Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da bi do kraja godine trebalo da bude završen novi predlog Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju (PIO) za poljoprivrednike, koji se priprema u saradnji sa Svetskom bankom. Rekao je da je problem to što "gomila gazdinstava ne pravi ekonomsku vrednost da bi i tu obavezu mogla da izvrši", pa tako samo od 50.000 do 70.000 poljoprivrednika mogu svojim radom da obezbede plaćenje te obaveze, koja iznosi 80.000 do 90.000 dinara godišnje.   Podsetio je i da važeći sistem PIO za poljoprivrednike postoji od 1986. godine. "U ovom trenutku imamo 184 milijarde dinara neplaćenih obaveza, što je oko 1,5 milijardi evra, koja su u 95 odsto nenaplative", kazao je Nedimović.   On smatra da zbog toga treba napraviti novi sistem koji će biti održiv u budućnosti i očekuje da će se budućim izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju rešiti problemi osiguranja poljoprivrednika u Srbiji.

 

 

Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović je, na Devetoj nacionalnoj konferenciji Agrobiznis Srbije "Agrarna politika u 2018. godini", rekao da sa Turskom postoji sporazum, koji predviđa izvoz od 5.000 tona mesa te da će se u narednom periodu razgovarati o povećanju kvota za izvoz u tu zemlju, prenosi "Tanjug". "Odlučni smo da se izvozi u Tursku, ali imamo problem, nemamo klanice, objekte, koje mogu svojim kapacitetima i tehnološkim karakteristikama sposobne za goveđi program",  kaže Nedimović i objašnjava da u ovom trenutku imamo četiri licence za Tursku, a veoma male kapacitete za preradu goveđeg mesa. Nedimović navodi da će se u "Srem Šidu" obrađivati 400 goveda dnevno i da će to pomoći da se ispune kapaciteti za izvoz u Tursku. "Cilj je da ne dođemo u situaciju, da ako smo dogovorili 5.000 tona, izvezemo dve do tri hiljade tona. Turska strana želi da ide na proširenje kvota i trebalo bi da dogovorimo povećanje kvota", kaže Nedimović. Nakon 17 godina i više neuspelih pokušaja preuzimanja "Srem Šida", očekuje se pokretanje proizvodnje u ovom nekadašnjem mesnom gigantu, koji je svojevremeno zapošljavao i do 2.000 ljudi. Na kraju prošle godine, dug "Srem Šida" iznosio je 577 miliona dinara, a oko 230 radnika i dalje čeka zaostala potraživanja. 

Sezonski radnici koji rade u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Srbiji, prema nacrtu zakona koji je predložilo Ministarstvo za rad, imaće usmeni ugovor sa poslodavcem i mogu imati neograničeno radno vreme.

Jedan od spornih delova ovog nacrta Zakona je to što predviđa usmeno ugovaranje posla između sezonskih radnika i poslodavaca.

Poslodavac je, prema ovom nacrtu, dužan da upozna radnika pre stupanja na rad o uslovima rada i rizicima koji bi mogli da utiču na bezbednost i zdravlje na radu.

"Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove... i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova", piše u nacrtu.

Na ovaj način radnik nema pisani dokaz da će uslovi rada biti onakvi kako je usmeno dogovoreno: kolika je previđena naknada za rad, radno vreme, odmor, mesto i trajanje rada.

Nacrt predviđa da radnik može da traži da mu poslodavac izda pisanu potvrdu o uslovima rada, ali rok za dostavljanje ove potvrde je dva meseca od početka rada.

Problem je u tome što poslodavac, prema ovom nacrtu, može usmeno da obeća radniku zaradu od 300 dinara po satu, a da isplaćuje 200 dinara. Radnik može da zatraži poslodavcu pisanu potvrdu o uslovima koje su ugovorili i da poslodavac posle dva meseca tvrdi u pisanom obliku da je ugovorena satnica 200 dinara. Radnik, osim eventualno svedoka, nema drugih dokaza da je usmeno ugovorena zarada 300 dinara.

Nacrtom nije predviđeno da radnici dobijaju obračune zarada, kao što je previđeno Zakonom o radu.

Ovim nacrtom nije predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovaraju usmeno.

