenim ustanovama, te osiguranici mogu da ostvare prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Automatska overa zdravstvenih kartica predstavlja komforniji i jednostavniji način overe isprava o osiguranju, s obzirom na to da nije potrebno odlaziti na šalter i dostavljati različitu dokumentaciju. Overa se vrši automatski, samo na osnovu podatka da je dospeli doprinos plaćen.
Februar je bio fantastičan mesec za osnaživanje elektronske uprave u Srbiji, jer smo počeli realizaciju projekta adresnog registra, gde je 30 novih geodeta primljeno u RGZ i počelo da radi na elaboratima, na osnovu kojih će lokalne samouprave doneti odluke o nazivima ulica i kućnim brojevima. Zatim je u projektu „Bebo, dobro došla na svet“, posle Leskovca, Zrenjanina i Loznice, i u Beogradu omogućeno majkama da apliciraju za roditeljski dodatak još u porodilištu. U Beogradu je napravljen i korak više, jer je omogućeno i prijavljivanje za sva lokalna davanja porodiljama grada Beograda.
Da se Srbija približava razvijenim državama Zapada pokazuje i činjenica da će od petka građani naše zemlje moći na sajtu eUprave da sve usluge na tom portalu, poput produženja registracije vozila, plaćaju elektronskim novcem koji je dostupan u Republici Srbiji.

 

Uprkos očekivanjima da poljoprivrednici u Srbiji nisu dobro razumeli kako funkcioniše podrška EU u okviru IPARD programa za Srbiju, ipak neki su shvatili kako se može konkurisati i u koje svrhe. Tako je, kako Agrobiznis magazin saznaje u Ministarstvo poljoprivrede odnosno Upravi za agrarna plaćanja prispelo oko 300 zahteva, najviše za nabavku taktora. Kao što se može pretpostaviti značajan broj zahteva predat je poslednjeg dana 26.2.2018. kada je istekao konkurs, a treba sačekati da stignu i zahtevi koji su poslati poštom. Ono što je važno naglasiti, svi oni koji su ispunili uslove, mogu računati da su im sredstva praktično odobrena jer nije bilo više zahteva nego što je sredstava na raspolaganju. 

Zanimljivo je da je u Republici Hrvatskoj prilikom prvog poziva za IPARD prispelo svega 70 zahteva, a naravno najveći uspeh u korišćenju fondova EU imali su slovenci.

Prema rečima glavnog i odgovornog urednika, Agrobiznis magazina, Gorana Đakovića nešto manje zahteva je pristiglo prema njegovom mišljenju i iz razloga jer je slična mera primenjena prošle godine iz nacionalnog budžeta. "Treba imati u vidu i to da je postojao veoma fleksibilan konkurs za mlade poljoprivrednike, tako da su značajna sredstva plasirana na ovaj način u poslednjem kvartalu 2017. godine" naglađava Đaković. On očekuje da će u narednim pozivima za predaju zahteva biti mnogo veće interesovanje kada proizvođači uoče kako sistem funkcioniše i kada prva sredstva onima koji su sada konkurisali, legnu na račun. 

Detaljnije u novom broju Agrobiznis magazina (15. mart 2018. godine) http://agrobiznis.rs/ 

Komasacija, elektrifikacija i navodnjavanje osnov su razvoja poljoprivrede, rekao je ministar Branislav Nedimović koji je posetio poljoprivrednike u leskovačkom kraju. On je rekao da će ove godine projekat elektrifikacije u leskovačkom kraju Ministarstvo poljoprivrede podržati sa stotinu miliona dinara.

Snežna mećava dočekala je ministra poljoprivrede u Leskovcu ali zemljoradnicima ovoga kraja doneo je vesti koje su ih sigurno zagrejale. Leskovačka lokalna samouprava do sada je u ovaj projekat uložila 65,6 miliona a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da će projekat elektrifikacije ovo ministarstvo podržati sa još 100 miliona.

"Pored Leskovca namera nam ja da nastavimo sa elektrifikacijom i ako bude dovoljno sluha podržaćemo još jednu opštinu u Srbiji. Da li će biti Grocka ili Smederevo, videćemo", kaže Nedimović.

"Jedna od mera koje pružamo su subvencije koje samo počeli 2013. godine i do sada je grad Leskovac uložio 127 miliona dinara, a 3.320 poljoprivrednika je dobilo subvencije od našeg grada", objašnjava gradonačelnik Goran Cvetanović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao je i nekoliko domaćinstava u leskovačkom kraju koje imaju zaokružen proces proizvodnje i tom prilikom rekao da su komasacija elektrifikacija i vodosnabdevanje osnovne poluge razvoja poljoprivrede. Subvencijama ministarstva 15 poljoprivrednih proizvođača iz okoline Leskovca dobilo je nove traktore.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

Članovi Udruženja "Vršački ratar" podržavaju zahteve ostalih udruženja poljoprivrednika upućene Vladi Republike Srbije kojima zbog prošlogodišnje suše traže otpis naknade za ovodnjavanje, kao i da se dizel gorivo za poljoprivredu oslobodi akcize koja sada iznosi 53 dinara za litar dizel goriva.

