Kompanija Mercator S moraće da obustavi reklamiranje “hrane bez GMO”, iako su navodi u njoj tačni. Merkator u reklami ističu da su jaja njihove robne marke “K plus”, bez GMO, ali im je to sada Veterinarska inspekcija zbranila. Veterinarski inspektori bili su u kontroli i doneli odluku da se povuče reklamiranje putem sredstava javnog informisanja kao i sa bilborda, rečeno je za “Večernje novosti” u Ministarstvu poljoprivrede. Ta reakcija inspektora usledila je pošto se nedavno pojavila reklama da su to prva jaja na našem tržištu sa sertifikatom “Dunav soje” () koji garantuje da je proizvod bez GMO.

Kako u Srbiji zakon o GMO predviđa da nijedan modifikovani živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se prodaje, odnosno gaji u komercijalne svrhe, podrazumeva se da je sva roba u našoj zemlji bez GMO, pišu “Novosti”.Znači, nije netačno da su jaja bez GMO, kao i da prva imaju taj sertifikat, već je to “zabranjeno naglašavati”. U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da se reklamiranjem “kupci mogu dovesti u zabludu da svi drugi proizvodi koji su iste sadržine mogu da sadrže GMO”, jer nije naznačeno drugačije. Oni tu oznaku ne mogu da koriste kao svoju prednost jer, kako kažu u Ministarstvu, deklarisanje hrane mora da se obavlja na način kojim se ne obmanjuje kupac, mada se ovde laički ne vidi da obmana zaista i postoji. Više nam izgleda kao kad bi proizvođaču cipela zabranili da ih reklamira kao udobne, jer bi to moglo da znači da postoje i neudobne cipele drugih proizvođača. Ovakvom odlukom dovodi se u pitanje i smisao postojanja sertifikata “BEZ GMO” u Srbiji, kakav je i sertifikat međunarodnog udruženja Dunav Soja.

Da stvar bude besmislenija, “Dunav Soja” označavanje zvanično je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, i to je od maja 2015. bila prva i jedina oznaka kontrolisanog GM free kvaliteta. Rad “Dunav Soje” podržan je i od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i projekta “Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije”.

Dunav Soja

BEZ GMO Dunav Soja je jedan od gmo-free sertifikata koji je, na inicijativu potrošača i prehrambene industrije širom Evrope, koji postoje već dve decenije, kada su Ausrtrijanci, Nemci i Švajcarci počeli da kreiraju dobrovoljne standarde kvaliteta za proizvodnju i označavanje BEZ GMO prehrambenih proizvoda. Ovi sertifikati garantuju da u procesu proizvodnje (od njive do trpeze) nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. Danas je više od 10.000 proizvoda u Evropi sertifikovano i označeno kao BEZ GMO, a na primer sva jaja u Austriji su “BEZ GMO” Dunav Soja sertifikovana, čime se garantuje da životinje nisu hranjene GM stočnom hranom kao i da u celom procesu proizvodnje i krajnjem proizvodu nema GMO sastojaka.

Izvor: Mondo

Vladimir Milutinović, dipl. inženjer poljoprivrede odgovara da se najveći deo poslova svodi na pripremu zemljišta za setvu, jer se vlaga delimično povukla i omogućila nam da obradimo baste i dodaje da su zato prvi veoma važni radovi riljanje, freziranje, okopavanje, kao i finalna obrada, odnosno najfinijii radovi za setvu semena u leje. Sledeća važna stavka su rokovi za setvu. Oni su kod nekih povrtarskih vrsta presudni za uspeh i obilan prinos. Već tokom prvih lepih dana u martu obavezno je posejati korenasto povrće – mrkvu, peršun korenaš, paštrnak, celer, rotkvice. Takođe, rana setva je bitna i za vrste koje zahtevaju duži period rasta. Beli luk se može sejati čim vreme dozvoli ulazak u baštu. Crni i crveni luk iz arpadžika seju se tokom celog marta. Naravno, tu su i zelene salate, puterice, ledenke, kristalke, lola salate i druge. Ako njih posejete narednih dana, prve krupne glavice obradovaće vas već u maju mesecu. Na kraju, sada se može sejati cveće u vrtu, zatim začinsko i aromatično bilje, ali i ne tako često gajene vrste – bamija, andske jagode fisalis, artičoke, slatki krompir batat, rubarbara…”

O čemu bi tokom setve u baštama posebno trebalo da se vodi računa?

