NLB Banka Beograd je počela da odobrava poljoprivrednicima kredite iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Krediti iz ovog programa namenjeni su razvoju stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investicionim ulaganjima u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i nabavci hrane za životinje. Odobravaju u dinarima, bez valutne klauzule, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne kredite, a za dugoročne do 36 meseci, uz mogućnost dobijanja grejs perioda od godinu dana. Kod određenih vrsta mehanizacije i opreme, postoji mogućnost zaduživanja na rok i do 60 meseci. Država subvencioniše kamatnu stopu, pa ona za korisnike iznosi 3 odsto, dok mladi poljoprivrednici, žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici iz nerazvijenih područja mogu da dobiju sredstva iz ovog programa sa kamatnom stopom od svega 1 odsto.

NLB Banka Beograd, kao finansijska institucija kojoj je podrška razvoju poljoprivrede jedan od strateških prioriteta u poslovanju, prepoznaje značaj povoljnog finansiranja agrara i uključuje se u sve programe Ministarstva namenjene poljoprivrednicima.

Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd “NLB Banka Beograd je izuzetno aktivna u podršci agrarnom sektoru i samo u 2017. godini smo u ovaj segment tržišta investirali blizu 50 miliona evra, udvostručili portfolio agro kredita i dostigli tržišno učešće od 10,5 odsto. Kako bismo na što sveobuhvatniji način izašli u susret svojim klijentima, pored široke lepeze proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, podržavamo svaku inicijativu koja doprinosi razvoju poljoprivrede. Smatramo da u poljoprivredi leži značajan razvojni potencijal, da može puno da doprinese rastu srpske ekonomije i obezbedi posao za veliki broj građana, te da je naša obaveza kao odgovorne banke da u tome pomognemo. Pored povoljnih izvora finansiranja, sa ciljem da što efikasnije izađemo u suret svojim klijentima poljoprivrednicima, značajno smo povećali broj agro savetnika, stručnjaka specijalizovanih za rad sa poljoprivrednicima, posvećenih profesionalaca koji dobro poznaju ovu oblast i njene specifičnosti i koji su im u svakom trenutku na raspolaganju tamo gde im je najpotrebnije – na polju.”

 

Povećana proizvodnja i produktivnost treba da se poklope sa povećavajućom i zahtevnom populacijom, smanjenjem troškova i većim poštovanjem prema životnoj sredini  ovo su ciljevi koje je primarni sektor sam danas postavio kako bi se suočio sa socijalnim, ekonomskim i problemima okoline u srži internacionalne debate. Da bi se ilustrovala reprezentativna slika sektora, neophodno je da se doda da mnoge od današnjih poljoprivrednih kultura nisu u mogućnosti da obezbede adekvatan prihod  seljacima zbog faktora koji imaju negativan uticaj na dobit farmi. Neprekidano povećanje cene tehničkih sredstava koji su potrebni da se kupe (dizel gorivo, đubriva, hebricidi, itd.) padom tržišne vrednosti proizvoda i porastu konkurencije proizvodnje rastućih ekonomija i postepenih promena usvojenih od strane su u značajno meri uticale na lošiji položaj farmera, naročito u razvijenim zemlljama EU kao šti su Francuska ili Nemačka.

Inovacije, naročito primena digitalne tehnologije mogu, međutim, da pomognu poljoprivrednicima da povećaju profitabilnost i održivost tako što će smanjiti potrošnju energije, vode, količine primenjenih đubriva i pesticida. Istrživanja u ovoj oblasti, kada je reč o poljoprivredi, je napravilo velike korake poslednjih godina. Sa primenom najnaprednijih tehnoloških inovacija omogućava se razvoj proizvodnje putem niskih troškova poljoprivrednog sistema kroz korišćenje alata koji automatski kontrolišu distribuciju svih faktora proizvodnje, sa posebnom pažnjom na moguće zagađivače kao što su đubriva i pesticidi. Ovo omogućava vlasnicima farmi da obezbede porast produktivnosti rada i smanjenje troškova proizvodnje, u cilju da se dostigne održivost proizvodnje u novim ekonomskim uslovi. Ovaj pristup je u stručnim krugovima, ali i među poljoprivrednicima zaživeo pod imenom Precizna poljoprivreda .