Članovi vršačkog Udruženja poljoprivrednika "Vršački ratar" smatraju da su zahtevi upućeni nadležnom ministarstvu i vladi vezani za naknade za odvodnjavanje i akcize na gorivo , opravdani jer je prošla godina bila izuzetno teška zbog nezapamćene suše pa je bilo teško pokriti proizvodnju, a kamoli izdvojiti neki dinar za narednu.

Ove godine najveći problem nam je novac da bi zasnovali novu proizvodnju. Svi inputi, počev od đubriva i pesticida, pošto su bile promocije hemijskih i zaštitarskih kuća, su poskupeli od 5 do 10 posto u zavisnosti od kuće, a to znači da je u samom startu proizvodnja skuplja u odnosu na prošlu godinu, kaže Goran Mitrovanov .

Subvenicije od 4.000 dinara po hektaru, na svega 20 hektara po gazdinstvu su male, ali svaki dinar je dobrodošao rekao je Nenad Nastić i naglasio.

"Bilo bi dobro da se plati što pre da bi imali koliko toliko novca i da nafta bude 90 dinara kao što se priča, a što se tiče navodnjavanja i novca koji dajemo da se smanji i ne znam šta je još u planu da se pomogne poljoprivrednicima".

Nastić je za 2017 dobio račun za odvodnjavanje blizu 9.000 dinara, a najveća stavka je, kaže gorivo, a potvrđuje i Goran Mitrovanov.

Taj segment što se tiče nafte nam je trenutno jedan od najvećih inputa, trebalo bi da se spusti cena goriva za akcizu i koliko Vlada i ministarstvo mogu da nam izađu u susret, kaže Mitrovanov.

Poljoprivredna proizvodnja i stvaraoci novih vrednosti treba da budu oslobođeni plaćanja celokupnog iznosa akciza, jer ne pripadaju akciznom sektoru oporezivanja, kao ostala luksuzna roba, već pripadaju proizvodnom sektoru, kažu ratari.

izvor : http://www.rtv.rs

Porodica Lazarević voćarstvom se bavi od 2004. godine. Voćnjaci jabuka površine trideset hektara i tri hektara trešanja dostigli su pun rod. U toku je rezidba.

Lazarevići svake godine zasade po pet hektara voća, jabuka kažu ima dovoljno, pa podižu trešnje, kojih nema dovoljno na tržištu. Sve rade sami, od proizvodnje voća, navodnjavanja, zaštite protivgradnim mrežama i skladištenja u modernoj hladnjači, do prerade.

"Sav rod preradimo u sokove koje radimo bez šećera i aditiva, zdrave kombinacije - jabuka, cvekla, šargarepa - i sedamdeset odsto proizvodnje izvozimo", kaže Gavra Lazarević, vlasnik kompanije "Grini" koja se bavi i proizvodnjom delova za protivgradne sisteme.

U Orašcu je stotinak hektara pod voćem, ostali meštani bave se stočarstvom. Mika Jakovljević ima šezdeset goveda, najveći je proizvođač mleka u tom kraju.

"Lokalna samouprava već pet godina dodatno pomaže poljoprivrednicima. U našoj opštini ima na stotine hektara neobradjene, zaparložene zemlje i to polako podsticajnom merama menjamo", kaže Bojan Radović predsednik Opštine Aranđelovac. "Za pet godina iz opštinskog budžeta izdvojeno je 120 miliona dinara, naše poljoprivrednike oslobodili smo plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište i uštedeli im još 300 miliona dinara."

Država ulaže u primarnu poljoprivrednu proizvodnju ali, po rečima ministra Branislava Nedimovića, insistira na razvoju prerađivačkih kapaciteta, jer se tu ostvaruje najveća dobit u poljoprivredi.

"Vlada i ministarstvo daju finansijsku podršku za takve preduzetničke poduhvate, važnije je da prodajemo finanlni proizvod nego sirovinu", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivreda je 2016. godine, sa ostvarenih 4 milijarde dinara učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 10 odsto, uz prerađivačke kapacitete, moglo bi i više.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Iako se na području Republike Srpske poljoprivreda uglavnom vezuje za muškarce, Vinka Savić, Nikolina Šteković, Suada Obradović i Milijana Mlađenović su dokaz da u ovoj oblasti uspešne mogu biti i žene.


- Vozim traktor, a imam skoro sve poljoprivredne mašine: četiri traktora, dva kombajna, šilo kombajn, kao i sve prateće mašine - kaže Vinka Savić iz Verića, kod Banjaluke, koja se bavi proizvodnjom mlijeka.