U vreme setve od neizmernog značaja je dodatna hrana za biljke. To se odnosi na dodavanje đubriva. Bilo da se odlučite za organsko (stajnjak, compost, ili glistenjak) ili mineralno (NPK 15 15 15 i slično), đubrivo se obavezno se mora uneti u zemlju. Možete ga dodavati po celoj leji ili bašti, pa onda mešati sa zemljom, freziranjem ili kopanjem. Drugi način je posipanjem u brazde koje pravimo za setvu semena.

Zašto je važno da prilikom setve zemljište bude dobro usitnjeno?

Zato što se na taj način postiže da zemlja  lepo nalegne na seme. To je garancija da će se sačuvati vlaga, koja je takođe veoma bitna. Da bi seme klijalo, ono mora biti u vlažnoj zemlji od nekoliko dana do više nedelja. Pošto se većina sitnog semenja seje plitko, na svega jedan do dva centimetra dubine, jako sunce i vetar brzo osuše taj površinski sloj i zaustave klijanje. Nekad čak može i da se osuši klica. Moj savet je da se nakon setve zemlja povalja ili utaba, da bi nalegla na seme. Naravno, dobro usitnjena zemlja koja je bogata humusom duže drži vlagu.

Ima li potrebe da se bašta zaliva i posle setve?

Zalivanje je u martu bitno, ali svakako ne koliko tokom toplih letnjih dana. Pokazalo se da je zbog neravnomernih prolećnih padavina potrebno proveravati vlagu u zemljištu nakon setve. Dešava se da suvo vreme tokom marta potraje i po tri nedelje, što nikako ne može biti dobro za uspešno klijanje. Zato se zalivanjem pomaže mladim biljkama da nesmetano napreduju i pravilno se razvijaju.

 

Šta će mart promeniti kada je reč o gajenju povrća u zatvorenom prostoru?

Zatvoreni prostor je uvek nekoliko koraka ispred otvorene bašte. Imati plastenik ili staklenik znači ogromnu prednost. Mart je vreme zamene zimske postavke i početak letnje proizvodnje.

Tokom zime smo imali obilje zeleniša - salata, spanaća, blitve, rukole, rotkvice i sličnog povrća, ali sada je trenutak da ga zamenimo rano proizvedenim rasadom paradajza, paprika, krastavaca. Ukoliko imate mesta u plasteniku, možete posaditi i naklijali krompir. Već za 40 dana obradovaće vas mladi krompirići. Takođe, plavi patlidžan i tikvice veoma lepo uspevaju u plasteniku. Ako ste imali rasad jagode, kao ja na primer, već krajem marta možete očekivati prve plodove.

Šta predlažete ljudima koji nemaju plastenike, kako da sami proizvedu svoj rasad?

Jednostavno možete napraviti manju toplu leju ili niski tunel. Svako ko ima želju i dobru volju da nešto uradi sigurno će naći način za to. Čak i prozor u stanu, može biti odlično mesto, na kojem će se odgajiti kvalitetan domaći rasad. Svrha je uživanje u radu i stvaranju, u posmatranju biljke kako raste i berbi plodova koje smo sami proizveli.

 

Prema najnovijim istraživanjima stručnjaka, današnji putnici odnosno turisti imaju sve više  potreba za prirodom i lokalnim proizvodima. U potrazi su za dubljim osećajima, autentičnom i svojstvenom ukusu. U Švajcarskom Kantonu Vo smatraju da bi taj region održao svoju konkurentnost i trend, mora postepeno da razvija svoju privlačnost za vinskim turizmom. Prolazeći iz Ženeve ka Lozani, preko grada Vevey do Montreux videćete velike površine vinograda posađenim na terasama oko Ženeskog jezera. Obasjani suncem, čokoti i ove godine doneće kvalitetan rod. Negativan uticaj kasnih prolećnih mrazeva u ovim krajevima neretko suzbijaju korišćenjem različitih sredstava za zagrevanje, najčešće su to gorionici na plin što noću daje i lepu sliku za prolaznke jer se u svakom redu nalaze ovakve naprave.