Ovakav pristup poljoprivredi razvijan je u ranim 1990-im u Sjedinjenim Američkim Državama. Precizna poljoprivreda sastoji se od primenjivanja novih tehnologija, koje određuju kako treba raditi u specifičnim uslovima svake farme. Dakle novim tehnologijama se precizno određuju potrebe za semenom in a taj način se štedi – dobijate informaciju za mininimalan utrošak semena koliko maksimalno možete dobiti prinosa, isto tako se radi proračun za đubriva, hemijska sredstva i navodnjavanje.

Svi proračuni se rade na osnovu stvarne potrebe useva i hemijsko-fizičkih i bioloških svojstava zemljišta, kako bi se ostvarili maksimalni prinosi ali sve to istovremeno ima za cilj da se što manje naruši životna sredina.

Ovo nije nikakva novina, već samo promena načina kako se radi i zahvaljujući modernim tehnologijama dobijate informacije u realnom vremenu odnosno tokom sezone. Podsetimo se,  samo nekoliko decenija ranije, seljak je lično ispitao svoja polja, prelazeći ih uzduž i popreko nekoliko puta godišnje. Stoga je bio u mogućnosti da posmatra raznolikost unutar parcele i interveniše s vremena na vreme sa ciljanim rešenjima, raspodeljujući veće doze đubriva gde je rast bio niži ili povećanje doze semena gde je manje nicalo. Ovo znanje koje zavisi od njegove memorije, održava se kroz direktno posmatranje. Takav pristup je postao težak za praćenje uzimajući u obzir povećanje u veličini polja i situaciju da danas farmer mora da razmišlja i o tome kako i od koga nabavlja seme, đubrivo, maziva, goriva i sada se tu radi o ozbiljnijim količinama i vrednostima koje značajno utiču na njegove prihode. Polja farmi su postala veća i brojnija, i opcija seljaka da procene i vode indivividualne evidencije, da se sete svakog detalja su teže, dakle nemoguće je na dosadašnji način sve dovesti u sklad samo ličnim posmatranjima i utiskom ma koliko dobar poznavalac bili.  

Tokom godina, ste ukrupnili posede i radite veće površine, međutim, veličina parcela ne znači da na njoj sve ravnomerno treba raditi  jer i ako je u jednom komadu to ne znači da je ona po svim osobinama homogena odnosno da traži isti tretman.  Sa implementacijom sistema za kontrolu dobijate precizne mape vaših parcela koje je moguće optimalno snabdeti svim neophodnim sredstvima zaštite ili recimo navodnjavati u skladu sa potrebama  kulture koja je zasejana. Na ovaj način postižete bolji učinak uz manje troškova. Ovakav pristup lakši je za one koji imaju savremenu mehanizaciju i koji primenjuju sve agrotehničke mere u skladu sa preporukama stručnjaka.

Postoji nekoliko tehnika za prikupljanje podataka, a sve se zasnivaju na snimanje površine zemlje uz pomoć sistema satelita koji kruže oko naše planete. Primenom  GPS sistema u poljoprivredi možete se lako orjentisati, a svakako vam je svima poznat sistemom navigacije koji je u saobraćaju praktično postao svakodnevica i to uz korišćenje aplikacije na vašem mobilnom telefonu.

Pored prostornih referenci (GPS) načini prikupljanja podataka Geografskim informativnim sistemom (GIS) može se iskoristiti, kroz koji je moguće kombinovanje geografskih podataka sa ostalim podacima da generišu sažete tehničke mape. U međuvremenu, daljnsko opažanje koristi informacije koje su dobijene preko vazdušnih ili satelitskih platformi koje su u mogućnosti da eksploatišu elektro-magnetnu radijaciju na jednoj ili više talasnih dužina. Među ostalim, oni obezbeđuju informacije o zdravlju useva, njegovom napretku tokom toka proizvodnje, faze zrenja proizvoda i o optimalnom periodu žetve. Konačno, korišćenje senzora na specifičnim mašinama, kao što su žetva kombajnom, omogućava trenutno merenje količine i kvaliteta semena na svakom deku parcele.

