Kada je reč o dugoročnom zakupu zemljišta, Zakon treba da bude u interesu, kako stočara tako i ratara, stoga su neophodne izmene postojeće zakonske regulative u toj oblasti, poručio je u Bečeju ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Najavio je i mogućnost donošenja novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim bi se, kako je naglasio, ispravile nepravde i odredili prioriteti.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević boravio je danas, zajedno sa resornim ministrom Branislavom Nedimovićem, u radnoj poseti opštini Bečej, gde je na sastanku sa predsednikom Opštine Draganom Tošićem bilo reči o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi i, prema rečima sagovornika, konstatovan ostvaren napredak u pogledu upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem.

Nakon sastanka potekla je inicijativa o izradi izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji bi uvažio novonastalu situaciju na terenu.

Kako su Radojević i Nedimović istakli u Bečeju upravo postoji veliki broj zahteva za restitucijom, a sa druge strane postoji izuzetno veliki broj stočara koji po pravu prečeg ostvaruju pravo na zakup državnog zemljišta. Tako se dolazi u koliziju, gde je na jednoj strani proces restitucije, a s druge strane Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji opredeljuje hektare po osnovu uslovnog grla. Izmene i dopune aktuelnog zakona trebalo bi da uvaže novonastalu situaciju.

"Unapređena je zemljišna politika, ali ono što je još neophodno jeste adekvatno odgovoriti na novonastale situacije u kontekstu restitucije po pitanju daljeg upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem", izjavio je Vuk Radojević nakon sastanka i dodao da u potpunosti podržava izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu.

"Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu apsolutno je na liniji Ministarstva poljoprivrede, kada je reč o sprovođenju celokupne zemljišne politike", naglasio je Radojević.

Nedavno je doneta Uredba o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine koja će se primenjivati od 21. aprila 2018. godine. Njome je detaljnije opisan postupak restitucije u komasiranim područjima i omogućeno je da se formira fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz kojeg će se vraćati zemljište bivšim vlasnicima, te je na taj način omogućeno da država efikasno upravlja poljoprivrednim zemljištem, koje neće biti vraćeno restitucijom i koje će moći da se daje u zakup i na duži niz godina stočarima, naročito proizvođačima mleka.

Na taj način će se omogućiti i racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta i očuvanja njegovog hemijskog svojstva, što do sada nije bio slučaj.

Ministar Nedimović izjavio je da je Bečej pravo mesto za ovakav sastanak, jer je to mesto u kome se nalazi "srce" problema, gde se "ukrštaju" restitucija poljoprivrednog zemljišta i potreba za zemljištem od strane stočara. Prema njegovim rečima, i ratari su zainteresovani za zemljište.

"Na sastanku smo da vidimo kako da se napravi dogovor tako da to kasnije bude sprovedeno kroz izmene zakona i podzakonskih akata", naglasio je Nedimović.

Radojević i Nedimović su obišli i poljoprivredno gazdinstvo "Farmu krava Džigurski". U okviru ove radne posete održan je i sastanak sa udruženjima proizvođača mleka i stočara u Bečeju, s kojima će biti razgovarano o primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu i pratećeg Pravilnika.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

U budžetu grada obezbeđena su sredstva za podršku poljoprivrednicima na području Novog Sada. Grad će pokrivati osam odsto kamatnih obaveza i pružati stručnu pomoć.

Radi unapređivanja i bržeg razvoja poljoprivrede i sela, Novi Sad je doneo nekoliko značajnih mera podrške proizvođačima, za čije je ostvarivanje u ovogodišnjem gradskom budžetu planirano 16,2 miliona dinara.

Taj iznos je za oko milion dinara veći od lanjskog, što, prema oceni člana Gradskog veća Milorada Radojevića, potvrđuje stalno jačanje podrške lokalne samouprave agraru kao izuzetno važnom segmentu novosadske privrede.

"Najvažnije mere u ovogodišnjem paketu su sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite, finansijska podrška u osiguranju useva, u organskoj proizvodnji kao i pomoć u osnivanju i jačanju udruženja poljoprivrednika", istakao je Radojević na prošloj sednici Skupštine grada koja je usvojila taj godišnji program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Taj program predviđa i da za prigradska naselja i sela na području grada budu obezbeđeni stručnjaci koji će proizvođačima pomoći kako prilikom konkurisanja za određena podsticajna sredstva, tako i u njihovom trošenju.

