Mladim poljoprivrednicima Aleksandru Radojeviću iz Kovina, Robertu Halaiu iz Mužje, Darku Vukmanovu - Simokovu iz Verušića , Dušanu Nedimoviću iz Sremske Mitrovice, Stevici Ivkovu iz Farkarydina i Srećku Đuričiću iz Kupinova juče su na Poljoprivrednom fakultet – Departman za ratarstvo i povrtarstvo uručena priznanja, jer su njihova gazdinstva najbolji primeri kako se treba povezati praksa sa savremenim naučnim dostignućima.

U izboru najboljih novosadskom Poljoprivrednom fakultetu pomogli su novinari koji prate agrar i život na selu.

Jučerašnja dodela priznanja je zapravo bio uvod u dvodnevno Naučno stručno savetovanje “Dobar dan, domaćine”, u sredu i u četvrtak, koje se po šesti put organizuje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

U ime nagrađenih zahvalio se Aleksandar Radojević iz Kovina koji trenutno ima 1.200 grala ovaca soj pramenka, koje se nažalost ne subvencionišu, i to je jedina vrsta stoke za koju se ne dobija ništa. –Zahvaljujemo se na podršci koji ste i na ovaj način pokazali, jer da je nemamo ne bi bili sada ovde. Posebno smo zahvalni što ste uvek sa nama pa i u teškim situacijama, savetima nam pomogli da opstanemo i unapredimo gazdinstva –kazao je Radojević, čiji se roditelji nisu bavili s točarstvom. Već je on kao dete za rođendan dobio jagnje na poklon, a onda je od yeparca i novca dobijenog za drugi rođendan kupio još jedno i tako vremenom počeo da se bavi ovčarstvom.

Po rečima Stevice Ivkova iz Farkarždina u bavljenju poljoprivredom treba biti istrajan jer samo uporan i strpljiv rad može da donese koristi, pa je to ujedno i poruka drugima , da se treba vredno raditi i neodustajati brzopleto od planova. Ivkov se istovremeno bavi ratarstvom obrađujući 200 hektara zemlje i stočarstvom gajeći stotinu grla goveda, pa se tako iz njegovog dvorišta svakodnevno “Imleku” isporuči između 600 i 700 litara mleka.

Skup upriličen povodom dodele priznanja najboljim mladim poljoprivrednicima pozdravila je direktorica Departmana za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Dragana Laković rekavši da se isticanjem pojedinaca zapravo želi istaći grupe, koje gaje i razvijaju dobru poljoprivrednu praksu ravnoj onoj ili još bolju nego što je to slučaj u ekonomski razvijenim zemljama. -Čestitam im i radujem se što su oni sa svojim porodicama zajednički oslonac pronašli u organizaciji i životu porodičnih zadruga. Nema jačeg ni boljeg poslovnog povezivanja od porodične zadruge, pa otuda nije jasno zbog čega takva forma nije upisana i u zakonsku regulativu – kazala je prof. dr Dragana Latković.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

Po svih šest tranzicionih kvaliteta ekonomija Srbija se može uporediti sa zemljama Zapadnog Balkana ali u odnosu na razvijene ekonomije, poput nemačke ili američke, postoji veliki jaz, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Srbija posebno zaostaje po pitanju konkurentnosti, dobre uprave i otpornosti na izazove, dok je po tranzicionim kvalitetima ekonomska integracija, zelena ekonomija i inkluzija jaz nešto manji, navodi se u izveštaju "Dijagnostika Srbije: Procena napretka i izazova u razvoju održive tržišne ekonomije 2017".

Za tranzicioni kvalitet konkurentost Srbija je dobila ocenu 4,94 , gde jedan ukazuje na slab ili nikakav napredak a deset na globalnog predvodnika. Konkurentnost srpske ekonomije je uporediva sa drugim zemljama Zapadnog Balkana ali je ispod standarda EU, ocenila je EBRD dodajući da, iako je Srbija bila među deset najvećih reformatora na Duing biznis listi Svetske banke u 2016, mnoga strukturna pitanja tek treba da budu rešena.