Vinograd u Lavaxu, se sastoji od 10. 000 terasa, bezbroj planinskih staza, kao i živopisnih predela koji iz godine u godinu privlače sve više turista. Nalazi se na površini od 800 hektara i predstavlja najveći zasad vinove loze u Švajcarskoj. Zbog svoje lepote Lavaux je od 2007. godine na listi Svetskog nasleđa UNESCO (UNESCO World Heritage site), što je još jedna od preporuka da posetite ovo neverovatno mesto. Ali ima još toga: potreba za lepim pejzažom je i još veća znatiželja posetilaca o  tome kako se pravi vino privlače svakoe godine sve voše posetilaca.. Realnost je dobro prihvatio Alain Chollet, vinar iz sela Villette. On je dizajnirao ,,Vign heroje'', igricu u prirodnoj veličini koja pokazuje turistima svih uzrasta tj. učesnicima u igrici, složenost procesa pravljenja vina. Koncept je zamišljen kao uvodno i radno putovanje koje vinar prolazi u prirodi u ovom procesu proizvodnje božanskog pića.

,,Balade oenotouristique en Lavaux'' (srp: ,,Vinska turistička tura u Lavauxu'') zanimljiva i poučna aplikacija. Poziva povezane igrače (učesnike) da prate turu od 10 km ili manje, s početkom u Chexbres-u. Tokom ture se na 40 interesantnih tačaka pružaju prelepi  panoramski pogledi, a uz put se može saznati i više o kulturološkim činjenicama kroz ovaj interaktivni vodič koji takođe poziva posetioce da se upoznaju sa zanatlijama i vinarima ovog regiona. Kada vam se noge umore ili ste se umorili od previše informacija, ništa nije bolje od hladnog vinskog podruma gde se možete opustiti i oporaviti. Pregršt je opcija!

Kako bi vam pomogli da nađete pravo mesto u pravo vreme, postoji služba telefonske pomoći sa kojom se možete konsultovati oko radnog vremena podruma i sobe za degustaciju. Ovaj kraj karakerišu i stare kuće koje datiraju iz 16. i 19. veka. Vešti švajcarsi su od ovog regiona napravili značajan turistički potencijal koji se dobrim delom naslanja na Ženevsko jezero u čijem ogledalu se kupaju vrhovi Alpa u Francuskoj. Bele snežne kape su tu da dodatno ulepšaju pogled turistima iz svih krajeva sveta. Živeti ovde je privilegija bogatih. Teško da bi mogli da priuštite is tan srednje veličine koji je jeftiniji od million švajcarskih franaka. Svaka kuća novijeg datuma ima ogromne prozore it erase u staklu iz kojih se pruža najlepši mogući pogled.

Lavaux vinski turizam je tek na početku, ali kada se utrenira i budu omogućeni uslovi za sertifikate od strane Vaud Cenotourisme (kantonalna uistanova koja daje sertifikate), smeši se lepa budućnost. U narednom periodu iz ovoh krajeva najavljuju da će ponude biti sve više i više, što je preduslov za održivo postavljenje Lavauxa u ovoj niši. Švajcarci su u svoju ponudu odavno uvrstili i ture koje snna železnicu i lepote zemelje tokom kojih se promoviše sir, a o tome u nekom od narednih izdanja.

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

 

 

 

 

 

 

 

Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C,  a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu,  treba odmah da reagujemo,  tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.

 Mere nege kod  suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja,  i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju,  i nalivanje zrna, i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima,  koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih,  i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida,  čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena,  pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno,  borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu,  na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .

Ima stara izreka “tri motik , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.

Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju  se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka,  i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Mlad usev soje 

 

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje,  pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta,  i to u fazi početka i završetka cvetanja,  i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.

Beograd, 30. mart 2018 - NLB Banka Beograd je isplatila prvi kredit za poljoprivrednike iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Prvi isplaćeni kredit odobren je poljoprivrednom gazdinstvu iz Sombora, za unapređenje biljne proizvodnje. S obzirom na to da je nosilac gazdinstva žena poljoprivrednica, kamatna stopa koju će klijentkinja plaćati iznosi svega 1 posto na godišnjem nivou.