Jednom kada je snimak polja uspostavljen prelazi se u fazu donošenja odluka dakle šta i kako raditi u narednim sezonama. Pored procesa skupljanja podataka, ova faza se sastoji od procene uticaja na zemljište, očekivanjima klimtskih uslova, genetike kulture i dosadašnje prakse tokom obrade. Tehnologija je toliko daleko otišla da pruža takva rešenja da je moguće koristiti simulacije (računar će vam prikazati šta bi se desilo kada bi neku meru primenili na jedan ili drugi način). Tako na primer izaberete jednu pa drugu sortu i vidite kakav rezultat možete očekivati.

Video prezentacija nekih mogućnosti je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=9LWXsOmnl0A 

Ovakav način rada primenljiv je i za sve ostale forme poljoprivrede, kao što je organska poljoprivreda, multifunkcionalna poljoprivreda, usevi za proizvodnju biogoriva i td.

Više u Agrobiznis magazinu za april 2018. www.agrobiznis.rs 

Drugu ovogodišnju radionicu osiguranja u poljoprivredi koju su u okolini Vrbasa, u Zapadnobačkom okrugu, organizovali Kompanija „Dunav osiguranje“ i magazin „Agropress“ okupila je znatan broj mlađih nosilca poljoprivrednih gazdinstava ovog kraja.

Kompanija „Dunav osiguranje“ je najveća kuća na osiguravajućem tržištu u Srbiji, sa dugom  tradicijom u osiguranju  i ponudom više od 90 različitih vrsta osiguranja, među kojima je i osiguranje poljoprivrede.

Svoju lidersku poziciju Kompanija „Dunav“ zadržala je u osiguranju poljoprivrede, naročito u osiguranja useva i plodova, gde već dugi niz godina od ukupnog tržišnog učešća u Srbiji ostvaruje 48–52% premije, istakao je na početku svog obraćanja okupljenima Mirko Dmitrašinović, šef Odeljenja za internu prodaju „Dunav osiguranja“ u Vrbasu.

Ukupna površina Zapadnobačkog i Severnobačkog okruga koje pokriva Glavna filijala „Dunav osiguranja“ (GFO) Sombor iznosi 440.200 ha, od čega je poljoprivredna površina 222.570 ha. Od ukupnih površina osigurava se njih 9–12%.

- U GFO Sombor koristimo svaku priliku da obiđemo poljoprivredne proizvođače i naše osiguranike, te da im prezentujemo osiguranje kako bi shvatili da osiguravajuća zaštita nije trošak već investicija.

Visina premije, naravno, zavisi od vrste kulture koja se osigurava, gde se ta kultura gaji i sl. Na primer, na bazi osiguranja jednog hektara pod pšenicom visina premije iznosi oko 2.000 dinara. Premija se plaća u visini od 5% prilikom zaključenja polise, a ostatak osiguranici mogu da plate po skidanju useva. I Ministarstvo poljoprivrede uočilo je značaj osiguranja, pa je registrovanim poljoprivrednim proizvođačima obezbedilo povrat premije u visini od 40%, tako da umesto početnih 2.000 dinara za osiguranje jednog hektara pšenicetreba izdvojiti 1.200 dinara, ističe Dmitrašinović.

-Kada govorimo o osiguranju životinja od opasnosti uginuća usled bolesti, prinudnog klanja ili pomora nesrećnim slučajem, iznos godišnje premije za osiguranje, na primer, koza, na vrednost grla od 12.000 dinara, iznosi 1.216 dinara. Premija može da se plati i u 12 mesečnih rata, gde u slučaju da je u pitanju registrovani poljoprivredni proizvođač koji ima pravo na subvenciju države mesečna rata iznosi oko 61 dinar po jednom osiguranom grlu.Naša kompanija je davno uočila potencijal poljoprivrede, kao ito da fabrika pod vedrim nebom treba da bude osigurana. Prošle godine Kompanija „Dunav osiguranje“ u svoju paletu usluga osiguranja imovine uvrstila je i kombinovano osiguranje domaćinstva – „čuvar kuće“.

Paketom „čuvar kuće“ mogu se osigurati nastanjeni stambeni objekti (stanovi i kuće), kao i instalacije i oprema u njima, stvari domaćinstva, članovi domaćinstva (od nesrećnog slučaja), odgovornost članova domaćinstva, umetnički predmeti, sanitarije, poslovni objekti i stvari u njima.