U nacrtu je samo navedeno da je poslodavac dužan da "sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanom trajanju radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnom i nedeljnom radnom vremenu, odmorima u toku rada i dnevnom odmorom, visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu".

Za zaposlene koji imaju ugovor o radu važi ograničenje da rad ne sme trajati duže od 12h dnevno sa prekovremenim radom, prema Zakonu o radu. Ovakvo ograničenje ne postoji u ovom nacrtu zakona.

Sezonski radnik, prema nacrtu, ima pravo na novčanu naknadu "najmanje u iznosu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom". Trenutno, minimalna neto cena rada iznosi 143 dinara po satu.

Problem je, međutim, u tome što je propisima u Srbiji dozvoljeno da poslodavac isplaćuje zaradu ili naknadu za rad "na ruke", a ne preko računa. To se odnosi i na radnike koji rade po ugovoru o radu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

"Zakonom o radu nije utvrđeno da li se zarada zaposlenom može isplatiti 'na ruke' ili je obaveza poslodavca da istu uplati na tekući račun", kažu u Ministarstvu.

Radnik tako ostaje bez pisanog dokaza o tome koliko mu je novca isplaćeno.

Ukoliko poslodavac isplaćuje naknadu za sezonski rad "na ruke", nejasno je kako inspektor rada može da, po prijavi radnika, proveri da li mu je poslodavac zaista isplatio naknadu za rad višu od minimalne.

Ministarstvo rada nije odgovorilo na pitanja koja se odnose na problematičan nacrt zakona, već su naveli da će nakon sprovedene javne rasprave preispitati "pojedina zakonska rešenja, imajući u vidu predloge zainteresovanih strana i izvršiti eventualne izmene odredaba zakona u cilju unapređenja zakonskih rešenja".

Ovaj nacrt zakona je dobro definisan u delu u kome se navodi da sezonski radnik može biti angažovan samo 120 dana godišnje, uključujući i rad po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima jer se na ovaj način mogu sprečiti zloupotrebe da radnik radi godinama kao sezonski radnik, umesto po ugovoru o radu.

Nacrt zakona o sezonskom radu donosi se kako bi se pojednostavila procedura angažovanja radnika i plaćanja poreza i doprinosa zbog posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada u poljoprivredi. Poslodavac, prema ovom nacrtu, može biti i nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a ne samo pravno lice ili preduzetnik.

Finansijska sredstva za nabavku softvera koji će biti korišćen za prijavljivanje sezonskih radnika obezbeđena su preko projekta koji sprovode NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i GIZ (Nemačka agencija za međunarodnu saradnju), a koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

 

izvor : http://www.021.rs 

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.127 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (292 t), šargarepom (148 t), crnim lukom (145 t), krompirom (98 t), jabukom (75 t), krastavcem (56 t), paradajzom (47 t), pomorandžom (34 t), spanaćem (34 t), prazilukom (32 t), zelenom salatom (25 t) i humusom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: šargarepe (118 t → 148 t), crnog luka (130 t → 145), krastavca (40 t → 56 t), paradajza (27 t → 47 t), spanaća (24 t → 34 t) i zelene salate (22 t → 25 t) i humusa (17 t → 20 t), dok je promet: kupusa (410 t → 292 t), krompira (116 t → 98 t), jabuke (83 t → 75 t), pomorandže (48 t → 34 t) i praziluka (37 t → 32 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

kupus                          25 - 40 din.

kupus mladi                35 - 50 din; prošle nedelje 80 - 100 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              40 - 80 din; prošle nedelje 80 - 100 din.

praziluk                       35 - 50 din.

krastavac                    70 - 120 din.

paradajz                      100 - 160 din.

spanać                        50 - 70 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Sedećeg petka, 27. aprila u 10 časova, prva Digitalna farma u Srbiji otvara svoja vrata za posetioce (mesto Krivaja kod Bačke Topole). Tema prvog Otvorenog dana je LoRa sistem za komunikaciju, koji omogućava kontinuirano praćenje stanja useva na njivi: prikupljene podatke sa senzora u drugih uređaja postavljenih u polju LoRa prenosi do servera.