Podsećamo da se krediti iz ovog programa odobravaju za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i nabavku hrane za životinje. Odobravaju se u dinarima, bez valutne klauzule, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne kredite, a za dugoročne do 36 meseci, uz mogućnost dobijanja grejs perioda od godinu dana. Kod određenih vrsta mehanizacije i opreme, postoji mogućnost zaduživanja na rok i do 60 meseci. Država subvencioniše kamatnu stopu, pa ona za korisnike iznosi 3 odsto, dok mladi poljoprivrednici, žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici iz nerazvijenih područja mogu da dobiju sredstva iz ovog programa sa kamatnom stopom od svega 1 odsto.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agrobiznisu je povodom odobravanja prvog subvencionisanog kredita izjavila: “Programi subvencionisanih kredita su izuzetno značajni jer poljoprivrednicima omogućavaju da pod izuzetno povoljnim uslovima dođu do sredstava koja su im potrebna za održavanje i unapređenje proizvodnje na njihovim gazdinstvima. S obzirom na to da je među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava samo 17 posto žena, dobro je da postoje dodatne olakšice za žene, kao i mlade poljoprivrednike i stanovnike nerazvijenih područja.

NLB Banka se uključuje u sve programe Vlade Srbije namenjene podršci agro segmentu jer verujemo da je ovo segment tržišta koji značajno doprinosi ekonomiji Srbije. Uz ove kredite, kao banka sa preko 10 posto učešća na tržištu kredita za poljoprivrednike, koja je prošle godine udvostručila svoj portfolio u tom segmentu, u svojoj ponudi imamo širok spektar proizvoda i usluga prilagođenih potrebama poljoprivrednika. Pored toga, poljoprivrednicima je na raspolaganju sve veći tim naših agro savetnika koji su tu za sve konsultacije i podršku”.

Ministarstvo poljoprivrede potvrdno se izjasnilo o predloženom Programu subveniconisanja poljoprivredne proizvodnje Grada Pirota za 2018. godinu pa će, po rečima pomoćnika gradonačelnika zaduženog za poljoprivredu Gorana Popovića, javni poziv svim zainteresovanih poljoprivrednicima u Pirotu biti objavljen odmah posle Uskrsa. 

-U Fondu raspolaženo sa 58 miliona dinara. Od tog iznosa 40 miliona dinara je namenjeno za direktne subvencije i po tom iznosu spadamo u gradove u Srbiji koji izdvajaju ozbiljna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Konkurs se razlikuje u odnosu na prethodne godine jer će određene grupe proizvođača biti upućene na korišćenje subvencija iz IPARD programa i od Ministarstva poljoprivrede.

I dalje će na vodećem mestu biti sufinansiranje kupovine priplodnih kvalitetnih grla u stočarskoj proizvodnji, a ove godine je novina da će moći da se kupuju i druge kategorije goveda osim junadi, što je ranije bio slučaj. Tu su i bogati paketi subvencija za voćarsku, pčelarsku proizvodnju a pokušaćemo da pomognemo poljoprivrednim gazdinstvima da registruju proizvodnju proizvoda od mesa, mleka, jer imamo veliki broj proizvođača peglane kobasice kojim bi pomogli da kupe opremu, a kako ne bi kasnije imali problema sa Veterinarskom inspekcijom-kazao je pomoćnik Popović Pirotskim vestima.

 

izvor : http://www.pirotskevesti.rs 

Istina je da postoji mnogo mladih ljudi koji bi najradije da kupe kartu u jednom smeru za neku veliku svetsku metropolu i zauvek napuste našu zemlju. Ipak , nisu retki ni oni koji su odlučili da ostanu na
imanjima svojih predaka i sačuvaju ono što su generacije pre njih stvarale. Zapravo, od kada je Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da podstiče mlade poljoprivrednike, sve je više onih koji svoju budućnost vide u srpskim selima.

Jedan od njih je tridesetdvogodišnji Dušan Radaković, iz Zrenjanina. On gaji lešnik na površini od 2 hektara. Pošto mu je suša prošle godine odnela veliki deo roda, odlučio je da konkuriše za podsticaje za sistem na navodnjavanje. Ispunjavao je sve uslove, pa je zato veoma lako ostvario svoju ideju da sledeće godine mnogo bolje kontoliše rod na plantaži. To će mu, kaže, pomoći i da lakše i sigurnije organizuje proizvodnju kojom je odlučio da se bavi. Pošto je saradnjom sa ljudima iz Ministarstva bio zadovoljan, u međuvremenu je konkurisao i dobio podsticaje u iznosu od 75% bez PDV-a i za rotositnilicu.