Na primer, za jedan stambeni objekat vrednosti 3.000.000 dinara godišnja premija iznosi od oko 4.000 din. do 7.000 din. u zavisnosti od paketa rizika koje osiguranje pokriva, a koje bira osiguranik.

Godišnja premija može da se plati i u 12 mesečnih rata, što u ovom primeru iznosi od oko 300 do 600 din. mesečno.

Za sve ove vrste osiguranja ne postoje nikakvi dodatni troškovi jer naši prodavci dolaze direktno u domaćinstvo osiguranika i na licu mesta zaključuju polisu osiguranja.

U Srbiji svega 15% građana ima zaključenu neku polisu osiguranja imovine,pa upravo ovakve radionice služe za edukaciju i za podizanje svesti ljudi o potrebi da osiguraju najvrednije što imaju kako bi im život bio bezbrižniji. Polisa je kao padobran: ako je prvi put nemaš, drugi put ti neće biti ni potrebna, zaključuje Dmitrašinović

Učešće u radu radionioce uzeli su i Мilаn Glušаc, prеdsеdnik Оpštinе Vrbаs, Rаdivоје Nаdlаčki, sаvеtnik ministrа pоlјоprivrеdе, šumаrstvа i vоdоprivrеdе  i prоf. dr Lukа Rаdоја.

U okolini Vrbasa danas je održana radionica o osiguranju na kojoj su predstavnici kompanije "Dunav osiguranje" vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava tog kraja predstavili uslove i istakli neophodnost i značaj osiguranja poljoprivrede i imovine.

U Srbiji svega 15 odsto građana ima zaključenu polisu osiguranja imovine, izajvio je šef odeljenja za internu prodaju "Dunav osiguranja" u Vrbasu Mirko Dmitrašinović i dodao da građani uglavnom kasno shvate značaj osiguranja što je naročito izraženo kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači.

Učesnicima radionice koju organizuje AGROPRESS obratili su se predstavnici Ministarstva poljoprivrede, lokalne samouprave i predstavnici struke. Dr Luka Radoja stručni saradnik emisije ZNANJE IMANJE davao je konkretne savete o ishrani koza i organskoj poljoprivredi. O svemu opširnije u Agrobiznis magazinu, a evo šta su rekli predstavnici državnih institucija i šta je mlade poljoprivrednike u Kucuri najviše zanimalo. 

 

Predsednik Opštine Vrbas Milan Glušac

 

Pozdravljajući učesnike skupa u orgnizaciji AGROPRESS-a gospodin Glušac naglasio je značaj poljoprivrede za opštinu Vrbas. Jedna od mera koju smo uveli od nedavno jeste subvencionisanje kamate za poljoprivredne kredite, on je ovom prilikom rekao da je veliku odziv za ovu meru. Do sada je konkurisalo 130 gazdinstava, a od njih 80 već je dobilo odobrenje. Opština Vrbas daje podsticaje i za analizu zemljišta, finansira poljočuvarsku službu, protivgradnu zaštitu, a i u vreme žetve se formira štab koji se brine da sve prođe kako treba. Radi se i na komasaciji, formiranju vetrozaštitnih pojaseva, uređenju atarskih puteva naglašava Glušac i podseća da značajan broj tih mera se izvodi uz podršku Ministarstva poljoprivrede i Sekretarijata za poljoprivredu AP Vojvodine. On je ovom prilikom posebno naglasio saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i podsetio da bez takve saradnje ne može biti ni ubrzanog razvoja poljoprivrede.

Savetnik ministra poljoprivrede Radivoje Nadlački

Radivoje Nadlački je i sam poljoprivredni proizvođač iz Gospođinaca, a sada i savetnik ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića. Imajući u vidu da je na radionici AGROPRESS-a bilo prisutno najviše mladih poljoprivrednih proizvođača iz Kucure, on se između ostalog osvrnuo i na mere podrške ovoj kategoriji poljoprivrednika. "Nastavićemo sa merama podrške mlađima od 40 godina, s' tim što ćemo ove godine izdvojiti više sredstava. Za svaki zahtev moći će da se dobije do 1,5 miliona dinara, dok je prošle godine bilo 1,2 miliona dinara" rekao je Nadlački. On je podsetio da je ova mera izazvala veliki odziv i interesovanje, pa je ove godine odvojeno je 200 miliona dinara, a prošle godine za ovu namenu odobreno je čak 670 zahteva mladih poljoprivrednika. Nadlački je ovom prilikom pojasnio kakva je razlika između podsticaja koje daje Republika Srbija i onih koji dolaze iz IPARD fonda. On je istakao da je za IPARD projekte konkurisalo više od 450 projekata. U toku je pregledanje materijala i kada postupak bude završen preći će se na realizaciju. Što se tiče konkursa za mlade poljoprivrednike, treba ih očekivati u aprilu ili početkom maja meseca. Kada je reč o isplatama iz prošle godine ona će početi uskoro jer je usvojne krvon uredba za 2018. godinu tako da sredstva mogu da budu isplaćena do kraj meseca svima koji su podneli zahteve  i ispunili uslove.