Osim toga, u subotu 28. aprila u 10 časova na Institutu BioSens u Novom Sadu biće održana prva u nizu besplatnih obuka za rad sa digitalnom platformom AgroSens. 

 PRIJAVE za posetu i obuku: do 24. aprila u 18 časova ili do popunjavanja kapaciteta, putem sledećeg linka:

https://goo.gl/forms/BG936kn627a5Km3j2  

Tokom našeg putovanja po Pešteru posetili smo i Sjenicu, mesto gde turisti sve češće vole da borave, naročito u letnjem periodu. To, kako kažu turističi radnici nije dovoljno, već žele da uposle kapacitete i u zimskom periodu. Sve ovo ne bi bilo moguće bez prirode kava je na Pešteru, vazduh i voda čisti, ljudi vredni, a pomogla je i država, ističe većina naših sagpvrnika. Jedni ističu da pored Ministarstva poljoprivrede, koje daje subvencije kako za ovce tako i za krave, značajnu ulogu ima i Ministarstvo trgovine kojim rukovodi ministar Rasim Ljajić jer zahvaljujući inisijatvama kojoj dolaze iz ovog resora turizam na Pešteru dobija na zamahu. Sve to nam potvrđuje i činjenica da zaista ovo mesto postaje značajna turistička destinacija. Možda ćete i pogoditi da ovde vojvođani najviše dolaze, alisiguran sam nećete, ni pretpostaviti da su po brojnosti, poljaci na drugom mestu. O svemu ovome u narednim redovima u razogovru sa Mihailom Tripkovićem koji je direktor Turističke organizacije Sjenice i sam poljoprivredni proizvođač – stočar tako da mu je lako da razume potrebu i mogućnost da se spoje aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno proizvodnja hrane koja će biti najbolje plasirana kroz turističke kapacitete. Razgovor sa gospodinom Tripovićem sam započeo na novom mostiću u gradskom parku, a završio pored Carske džamije čije se renoviranje privodi kraju.

Kakva je perspektiva razvoj turizma u Sjenici?

Svedoci smo da je u prošloj i pretprošloj godini došlo do povećanja broja poseta turista u našem kraju. Pred nama je jedan lep objekat “Sjenička kuća” koji može da posvedoči o uspešnoj infrastrukturnoj godini Turističke organizacije i lokalne samouprave Sjenice, naravno uz podršku Ministarstva turizma. Ono što je evidentno i sigurno jeste da je broj turista svake godine sve veći i trenutno su svi raspoloživi smeštajni kapaciteti popunjeni 100%, tj. tokom lepih, jesenjih i letnjih dana u Sjenici se uvek traži mesto više, ležaj više za goste.

Kanjon Uvca, jedna od atrakcija u okolini Sjenice

O svemu više u novom broju Agrobiznis-a za maj 2018. 

 

Koliko otprilike možete da smestite gostiju u jednom trenutku?

Maksimum naših kapaciteta u samom gradu je oko 500 ležajeva, koji se odnosi na hotelski i privatani smeštaj. Do pre samo nekoliko godina je postajao problem da se sugrađani afirmišu i da počnu da se bave turizmom, izdavanjem smeštaja, kategorizacijom svojih objekata. Od prošle godine su oni prepoznali značaj svea toga i  uz našu podršku i pomoć izvršili su kategorizaciju svojih smeštajnih kapaciteta. Sada imamo mogućnost da preporučimo već oko 20 objekata u privatnom smeštaju koji su kategorizovani i koji pružaju svoje usluge svim potencijalnim turistima. Dakle to je turizam u domaćoj radinosti, odnosno smeštaj i kapaciteti u seoskom turizmu.

Hotel Borovi u Sjenici nudi sjeničke specijalitete iz proizvodnje sa sopstvenih farmi

Nalazimo se ispred objekta u izgranji koji finansira Republika Srbija, o čemu se radi?

To je Sjenička kuća, etno – turistički kompleks. Put od ideje do realizacije ovog projekta je prilično dug i vezuje se na par generacija, tj. predstavnika lokalne samouprave. Ovaj projekat je zaustavljalo to što nije moglo da se dođe do idejnog rešenja. Ovo što vidite je sjenička kuća sa kraja 19. i početka 20. veka, tj. ovo je njena replika naravno nešto većih dimenzija. Ono što nju, na prvi pogled, karakteriše je izuzetno strm krov, pokriven šindrom, drvetom, i videćete na njoj nigde nema odžaka.