Ekonomiju i dalje ograničavaju slabe institucije, neefikasan javni sektor, velika zaduženost preduzeća i neusaglašenost ponude i tražnje veština na tržištu radne snage. Evropska komisija smatra Srbiju umereno pripremljenom za borbu sa konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama u EU, navodi se u izveštaju. Po kriterijumu javne uprave Srbija ima ocenu 4,39 a posebno su loše ocenjeni zaštita imovinskih prava, efikasnost vlade i regulatorno opterećenje. EBRD ukazuje na nedovoljnu transparentnost državne politike subvencija, ali i na donošenje zakona po hitnom postupku i kašnjenje sa usvajanjem sekundarnog zakonodavstva, kao i na veliko adimistrativno i finansijsko optrećenje biznisa i na državnom i na lokalnom nivou.

Otpornost ekonomije Srbije, koja je ocenjena sa 5,55, bila je na ispitu poslednjih godina, kada je zbog unutrašnjih i spoljnih potresa znatno usporila ekonomska konvergencija. Međutim, makroekonomska stabilnost je unapređena zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i sužavanju spoljnih debalansa.

Kako se navodi, ekonomija Srbije je sve otvorenija i relativno diversifikovana, od globalne krize rast izvoza nadmašuje rast uvoza i podstiče ekonomski oporavak a finansijska stabilnost je očuvana ali su  nenaplativi zajmovi i zaduženost preduzeća dostigli visok nivo, čak i prema regionalnim standardima. Po integrisanosti kao kvalitetu održivosti tržišne ekonomije Srbija ima ocenu 6,39 , po zelenoj ekonomiji 5,77 a po inkluzivnosti 5,16. EBRD navodi da je unapređenje prekogranične saradnje u središtu dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije i drugih sa Zapadnog Balkana. Takođe se ukazuje da neaktivnost mladih, rodna nejednakost i razlike između obrazovnih profila koji se nude i koji se traže predstavljaju velike izazove za Srbiju.

Kada je reč o tranzicionom kriterijumu zelena ekonomija, Srbija intenzivno koristi ugalj za proizvodnju struje i grejanje, energetska infrastruktura je zastarela, beleže se veliki gubici energije u proizvodnji, prenosu i distribuciji a energetska efikasnost krajnjih potrošača je slaba. Upozorava se da je Srbija uprkos velikoj zagađenosti vazduha energetskom strategijom predvidela izgradnju novih kapaciteta na ugalj od 700 MW do 2025. godine. U izveštaju EBRD se ocenjuje i da Srbija ima značajan potencijal za dalji razvoj privatnog sektora koji učestvuje sa oko 70% u ukupnoj zaposlenosti ali je njegova profitabilnost mala u odnosu na zemlje centralne i jugoistočne Evrope. Ističe se da je rast produktivnosti privatnog sektora najznačajniji pokretač dugoročnog ekonomskog rasta, s obzirom da se u Srbiji na srednji rok očekuje smanjenje radno sposobne populacije.

EBRD navodi i da efikasnija državna preduzeća mogu da podstaknu razvoj privatnog sektora.

Izvor: EURACTIV.rs

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je danas da će u 2018. godini za meru podrške mladim poljoprivrednim proizvođačima biti izdvojeno tri puta više novca nego u prethodnoj godini.

Ta mera je prvi put implementirana u 2017. godini, a odobreno je 667 zahteva za mlade poljoprivrednike do 40 godina starosti iz svih krajeva Srbije i isplaćeno ukupno 459 miliona dinara, rekao je Nedimović u Čačku gde je razgovarao sa poljoprivrednicima kojima su odobrena sredstva na pomenutom konkursu.


Nedimović je istakao da će se Ministarstvo u narednom periodu posebno fokusirati na mlade, i da će im na raspolaganju biti sve podsticajne mere.


Ministar Nedimović smatra da nema korisnije podrške za sektore voćarstva, povrtarstva i stočarstva na prostoru centralne Srbije jer je reč o granama koje zahtevaju težak rad i celodnevni angažman poljoprivrednog proizvođača ili grupe njih.

„Ako posebnu pažnju ne budemo posvetili mladima, ne vidim kako ćemo uopšte funkcionisati u budućnosti“, naglasio je Nedimović, dodajući da Ministarstvo ovakvim potezima pravi osnov za bolji razvoj buduće poljoprivrede. Nedimović je na skupu kome je prisustvovao i i gradonačelnik Čačka Milun Todorović, istakao da se upravo u tom kraju mora razvijati voćarstvo zbog potencijala koji postoje na tom prostoru.