O uslovima i načinu kako dobiti sredstva možete detaljnije čitati u izdanjima Agrobiznis magazina koji je na kioscima. 

 

Učesnici radionice u Kucuri

izvor : http://tanjug.rs 

Početak proleća donosi nam toplije i sunčane dane. Priroda se polako budi, pa je vreme i za prve radove u bašti. Snega, kažu meteorolozi, ne bi trebalo da bude tokom marta, ali nije nemoguće i da se vrtovi na kratko zabele. Baba marta ume da bude prevrtljiva, pa nemojte da vas iznenadi i po koji mraz tokom noći. Kako bismo vam pomogli da sve važne prolećne baštenske radove obavite uspešno, prikupili smo savete stručnjaka koji će vam sigurno biti od koristi.

Koji su prvi najznačajniji radovi u bašti koje nam donosi mesec mart?
Vladimir Milutinović, dipl. inženjer poljoprivrede odgovara da se najveći deo poslova svodi na pripremu zemljišta za setvu, jer se vlaga delimično povukla i omogućila nam da obradimo baste i dodaje da su zato prvi veoma važni radovi riljanje, freziranje, okopavanje, kao i finalna obrada, odnosno najfinijii radovi za setvu semena u leje.

 

Opširnije pročitajte u novom broju AgroBiznis magazina!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Banca Intesa je 2017. godine povećala iznos novih plasmana registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za 33,3 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, sa 35,4 miliona na 47,2 miliona evra na kraju godine.

Pored toga, banka je ostvarila i rast broja novih kredita od 18,3 odsto, sa 8.000 na 9.452 na kraju 2017. godine, i povećala broj kreditiranih klijenata za 49,4 odsto na 11.816, potvrđujući svoje opredeljenje da pruža snažnu podršku sektoru poljoprivrede.

Kao rezultat uspešnog poslovanja, Banca Intesa je na kraju 2017. povećala svoje tržišno učešće u segmentu agrarana 14,7 odsto, u poređenju sa 11,2 odsto na kraju 2016. godine.

„Dobri rezultati u ovom segmentu poslovanja govore u prilog personalizovane i kvalitetne ponude koju nudimo poljoprivrednim gazdinstvima, kao i rada na njenom stalnom unapređenju, sa kojim nastavljamo i ove godine. Tako smo pred početak prolećne setve poljoprivrednicima ponudili kredite za nabavku repromaterijala, a pripremamo i povoljne zajmove za podršku proizvođačima koji planiraju da konkurišu za povratna sredstva iz IPARD fondova.Takođe, kao banka koja je prethodne godine odobrila gotovo svaki treći subvencionisani poljoprivredni kredit u Srbiji, nameravamo da učestvujemo i u ovogodišnjem državnom programu kreditiranja agrara“, izjavila je Maja Andonov, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa.

Krediti za prolećnu setvu dostupni su u iznosu od 100.000 do 5.000.000 dinara, sa nominalnom fiksnom kamatnom stopom od 6,5 odsto na godišnjem nivou i rokom otplate koji je produžen na 18 meseci. Plan otplate moguće je prilagoditi senzonskoj prirodi posla i kredit servisirati u vidu mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih ili godišnjih otplata, odnosno, o dospeću.

Za ove kredite registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da apliciraju do 30.06.2018.godine, bez obzira da li su klijenti Banca Intesa ili ne.