Sjenička kuća u centralnom parku

Zašto nema odžaka?

To je karatkeristična gradnja sjeničkih kuća. Odžak nikada u njima nije postojao, ložište je bilo ognjište, a sa ognjišta se dim slobodno širio u gornji deo kuće, odnosno ispod krova je izlazio, recimo  kao ispod poklopca. Upravo to je ono što je omogućilo dugovečnost drveta na krovu. Na taj način se drvo impregnira i to je održavalo po stotinu godina te krovne konstrukcije, koje su bez problema odolevale dugim sjeničkim zimama i snegovima po kojima je ovaj kraj i poznat.

 

Pita sa sjeničkim sirom 

Odakle najviše gostiju dolazi?

Oko 70% su nam gosti iz Vojvodine jer smo njima izuzetno zanimljivo područje, a ostatak gostiju je iz inostranstva. Kada je reč o gostima iz inostranstva, izdvojio bih goste iz Poljske, koji čine ogromne grupe, a već su prve počele da dolaze. Od ukupnog broja gostiju oni zauzimaju nekih 20% kapaciteta.

 

Uskoro će biti završeno renoviranje carske džamije

Šipurak, poznatiji kao šipak ili divlja ruža, jedna je od biljaka koje su u našoj zemlji poslednjih godina sve popularnije, i to ne slučajno. Naime, ova kultura se veoma lako gaji, ulaganja u zasad nisu velika, a njeni plodovi su na tržištu više nego traženi. Da je tako, uverili smo se na imanju mladog bračnog para Marković, iz Kuršumlije.

„Posmatrajući šipurak kako raste i potpuno samostalno opstaje u prirodi, odoleva najstrašnijim mrazevima, sušama i uz to daje dobar rod, došli smo na ideju da počnemo da se bavimo plantažnim gajenjem kultivisanog, odnosno industriskog šipurka”, navodi Marijana Radosavljević Marković. Mladi par je u ovom poslu tek dve godine, a već su potpuno sigurni da su doneli ispravnu odluku. Iako u njihovom kraju nije postojala slična plantaža, na kojoj su mogli da se nauče osnovnim veštinama gajenja širupka, posao im je od samog početka išao sasvim dobro i bez ikakvih poteškoća. Danas imaju zasad od 3,2 hektara i to im je, kažu, za sada sasvim dovoljno.

Šipurak u vreme berbe

„Gajenje šipurka nije teško, ali naravno, kao i svaki posao u poljoprivredi, traži veliki trud i naporan rad. Biljka kao i svaka druga zahteva negu i pažnju, to se podrazumeva. Nema hleba bez motike. Međutim, mi još nismo naišli ni na kakve probleme, a nadamo se da nećemo ni ubuduće”, ističe kroz osmeh naša sagovornica. Šipurak je vrlo otporna biljka i najbolje je posaditi ga u kasnu jesen, jer je tada veća šansa da će se sadnica bolje primiti i dobro napredovati. Kod prolećne sadnje prijem i porast sadnica su znatno lošiji. Sadnja se obavlja klasično, kao i kod bilo kog drugog voća. Naravno, potrebno je voditi računa da spojno mesto, odnosno kalem, bude iznad ili u nivou zemlje. Osim toga, trebalo bi kontrolisati i mogućnost pojave ružine vaši. Naravno, za najbolje rezultate potrebno je redovno obavljati sve agrotehničke mere, đubrenje, okopavanje, zalivanje i prihranjivanje.

Šipurak u vreme cvetanja

„Mi smo krenuli od nule. To za početnike u bilo kom poslu može biti teško. Ipak, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede i subvencijama za mlade, uzeli smo nov traktor, podrivač i prskalicu i to nam je mnogo pomoglo. Ni sadnice nisu bile skupe, a ima i rasadnika u kojima su one veoma kvalitetne”, objašnjava Marijana.