Ministar Nedimović je prethodno posetio i Institut za voćarstvo u Čačku, gde je izjavio da je želja da se u Institutu napravi jedan moderan ogledni centar za voćarstvo gde će ljudi moći da dođu i da nauče ono što je najnovije.

On je u intervju za Agrobiznis magazin i ovom prilikom odgovorio na brojna pitanja. Ovom prilikm izdvajamo pitanje o podsticajima za mlade proizvođače:

Izuzetno dobar odziv i mera koja je naišla na odobravanje u javnosti su podsticaji za mlade poljoprivrednike. Da li će i u 2018. godinu biti konkursa sa ovom namenom?

Branislav Nedimović: Ministarstvo poljoprivrede je planiralo podršku za mlade poljoprivrednike i u 2018. godini i to po više osnova. Poljoprivrednici mlađi od 40 godina života se dodatno boduju pri obradi zahteva u okviru mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u IPARD II programu. Takođe i u okviru nacionalnih mera ruralnog razvoja, poljoprivrednici mlađi od 40 godina života će imati ili veći procenat povraćaja, za one mere gde se ne vrši rangiranje, ili će biti dodatno bodovani, za one mere gde se vrši rangiranje.

Konkretna mera za mlade poljoprivrednike će biti neznatno izmenjena i pažnju u okviru ove mere ćemo usmeriti samo na novoosnovana poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci poljoprivrednici mlađi od 40 godina života i tako će ta mera više biti usmerena na pomoć za započinjanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na novoosnovanim gazdinstvima.

Neće morati da se podnose računi za đubrivo već ćemo odmah dati pare - kazao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je bio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Ovom priliko on je rekao da subvencije za ratarsku proizvodnju iznose i u 2018. godini iznose 4.000 dinara, od toga 2.000 dinara je osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, a 2.000 je regres za đubrivo.

Da bi se izašlo u susret poljoprivrednicima pred setvu i da bi im se pomoglo da prevaziđu finansijske probleme nakon teške proizvodne godine, trenutno se razmatra i način na koji bi im se obzbedilo jeftinije gorivo, kazao je ministar.

Kako je objavio portal http://www.agrosmart.net od ukupne cene goriva, 48 dinara po litru otpada na akcize. Razmišljamo o tome kako da omogućimo plavi dizel. Sada imamo situaciju da se od 660.000 gazdinstava upisanih u registar, realno 380.000 njih bavi poljoprivredom. Zbog toga je važno da se ide na promenu sistema registracije gazdinstava, odnosno Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG), kako bismo mogli da razgraničimo ko se bavi poljoprivredom, ko ne. Ideja je da svako ko je upisan u RPG može na svakoj pumpi da uz elektronske kartice kupuje jeftinije gorivo. Prema trenutnim procenama, ono bi bilo jeftinije oko 25 dinara – kazao je Nedimović.

Govoreći o reformisanju RPG, on je naglasio da se radi i na uspostavljanju rešenja za elektronsko prijavljivanje za subvencije.

Suština je, kako je za list Politika rekao Branislav Nedimović, sprečavanje reeksporta.

Fokus se stavlja na izvoznike svežeg voća i kontrolu porekla poljoprivrednih proizvoda. Suština je, kako je za „Politiku” potvrdio Branislav Nedimović, sprečavanje reeksporta 

lada Srbije donela je uredbu o novoj evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju. Ovo se odnosi na proizvođače koji na rusko tržište isporučuju sveže poljoprivredne proizvode sa visokim fitosanitarnim rizikom. Prema tekstu uredbe, njihove obaveze su sada strogo zacrtane i strože, pa je moguće da će neki od dosadašnjih izvoznika izgubiti mogućnost za plasman robe na ovo, za našu zemlju, važno tržište. 

Na spisku izvoznika biljnih proizvoda u Rusiju, ažuriranom u novembru prošle godine, nalazi se 216 domaćih firmi a najveći broj njih bavi se izvozom voća i povrća

Razgovarali smo sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićm o najznačajnijim temama u poljoprivredi. Ovog puta za vas smo odabrali temu navodnjavanje. Naime, prošla godina ostaće upamćena kao izrazito sušna, a ni zimski period nije doneo dovoljno padavina. Zato smo resornog ministra pitali kada se očekuju prvi rezultati investicija u navodnjavanje i šta će se raditi po tom pitanju ove godine?