Trenutno ima oko 75 krava od kojih, kako pojašnjava, 40 muznih i 35 junica.

- Imam oko pet-šest teladi, svinje, ovce i još nešto sitne stoke, a sijem i obrađujem oko 60-70 hektara zemlje na kojoj gajim kukuruz, pšenicu, trožito, trave, travne smese, grašak, grahoricu i druge kulture koje koristim za prehranu stoke - priča Savićeva.

Ustaje, kaže, uglavnom, oko šest sati, a kada je radnica koja joj pomaže u poslu slobodna, onda joj dan počinje i sat vremena ranije.

Na počinak se ide, priča Savićeva, kada se svi poslovi završe, pa je to zimi nešto ranije, a leti kasnije.

- Nedavno sam kupila jedan veliki traktor od 95.000 KM, a za koji sam dobila podsticaj od Fonda za razvoj sela 20.000 KM i od Ministarstva poljoprivrede RS 30.000 KM, a ostalo sam sama nadoknadila - naglasila je Savićeva.

Biti žena u poljoprivredi, kaže, nije lako, ali uz pomoć mehanizacije mnogo je lakše nego u neka prošla vremena.

- Da li je u poljoprivredi lakše ženama ili muškarcima, to je isto kao i u školi, neko uči dobro, a neko loše, tako da sve zavisi kako ko shvata svoje obaveze. Smatram da sam odličan učenik u oblasti poljoprivrede - ističe Savićeva.

A bavljenje poljoprivredom je opredjeljenje i Nikoline Šteković (30), mlade majke iz Kršlja, kod Novog Grada, koja, kako kaže, sebe vidi isključivo u ovom poslu.

- Imam dva sina i kada ustanem ujutro prvo se bavim decom, nakon čega idem u štalu i muzem krave, koje dnevno daju oko 140 litara mleka - istakla je Štekovićeva.

Kaže da trenutno ima 14 krava, ali da to nije kraj jer u ovom domaćinstvu planiraju i proširenje.

- Ubacićemo više grla i povećati proizvodnju mleka, tako da svakako planiramo proširenje, jer kada su svi složni, onda se nije teško baviti poljoprivredom. Želimo postići što bolji kvalitet - priča Štekovićeva.

Život na selu se isplati, tvrdi ova tridesetogodišnjakinja, koja najviše voli raditi sa životinjama.

- Sejemo kukuruz, zob, pšenicu, 20 dunuma deteline, silažu takođe naveliko radimo i na taj način pripremamo hranu za zimu - ističe Štekovićeva.

Suada Obradović (51) iz sela Kravice, kod Bratunca, bavi se uzgojem bobičastog voća.

- Imam četiri dunuma maline i dva dunuma kupine, a od jednog dela vršim preradu tako što proizvodimo kupinovo domaće vino, džemove, pa idemo i na sajmove i već smo stekli mušterije - rekla je Obradovićeva.

Radni dan joj, priča, leti započinje u pet sati i traje uveče do devet ili deset časova, u zavisnosti od obaveza.

- Kada dođe zima, onda imamo vremena i da odmorimo, da se družimo i izađemo - kaže Obradovićeva.

Njena sugrađanka Milijana Mlađenović (41) bavi se uzgojem malina, kupina i šljiva.

- Imam troje dece, a pored uzgoja bobičastog voća, imam i stoku, tako da, kada ustanem, u rano jutro prvo idem da namirim stoku i da svima pripremim doručak - kaže Mlađenovićeva.

Zasad ima na zemljištu pri kući, kako kaže, četiri dunuma pod malinom i jedan dunum pod kupinom, a malo dalje, poseduje još jednu manju parcelu, gde takođe, kako kaže, uzgaja bobičasto voće.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS je promovisalo projekat rodno odgovornog budžetiranja.

- Cilj projekta je da se skrene pažnja na udruženja žena sa sela kao i na njihove proizvode i aktivnosti - istakli su u Ministarstvu."

 

