Veliki broj mladih ljudi danas želi da živi urbanim stilom života, iako su odrastali i bili vaspitavani u duhu seoskih običaja i tradicija.Međutim, veliki deo njih, poput 24-godišnjeg Uroša Puače iz Futoga, predsednika Udruženja „Futoški kupus”, zna da je život na selu neprocenjiva blagodet i da ima daleko više prednosti od gradskog asfalta i betonskih utvara. Kako i sam kaže, otkad je postao svestan sveta oko sebe, znao je da će se baviti poljoprivredom, baš kao što su to činili i njegov otac, ali i očevi roditelji.

– Baba i deda su bili poljoprivrednici i prodavali su krastavce, paprike, kupus i druge proizvode na pijaci – kaže Uroš Puača. – Moj otac je bio diplomirani inžinjer tehnologije, ali nakon tranzicije, odlučio je da nastavi porodični biznis, posvetivši se poljoprivredi. Počeo je da proizvodi kupus, a Udruženje „Futoški kupus” osnovao je 2007. godine i radio sve do početka bolesti 2009. godine. U nekom periodu su krenula intenzivnija dešavanja u vezi s Udruženjem, bilo je sve više posla pa je nastojao da za sobom ostavi legat. Tako se ustalio naš brend, a ja sam nastavio njegovu tradiciju.

Uroš je od malih nogu pomagao ocu na njivi, a kada je osnovano Udruženje, potrudio se da i u njemu ostavi svoj trag. Stoga se, nakon očeve smrti, prihvatio velike odgovornosti koju nosi rad ozbiljnog udruženja. Osim toga, školuje se na Smeru agroturizam i ruralni razvoj na Poljoprivrednom fakultetu, jer je profesija usko vezana za posao kojim se bavi, te želi da i sa stručne strane bude dobro potkovan znanjem i najnovijim informacijama.

– Kada je osnovano, Udruženje je brojalo oko 15 članova, okupljenih s istim ciljem, a to je očuvanje autohtone populacije futoškog kupusa, ali i zaštita brenda koji je godinama stvaran – kaže Uroš. – Otkad je Futoga, poznat je i futoški kupus, a prvi zapisi iz 17. veka svedoče o njegovoj upotrebi, kako u medicinske svrhe, tako i za izvoz, za koji su seljaci još tada plaćali porez. Zbog uvođenja mnogih hibrida, naša sorta je pomalo otišla u zaborav jer nije toliko rodna. To znači da hibrid može roditi oko 50 tona po hektaru, dok futoški kupus daje 25 do 35 tona, i to je „problem”, koji se u suštini nadomesti kvalitetom, tankim listovima, velikim procentom šećera i neverovatnim ukusom.Po Uroševim rečima, iz Udruženje se godine u godinu razvijalo te je godinu od osnivanja urađen elaborat o načinu proizvodnje i prerade futoškog svežeg i kiselog kupusa, zatim 2010. godine je registrovano 15 prvih ovlašćenih korisnika, a danas ono ima 43 člana koji su u procesu sertifikacije.

– Moji zadaci kao predsednika Udruženja su da okupim ljude, motivišem ih i sačuvam od bilo kakvih unutrašnjih sukoba, a to je nešto što se često dešava i jedan je od najtežih poslova – kaže Puača. – Zatim moram da vodim računa o sertifikaciji futoškog kupusa, o koordinaciji na manifestacijama, pisanju raznih projekata, tačnije, pronalaženju novca za ostvarivanje naših manifestacija, poput Futoške omladinske radne akcije, Futoške kupusijade, Festivala „Tera madre” i slično. Osim toga, organizujem izlaske na sajmove turizma, poljoprivrede, etno-hrane u Beogradu, kao i posete inostranim sajmovima.

Po njegovom mišljenju, članovi Udruženja nemaju jasnu predstavu o tome kolika je njegova odgovornost, a dešava se da ima i problema s autoritetom. Da bi prevazišli razlike, trudi se da atmosfera bude drugarska jer, kada se saradnja odvija na taj način, uvek se dođe do nekih rezultata. Svoju budućnost i dalje vidi u poslu koji radi, a dalje ambicije su da unapredi rad Udruženja, a Futoški kupus poromoviše u celom svetu.Po rečima predsednika Udruženja „Futoški kupus” Uroša Puače, budućnost je na internetu, i to stalno ponavlja svojim članovima. Ubrzo će se izgraditi obilaznica oko Futoga i ljudi neće svraćati u selo, pa samim tim ni kupovati kupus.

– U narednim godinama ćemo kao Udruženje raditi na što jačoj i široj internet promociji futoškog kupusa – kaže Uroš, i dodaje da je ideja da to rezultira veb-šopom i dostavom za celu Srbiju.