"Uočili smo da se nedovoljno i loše koristi finansijska podrška države i pokrajine, pa bi zato bilo dobro da u mesnim zajednicama imamo ljude koji će poljoprivrednicima biti od pomoći, da na najbolji način koriste podrške sa svih nivoa vlasti",  dodao je Radojević.

Za kreditnu podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u budžetu je planirano ukupno 500 miliona dinara, a kako je precizirano, Grad će finansirati osam odsto kamate po ugovorima na odobrene kredite.

Za realizovanje mera ruralnog razvoja, kao što su uspostavljanje i jačanje udruženja proizvođača, upravljanje rizicima, organska proizvodnja, sertifikovanje sistema bezbednosti hrane i druge, biće izdvojeno ukupno osam miliona dinara. A oko 7,7 miliona dinara planirano je za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Tokom naše posete Sjenici i okolini,  bili smo u gostima kod profesora Murata Baždarevića,  koji je poznat mnogima u ovom kraju kao direktor gimnazije i profesor geografije,  ali i pored toga on je za 25 godina koliko pčelari, postao najznačajniji pčelar sa 170 društava. Profesor Baždarević ima pčelinjake na tri lokacije. Prva je pored porodične kuće u Sjenici, za koji kaže da se nalazi tu kako bi održavao kondiciju i kontakt sa pčelama, ima i pčelinjake u selo Kijevce, koje se nalazi 17 km od   Sjenice i selo Sugubine, koje je udaljeno 15 km od varoši. Što se tiče pčelarenja u Sjenici, Murat misli da su uslovi surovi, klimatske prilike nepovoljne, vegetacioni period kratak, ali i pored toga, med koji se dobija je veoma kvalitetan, to je livadsko – šumski med,  naglašava gospodin Murat. U Kijevcima je velika površina pod četinarima, mada četinar ne luči nektar nego polen i medljiku koji su dobar osnov pčelama za spremanje meda.

Prema rečima iskusnog pčelara u sjeničkom kraju ima dosta pčelara, oko 150, ali registrovanih ima vrlo malo. “ U Udruženju ima svega 5 -6 članova, dok je pre 8 godina bilo 110 članova, koji su plaćali članarine. Iz Udruženja ulažu napore da ponovo privuku zainteresovane, jer perspektive ima,  samo je potrebno uključivanje i edukovanje mladih ljudi o pčelarstvu” dodjaje Baždarević.

Sa Muratom Baždarevićem izvršili smo kratak preged košnica, gde smo mogli da konstatujemo da je ova godina jedna od onih kada su pčele izuzetno dobro prezimile u Sjenici.

Pretpostavljam da je to zbog blage zime. Nisam imao nijedan gubitak do sada, a imam 170 društava. Dva društva koja su mi bile slabija sam spojio, pa su i one sada dobro” pojašnjava nam domaćin.  On nam je ovom prilikom istakao, da je iz razgovora sa drugim pčelarima, saznao  da su i oni veoma zadovoljni sa prezimljavanjem pčela.

Na naše pitanje koliko hrane se na ovom mestu ostavlja pčelama u zimskom peridu,ističe nam da je pošle jeseni ostavljeno oko 15 do 18 kg meda u košnicama za hranu.

 

Ova količina meda je potrebna jer je zima duga i hrana predstavlja važan faktor da li će pčele prezimiti ili neće. U proleće je neophodno davati ishranu,  jer ukoliko se ne bi pripomogle, na ovom području teško koja pčela bi ostala” objašnjava nam Murat Baždarevići, i dodaje da na ovom terenu  unosa proteklih dana uopšte nije bilo,  ali da se uskoro očekuje početak behara, jer je maslačak već zapupio. Ovde će pčele sletati i na bagrem, lekovito bilje i brojne druge vrste,  što mu daje poseban kvalitet. Očekuje se da će nakon tri godine praktično bez meda, ova godina biti medna i dobra,  tako da bude jedno dobro vrcanje. U Sjenici se med vrca samo jednom,  jer je klima značajno različita u odnosu na predele na nižoj nadmorskoj visini. Sezona cvetanja kasnije kreće i ne može se očekivati unos kao što se to dešava na nižim nadmorskim visinama. Cena meda je 10 evra, ali ga nema za prodaju zbog loše tri godine uzastopno.

 

 

U svim dosadašnjim privredno-strateškim analizama i planovima koji su rađeni i pravljeni, kao i u poslednjem “Master planu”, Fruška gora se smatra velikim potencijalom razvoja Vojvodine, odmah iza neprikosnovene poljoprivrede.