Prošla godina bila je izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu po tom pitanju, jer smo posle 30 godina počeli sa izgradnjom 14 velikih sistema za navodnjavanje, a realizacija projekta „Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza” nastaviće se i u 2018. godini.

Započeta je priprema za izgradnju još 19 sistema za navodnjavanje, tako da će se raditi sistemi na ukupno 33 lokacije u Srbiji.

 

U 2018. godini biće realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak izvođenja radova na podsistemu Mali Iđoš, čija realizacija se planira za 2018. i 2019. godinu, a koja će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost ovih radova je oko 4,7 miliona evra. 

Takođe, u postupku je sprovođenje postupka javne nabavke radova na izgradnji i rekonstrukciji sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata koji će biti realizovani kroz ovaj projekat.

Ideja nam je da, pored 50.000 hektara koje ćemo obezbediti za navodnjavanje u 2017. i 2018, procenat navodnjavanog zemljišta u Srbiji dramatično poraste i da stignemo do šest ili sedam odsto.

Posledice suše u 2017. godini

Podsetio bih da se saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine.

Cilj je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i obezbedi značajno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu.

Takođe, kroz nacionalne mere ruralnog razvoja i kroz korišćenje IPARD fonda će se podsticati nabavka opreme i mehanizacije za navodnjavanje useva u svim sektorima biljne proizvodnje. 

Ceo intervju sa ministrom Nedimovićem objavićemo u Agrobiznis magazinu za februar 2018. godine. 

Kompanija "Trivit" kupila je nedavno pekaru "Alimpije" i na taj način je spasila finansijskih problema u koje je zapala, saznaje "Blic".

Tako je bečejsko poslovno carstvo Vere Šćepanović, postalo bogatije za još jednu kompaniju koja ima velike proizvodne kapacitete ali i dugove i blokadu računa, koja iznosi oko 63 miliona dinara. Ovom kupovinom "Trivit" se svrstava se u vrh srpske pekarske industrije, jer će u svom sastavu imati pet velikih pogona, od kojih je jedne u Crnoj Gori. Tako se spasava posrnuli div pekarske industrije, "Alimpije" ali i krči put za lidersku poziciju u proizvodnji specijalnih vrsta hleba, po čemu je "Trivit" poznat. Naime, njihov hleb "Tonus", koji se pravi bez brašna, je brend po kome su prepoznatljivi u čitavom regionu. Specijalne vrste hleba ima i pekara "Alimpije", koja ih čak proizvodi i za neke robne marke.

Izvor "Blica" iz "Alimpije pekare " kaže da su zaposleni u ovoj kompaniji sa odobravanjem dočekali ovu transakciju.

- Kupovina je obavljena poslednjih dana 2017. godine i to je za nas bio spas iz problema u koje smo zapali. Neredovne plate, problemi sa plaćanjem dobavljačima, blokada računa i dugovi na sve strane, demotivisali su radnike a i proizvodnja je morala da se redukuje. Ali "Trivit grupa" izbavila nas je iz teškoća. Čim je postignut dogovor, odmah nam je isplaćen deo zaostalih plata što ukazuje da smo došli u prave ruke - kaže naš sagovornik.

Da su saznanja "Blica „ tačna potvrdila nam je i vlasnica kompanije Vera Šćepanović.

- "Trivit" nije kupio firmu već je 27. decembra 2017. kupio nekretnine, postorjenja i opremu pekare "Alimpije". Za dogovorenu cenu obaveza je da se isplate zaposleni, dobavljači, komunalne usluge i obaveze prema drzavnim institucijama. Dobavljačima smo ponudili i mogućnost da se naplate direktno od "Trivita", za šta se oni u velikom broju odlučuju i nastavili su sa redovnom isporukom sirovina, koja nje bila prekinuta, bez obzira na teško stanje u "Alimpije pekari". Sa 12. januarom uspeli smo da zaposlenima regulišemo tri zarade, a do kraja januara isplatićemo i preostale dve - naglašava Šćepanović.

Ona dodaje da je sigurna da će sve ove aktivnosti dovesti da sjajan tim, koji je izgradio "Alimpije pekaru", nastavi da radi i pod okriljem "Trivita".