Osim toga, da bi unapredili prepoznatljivost proizvoda na evropskom nivou, radiće se na konkurisanju za dobijanje evropskog sertifikata i evropske zaštite na geografskom nivou. U postupku je izmena i priprema dokumentacije za konkurs, koja mora biti uredna i potpuna jer je mogućnost prijave dostupna samo jednom. Ukoliko prođu evropsku proveru, dobiće logo Evropske unije, čime će proizvod postati zaštićen, a samim tim prihvaćen kao autentičan na evropskom nivou.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/predsednik-udruzena-futoski-kupus-uros-puaca-zivot-posvecen-selu-i-poloprivredi-27-08-2019

Marija Stojadinović je nedavno diplomirala na Visokoj poljoprivredno - prehrambenoj školi strukovnih studija u Prokuplju kod prof. dr. Dragana Orovića, na temu uticaj investicija na razvoj poljoprivredne proizvodnje na području opštine Blace. Pregledali smo njen rad i našli korisne informacije koje mogu biti primenjene i u drugim opštinama u Srbiji.
Blace je manja kopaonička opština koja se prostire na 306 kvadratnih kilometara i obuhvata 40 naselja. Smeštena je u Topličkoj kotlini, na istočnim obroncima
Kopaonika i jugozapadnim delovima Jastrebca, a Jankovom klisurom spojena je sa dolinom Rasine, odnosno Kruševačkim basenom. Blace spada u red nedovoljno razvijenih opština, 65 odsto teritorije odnosno 18.000 hektara je poljoprivredno zemljište, pa se većinski deo stanovništva bavi agrarom. Zbog umerene kontinentalne klime ovo područje je kao stvoreno za voćarstvo. Manji deo poljoprivrednika bavi se stočarstvom i ratarstvom kako propratnom granom neophodnom za uzgoj stoke.
Kako unaprediti voćarstvo?
Blace je poznato po uzgoju Oblačinske višnje, jabuka autohtonih sorti ( Budimka, Kožara, Šumatovka) ali većina zasada su stari po deset i više godina, pa se broj stabala intenzivno smanjuje. Poslednjih godina među voćarima u Blacu primetan je trend podizanja zasada jagodičastog voća, pre svega jagoda konzumnih sorti kao što su Alba, Roksana, Džoli, Arosa…
Stočarstvo u blačkom kraju ima dugu tradiciju, a najviše je zastupljeno mlečno govedarstvo, pa se u mnogim selima pokreću mini-farme sa deset do 50
muznih krava. Prosečna proizvodnja mleka po grlu je oko 4.500 litara po laktaciji, a najzastupljenija je rasa Austrijskog simentalca, koja je pre desetak godina obnovljena, uvozom kvalitetnih steonih junica iz Austrije. Osnovni nedostatak su nedovoljni prerađivački kapaciteti, u okviru mesno-prerađivačke industrije. Osnivanjem ovakvih pogona, stimulisao bi se razvoj i drugih grana stočarstva. Da bi se postigla konkurentna pozicija na tržištu neophodno je kontinuirano
raspolagati dovoljnom količinom proizvoda visokog kvaliteta. Kako su na teritoriji opštine Blace mahom zastupljena manja poljoprivredna gazdinstva od pet
do šest hektara, proizvođači se udružuju u zadruge kako bi lakše i bolje plasirali svoje proizvode na tržištu. Trenutno na području Blaca postoji 13 poljoprivrednih udruženja i zadruga, koja očekuju podršku opštine kroz fiskalne olakšice, stimulisanje rada zadruga, ali i omogućavanje edukacije.
Organska proizvodnja
Geografski položaj opštine Blace ima povoljne zemljišne i klimatske uslove za razvoj organske proizvodnje. Trenutni broj organskih proizvođača je simboličan kao i površine na kojima se proizvodnja obavlja po metodama organske proizvodnje. Činjenica je da poslednjih godina ima sve više onih koji su zainteresovani za otkup organskih, pre svega voćarskih proizvoda, nude znatno više cene, pa mnogi voćari ozbiljno razmišljaju da se pređu na organski način proizvodnje. Raspoloživi prirodni resursi uz racionalno korišćenje uz stručnu podršku pokazuju da postoji mogućnost za dinamičan razvoj organske proizvodnje i izvoza organskih proizvoda uz adekvatnu podršku iz agrarnog budžeta. Blace ima velike mogućnosti da afirmiše proizvodnju svih vrsta organskog povrća, šljive, maline, višnje, kruške, jabuke, prerađevina od povrća i voća, mesa i prerađevina, sireva, meda, lekovitog i aromatičnog bilja i druge proizvode iz organske poljoprivrede i prerade. Potrebno je povećati ponudu raznovrsnog visokokvalitetnog asortimana iz oblasti prerade povrća i voća, grožđa, mleka i mesa, žita,lekovitog bilja… Da bi se to postiglo potrebno je formirati sektore za proizvodnju i preradu organske hrane i definisati podsticajne mere i sprovesti edukaciju za proizvodnju, preradu, pakovanje, etiketiranje, distribuciju, oglašavanje, kontrolu i sertifikovanje organske hrane do potrošača.
Ulaganje opštine u poljoprivredu
Opština Blace finansira razvoj poljoprivredne proizvodnje iz opštinskog budžeta, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, kao i preko pristupnih EU fondova za razvoj poljoprivrede. Pravo na podsticaj na finansiranje ostvaruju aktivna gazdinstva koja imaju registrovano u opštini oko 50 odsto obradivih površina
zemljišta. Od 2016. do 2018. izdvojena su značajna sredstva iz budžeta lokalne samouprave za potrebe finansiranja investicionih aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Ono što je najvažnije primetan je rast izdvojenih sredstava, pa je prošle godine opština izdvojila do tada rekordnih 31.817.328 dinara iz budžeta
za agrar, a poljoprivrednici se nadaju da će se taj trend nastaviti. Da bi mogli da se uhvate u koštac sa konkurencijom poljoprivredni proizvođači iz Blaca moraju da sprovedu korenite promene koje obuhvataju nekoliko tačaka:
* Unapređenje konkurentnosti kroz povećanje investicija u opremu i mehanizaciju
* Unapređenje nivoa znanja u primeni novih tehnologija, uvođenje standarda i dobre poljoprivredne prakse u prodaji, marketingu i upravljanju gazdinstvom
* Udruživanja sa komšijama zarad unapređenja proizvodnje na nivou sela zbog jeftinije nabavke materijala, mehanizacije i uspešnije prodaje proizvoda na nivou regije ili države