Nije taj zaključak nikakva naročita novost ni mudrost, ali bez obzira što se to možda na prvi pogled ne primeti, Fruška gora polako menja svoje lice. Iako sudbine pojedinih fruškogorskih sela nisu baš vesele jer mnoga doživljavaju isto ono što i većina drugih sela u Srbiji, postoji sve više investitora koji ulažu novac u ozbiljne projekte po fruškogorskim brdima, što se da videti tek kad se dublje zađe u njena prostranstva.

Kako je jedina planina usred ravnice i na Fruškoj gori se najviše ulaže u poljoprivredu, i to govore podaci iz svih opština koje se oslanjaju na nju. Investira se najviše u voćarstvo, blago raste broj površina pod voćnjacima i vinogradima, kao i površina koje su zaštićene protivgradnom zaštitom, a beleži se i rast kapaciteta za skladištenje.

Iako će se svaki fruškogorski vinar, voćar, paor ili pčelar verovatno prvo požaliti na opšte uslove u kojima posluje, podaci govore da se kvalitet proizvoda sa Fruške gore iz godine u godinu poboljšava, kao i da se povećava broj proizvoda koji u sebi nose naziv “fruškogorski” ili na kojima se ističe takvo geografsko poreklo, što su, kako kažu u Privrednoj komori, pozitivni pokazatelji za kompletan region. U tome prednjače vinari i pčelari, ali i svi ostali vole da se pohvale da su im proizvodi s Fruške gore.


Uporedo s poljoprivredom, ali nešto manjim intenzitetom rastu i turistički kapaciteti fruškogorskog kraja, a to se posebno odnosi na opštinu Irig u kojoj se nalazi Vrdnik koji konstatno beleži rast broja i domaćih i stranih gostiju. Pogledom s obronaka oko Vrdnika i golim okom je vidljivo da je postao ozbiljan turistički centar. Iako se prvenstveno “proslavio” kao banja i rehabilitacioni centar, izgradnjom novih velikih kompleksa poput “Vrdničke kule”, velikog broja apartmana u okolini i širenjem sadržaja, Vrdnik se sve više nudi i mladima. Takav jedan sadržaj je i adrenalinski park u krošnjama šume na svega stotinak metara od ostataka stare Vrdničke kule, ali i moto kros teren, biciklističke šumske staze, staze za planinarenje i šetnju…


Nisu lepote Fruške gore promakle ni Novaku Đokoviću, koji na Pavlovačkom jezeru gradi vilu za svoju porodicu. To je izazvalo pravi potres u ovom kraju koji je za kratko vreme postao poznat jer su fotografije jezera i okoline brzo obišle svet, a cene nekretnina otišle u nebo. U ovom kraju meštani su za komšiju su dobili Đokoviće, dok se nedaleko od manastira Mala Remeta nadaju da će im u komšiluk stići vrh naše estrade.

Naime, novoizgrađeni kompleks luksuznih vila koje se prodaju, a koje sa obronka Fruške gore gledaju na ceo Srem, obilazili su navodno Zdravko Čolić i Lepa Brena tražeći za sebe mesto na vojvođanskoj planini.
Istina je da postoje mesta na Fruškoj gori koja i dalje zaobilaze i investitori i estrada, ali i do njih bi mogao da stigne neki “zamah”. Novi talas koji bi dodatno poboljšao položaj ovog kraja, mogao bi da usledi nakon izgradnje Fruškogorskog koridora čiji se početak očekuje, a koji bi skratio put i dobar deo Fruške gore oslobodio bremena “teškog” saobraćaja. Od države se očekuje i jačanje zaštite kompletnog područja kroz Nacionalni park, ali i druge nadležne službe jer su zagađenje, otpad i seča šume i dalje vodeći “komunalni” problemi. Na državi je i da poradi na kontroli svih vidova eksploatacije, kao i da pronađe novu namenu za kompleks stare Plućne bolnice na Iriškom vencu, objektima sa verovatno najvećim potencijalom na Fruškoj gori koji su napušteni pre više od dve decenije, a za koje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u poslednje vreme traži trajno rešenje. Za Letenku, koja u prethodnim decenijama postala sinonim za đačke eksurzije je pronađeno i ovo naselje na Fruškoj gori će uskoro biti u potpunsti rekonstruisano.