„Ima ljudi koji bi rekli da rod lešnika od 800 kg/ha uopšte nije loš, ali ja znam da na mojoj plantaži mogu da ostvarim mnogo bolji. Sada kada imam sistem za navodnjavanje i novu frezu za traktor više neću morati da brinem što se u Srbiju uvozi sve više lošeg turskog lešnika, koji smanjuje cenu našeg koji je neuporedivo kvalitetniji. To mi zaista mnogo znači, pa sam odlučio da proširim zasad barem za još jedan hektar”, navodi naš sagovornik Dušan.

Branislav Milićev, takođe iz Zrenjaninskog kraja, obrađuje porodično imanje u selu Tomaševac. On, zajedno sa svojim ocem na oko 55 hektara gaji kukuruz, pšenicu i lucerku, a trenutno imaju i 45 bikova u tovu, ali i 20 krava na muži. Konkurisao je za priključne sejalice, koje očekuje da svakog trenutka stignu na njegovo imanje.

„Već godinama imamo problem sa starom i dotrajalom mehanizacijom u vreme setve. Sa novim mašinama, koje smo zahvaljujući podsticajima uspeli da kupimo, prolećnu setvu ćemo ove godine završiti brže, lakše i uspešnije nego ikada do sada”, rekao je dvadesetogodišnji Branislav.

Primer za mlade uspešne poljoprivrednice koje znaju kako da realizuju svoje ideje jeste Suzana Šarčević, iz Subotice. Završila je Ekonomski fakultet, ali je odlučila da joj je porodično imanje važnije od struke. Zato zajedno sa svojim roditeljima i dvojicom braće na 8 hektara gaji uljanu repicu, pšenicu i kukuruz, a uz pomoć podsticaja je kupila novi plug. U planu joj je i da ove godine počne da se bavi proizvodnjom batata, jer misli da je to zanimljiva kultura koja bi mogla da bude veoma popularna na tržištu.

Još jedna mlada poljoprivrednica lepu i srećnu budućnost za svoju porodicu vidi na selu. To je Marijana Radosavljević Marković, iz mesta Degren, nedaleko od Kuršumlije. Ona i njen suprug poseduju 8 hektara zemlje, od kojih je 6 obradivo. Konkurisala je za rotositnilicu, podrivač i traktorku prskalicu i dobila sve mašine.

„Mi smo odlučili da se bavimo plantažnim gajenjem šipurka i trenutno imamo zasad od 3 hektara. Veoma smo zadovoljni ovim poslom i smatramo da može biti izuzetno unosan. Uostalom, svako ko je prošle godine gajio šipurak, neće se žaliti ni na rod, ni na otkupnu cenu. To se ne može reći i za voćare koji su gajili maline, kupine i mnoge druge kulture. Sve su to razlozi da ove godine proširimo naš zasad za barem 2 hektara”, slaže se ovaj mladi bračni par.

Marina Nikolić, iz sela Popadić kod Gornje Toplice, zahvaljujući podsticajima za mlade poljoprivrednike konačno je uspela da napuni svoju farmu kvalitetnom stokom. Ona je zajedno sa porodicom dugo pokušavala da oformi lepo stado ovaca, a sada su se njeni snovi i ostvarili. Njihovo imanje bogatije je za 20 vrhunskih sjeničkih ovaca i 2 junice simentalske rase.

„Posle jagnjenja ove godine stado će već biti znatno veće, što nas mnogo raduje. Uz podsticaje za svu stoku, mleko i mlečne prerađevine koje ćemo ovde praviti, život na selu će biti potpuno drugačiji”, objašnjava naša tridesetčetvorogodišnja sagovornica. Ovi mladi poljoprivrednici i još stotine njih iz raznih krajeva naše zemlje, mogu da budu odlični primeri za svoje vršnjake koji su bez posla, a stara porodična imanja su im napuštena i prazna. Oni su i dokaz su da je razvoj srpskih sela sada možda bliži nego ikada. Na kraju, upravo su ovakvi mladi ljudi ti koji sve nas pozivaju na optimizam i veru da zlatno doba za srpske domaćine tek dolazi.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