Pojedinačan pristup gde svaka opština na svoj način rešava probleme može u određenoj meri da donese kratkotrajnu korist na lokalnom nivou, ali parcijalnim
pristupom bez jasnog koordinisanog regionalnog nastupa neće se iskoristiti sve mogućnosti. Zato pored aktivnosti lokalne samouprave na izgradnji opštinskih
kapaciteta potrebna je i regionalna saradnja. Osnivanje Centra za razvoj je prvi korak koji bi trebao da doprinese, između ostalog, i razvoju poljoprivrede definišući i zajedno sa opštinama sprovodeći projekte za koje je racionalnije imati regionalni pristup. Ovo se pre svega odnosi na regionalne infrastrukturne objekte akumulacije, vodovodi, deponije) izradu strateških i planskih dokumenata vezanih za region, povezivanje stanovništva juga Srbije kroz različite aktivnosti, unapređenje informisanosti i komunikacije, kao i promocije kroz turističku ponudu i regionalne sajmove na kojima bi bili predstavljeni autentični proizvodi ovog područja. Tu je uloga opštine nezamenljiva jer upravo preko lokalnih organa vlasti može da se sprovodi državna agrarna politika, a prilagođena samom području. Opština bi trebalo da stvori uslove za investiranje u poljoprivrednu proizvodnju i preradu, da edukuje domaćine za bolje korišćenje sredstava ministarstava i EU fondova i obezbedi direktnu podršku poljoprivrednicima u okviru svojih mogućnosti.
Brže i lakše do dozvola

Opština je nadležna za dodelu različitih dokumenta, a pristupom koji omogućava brzo, efikasno i jeftino dobijanje neophodnih dozvola može u velikoj meri da bude ključno za odluku o investiranju u proizvodni ili prerađivački kapacitet. Opština ima i mogućnosti da pomogne lokalnim poljoprivrednicima da brže i lakše registruju gazdinstava, pripreme strategije, projekte, tehničku dokumentacije koja će omogućiti značajno viši nivo investicija i samim tim razvoj poljoprivrede.
Kako je putna i ostala infrastruktura u ruralnim područjima mahom zapuštena, opštine su te koje treba da pomognu u izgradnji i obnovi putne mreže i ostalih
infrastrukturnih objekata. Nerealno je očekivati bilo kakav ekonomski napredak ili investicije kao ni ostanak ljudi na selu ukoliko ne postoje osnovni uslovi za život kao što su struja, voda, pristojna putna mreža, komunikacije ili rešen problem kanalizacije. Ulaganje u infrastrukturu je veliki izdatak za opštinu i zato je potrebno u što je većoj mogućoj meri naći način za kofinasiranje bilo da su u pitanju nadležna ministarstva ili inostrani donatori.
U poslednjih nekoliko decenija značajno se povećava tražnja kupaca za proizvodima koji su specifični i jedinstveni što se potvrđuje zaštitom geografskog porekla. Zbog toga poljoprivrednici širom sveta pokušavaju da ostvare dodatne vrednosti iz svojih proizvoda bilo uvođenjem dodatnih standarda ili zaštitom geografskog porekla. Očigledno je da takva šansa postoji i za Blace koje može da ponudi proizvode sa oznakom geografskog porekla. Promocijom regiona ili područja sa njegovom kulturom, tradicijom i proizvodima može se ostvariti značajna korist kako ekonomska (više turista, veća potrošnja proizvoda)
tako i socijalna, odnosno proširenje znanja o regionu. Pored promocije regiona i promocije proizvoda koji nose specifični pečat kraja, u saradnji sa privatnim sektorom, ova aktivnost može dati značajan impuls razvoju poljoprivrede.

Izvor: Agrobiznis magazin

Otvaranjem novog autoputa "Miloš Veliki" stvara se ozbiljna mogućnost za profitiranje više strana, od građana i privrede preko lokalnih samouprava do varošica i sela.