Srpska pravoslavna crkva sa svojih 16 manastira širom Fruške gore i ranije je bila jedan od “ekonomskih faktora” jer oni već duže vreme “popravljaju prosek” poseta Fruškoj gori, pogotovo kada su jednodnevni izleti u pitanju. Restitucijom Crkvi je nedavno vraćeno i oko 6.000 hektara zemljišta koje je do tada bilo u sklopu Nacionalnog parka Fruška gora, tako da SPC upravlja ogromnom površinom planine. Iz Crkve je ranije najavljeno da se planiraju investicije na Fruškoj gori, odnosno da će se raditi na adaptaciji nekih objekata koji su im vraćeni i otvaranju centara u sklopu SPC. Osim toga u SPC je rečeno da imaju kapacitete da formiraju adekvatan sistem upravljanja imovinom koja im je vraćena na Fruškoj gori i da njihovo preuzimanje površina koje su bile pod upravom Nacionalnog parka neće ostaviti negativne posledice.


Po običaju, negativnih posledica će sigurno biti za dve nedelje kada će se za 1. maj na Frušku goru popeti desetine hiljada ljudi od kojih mnogi sa sobom ostave previše tragova svoje posete. Menjanje tih navika jedan je od osnovnih preduslova da od Fruške gore napravimo vojvođansku verziju Toskane.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs 

Kako Agrobiznis magazin saznaje, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović naljutio je uvoznike poljoprivredne mehanizacije jer je pordat IMT indijskom TAFE koji će sada značajno uticati na situaciju na tržištu poljoprivredne mehanizacije. Naime ova kompanija već je najavila obnavljanje proizvodnje traktora koji će svakako biti pristupačniji od onih koji dolaze iz uvoza. Kada se ovome doda i najava ministra Nedimovića da će traktori koji se proizvode u Srbiji biti dodatno subvencionisani, to će svakako uticati na drastično smanjenje tražnje za traktorima iz uvoza koji su inače i prilično skupi. Stručnjaci smatraju da će cifra od 5000 traktora godišnje, ako se ostvare planovi o ulaganjima u IMT, biti nedovoljna jer je potražnja za ovakvim traktorima ogromna. Poljoprivrednici iako emotivno vezani za IMT kao domaći brend, naravno žale što više nije u domaćem vlasništvu, ali su sa druge strane zadovoljni jer je prodat vlasnicima iz prijateljske Indije i jer će ponovo kupovati traktore proizvedene u Srbiji i imati na raspolaganju rezervne delove. 

Odgovarajući na pitanja novinara INSAJDER-a Šta je do sada sprečavalo investiciju Tafea zamenik direktora kompanije „Tafe“ za evropsko tržište Kamal Ahuđa je rekao:  „Pa, verujem da postoje određeni ljudi kojima verovatno ne odgovara ovo, u smislu da smo im direktna konkurencija. Mi smo uvek imali konkurenciju, konkurencija je zdrava pod uslovom da je na fer način, a ne na način da se eventualno izbegava plaćanje carina kroz neke malverzacije. U svakom slučaju, ako se neko time bavi to jeste problem, i naravno da njima neće biti u interesu da jedan Tafe, koji je do sada plaćao 15 posto carine, sada bude još konkurentniji. I to neće više biti ni Tafe, nego će to biti IMT“, istakao je on.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je za Radio-televiziju Srbije rekao da su indijskoj kompaniji TAFE prodati brend, intelektualna svojina i lokacija u Jarkovcu kod Sečnja, ali da lokacija na Novom Beogradu nije prodata i da ostaje u stečajnoj masi.

"Dobro je što TAFE ima istu platformu kao što je imao i IMT, a to je platforma Ferguson-a. Mislim da smo na dobrom putu", istakao minsiatar je Nedimović. Kako je ocenio, TAFE je u Srbiji zbog potražnje traktora na prostoru cele Jugoistočne Evrope. "Tržište koje je Srbija otvorila je tržište Ruske federacije, imamo i poseban Sporazum o trgovini sa Turskom, mnogo je zemalja u igri, mnogo njih koje potražuju ovu vrstu robe", istakao je Nedimović. Govoreći o mogućnosti otvaranja novih radnih mesta i stručnosti radne snage, Nedimović je rekao da je Srbija ranije bila poznata po proizvodnji mehanizacije namenjene poljoprivredi. "Postoji tradicija, postoje srednje stručne škole, imamo koncept novog, dualnog obrazovanja, što je jako važno", ocenio je on.

 

Ko je gazdarica TAFE-a i IMT-a

Retko ko zna da je kompanija TAFE jedan od svetskih lidera u proizvodnji traktora, a još manje se zna, barem na našim prostorima, da je nova gazdarica IMT-a predsednica i glavna izvršna direktorka Mallika Srinivasan, prema našim izvorima iz Indije, poznata kao strateg, preduzetnik i po svojoj posvećenosti da sve bude izvrsno. Takođe, za nju se kaže da je doprinela unapređenju poslovanja u Indiji, naročito u oblasti mašinske industrije.