 

Reprezentativni primer:

 

Vrsta kredita

Krediti za prolećnu setvu

Valuta kredita

RSD

Kriterijum za indeksiranje

Nema kriterijuma za indeksiranje

Iznos kredita

1.000.000 RSD

Period otplate

18 meseci

Ukupan iznos za vraćanje

1.071.677,00 RSD

Kamatna stopa
(na godišnjem nivou)

6,5% fiksna

EKS(na godišnjem nivou)

7,24%

Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u obračun efektivne kamatne stope

Naknada za obradu kreditnog zahteva

5.000 RSD

2 menice

100 RSD

Izveštaj kreditnog biroa

246 RSD

Uverenje o stanju poreskih obaveza

580 RSD *

 

*Troškovi koji padaju na teret korisnika, koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, a na čiju visinu Banka nema uticaja. Napominjemo da se radi o okvirnim (prosečnim) iznosima na koje Banka ne utiče, a koji zavise od taksi i naknada sudova, Geodetskog zavoda, premija osgiuranja osiguravajućih kuća i sl.

 

Poljoprivrednici iz Šumadije uz pomoć stručnih službi već uveliko popunjavaju zahteve za ostvarivanje podsticaja u biljnoj proizvodnji. Visina subvencija iznosi 4000 dinara po hektaru. Primećen je i sve veći broj mladih proizvođača koji se odlučuju za poljoprivredu i na ovaj način konkurišu za dodatna sredstva.

Na teritoriji opštine Knić registrovano je preko 3000 poljoprivrednih gazdinstava a 80 odsto proizvođača koristi pomoć stručne službe prilikom popunjavanja zahteva za dobijanje kako republičkih tako i opštinskih podsticaja.

"Imam nešto više od 7 hektara, sejem pretežno kukuruz i pšenicu a nešto sam počeo i soje. Probao bih i suncokret, dok sam lucerku posejao na nešto više od dva hektara. Pokušavam i da uradim uspešno senažu. Prošle godine sam dobio rashladni uređaj za mleko od 200 litara što je opština davala 60 odsto bez PDV-a. Nadam se da će i ove godine biti nešto za šta mogu da konkurišem jer bih uzeo i veći broj umatičenih ovaca", rekao je Nenad Prodanović, stočar, selo Oplanić, opština Knić.

"Mi sve više u poslednjih godinu dana imamo mladih proizvođača. Mogu slobodno da kažem da je 30 odsto više mladih zainteresovano kako za podsticaje od strane Ministarstva poljoprivrede tako i za podsticaje opštine Knić. Prema prošlogodišnjem iskustvu za konkurisanje za dobijanje investicija, kada je reč o fizičkoj imovini približno za sve grane, malo se više ističe stočarstvo i to nabavka priplodnog materijala, goveda, junica, ovaca i svinja", saopštio je Nebojša Arsenijević, koordinator kancelarije za poljoprivredu i zaštitu životne sredine opštine Knić.

Poljoprivredna savetodavna stručna služba iz Kragujevca pomaže lokalnim samoupravama u regionu prilikom prikupljanja potrebne dokumentacije.

"Poljoprivredna savetodavna stručna služba iz Kragujevca trudi se da olakša svim lokalnim samoupravama, a naročito svim našim proizvođačima, popunjavanjem obrazaca koji često mogu da budu i zahtevni i na taj način poljoprivrednicima omogućavamo da što pre dođu do subvencija koje im sleduju. 30. april je rok do kada treba da podnesu zahteve za subvencije u ratarskoj proizvodnji. Najčešće se raspituju kako treba da popune, naročito stariji proizvođači koji ne mogu sami da popune, često i ne vide a često ne mogu ni da shvate sve šta tu treba da piše, pa se svima trudimo da pomognemo", kazao je Goran Joksić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Najčešća pitanja poljoprivrednih proizvođača prilikom podnošenja zahteva su rokovi za dobijanje subvencija, pomoć opština ali i način podrške beskamatnog kreditiranja.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

 

Kineski istraživači otkrili su poljoprivredno čudo koje bi moglo da nahrani planetu bez uništenja.

Ova studija je koštala 54 miliona dolara, a učestvovalo je oko 1.000 istraživača i 65.000 lokalnih birokrata. Akademici širom sveta nazivaju rezultate ove studije poljoprivrednim čudom.