Već sada je jasno da bi Ub, Ljig, Lajkovac, Takovo i još najmanje toliko mesta pozicioniranih uz novu infrastrukturnu trasu, mogli ekonomski napredovati iz više uglova - novih investicija, prodaje zemljišta, razvoja turizma, otvaranja novih radnih mesta i privrednih subjekata, ali i bržeg i komfornijeg putovanja ka zapadnoj Srbiji, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni. Ipak, najviše bi mogli profitirati Lajkovac i Preljina gde je pored manjih ugostiteljskih objekata planirana gradnja i motela, a što bi pored novih radnih mesta moglo da dovede i do različitih benefita po poljoprivrednike i lokalno stanovništvo. Posle otvaranja južnog kraka Koridora 10 kroz Grdelicu, gradnja i otvaranje autoputa "Miloš Veliki" od Obrenovca do Čačka nova je značajna infrastrukturna investicija u ovoj godini. Novi autoput povezivaće Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Rudnik, Takovo, Gornji Milanovac i Ljubić kod Čačka - voćarski kraj sa relativnom slabo razvijenom industrijom, ali sa velikim privrednim potencijalom kome bi odskočna daska sada nesumnjivo mogao da bude novi autoput.Poznavaoci tvrde da bi "Miloš Veliki" u srce Srbije mogao dovesti nove investitore i pokrenuti sve subjekte razvoja, ali i unaprediti turizam i poljoprivredu i stvoriti više mogućnosti za lokalne privrednike i privatnike. Ocena je i da bi razvoj ovih mesta i lokalnih samouprava mogao bar delimično i vratiti stanovništvo iz Beograda na svoja rodna imanja kao i sprečiti sve učestalije unutrašnje emigracije.Na potezu od Obrenovca do Čačka, prostornim planom predviđeno je po pet odmorišta u oba smera kretanja, u okviru kojih bi se gradile benzinske pumpe. Na odmorištu kod Obrenovca, planirana je i izgradnja baze za održavanje "Puteva Srbije" u kojoj bi se trebalo da se zaposli do 60 radnika. Predviđena je i izgradnja parkirališta, restorana, kafea i prodavnice prehrambene robe, prodavnice delova za vozila, kao i informacionog centra. Sve su to mesta koja će otvoriti nove radne pozicije, uposliti ljude, povećati prodaju robe i usluga. Kod petlje Lajkovac predviđena je gradnja odmorišta, gde je planirana i izgradnja motela kapaciteta 20- 40 ležajeva. U blizini petlje Preljina, u prostornom planu je "ucrtan" motel kapaciteta od 50 do 60 ležajeva.Spajanjem dela auto-puta od Obrenovca do Ljiga sa postojećim Ljig-Preljina u nedelju će zvanično za saobraćaj biti pušteno 103 kilometra Koridora 11, a putnici će tada do Preljine stizati za sat vremena brže nego ranije. Time će putovanje ka zapadnim delovima Srbije, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni biti značajno olakšano.

U resornom ministarstvu navode da će putnici sada mogu mnogo brže stizati do Preljine i Čačka jer će umesto nekadašnjih dva i po sata putovanja Ibarskom magistralom, sada autoputem putovati sat i po.

- Kada pogledamo kuda sve ide Koridor 11 to je nama veza i sa Rumunijom i veza sa Crnom Gorom i izlazak na luku. Ja stalno pominjem da je Srbija kontinentalna zemlja, nema izlaz na luku, to sigurno znači bolju konkuretnost srpske privrede - ističe ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.Ekonomista Milan Kovačević slaže se da će novi autoput biti od koristi i privredi i građanima, a kako ocenjuje najviše će uticati na povećanje saobraćaja i transporta robe, jer će sada sve ići brže pa i bliže većim gradovima.

- Novi autoput će doneti opštu korist tom delu Srbije koji je dugo stajao nepovezan. Profitiraće svi, ali najviše veći gradovi. Transport će biti jeftiniji što će preduzećima stvoriti uslove da budu konkurentnija. Još više benefita biće sa ulaganjem u okolne puteve kako bi i manja mesta bila dobro povezana - kaže Kovačević za "Blic Biznis".U resornom ministarstvu kažu da je Koridor 11 strateški bitan za Srbiju. Uz sadašnji naziv Koridor 11, zvaće se i "Miloš Veliki", po Milošu Obrenoviću, osnivaču srpske države koji je poreklom iz Dobrinja kod Požege, gde koridor i prolazi.Do kraja godine očekuje se spajanje ovog dela autoputa sa deonicom Surčin-Obrenovac, čime će se povezati sa Koridorom 10 i autoputem Beograd-Zagreb. Tada će Srbija imati svih 120 kilometara novog auto-puta na Koridoru 11, pa putnici iz Beograda i Vojvodine praktično neće silaziti s autoputa na putu do mora sve do Preljine, a vozači sa severa će to putovati bez prolaska kroz centar Beograda.

U beogradskoj opštini Surčin, ukrstiće se tri autoputa – Koridor 10 (Subotica-Preševo), Koridor 11 (Surčin-Čačak) i autoput Beograd-Zagreb. To je, kako tvrde stručnjaci, jedan od razloga za očekivanje velikog razvoja i te najmlađe beogradske opštine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/milos-veliki-probudice-srce-srbije-novi-autoput-povezace-vocarski-kraj-a-evo-ko-ce/x9je9qg

Za domaćine sa malim posedom zadruge su nužne da bi njihovi proizvodi bili verifikovani i pozicionirani na tržištu, rekao je ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić na okruglom stolu u Palati Srbija.