Gospođa Srinivasan je član Izvršnog odbora poslovne škole Hyderabad u Indiji, član Upravnog odbora Indijskog instituta za tehnologiju Chennai i Instituta za menadžment Bharathidasan u Trichy.  U Upravnom odboru je AGCO korporacije iz SAD, kao i TATA Steel Limited i TATA Global Beverages.

Tokom sposete međunarodnom sajmu hrane u Indiji, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Branislav Nedimović, sreo se između ostalog sa rukovodstvom TAFE-a, koje je predvodila gospođa Mallika Srinivasan, kao i sa predstavnicima Mahindre. TAFE i njene podkompanije ne proizvode samo traktore. Bave se takođe i ostalom poljoprivrednom mehanizacijom, među kojima su i kombajni, zatim dizel motorima, plastikom, zupčanicima, baterijama, hidrauličnim pumpama, cilindrima, a imaju i plantaže i prodaju franšizama.

Od proizvodnje samo jednog traktora 1961. godine, TAFE je danas došao do toga da ima fabrike u Indiji, Kini i Turskoj, 12 hiljada zaposlenih i godišnji obrt od 2,5 milijarde USD. Godišnje je Srbija uvozila 300 do 400 traktora od TAFE-a.

 

Poljoprivreda je važan sektor srpske privrede, a njen doprinos BDP-u i dalje je visok, uglavnom zbog plodnog zemljišta i povoljnih prirodnih uslova, kao i kontinuiranog značaja ruralne ekonomije Srbije. Poljoprivrednicima u Srbiji su potrebne nove poljoprivredne mašine, kao što su traktori itd., A oživljavanje IMT-a značajno će pomoći u jačanju poljoprivrednog sektora Srbije. Gospodin Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede posetio je proizvodni pogon TAFE u Maduraiu tokom nedavne posete Indiji u novembru 2017. godine podseća ambasadorka Chauhan  dodaje “IMT je bio najprepoznatljiviji traktor u svim bivšim jugoslovenskim republikama i bio je okosnica poljoprivredne mehanizacije u regionu. TAFE je deo grupe Amalgamations sa godišnjim prometom od 2,5 milijardi dolara i treći je najveći proizvođač traktora u svetu. Amalgmations su oduvek bile na čelu tehnoloških inovacija kroz brojne asocijacije sa svetski poznatim korporacijama koje su lideri same po sebi. Amalgmations imaju izuzetno snažnu tehnologiju i proizvodnu infrastrukturu. Vremenom, ona se fokusirala na odnose sa vodećim proizvođačima iz celog sveta, učvrstila partnerstva i radila na tehnološkom učinku. TAFE je partner IMT-a već više decenija kada su započeli tehnološku saradnju 1962. godine.”

 

NJ.E. Narinder Chauhan, ambasadorka Indije u Srbiji 

U eksluzivnoj izjavi za Agrobiznis magazin ambasadorka Barider Chauchan kaže da je TAFE, najstariji igrač u regionu i da godišnje prodaje u regionu oko 750 traktora i ubuduće će proizvoditi IMT”  traktore za jugoistočnu Evropu kao i druga tržišta sa kojima Srbija ima Sporazume o slobodnoj trgovini. “Nadamo se da će proizvodnja početi uskoro, jer TAFE planira da proizvodi oko 5.000 traktora u prvih pet godina. TAFE će nabaviti novu opremu za proizvodnju traktora koji ispunjavaju sadašnje standarde proizvodnje i standarde produktivnosti ističe ambasadorka Indije u Srbiji.

Saradnja Indije i Srbije i naši budući odnosi              

Indija i Srbija dele bliske veze prijateljstva i saradnje i postoji mnogo zajedničkih atributa u našoj kulturi, filozofiji i tradiciji. Privredna saradnja između Indije i Srbije dobila je znatan podsticaj kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Indiju i učestvovao na ekonomskom samitu Vibrant Gujarat u januaru 2017. godine i razgovarao o saradnji u različitim oblastima, uključujući odbranu, poljoprivredu, turizam, IT itd. na međunarodnim forumima. Svi neophodni sporazumi su uspostavljeni, uključujući Bilateralni sporazum o unapređenju i zaštiti investicija (BIPA), Konvenciju o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja (DTAC), Sporazum o trgovini, sporazum o avio uslugama, Sporazum o turizmu, Memorandum o razumevanju u poljoprivredi,  “Nadamo se da ćemo uskoro imati više poseta visokog nivoa sa obe strane” zaključuje ambasadroka Chauhan.