Šipurak se može zamrzavati

Ostatak možete čitati u novom izdanju Agrobiznis magazina (april 2018.) 

www.agrobiznis.rs 

Kruščica se nalazi na nadmorskoj visini od preko 800 metara i idealna je za uzgoj koza. Ova grana poljoprivrede je poslednjih godina u ekspanziji u Srbiji, a stranci koji dođu kao turisti, najviše traže bele kriške od kozjeg mleka. 

Poljoprivrednik iz ariljskog sela Kruščica ima farmu koza za koju se čulo i do Rusije. Pre nego što je investirao u rodno selo, bio je kuvar u ovoj zemlji. Sada ima modernu farmu i mini-mlekaru.

Njegove koze se jare u kratkom razmaku, a trenutno ima 180 jarića, a još oko 40 koza treba da se ojari.

- Jedna je prvi put ojarila tri, sledeći put, posle petnaest dana, još jedno, četvoro. Dvoje muških, dvoje ženskih, tako i druga koza isto tako. Tako da smo imali četvoro muških i četvoro ženskih jarića od dve koze. Osam jarića - kaže radnica koja radi na ovoj farmi. Plašili su se da li će opstati, ali problema nemaju, jer su prinove živahne.

- Bili su i Kinezi, Englezi i Izraelci. Što je najinteresantnije, najviše su sira kupili Kinezi. Ali oni su malo i poznati, oni imaju dovoljno, ne dovoljno, ali imaju dosta koza i kozjih proizvoda. Međutim, belu krišku nema niko u Evropi. Ovu kako mi pravimo - tvrdi ovaj poljoprivrednik.

 

izvor : http://www.telegraf.rs 

 

Austrijski naučni fond formirao je grupu istraživača i volonteri Univerziteta u Insbruku koji su se bavili terenskim istraživanjima, koristeći ekološke i hemijske metode analize zemljišta kako bi saznali koja vrsta đubriva je najpogodnija kada je u pitanju podsticanje apetita predatora na uništavanje vrste koja predstavlja štetočinu u određenom usevu.  Bez obzira gde su usevi : lisne vaši isisavaju biljni sok, što naravno nije poželjno. Pošto se u organskoj proizvodnji ne koriste pesticid njihova jedina šansa je u biološkoj kontroli štetočina, odnosno da prirodni neprijatelji unište štetočine ili smanje njihovu brojnost. Od ovog istraživanja, i načina primene đubrenja imaju koristi svi poljoprivrednici jer se na ovaj način generalno smanjuje populacija štetočina što za posledicu ima manju potrebu za upotrebom pesticida. Austrijski stručnjak Michael Traugott sa svojim timom sa Instituta za ekologiju Univerziteta u Insbruku već dugi niz godina analizira proizvodnju na obradivom zemljištu. Ovaj stručnjak objašnjava da su predatori (prirodni neprijatelji štetočine) često veoma pokretljivi i ne specijalizuju se za određenu vrstu štetočine već napadaju više njih. Austrijski istraživači su do sada potvrdili različit uticaj određenih vrsta đubriva na kontrolu štetočina. „Ovi nalazi su važni, jer se đubrivo koristi za poljoprivredu u svim oblicima poljoprivredne proizvodnje“ naglašava gospodin Traugott.

Zahvaljujući ovom istraživanju počinjemo da shvatamo kako sistem funkcioniše, jer smo bili u stanju da posmatramo ponašanje različitih vrsta i njihove interakcije ", objašnjava glavni istraživač Michael Traugott. Tim je koristio složenu metodologiju za dobijanje ovih podataka. Naime istraživački tim od šest ljudi istraživao je uticaj različitih vrsta đubriva na biološku kontrolu štetočina.  U saradnji sa lokalnom srednjom agronomskom školskom (HBLFA Kematen) i četri poljoprivrednika, istraživački tim je postavio svoj eksperiment na šest polja sa ozimim žitaricama. Istraživali su odnos između štetočina i predatora nakon primene đubriva proizvedenog u poljoprivredi, koji se sastoji od stajskog đubriva, komposta i komercijalnih đubriva (NPK). Jedno neplodno polje je služilo kao kontrola. Ovaj eksperiment je trajao dve godine. Poenta je bila da se vidi koliko su neprijatelji određenog štetočine motivisani da ga napadaju u zavisnosti od toga koje đubrivo se primenjuje.