Na skupu "Zadruga juče, danas, sutra" rečeno je da zadruga nije nostalgija, već imperativ 21. veka, koja će omogućiti srpskom seljaku da svoje proizvode plasira ne samo na pijaci, već i u domaćim i stranim marketima.Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, izjavio je da je vraćeno poverenje domaćina Srbije u udruživanje.

"U 550 velikih sela u Srbiji okupili su se domaćini, najmanje njih po pet, u proseku od pet do 10 domaćinstava, sa najmanje 20 do 100 domaćinstava kao kooperanata. To je najteže u Srbiji danas – seli, dogovorili se i našli zajednički interes da formiraju zadruge", naveo je Krkobabić.

Objasnio je da su zadruge nužni organizacioni oblik za domaćine Srbije sa malim i usitnjenim posedom, koji uz transfer znanja i moderne tehnologije može da učini njihove proizvode robom i tržišno ih verifikuje i pozicionira, saopšteno je iz kabineta ministra.Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je da uz inicijativu i rad ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte, sela Srbije mogu potpuno drugačije izgledati. Ukazao je na problem komasacije, rekavši da je želja odbora za selo da brisanjem međa prosečni posed u Srbiji bude oko 10 hektara.

Vladimir Goati, politički analitičar, istakao je da je projekat pokazao da selo nije uspavano i odsutno i da čak reaguje brže nego što je očekivano. "Iskra zadrugarstva zapalila je sela Srbije", rekao je metaforično Goati.

Za dve i po godine u Srbiji je formirano 550 novih zadruga, deset odsto više od planiranog u kampanji za preporod sela pod nazivom "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zadruga-nije-nostalgija-vec-imperativ-21-veka-za-dve-i-po-godine-u-srbiji-formirano/n8hn376

Šteta od klimatskih promena u Srbiji meri se milijardama evra, a posledice su trenutno najvidljivije u poljoprivredi i elektroprivredi, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i najavljuje da će do kraja godine biti usvojen Zakon o klimatskim promenama koji bi trebalo da doprinese uspostavljanju sistema za ublažavanje tih promena i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
Trivan je za Tanjug rekao da su u našoj zemlji procene štete od klimatskih promena, sa kojima se suočava cela planeta, bazirane na posledicama poplava i suša u poslednjih nekoliko godina koje su se, kaže, odrazile na poljoprivredu, elektroprivredu i druge oblasti."Za Srbiju je i šteta od jedne milijarde ogromna. Činjenica je da naša ekonomija raste, ali važno je da se novac iz budžeta ne troši na posledice, već na preventivu koja je u ekologiji, kao i u zdravstvu, važnija od kurative'", naglašava Trivan.

Klimatske promene posledica su sve većeg zagrevanja planete o čemu svedoče i najnoviji podaci Svetske meteorološke organizacije prema kojima su jun i jul ove godine najtopliji od kada se vrše merenja temperature vazduha.

Takođe, prognoze su da bi 2019. mogla da bude najtoplija godina u istoriji, a Trivan podseća da je 2016. bila najtoplija do sada i ističe da novi podaci ukazuju da se povećava srednja temperatura na globalnom nivou zbog čega su, kako kaže, vremenske nepogode nepredvidive i za meteorologe.

Podseća da su u Srbiji u poslednjih godina istovremeno pojedini delovi jedne regije bili pogođeni sušom, a drugi neumerenim padavinama što se, ukazuje Trivan, ranije vrlo retko dešavalo.

Jedan od razloga za takve pojave su i periodični klimatski ciklusi, ali veliki ''učinak'' u svemu, naglašava ministar, ima i čovek koji 200 godina uništava i zagađuje planetu.

Najugroženije su, kaže, ostrvske zemlje i male države, poput Srbije, jer nemaju resurse.

"Kostarika se, recimo, suočava sa gubitkom teritorije zbog podizanja nivoa okeana i pitanje je gde će stanovništvo te zemlje živeti", naglašava ministar.Istovremeno upozorava da će globalno zagrevanje izazvati nestanak Severnog pola, te da se usled topljenja snega i leda oslobađaju velike količine metana što, napominje, ugrožava opstanak stotina biljnih i životinjskih vrsta.

Izlaz iz svega Trivan vidi u pošumljavanju kao najjednostavnijem, najjeftinijem i najefektnijem načinu borbe protiv klimatskih promena i podseća da je ministarstvo na čijem je čelu pre dve godine pokrenulo akciju u Srbiji, te da je samo na teritoriji Beograda pošumljeno oko 700 hektara.

"Ako nestanu šume, pitanje je kako će planeta dalje disati i tu se sada vodi velika bitka", naglašava Trivan koji je jedan od potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA 5).

Na konstataciju da se često upozorava da će Srbija biti jedna od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, Trivan kaže da je više razloga za takve prognoze, od geografske širine do sve češćih nepogoda koje pogađaju našu zemlju.

"Bolje da verujemo u to i da se spremamo za najgori scenario, jer je onda svaki drugi biti bolji. I mi se spremamo, to radi čitav niz službi", kaže Trivan i kao primer navodi da Ministarstvo poljoprivrede radi na navodnjavanju i pošumljavanju, a ''Srbijavode'' na izgradnji protivbujičnih objekata.

"Pokazalo se da tamo gde su izgrađeni takvi objekti, na primer u Krupnju, ove godine nije bilo štete od padavina", naglašava ministar.