 

 

 

Imajući u vidu koliko je dobar dizajn presudan za uspeh jedne firme, Agrobiznis od ovog broja pokreće designLAB – novu kolumnu koja će obrađivati dizajn kao temu sa svih onih, različitih, strana koje su bitne za tržišni uspeh

Kako gore piše, moje ime je Dejan Vukelić – izuzetno volim da pišem o dizajnu s obzirom da dizajn živim neprekidno i stalno, 24/7… a poslednjih 25 godina od dizajna i živim. Posebno me raduje prilika da ovde, u Agrobiznisu, podelim svoja saznanja i iskustva o dizajnu i njegovom uticaju na naš ukupan život. U tom smislu, obećavam dugo i lepo druženje za koje očekujem da bude obostrano – pitajte, komentarišite…

Kako smo na samom početku, bilo bi dobro da odgovorimo na neka osnovna pitanja a, u ovom prvom tekstu, najosnovnije od svih je baš

Šta (ni)je dizajn?

Odgovor na ovo pitanje možda je lakše pronaći ako krenemo sa sasvim druge strane, iz kontre – šta nije dizajn? Dizajn nije crtanje, iako crtanja ima dosta. Ono nekada dolazi na početku, ponekad ga nema sve do kraja, mnogo puta crtamo tokom celog procesa ali, svejedno, ono je samo jedan deo dizajna. Dizajn nije ni igranje mada nama dizajnerima naši klijenti često kažu „poigrajte se malo” sa ovim ili onim – a mi se uopšte ne igramo, naprotiv, radimo naporno i mnogo iako to, možda, deluje kao igra. Dizajn nije ni činjenje da stvari izgledaju lepo, pogotovu što je lepo sasvim lična kategorija – lepota je u očima posmatrača što reče izreka.

Na kraju, da ne produžavam u beskonačnost spisak onoga šta dizajn nije – dizajn nije ni umetnost. Umetnici su, bar oni pravi jesu, tanana bića i suptilne duše koje imaju ličnu i unutrašnju potrebu da svoje osećaje, mišljenja, stavove, shvatanja, doživljaje i doživljavanja podele sa svima nama i to, uglavnom, ne rade za tržište… ili im to nije pokretač i prva ideja.

S druge strane, dizajn je uvek tržišno orijentisan… on je potpuno planski proces kreiranja nečega što ima sasvim određenu namenu… on je način za definisanje problema i razvijanje rešenja – dizajn je taj koji materijalizuje određenu ideju! Pa, dakle,

Šta je dizajn?

Skoro sve što vidimo, dodirujemo, osećamo je neko, jednom, nekada dizajnirao. Sve oko nas što čovek pravi je proizvod dizajna – dizajnirano je, ređe nesvesno i skoro uvek svesno.

Volim da kažem, a to je valjda i u redu, imajući u vidu čime se bavim, kako je sve dizajn i dizajn je sve.

U današnjem svetu, sa današnjim tehnologijama, današnjim raspolaganjem vremenom, današnjim stepenom koncentracije – vizuelna komunikacija je dominantni vid primanja informacija i to je sasvim uredu jer iako mi vidimo očima mi zapravo gledamo mozgom prevodeći slike u poruke.

U svakom svom obliku, bilo da je industrijski, grafički, web, … dizajn je taj koji te slike i reči uobličava u poruke. A danas je sve poruka – i proizvod na polici samoposluge, i bilbord pored puta, i novinski oglas, i uputstvo za korišćenje nečega... Onda je, dakle, sve proces prenošenja poruka – između proizvoda i usluga i potrošača i korisnika. Rečju, sve je komunikacija.

Dobar dizajn, šta god da jeste, čini da se krajnja poruka prenese na najjednostavniji, najbrži i najefikasniji način, da se komunikacija odvija glatko i bez šumova.

Imajući sve u vidu, za nas koji dizajn živimo svakodnevno, a i uopšte, dizajn je razmišljanje, prvo pa sve ostalo. On je veoma kompleksna priča koju čini tako mnogo pitanja na koja treba naći prave i jasne odgovore da bi se kreirala ta jedinstvena poruka koju bi primalac trebalo da dešifruje onako kako je to najoptimalnije za brend za koji radimo.