Projekat je već uštedeo više od 12,2 milijarde dolara kineskim poljoprivrednicima poslednjih 10 godina, a u ovom procesu možda je otkriven ključ za odgovor na jedno od najvećih pitanja u Kini: Kako se očekuje da će se globalna potražnja za hranom udvostručiti između 2005. i 2050. godine, kako će najmnogoljudnija nacija na svetu uspeti da prehrani svoje ljude bez nanošenja ozbiljnih šteta okolini? 

Od 2005. do 2015. godine, istraživači koji rade pod vođstvom Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu sprovodili su više od 13.000 terenskih studija na širom Kine, uzimajući u obzir lokalne poljoprivredne prakse. Nakon ovih studija, istraživači su razvili savete specifične za svaku regiju za proizvođače pirinča, kukuruza i pšenice. Ti saveti su naglasili ideju da metoda jednakosti za sve vrste poljoprivrednih proizvoda nije toliko efikasna kao metode prilagođivanja specifičnim usevima, regijama i vremenskim uslovima.

Na primer, istraživači su savetovali proizvođače pirinča u severoistočnoj Kini da mogu smanjiti upotrebu đubriva bogatom azotom u proseku za 20%, ako umesto da se ravnomerno rasprostiru na usevima tokom cele godine, da se fokusiraju na đubrenje uglavnom u sezoni rasta . Takođe su predložili da se seme seje što bliže jedno drugom. 

"Poljoprivrednici bili su skeptični, ali smo stekli njihovo poverenje, a na kraju su i zavisili od nas - to je bila naša najveća nagrada", napisao je vođer projekta Cui Zenling u studiji. Pomenuti saveti za farmere su se pokazali uspešnim.

Studija, objavljena ovog meseca u časopisu Priroda (Nature), navodi da je proizvodnja useva za pirinač, kukuruz i pšenicu porasla za prosečno 11%, sa 15% pada upotrebe đubriva. Sve u svemu, to je zaustavilo uvođenje oko 1,2 miliona tona azota u životnu sredinu. To su zaključci velikih kompanija jer nude nadu da se može efikasno hraniti rastuće ljudsko stanovništvo, a takođe i smanjiti naš uticaj na klimu.

U poređenju sa ostatkom sveta, kineski farmeri koriste oko četiri puta više azota (305 kg po hektaru, ili blizu 175.000 funti na kvadratnu milju).

Kada je zemljište preopterećeno đubrivom, mikrobi u zemljištu tada proizvode visoke nivoe azot-oksida, gasove staklene bašte. Emisije azota predstavljaju problem svuda i igraju veliku ulogu u globalnim klimatskim promenama; gas je efikasniji u zarobljavanju toplote u atmosferi od ugljen-dioksida.

S obzirom da bi bilo koji farmer bio oduševljen da vidi povećanje prinosa, ovi saveti i prakse bi trebalo da se primenjuju u poljoprivredama daleko izvan granice Kine.

 

Semberski poljoprivrednici poručili su da nemaju veće primedbe na nacrt Pravilnika o raspodeli podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela za 2018. godinu.

Oni poručuju da su zadovoljni što je budžet sa 60 povećan na 71 miliona KM, ali smatraju da je trebalo izdvojiti više novca za ratarstvo. Kažu da traže i donošenje pravilnika o tehnološkim, odnosno otkupnim standardima pšenice.

Nadležnima institucijama zameraju što nisu bili pozvani na sastanak na kojem se raspravljalo o načinima raspodele novca agraru. Tako su ostali bez prilike da ukažu na svoje sugestije, koje bi poboljšale položaj poljoprivrednika.


Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Boško Radić kaže da je svaki vid podrške agrarnom sektoru dobro došao. Kaže da iako su poljoprivrednici zadovoljni načinom raspodele planiranog novca određene stavke mogle su biti uvećane.

– Podsticaj do 200 KM po hektaru pšenice mogao bi biti uvećan na 250 KM. Sa druge strane, zadovoljni smo uvedenim podsticajem za proizvodnu soje, jer ćemo tako rešiti problem plodoreda i izbeći opasnost od pojave crvenila kukuruza - naglašava Radić.

Predsednik Skupštine udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Branimir Andrić kaže da od resornog ministrastva semberski poljoprivrednici očekuju i donošenje pravilnika o tehnološkim, odnosno otkupnim standardima pšenice.