Ističe da će i Zakonom o klimatskim promenama biti rešeni mnogi problemi, poput emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

"Važno je čime ćemo se voziti, koja ćemo goriva koristiti, kako ćemo proizvoditi električnu energiju...", kaže Trivan.

Ističe da je reč o kompleksnom i krovnom zakonskom aktu koji zahteva usaglašavanje svih resora u vladi, a pre svega energetike i infrastrukture.

"Ne želimo da donosimo zakone koji su neprimenjivi, zato su ti 'pregovori' duže trajali, ali rešili smo sve zajedničke dileme i zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine", najavljuje Trivan i dodaje da će klimatske promene biti tema konferencije UN u Njujorku 23. septembra, na kojoj će on predstavljati Srbiju.

Ministar smatra značajnim to što se generalni sekretar UN Antonio Gutereš i nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zalažu za zaštitu životne sredine.

"To znači da će u očuvanju i zaštiti životne sredine naša zemlja dobiti još veću podršku EU, koja prednjači u standardima i metodologijama u toj oblasti", zaključio je Trivan.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zakon-o-klimatskim-promenama-do-kraja-godine_1039568.html

Poljoprivreda je velika razvojna šansa Srbije i Beograda. Poslednjih godina grad Beograd ulaže značajna finansijska sredstva za razvoj poljoprivrede u ruralnim područjima. Finansijska sredstva namenjena su pre svega za unapređenje stočarske, voćarske i povrtarske proizvodnje, nabavku mehanizacije, kao
i za pčelarstvo, uređenje seoskih puteva, održavanje izložbi, edukacija, kao i davanja zemlje u zakup.
Aktivnosti vezane za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, grad sprovodi preko Sekretarijata za privredu grada Beograda. O tome, za koje namene i koliko
novca grad planira da uloži ove godine, razgovaramo sa Milinkom Veličkovićem, gradskim sekretarom za privredu.
Koje su podsticajne mere predviđene ovogodišnjim Programom mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja glavnog grada?
- Grad Beograd visoko je pozicionirao poljoprivredu na lestvici privrednog razvoja, što pokazuju i subvencije koje daje registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine je iz gradske kase za te namene opredeljeno 200 miliona dinara, što je deset puta više u odnosu na 2013. godinu. Podsticajima grad pokazuje spremnost da pomogne razvoj poljoprivrede. Grad Beograd ima preko 260.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 obradivo. Na teritoriji 17 gradskih opština registrovano je 34.000 poljoprivrednih gazdinstava. Najviše njih nalazi se u prigradskim opštinama. Ove godine objavili smo četiri javna poziva za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti: mehanizacije – za nabavku priključnih mašina, stočarstva – za nabavku
priplodnih junica, ovaca i svinja, voćarstva i povrtarstva – za nabavku plastenika i protivgradnih mreža sa i bez sistema za navodnjavanje, i pčelarstva – za nabavku košnica i opreme. Pristiglo je preko 1400 prijava, a u toku je njihova obrada. Najveće interesovanje poljoprivrednika vlada za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Pčelarstvo više nije hobi, već postaje ozbiljan posao. Sa podsticajima za razvoj pčelarstva krenuli smo 2015. godine i to sa simboličnih 2 miliona dinara. Svake godine raste interesovanje za bavljenje pčelarstvom, pa je ove godine za pčelare izdvojeno 30 miliona dinara. Važno je napomenuti da smo ove godine uslove konkursa prilagodili proizvođačima kako bi lakše ostvarili pravo na subvencije. Potrebno je da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i minimum 50 ari obradivog zemljišta. Poslednje tri godine posećujemo poljoprivredne proizvođače, pre objavljivanja konkursa i tako iz prve ruke saznamo šta je to što im je potrebno.
Da li je jedan od ciljeva davanja podsticaja i ostanak ljudi na selu?
- Naravno. Jedan od glavnih ciljeva je da mladi ostanu tamo gde su rođeni i da mogu da žive od svog rada. Po uslovima konkursa, što je nosilac gazdinstva mlađi, to mu sleduje više bodova. Grad daje 80 odsto potrebnog novca za nabavku mehanizacije, plastenika, protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje, opreme za pčelare, junice, koze ili ovce, a ostatak novca daje poljoprivredni proizvođač. Novac dodeljujemo isključivo fizičkim licima, registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Na taj način želimo da podstaknemo male proizvođače. Većina prijavljenih se već ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Ima i onih koji su kupili imanje i iz grada otišli na selo. Nagradu koju dodeljujemo svake godine, Nagradu za najbolje domaćinstvo i 200.000 dinara, ove godine dobio je mladi bračni par iz Velike Moštanice, koji ima dva plastenika.
Koliko je poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ove godine predviđeno za davanje u zakup?
- U periodu od 2009. godine Grad Beograd je doneo 10 godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Interesovanja su sve veća za uzimanje zemlje u zakup na duži vremenski period. Iz tog razloga planiramo povećanje perioda zakupa na 5 i 10 godina. Svakom ko se ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom odgovara duži period zakupa. Ove godine smo raspisali Javni poziv za davanje u zakup 22.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. U protekle dve godine, na ime zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i naknade od promene namene poljoprivrednog zemljišta, Grad je ostvario prihod od oko 96 miliona dinara. Novac se vraća na selo i ulaže u razvoj poljoprivrede, kroz izgradnju atarskih puteva i bunara za
vodu. U cilju daljeg unapređenja i podsticanja poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Beograda, grad je prepoznao potrebu za formiranjem poljoprivredne inspekcije, kao i poljočuvarske službe. Bez znanja nema moderne, profitabilne poljoprivrede.