Verujem da sam uspeo da vam približim šta je to dizajn i da vas zainteresujem da promislite o tome zašto je on bitan. U narednim brojevima baviću se još nekim teorijskim aspektima dizajna čisto da postavimo osnove za dalje. Tako ću govoriti i o dizajn procesu, i o savetima za izbor i angažovanje dizajnera ili dizajn studija, i o zamkama koje bi svakako trebalo izbeći, i o… Kasnije, kako vreme bude odmicalo, biće tu i različitih primera sa stranog i, posebno, domaćeg tržišta a biće i nekih pomerenih i lepršavih tekstova…

Ono što je prvo sledeće na redu je potpuno ekonomski orijentisano, sasvim se kreće u tržišnim kategorijama, pa onda u sledećem broju: Uticaj dizajna

Antrfile: Odličan primer za tvrdnju da dizajn materijalizuje ideju je 2010. godina kada je Apple lansirao prvi iPad. Do tog trenutka tržište tableta nije postojalo, nismo znali šta su, uopšte nam nisu bili potrebni… štaviše polovina svih analitičara smatrala je da je u pitanju čist i potpuni promašaj. Ispostaviće se sasvim drugačije – do kraja ove godine broj korisnika tableta približiće se brojci od milijardu i 250 miliona korisnika. Tokom tih 7 godina, Apple-ov tržišni udeo se sa početnih 100% smanjio na današnjih skoro 26%, ali i to je svaki četvrti, jel? Naravno da dizajn nije jedini koji je omogućio nastanak, razvoj i uspeh tableta – zaista su brojni drugi faktori i uticaji no dizajn je taj koji je ideju učinio stvarnom u svakom pojedinom delu njene realizacije. Pa je tako kreirana potreba za nečim za čime potrebe nije bilo… i sve što uz to ide.

Autor: Dejan Vukelić

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio je u Gradskoj kući ambasadora Republike Turske u Srbiji Nj.E. Tanžua Bilgiča. On mu je poželeo dobrodošlicu u Novi Sad i izrazio nadu da će se već dobra saradnja Grada i Ambasade Republike Turske nastaviti, po ugledu na odličnu saradnju koju neguju dve zemlje.

Sagovornici su posebno istakli prijateljske odnose Novog Sada i Burse, naglasivši da bi ta saradnja trebala da se intenzivira, s obzirom na sličnosti dva grada i već formirane veze.

Tokom razgovora, rečeno je da u Srbiji vlada odlična investiciona klima u pogledu prisutnosti turskih kompanija, kao i da bi ulaganje kompanija iz Turske trebalo više usmeriti i na region Vojvodine i Novog Sada, posebno u oblasti poljoprivrede.

Gradonačelnik Vučević je pozvao turske kompanije da uzmu učešće i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, i rekao da bi jedan od narednih zemalja-partnera Sajma mogla biti upravo Turska.

Ambasador Tanžu Bilgič je posebno naglasio da pored kontinuirane ekonomsko-privredne saradnje, dve zemlje vezuju snažne istorijske veze, što bi trebalo istaći kroz apostrofiranje ključnih istorijskih tačaka i konkretnu turističku ponudu za turske turiste, a koja bi ukazivala na kulturno-istorijske znamenitosti i najznačajnije bitke koje su se odigrale na ovom podneblju kroz istoriju.

 

Indija i Srbija dele istorijski prijateljske odnose i ovo preuzimanje je odličan korak ka unapređenju i daljem razvoju naše ekonomske saradnje, koja je napredovala od posete predsednika Vučića Indiji, u januaru 2017. godine kaže za Agrobiznis magazin ambasadorka Indije gospođa Narinder Chauhan. Poljoprivreda i prehrambena industrija i poljoprivredna mehanizacija su važni segmenti industrije u trgovinskim odnosima između Indije i Srbije sa dobrim potencijalom za rast investicija naglšava predstavnica najmnogoljudnije zemlje sveta u našoj zemlji.