Na svakoj parceli, timovi su zabeležili sve što su pronašli. Nakon uzimanja uzoraka naučnici su odredili vrstu đubriva koje je napogodnije bilo za primenu i došli do rezultata koji se možda mogao i očekivati. Naime predatori su bili najaktivniji i najbolje uništenje štetočine bilo je na parceli koja je bila đubrena stajnjakom.  Od ranije je poznato da svako đubrivo menja borjnost  raznovrsnih vrsta i obim napada na plen objašnjava austrijski stručnjak:  "Mi smo znali da đubrivo predstavlja alternativnu hranu za insekte ili životinje koje nisu štetne po biljke naglašava Michael Traugott.  Nakon analize  svih parametara sada znamo pozdano da stajnjak još uvek nudi najstabilniji nivo kontrole štetočina, čak i ako su izmenjeni drugi faktori okruženja ". "Ishod zvuči jednostavno, ali je izuzetno važan jer smo smo potvrdili koristi i u raznim drugim situacijama kada se pšrimenjuje stajnjak. Đubrenje je stajnjakom  u organskoj poljoprivredi je dobra mera jer omogućava jaču kontrolu štetočina i bolju predvidljivost koliko će biti uspešna ova mera", objašnjava Michael Traugott. Naučnici su takođe pronašli kratkoročne merljive promene u kontroli štetočina bez ikakvih značajnih promena u raznovrsnosti vrsta koje se nalaze na zemljištu. "Iako iste vrste žive na testiranim parcelama, one rade različite stvari, što dovodi do drugačijeg ishoda", kaže Traugott.  Ovaj stručnjak je izneo pretpostavku da će uticaj dugoročnog korišćenja stajnjaka biti efikasnija ako se polje na ovaj način đubri u periodu od nekoliko godina.

 

Život u Londonu ili Amsterdamu je neostvareni san za ljude širom sveta. Međutim, da nije zlato sve što sija potvrdio nam je mladi par, Engleskinja Vivien von Abendorff i Kalki Aporia, iz Holandije. Oni su pre 4 godine kupili kuću u selu Bešenovački Prnjavor, nedaleko od Sremske Mitrovice. Renovirali su je, uredili i odlučili da svoj dom i porodicu stvaraju na južnim padinama Fruške Gore. Tako je tradicionalna sremska kuća počela da odiše holandskim šarmom i pleni britanskom harizmom.
Tridesetjednogodišnja Vivijen rođena je u Londonu. „Moj rodni grad se sa pravom ubraja u jednu od najpoželjnijih svetskih metropola.

Ipak, prestonica Engleske, nije mesto gde čovek može da pronađe mir, tišinu i uslove da se bavi kreativnim poslom“, rekla je ona. Okruženi hiljadama automobila i zgrada, ljudi tamo maštaju o lepotama koje su oni pronašli baš u malom srpskom selu. „Moja majka je iz Vršca, pa sam često dolazila u Srbiju. Uvek su mi se dopadali srpski običaji, gostoljubivost i bliskost među ljudima. Međutim, nisam ni slutila da bih ovde jednoga dana mogla da živim“, dodaje ona. Napuštenu kuću u selu Bešenovački Prnjavor, voćnjak i plac od četrdesetak
ari, Vivien i Kalki su pronašli na internetu. Takvo imanje bi, kažu, u nekom selu u Engleskoj ili Holandiji koštalo više stotina hiljada evra. Zato su se samo jednim radosnim pogledom dogovorili da je kupe što pre.

Kada smo kupili imanje mislili smo da nam to bude kuća za odmor u letnjem periodu, kada nemamo posla u Engleskoj i Holandiji. U međuvremenu smo celoimanje uredili po našem ukusu i doneli na njega sve što nam je potrebno za život kakav želimo. Upoznali smo ovde mnogo dobrih i zanimljivih ljudi, pa smo počeli da dolazimo sve češće. Na kraju smo u maju prošle godine odlučili da se potpuno preselimo u Srbiju“, objašnjava tridesetpetogodišnji Kalki.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31