U prošlom broju Agrobiznisa, ako se sećate, bilo je reči o Libigovom zakonu ili zakonu minimuma, ali i najava da ćemo u nekom od narednih brojeva nešto više reći i o zakonu o opadajućem prinosu, odnosno zakonu optimuma. Da vas podsetim. Libigov zakon kaže da prinos zavisi od faktora koji se nalazi u minimumu. Povećavanjem njegovih performansi povećava se prinos sve do momenta dok se neki drugi faktor ne nađe u minimumu. Da bi došlo do daljeg rasta prinosa potrebno je sada povećati vrednosti ovog, novog faktora koji je u poziciji minimuma. Po svemu navedenom, priči kao da nema kraja, i čini se da povećanje prinosa nema granice, ali nije tako. Zašto?

Uzmimo ilustrativno za primer duvan, gde je recimo sadržaj pristupačnog fosfora u zemljištu faktor prinosa koji je u minimumu (generalno može biti bilo koji drugi factor prinosa). Ukoliko je sadržaj fosfora samo 5 mg (na 100 gr zemljišta), a ostali faktori prinosa nisu limitirani, možemo ostvariti prinos od recimo 1.000 - 1.200 kg. Sa svakim daljim povećavanjem sadržaja fosfora primetićemo da raste i prinos, koji vremenom dostiže svoj maksimum sa vrednošću od 35 mg.

Međutim, taj rast nije linearan. Naime, svaka novododana količna fosfora će povećavati prinos, ali u manjoj vrednosti nego prethodno dodata ista količina fosfora. Takav apsolutni porast i relativno smanjenje prinosa je grafički predstavljeno krivom.
Iz pomenutog primera možemo videti na čemu se temelji zakon o opadajućem prinosu - prinos ne raste proporcionalno dodanoj količini nekog faktora, već proporcionalno visini prinosa koji nedostaje do maksimalnog prinosa.

Šta se međutim dešava ukoliko nastavimo sa dodavanjem fosfora? Unošenjem novih količina fosfora prinosće u početku stagnirati, a zatim početi da opada usled toksičnog dejstva na biljku i(li) antagonističkog delovanja prema drugim makro i mikro elementima. Dakle, kada prinos dostigne svoj maksimum možemo reći da je u tom trenutku sadržaj fosfora u svom agronomskom, biološkom optimum za biljku i maksimalan prinos. Prethodna konstatacija je tačna i prihvaćena sa aspekta agronomije (nauke). Međutim, saznanje da dodavanje fosfora i maza rezultat postepeno smanjenje učinka, povećanje prinosa dovodi do zakona o (ekonomskom) optimum gde su sa aspekta ekonomske isplativosti optimalne vrednosti fosfora obično niže i predstavljaju maksimalnu dodatu količinu fosfora koja će kroz povećanje prinosa opravdati ulaganje.

Kolika će biti ta odstupanja zavisi pre svega od cene repromaterijala (ulaganja) i cene krajnjeg proizvoda. Na osnovu svega navedenog, potrebno je prvo utvrditi koji su to biološki optimum i faktor prinosa za svaku gajenu biljku i zatim u korelaciji sa ekonomskim činiocima težiti ka kreiranju, da tako nazovemo sad, proizvodnog optimuma, koji verovatno neće podrazumevati maksimalni ali svakako hoće ekonomsko isplativ prinos (profit), na čemu se uostalom i zasniva savremena, intenzivna poljoprivreda.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Ledeni zimski dani u poslednjoj nedelji februara meseca mnogima su pokvarili planove za prolećnu setvu. Ipak, nijedan dobar ratar neće dozvoliti da mu malo niskih temperatura poremete jedan od najvažnijih poslova u godini. Naprotiv! One su samo razlog više da se svaki detalj prolećne setve isplanira do najsitnijih detalja. Da su mnogi to već i uradili, dokazuju informacije savetodavaca zaduženih za ratarstvo u Poljoprivredno stručnim savetodavnim službama širom Srbije. Oni već odavno znaju šta će ratari iz njihovog kraja i kada sejati, pa imaju gotovo potpuno precizne podatke.