NJ.E. Narinder Chauhan, ambasadorka Indije u Srbiji 

Poljoprivreda je važan sektor srpske privrede, a njen doprinos BDP-u i dalje je visok, uglavnom zbog plodnog zemljišta i povoljnih prirodnih uslova, kao i kontinuiranog značaja ruralne ekonomije Srbije. Poljoprivrednicima u Srbiji su potrebne nove poljoprivredne mašine, kao što su traktori itd., A oživljavanje IMT-a značajno će pomoći u jačanju poljoprivrednog sektora Srbije. Gospodin Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede posetio je proizvodni pogon TAFE u Maduraiu tokom nedavne posete Indiji u novembru 2017. godine podseća ambasadorka Chauhan  dodaje “IMT je bio najprepoznatljiviji traktor u svim bivšim jugoslovenskim republikama i bio je okosnica poljoprivredne mehanizacije u regionu. TAFE je deo grupe Amalgamations sa godišnjim prometom od 2,5 milijardi dolara i treći je najveći proizvođač traktora u svetu. Amalgmations su oduvek bile na čelu tehnoloških inovacija kroz brojne asocijacije sa svetski poznatim korporacijama koje su lideri same po sebi. Amalgmations imaju izuzetno snažnu tehnologiju i proizvodnu infrastrukturu. Vremenom, ona se fokusirala na odnose sa vodećim proizvođačima iz celog sveta, učvrstila partnerstva i radila na tehnološkom učinku. TAFE je partner IMT-a već više decenija kada su započeli tehnološku saradnju 1962. godine.”

 

U eksluzivnoj izjavi za Agrobiznis magazin ambasadorka Barider Chauchan kaže da je TAFE, najstariji igrač u regionu i da godišnje prodaje u regionu oko 750 traktora i ubuduće će proizvoditi IMT”  traktore za jugoistočnu Evropu kao i druga tržišta sa kojima Srbija ima Sporazume o slobodnoj trgovini. “Nadamo se da će proizvodnja početi uskoro, jer TAFE planira da proizvodi oko 5.000 traktora u prvih pet godina. TAFE će nabaviti novu opremu za proizvodnju traktora koji ispunjavaju sadašnje standarde proizvodnje i standarde produktivnosti ističe ambasadorka Indije u Srbiji.

 

Saradnja Indije i Srbije i naši budući odnosi              

Indija i Srbija dele bliske veze prijateljstva i saradnje i postoji mnogo zajedničkih atributa u našoj kulturi, filozofiji i tradiciji. Privredna saradnja između Indije i Srbije dobila je znatan podsticaj kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Indiju i učestvovao na ekonomskom samitu Vibrant Gujarat u januaru 2017. godine i razgovarao o saradnji u različitim oblastima, uključujući odbranu, poljoprivredu, turizam, IT itd. na međunarodnim forumima. Svi neophodni sporazumi su uspostavljeni, uključujući Bilateralni sporazum o unapređenju i zaštiti investicija (BIPA), Konvenciju o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja (DTAC), Sporazum o trgovini, sporazum o avio uslugama, Sporazum o turizmu, Memorandum o razumevanju u poljoprivredi,  “Nadamo se da ćemo uskoro imati više poseta visokog nivoa sa obe strane” zaključuje ambasadroka Chauhan.

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi  i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem  maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da  se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

 

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti  kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.

 

 

 Intenzivan zasad jabuke

 

Svinjarstvo je jedna od najnestabilnijih grana poljoprivrede, ali nekim stočarima je nezamenljiva. S obzirom na to da su i državni podsticaji usmereni na mlade proizvođače, svaki svetao primer vredan je pažnje. 

Za Boška Jurišića iz sremskog sela Šuljam kažu da je jedan od retkih mladih ljudi koji voli svinjarstvo. Njegova farma beleži impresivne rezultate. Izgradio je novi objekat za 400 tovljenika, treća je generacija u porodici koja se bavi tim poslom i kaže da ga ne bi menjao ni za šta na svetu.

"Mislim da je lep posao, ko voli to da radi. Ja volim i nije mi teško ni da smrdim. Imam i ljude koji rade sa mnom, tu su i supruga i tata. Odrastao sam pored tovilišta i to mi nikad nije bilo strano, svinje volim i od toga živim. To je jedna lepa grana privrede od koje, za sada, može lepo da se zaradi i živi", kaže Boško Jurišić.

U novom tovilištu sve je urađeno po evropskim standardima. Tovljenici su smešteni u klimatizovane boksove u koje se ulazi samo ukoliko postoji potreba za lečenjem ili nekom drugom intervencijom. Hrana se spravlja na veoma jednostavan način, uz minimalan angažman stočara. U svinjarstvu koje je izloženo čestim cenovnom turbulencijama, preko su potrebni državni podsticaji, a podrška države u realizaciji ove investicije nije izostala.

"Pratili smo papirologiju od početka do kraja, dobili smo sve i mislim da je to dobra stvar. Jedan mlad poljoprivrednik može dosta sada da dobije od države", smatra Boško.

Bez obzira na cenovne turbulencije u svinjarstvu, još uvek ima mladih poljoprivrednika koji svoj život ne mogu da zamisle bez sela. Dokle god je tako, za naša sela ima nade.

izvor : http://www.rtv.rs 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31