- Radimo da se nezadovoljstvo zaposlenih otkloni. Spremni smo da investiramo u kupovinu i remont opreme i radove na tome smo već započeli. To će sve dovesti do stabilizacije ovog pogona koji snadbeva značajan deo tržišta u Beogradu. Plan nam je da pogon u Železniku dodatno uposlimo sa upakovanim i svežim poizvodima i za centralnu Srbiju - naglašava Šćepanović.

Ko je "Trivit"?

Kompanija "Trivit" je osnovan 2006. godine. Ima pekare u Vrbasu, Bečeju, Loznici i Nikšiću i pogon za proizvodnju i preradu povrća u Bačkom Gradištu. Zapošljavaju 600 ljudi.

Izvor:

https://www.blic.rs 

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

Skupština grada Jagodine će sa 10 miliona dinara subvencionisati kamate za kratkoročno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na svojoj teritoriji, a sredstva su obezbeđena u budžetu grada za ovu godinu, rečeno je u nedelju (14. januara 2018. godine) Tanjugu u Gradskoj upravi.
 
- Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojim se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita - stoji u odluci Gradskog veća koju je potpisao gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović.
 
Pravo na korišćenje kreditne podrške "ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrenog gazdinstva koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava".
 
Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i finansije je zadužena da realizuje ovu odluku.
 
O ovoj odluci će u ponedeljak (15. januara 2018. godine) raspravljati i odbornici Skupštine grada.
 
Jagodina, prema poslednjem popisu poljoprivrede ima 6.358 poljoprivrednih domaćinstava koja obrađuju 18.790 hektara.

Gostujući na TV Happy ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će budžet poljoprivrede Srbije biti veći 13 do 14% nego što je bio prethodne godine i da će većina subvencija za poljoprivrednu proizvodnju ostati na istom nivou ili veća. On je ovom prilikom demantovao špekulacije pojedinih medija da će doći do smanjenja ili ukidanja nekih subvencija poput onih za ovce i koze. Odgovarajući na pitanje gledalaca emisije koju uređuje i vodi Snežana Dakić rekao je da će subvencije za stočarstvo pa i za ovčarastvo i kozarstvo i dalje biti iste i da nikada nije ni razmišljao o ukidanju ovih mera koje je ocenio kao efikasne i dobre. Takođe on je rekao da će država podsticati dodatnim merama i to kako bi se i ovaj vid proizvodnje podstakao.

Nedimović je ovom prilikom izjavio da je u petak 11. januara podnet prvi zahtev za podsticaje iz IPARD programa dodavši da se redi o meri jedan, odnosno nabavci poljoprivredne mehanizacije.

Urednik Agrobiznis magazina dipl. inž. Goran Đaković u istoj emisiji naglasio je važnost podsticanja mladih u poljoprivrednihi i rekao da čak 90% ispitanika na društvenim mrežama, gde je Agrobiznis magazin veoma popularan, reklo da bi želelo da se bavi poljoprivredom što je izuzetno dobar trend. On je naglasio da mladi inženjeri poljoprivrede treba da budu dodatno motivisani za bavljenje poljoprivredom.

U emisiji je gostovao i Miloš Margan iz Crepaje, mladi proizvođač koji sa svojom porodicom obrađuje skoro 250 hektara. On je rekao da zajedno sa ocem i bratom uspevaju da organizuju  kompletnu proizvodnju i da se uglavnom bave ratarstvom, a u budućnosti planiraju širenje u povrtarskoj proizvodnji.  Miloš ima svega 25 godina i zajedno sa svojim bratom živi na selu. To mu ne smeta da se kao dodatnim poslom bavi manekenstvom i vodi život možda čak i bolje nego „gradski momcI“.

U poljoprivredi je najvažnije da radite, a država daje novac za mlade poljoprivrednike. Kada je reč o subvencijama za stočarstvo za prethodnu godinu, ministar Nedimović je napomenuo da su svi zahtevi koju su bili uredni i podneti do kraja septembra 2017. godine već isplaćeni, oni zahtevi koje je potrebno doraditi,  kada budu uređeni biće isplaćeni u celosti, a najkasnije do kraja marta 2018. godine.

Moramo da menjamo tehnologije, kako bi smo bili konkurentni, moramo da menjamo i sebe da bi smo bili najbolji zaključio je ministar Branislav Nedimović.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31