- Na osnovu sadržaja proteina i glutena određeno je pet tehnoloških grupa pšenice. Treća klasa je pšenica standardnog kvaliteta, druga klasa je pet odsto, a prva 10 odsto skuplja. Ipak, treba imati u vidu da se cene formiraju na osnovu tržišta. Ono što ratari traže je da se u pravilniku definišu otkupni standardi, odnosno vlaga, hektolitar i nečistoća. Mora se ustanoviti i ko će vršiti decidan nadzor otkupa i kvaliteta pšenice kako bi se izbegle bilo kakve malverzacije - naglasio je Andrić.

Udruženju poljoprivrednih proizvođača sela Semberije pridružila su se još dva udruženja poljoprivrednika. Zajedno će zastupati interese poljoprivrednika i nastojati da svojim aktivnostima poboljšaju položaj proizvođača u agrarnom sektoru.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS - Bijeljina Ljubo Maletić deli nezadovoljstvo ostalih predstavnika poljoprivrednih udruženja iz Semberije, koji nisu konsultovani prilikom izrade nacrta pravilnika o podsticajima.

- Dobili smo obrazloženje da su na sastanke pozivana samo udruženja od republičkog značaja, ali ne i regionalna poput našeg. Trebalo je saslušati i naše zahteve i sugestije, s obzirom da je semberska regija izrazito poljoprivredni kraj - kaže Maletić.

Poljoprivrednici su istakli i da je sudski spor sa bivšim predsednikom Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Savom Bakajlićem dobio epilog. Okružni sud u Bijeljini odbio je njegove žalbe kao neosnovane i tako dao legitimitet sadašnjem rukovodstvu ovog udruženja. Podsećamo, Bakajlić se žalio jer je tvrdio da je aktuelno rukovodstvo udruženja na nelegalan način postavljeno na čelo udruženja.


Poljoprivrednici su izrazili i zabrinutost za sudbinu bijeljinske šećerane.

- Vreme je da se zna da li će i kako ovaj gigant početi sa radom kako bi poljoprivrednici mogli da poseju šećernu repu. Stiče se utisak da nikome nije u interesu da ova fabrika počne sa radom. Ne smemo uništavati poljoprivredne potencijale pogotovo one koji su od strateškog značaja ne samo za regiju nego i celu RS - kaže Maletić.

 

izvoz : https://www.blic.rs 

Beograd-Šabac 09.03.2018 - NLB Banka Beograd je otvorila ekspozituru u Šapcu 2016. godine, upravo u periodu održavanja Sajma poljoprivrede, ističući na taj način svoju posvećenost poslovanju sa poljoprivrednicima

„U podršku agro biznisu krenuli smo 2015. godine, stavljajući poljoprivredu među najvažnije strateške prioritete svog poslovanja. Konstantno smo jačali podršku ovom segmentu, uvećavajući višestruko iznos plasmana iz godine u godinu. U 2017. godini, u podršku poljoprivredi smo investirali gotovo 50 miliona evra i dostigli tržišno učešće od preko 10 odsto" objasnila je na otvaranju ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede u Šapcu Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu NLB Banke.

Ona je istakla da odlični rezultati NLB Banke u radu sa poljoprivredom proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – NLB NA POLJU. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju.

NLB Banka u svojoj ponudi ima široku lepezu proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, od otvaranja i vođenja računa gazdinstva, elektronskog i mobilnog bankarstva, platnih kartica i kredita za sve potrebe gazdinstva. Banka poljoprivrednicima omogućava da izaberu tip kredita i model otplate koji su usklađeni sa fazama konkretnog tipa proizvodnje, koji se svakako razlikuje  kod npr. proizvodnje žitarica, voćarstva, stočarstva i drugih tipova poljoprivrednih delatnosti. U tom smislu, plan otplate se može prilagoditi ciklusa proizvodnje, a rate otplaćivati u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ratama ili nakon godinu dana. Uslovi finansiranja direktno zavise od odabranog tipa, iznosa i ročnosti kredita i prilagođavaju konkretnom gazdinstvu.

 

NLB Banka je posvećena poljoprivredi i u domenu društveno odgovornog poslovanja. U ovom segmentu, raspisala je, sedmu godinu za redom, NLB Organic konkurs namenjen organskim proizvođačima, na komeće tri najbolja projekta nagraditi iznosom od milion i po dinara.

                   

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31