izvor : https://www.blic.rs 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 670 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (145 t), pomorandžom (98 t), šargarepom (87 t), jabukom (83 t), crnim lukom (83 t) i krompirom (52 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (76 t → 83 t) i krompira (40 t → 52 t), dok je promet: kupusa (151 t → 145 t), pomorandže (151 t → 98 t), šargarepe (94 t → 87 t) i jabuke (97 t → 83 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          60 - 120 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Obzirom da je ova zima, bar za sada bila blaga, možemo očekivati brojne probleme kada su u pitanju bolesti pšenice i ječma. A kako je cilj svake ratarske proizvodnje kvalitetan i visok prinos, nega i zaštita useva mora biti na visokom nivou.
Brojne su bolesti koje izazvaju fitopatogene gljive u usevima strnih žita. Na njihovu pojavu uopšte, ali i na njihov intenzitet utiču brojni faktori spoljašnje sredine, blaga zima, visoka vlaga i temperatura, sortiment, gustina setve, količina primenjenih đubriva a sve češći problem predstavlja nepoštovanje plodoreda i gajenje u monokulturi duži niz godina. U našim uslovima se javljaju bolesti koje su najopasnije u prvom delu vegetacije, siva pegavost lista, lisna rđa i pepelnica. Njihova pojava je skoro istovremena, i usled đubrenja azotom većim od stvarnih potreba i pojačane vlažnosti vazduha štete mogu biti velike. Imajući to u vidu, ratari bi pšenicu trebali prihranjivati nakon urađene N-min metode kao sigurnog pokazatelja za đubrenje.
Praktično, u pšenici bi trebalo prvi tretman obaviti početkom proleća, do pojave drugog kolenca, kada su najopasnije pepelnica, rđa i pegavost lista.
Bolesti lista potrebno je pratiti od bokorenja pa sve do klasanja, jer najbolje je tretman uraditi preventivno ili po pojavi prvih simptoma jer nijedan preparat nema eradikativni efekat, tj. ne može suzbiti bolest.
Septoria tritici (siva pegavost lista pšenice) - Spore se tokom jeseni i zime šire sa prošlogodišnjih strništa, a prenose se kišom i dodirom samih listova. Prvi simptomi u vidu sivih pega se javljaju prvo na vrhu lista i na najstarijem lišću i to 14-28 dana od ostavrene zaraze. Kada utvrdimo ekonomski prag štetnosti, koji iznosi 10% biljaka sa simptomima na prvom listu iznad drugog kolenca, tada je već neophodno pristupiti hemijskom tretiranju. Potrebno je sačuvati list zastavičar i dva lista ispod njega kao nosioce prinosa. Ako znamo da siva pegavost lista pšenice može uništiti i do 40 % roda, onda bi u fazi vlatanja trebalo obavezno uraditi preventivnu zaštitu.
Puccinia graminis (lisna rđa pšenice) - Simptomi se javljaju na listovima i na lisnim rukavcima. Usled visoke vlage i blage zime povećani su uslovi za razvoj lisne rđe. Optimalna temperatura za razvoj rđe je 20C, ali se može javiti kada temperatura pređe 15C. Prvi simptomi se ispoljavaju 7-14 dana nakon ostvarene infekcije, u vidu ranica, odnosno pegica narandžaste boje. Sa naličja lista one su otvorene i kroz njih pšenica gubi vodu. Prosečan gubitak roda je 10%, a usled jake zaraze može odneti i do 50% očekivanog prinosa. Tretiranje fungicidima odraditi odmah po pojavi prvih simptoma na donjem lišću, a pre širenja na gornja tri i na klas, kako bi zastavičar ostao zdrav. Protektivni fungicidi, iz grupe ditiokarbomata nisu dovoljno efikasni. Kada je u pitanju rđa pšenice, treba znati da veći sadržaj proteina znači i veću osetljivost , pa treba izabrati između otpornijih sorti sa manjim procentom proteina, ili povećati broj tretmana.
Erisiphe graminis (pepelnica pšenice)- Simptomi se javljaju u proleće, tokom marta i aprila meseca, u listovima i lisnim rukavcima, u vidu beličastih pega. Usled širenja zaraze list izgleda kao pepelom posut po čemu je bolest i dobila naziv. Pege kasnije poprimaju sivkastu boju u okviru kojih se formiraju crna telašca (kleistotecije). Preporuka je setva otpornih sorti, i kurativna primena fungicida, kako bi sačuvali tri vršna lista.
Od mera za suzbijanje bolesti lista pšenice značajnu ulogu imaju preventivne, agrotehničke mere, plodored, zaoravanje žetvenih ostataka i izbalansirana prihrana azotnim đubrivima. Pri izboru sorte prednost dati otpornijim sortama. A ukoliko su štete usled napada veće od prinosa svakako je primena fungicida isplativa i opravdana.
Za borbu protiv simptoma sive pegavosti, lisne rđe i pepelnice dobre rezultate daju sl. fungicidi: Tilt 25 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol); Acanto Plus 0,6 l/ha-(a.m.pikokokstrobin+ ciprokonazol), Artea 330 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol + ciprokonazol), Falon 460 EC 0,6 l/ha( tebukonazol+triadimenol+spirosamin), Duett ultra 0,4 -0,6 l/ha (a.m epoksikonazol+tiofanat metil), Prosaro 250 EC 0,75-1 l/ha( a.m. protiokonazol+tebukonazol).


Dipl.ing. Slađana Gavrilović
Savetodavac za zaštitu bilja
PSSS Valjevo

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31