Na krajnjem severu naše zemlje, u Subotici i okolini, stručnjaci očekuju da će otvaranje sezone ovogodišnje setve zakasniti samo nekoliko dana. Njive će, navodi Neven Orčić, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe, biti pune ljudi i mašina najverovatnije već krajem marta meseca. Do početka aprila setvu će početi i poslednji ratari. Inače, u ovom kraju je kukuruz dominantna kultura i očekuje se da će on ove godine biti posejan na oko 35.000 ha. Prošle godine ga je bilo više, ali mnogi ratari odustaju od ovog useva zbog loših iskustava, suše i nezadovoljavajućih prinosa u proteklih nekoliko godina. „Suncokret će se ove godine gajiti na oko 7.000 ha, soja na 4.000, a šećerna repa na između 300 i 400 ha“, ističe Orčić. Ozimi usevi su trenutno u dobrom stanju i zauzimaju oko 30.000 ha u atarima subotičkih sela. Među njima je, naravno, najzastupljenija pšenica, na oko 20.000 ha, a zatim uljana repica, na oko 5.000 ha. Ostale kulture gaje se na znatno manjim površinama.

Južnjaci, ne žurite sa setvom! Na suprotnom kraju naše zemlje, u Vranju, ratari takođe već vrše prve pripreme za setvu, proveravaju i popravljaju svoje mašine i planiraju kako da dobro i pametno raspodele sredstva sa kojima raspolažu. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe, kaže da će setva graška i grahorice sigurno početi tokom marta meseca. Sledeća kultura koja se seje u ovom kraju je lucerka, što će, sudeći prema planovima ratara, biti oko 1. aprila. Kukuruz, kao poslednji, ali zato najznačajniji usev, sejaće se sredinom aprila meseca. „Svakako savetujem ratarima da sa setvom kukuruza sačekaju barem do 10. aprila. Zemljište u našem kraju je veoma glinovito i pripada tipu smonica, odnosno zemljištima koja uopšte nisu laka za obradu. Ona se teško i zagrevaju, što je glavni razlog da se sa setvom na jugu Srbije ne žuri“, navodi Nada Lazović Đoković.

U ovom kraju površine pod kukuruzom iznosiće oko 8.500 ha. To je manje za čak 30 do 40 % nego prošle godine, takođe zbog neisplativosti gajenja ovog useva. „Kod nas uopšte ne postoje ratari koji koriste sisteme za navodnjavanje. Suvo ratarenje u kombinaciji sa teško obradivim zemljištem nikako ne može da da dobre rezultate. Zato kukuruz može biti isplativ jedino seljacima koji imaju parcele pored reka“, dodaje ona. Umesto kukuruza će mnogi Vranjanci gajiti jare graškove i grahorice, ili će čak ostaviti svoje njive potpuno neobrađene. U celom Pčinjskom okrugu pšenica trenutno zauzima oko 16.000 ha, što je za oko 20 % više nego lane. Manje kukuruza i u centralnoj Srbiji Jari ječam i ovas u Jagodini i okolini sejaće se čim vreme dozvoli da se uđe u njive. Te kulture sejaće se na oko 1.500 ha, a već u drugoj polovini marta mnogi ratari planiraju i setvu lucerke i crvene deteline.

„Leguminoze se u našem kraju svake godine seju na oko 4.000 ha. Tako će biti i ove“, objašnjava Milanka Miladinović, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe iz Jagodine. U Pomoravskom okrugu, takođe, kukuruz je najzastupljenija kultura. Ove godine gajiće se na između 40.000 i 45.000 ha, u zavisnosti od toga da li će još neki ratari odustati od tog useva. „U centralnoj Srbiji, kao i u drugim krajevima naše zemlje, ratari sve više prestaju da gaje kukuruz, jer jednostavno ne mogu da opravdaju uložena sredstva u tu kulturu“, dodaje Milanka. Suprotno tome, površine pod pšenicom svake godine su sve veće, pa trenutno iznose oko 15.000 ha. Soje i suncokreta je jako malo, na svega 200 do 250 ha. 


„Još jedan od problema koji muči naše ratare je usitnjenost parcela. Male i međusobnoudaljene parcele znatno povećavaju troškove, kako oko mehanizacije, tako iada je reč o samoj obradi zamljišta“, ističe naša sagovornica. Ne zaboravite da obilazite vaše njive Iz centralne Srbije, selimo se na krajni istok, u snegom pokriveni Negotin. Tamo, kaže direktor Poljoprivredno stručne savetodavne službe, Vladica Gavrilović, sneg u brdskim selima dostiže i po 45 cm, a temperature su već danima ispod nule. Zbog takvih okolnosti setva sigurno neće početi do sredine marta meseca.

U ovom stočarskom kraju mnogi domaćini gaje jari ovas i ječam, pa te kulture zauzimaju oko 2.500 ha. Zbog zimskog izmrzavanja one se često seju na proleće i to u kombinaciji sa lucerkom. Kukuruz se gaji na oko 20.000 ha, a suncokret će se ove godine u Borskom okrugu sejati na oko 7.000 ha. Pod ozimim strnim žitima trenutno je oko 19.500 ha, a od toga oko 16.500 ha zauzima pšenica. „Naši atari, tradicionalno, setvu počinju među prvima u zemlji. Razlog za to je što se zemljište u ovim krajevima brzo zagreva, ali i što smo gotovo potpuno izgubili proleće i veoma brzo nam stignu visoke letnje temperature“, ističe Gavrilović. On još podseća ratare da je od izuzetne važnosti da redovno obilaze svoje njive i da počnu sa setvom što je moguće pre. „Imajte u vidu da zbog propuštene februarske prihrane ona mora da se nadoknadi u martu mesecu. Preporuka je da se prvi put unese 70 % potrebnih količina azota, a drugi put još 30 %“, opominje stručnjak. 

Na kraju, razgovarali smo i sa predstavnikom ratara iz zapadne Srbije, Milanom Damjanovićem, savetodavcem za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe iz Čačka. On kaže da su domaćini u njegovom kraju već potpuno spremni za setvu jarih ječmova i ovsova i da samo čekaju prvu priliku da uđu u parcele. U Moravičkom okrugu, inače, te kultrure gaje se na oko 2.200 ha. Kukuruz se u ovom kraju gaji na oko 18.000 ha, kako silažni, tako i merkantilni.
Umesto drugih ratarskih kultura u Čačku se tradicionalno gaji krompir. On će ove godine zauzeti površinu od barem 6.000 ha. Pod pšenicom je oko 6.500 ha, a na još 3.500 ha gaje se drugi ozimi usevi.

„Setva je u našem kraju veoma razvučena i često traje i po mesec dana. Očekujem da će ona ove godine početi krajem marta meseca i to najpre u ravničarskim selima. U brdskim i planinskim u njive će se ući znatno kasnije, možda čak i sredinom maja meseca“, objašnjava Damjanović.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Bez seoba pčela na pašu nema visoke proizvodnje meda. Teško je naći mesto na kom bi se moglo pčelariti a da to ne podrazumeva da pčele tokom cele sezone imaju dobru pašu.

Ukoliko se pčelari odluče da sele svoje košnice, trebalo bi pre svega da izračunaju koliki se prihod od paše očekuje i koliki će biti troškovi seobe. Naravno, treba uzeti u obzir eventualne štetne posledice, nastale seobom, na pčelinje zajednice (na primer gnječenje i gušenje pčela, habanje košnica, lomljene saća), a treba uzeti u obzir i koliko će se to odraziti na korišćenje kasnijih paša. Na pašu se isplati seliti samo onda ako se postignu srazmerno ukupno veći prihodi od ukupno ostvarenih troškovova pri korišćenju konkretne paše, tj. ako seoba na tu pašu doprinese povećanju ukupne proizvodnje i dobiti pčelinjaka u toku godine. Ukoliko selidba, radna snaga, gubici i slično imaju istu vrednost koliko i dobijeni proizvodi na toj paši, onda nema ekonomske isplativosti za seobu pčela.

Na glavnu pčelinju pašu treba seliti samo jake i zdrave pčelinje zajednice jer se od slabih ne mogu očekivati viškovi meda za vrcanje, jer najčešće troškovi seobe premašuju dobit od izvrcanog meda. Seoba slabijih pčelinjih zajednica se vrši samo ukoliko na prethodnom mestu nema uopšte nadražajne paše, ili ako pak predstoji tretiranje terena pesticidima štetnim za pčele.

Pčelinje zajednice koje boluju od zaraznih bolesti odraslih pčela ili pčelinjih legla ne smeju se seliti. Selidba pčela u ovakvom stanju je zakonom zabranjena i pčelar je zakonski obavezan, pre nego što preseli svoje pčele, da pribavi uverenje o zdravstvenom stanju svojih pčela.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31