Da li će biti besplatnih obuka i ove godine?
- Grad Beograd već godinama organizuje besplatne obuke - predavanja i radionice, iz oblasti pčelarstva, organske proizvodnje, a ove godine po prvi put i iz oblasti voćarstva, sa akcentom na primenu preparata za prskanje. Veliko je interesovanje proizvođača za sve tri obuke na kojima su predavači profesori
Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Početkom juna održane su tri potpuno besplatne obuke za poljoprivrednike sa teritorije grada, čiji je
osnovni cilj stručno osposobljavanje i aktivnosti sticanja veština, kao i podizanje opšteg znanja iz oblasti pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje. Polaznike obuka koji su prošli testiranje stečenog znanja, 24. juna očekuje i svečana dodela sertifikata na Starom dvoru, sa početkom u 9 sati i 30 minuta.
Popularizaciji poljoprivrede doprinosi i veliki broj manifestacija, koje se tradicionalno organizuju na svim opštinama, da li je predviđeno ulaganje i u te namene?
- Podržavamo sve manifestacije koje doprinose razvoju i promociji privrede. Nedavno su u Grockoj održani „Dani trešanja“, koji su bili jako posećeni. Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, peti put ovog proleća učestvovali smo kao grad Beograd. Organizovano predstavljanje imalo je 27 izlagača iz 17 gradskih opština. Bilo je tu proizvođača sireva, mesnih prerađevina, meda, kao i proizvoda od voća. Za visok kvalitet svojih proizvoda, njih 17 je dobilo nagrade. Grad pomaže i predstavljanje poljoprivrednih proizvođača na beogradskom sajmu Etno hrane i pića, koji se održava u novembru
mesecu. Sekretarijat za privredu uvek je tu da podrži kvalitetne lokalne događaje i manifestacije.

Udruživanje proizvođača može biti jako korisno, kao i proizvodnja proizvoda sa zaštićenom robnom markom?
- Na teritoriji grada najorganizovaniji su pčelari. Oni imaju vrlo aktivno Udruženje koje organizuje predavanja, sajmove meda i opreme za pčelare. Njihov primer treba da slede i ostali proizvođači, stočari, voćari i povrtari. Opština Grocka već je poznata po trešnji i kajsiji. Na ovoj opštini živi veliki broj
proizvođača voća koji poseduju najmodernije hladnjače i veliki su izvoznici voća za Rusiju i mnoge evropske zemlje. Udruženi na tržištu bi mogli da se pojave pod jedinstvenom robnom markom. Proizvođači povrća na Paliluli, u Slancima, i Velikom selu, takođe bi mogli da se udruže i pojave na tržištu pod jednom
robnom markom. Stočarska proizvodnja je zastupljena na Paliluli, u Barajevu, Mladenovcu, Lazarevcu i Obrenovcu. Među njima je dosta proizvođača sireva i
drugih mlečnih proizvoda.
Kakve su mogućnosti saradnje kompanije Al Dahra Srbije i Grada u razvoju poljoprivredne proizvodnje?
- Mogućnost saradnje postoji pre svega na liniji stočarske proizvodnje. Poznato je da kompanija ima dobar genetski potencijal, pa bi u nekom narednom periodu junice za stočare sa teritorije grada mogli da kupujemo sa farmi Al Dahra Srbije. Raduje me što Al Dahra, kao pravi sledbenik PKB, ulaže u nabavku nove mehanizacije, što govori da će kompanija zadržati osnovnu delatnost, sačuvati stočni fond i biti glavni nosilac razvoja poljoprivrede, ne samo grada, već i Srbije. Prodaja PKB-a je bila jedino rešenje, jer su mu kao državnom preduzeću bile neophodne velike investicije koje je mogao da pruži samo
privatan kapital.

Izvor: Agrobiznis magazin

Porodična poljoprivredna penzija iznosi 8.000 dinara, a prosečna oko 12.000 dinara, čime se poljoprivredni penzioneri svrstavaju u red najsiromašnijih građana Srbije, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Dug poljoprivrednika za penzijsko osiguranje je, prema rečima nadležnih i procenama u Republičkom penzijsko-invalidskom osiguranju, oko 160 milijardi dinara, od čega je, pretpostavlja se, skoro 95 odsto nenaplativo.Posebna priča su vojvođanski poljoprivrednici koji su svojevremeno, kada je Vojvodina imala i zakonodavnu vlast u okviru tadašnje SFR Jugoslavije, imali sopstveni penzioni fond koji je, nakon što je Miloševićev režim srušio autonomiju te pokrajine na ulici 1988. godine, pripojen poljoprivrednom fondu zemljoradnika cele Srbije, piše VOICE.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ranije je izjavila da je višedecenijski dug za PIO veći od 160 milijardi dinara, od čega je 70 milijardi dinara glavnica, a ostalo su kamate.

Taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika, kazala je ona i dodala da bi rešavanje tog pitanja kroz razgovore sa predstavnicima Svetske banke i MMF-a bio jedan od najvećih uspeha ove vlade.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/poljoprivredni-penzioneri-medju-najsiromasnijima-porodicna-penzija-8000-dinara/sy49k01

Petar Popović, java script developer i osnivač Hakademije, nikada se nije bavio poljoprivredom. Kako kaže za Novu ekonomiju, živi i radi u Beogradu, ali je poreklom iz Stare Pazove i odrastao je uz vojvođanske njive. Oduvek je želeo da pomogne poljoprivrednicima, a kap koja mu je prelila čašu je nedavni snimak očajnog seljaka koji testerom seče stabla u svom voćnjaku zbog niske otkupne cene i odnosa države prema njima.

Pre tri dana objavio je post na mreži LinkedIn „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima? koji je privukao veliku pažnju i skoro 200 komentara kolega iz IT zajednice, finansija, menadžmenta...

„Pre neki dan sam naišao na snimak na kom srpski seljak motornom testerom seče svoj voćnjak. Čovek ne zna šta da radi više, kaže država ga zakopala, sopstvena država ga sabotira. Malinari već godinama gaze i bacaju maline koliko su ogorčeni, to nije novost, svi to znamo. Ostatak Srbije ćuti, niko se ne oglašava, solidarnost nula", napisao je mladi programer na početku svog posta.U nastavku Petar razmišlja naglas: "Da li napraviti otvorenu platformu nalik Farmiji čija bi svrha bila da pomogne našim seljacima da prodaju svoje proizvode po fer ceni i nađu kupce u inostranstvu? Da li napraviti "online pijacu" na kojoj će ljudi moći da kupuju ili rezervišu domaće voće i povrće na malo po takođe fer cenama? Organizovati hakaton u cilju pravljenja različitih rešenja i fuzije ideja?"

Ja želim da uradim nešto i nadam se da nisam jedini. Takođe se nadam da će se javiti i sami seljaci, pre svega mlađe generacije koje razumeju nove tehnologije kako bi nam lakše objasnili svoje probleme, jer ako ne razumemo problem ne možemo ni da smislimo rešenje", napisao je na kraju, uz molbu da ljudi podele njegov post.„Shvatio sam da će verovatno biti kasno i da ako želimo da uradimo nešto moramo brzo delovati. Ishitreno sam napisao post i nisam očekivao da će toliko odjeknuti i iznenadio sam se kada sam video da je toliki broj ljudi spreman da se uključi i uradi nešto da pomogne drugim ljudima, kaže za Novu ekonomiju Popović istučući da je IT prirodni saveznik mnogih grana privrede.

Na njegov post su uglavnom odgovarale kolege iz IT zajednice zbog čega Petar javno poziva i poljoprivrednike da se uključe.Jedan deo komentatora izrazio je neskriveni pesimizam da programeri, sajtovi i aplikacije mogu bilo šta promeniti i kao direktnu adresu za položaj poljoprivrednika označili su državu i Vladu Srbije. Nije malo bilo onih koji su izneli niz predloga i inicijativa. „Najveća greška je što uglavnom stariji ljudi ostaju u poljoprivredi jer su iz fazona "Idi ti dete, spasi se, budi pravnik da se ne mučiš sutra i imaš platu". Kad bi se više mladih angažovalo, to bi bilo potpuno drugačije. Ne treba tebi pomoć države, koja pomoć države, treba ti da izađeš na tržište. Ja bih uvek pre dao kintu za domaći proizvod za koji znam odakle je potekao nego neko smeće iz marketa koje potiče od kompanije koja ima postrojenje za pravljenje od igle do lokomotive. Totalno sam za ukrštanje IT branše sa poljoprivredom. Mi smo zemlja seljaka(poljoprivrednika) i uvek ćemo biti", piše u jednom komentaru.Jedan učesnik debata je prokomentarisao: „Sve je to lepo ali nemoguće je primeniti nijedan od predloga pa i gomile drugih ideja u komentarima. Zna se ko stoji iza otkupa i plasmana voca i kako je moguce da se izveze i tako je zadnjih 30 godina."

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/ustali-it-evci-nude-besplatno-da-pomognu-srpskom-seljaku


Udruženja građana, čija je delatnost u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom, mogu da se prijave na konkurs koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Cilj konkursa je podrška radu udruženja građana, čija je aktivnost usmerena na podsticanje razvoja i unapređivanje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje je 10.000.000 dinara.

Pravo na koišćenje novca imaju udruženja iz Vojvodine, koja su upisana u odgovarajući registar Agencije za privredne registre pre 01.01.2019. godine.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 22.07.2019. godine. Prijave se dostavljaju poštom, a sve informacije, kao i dokumentaciju možete pogledati na ovom sajtu: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22143

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2566989/pokrajina-do-22-jula-dodeljuje-novac-udruzenjima-koja-se-bave-poljoprivredom

Edukativnom centru Poljoprivredne struične službe Sombor, predstavljena je Monografija Zemljište, poljoprivreda i ruralni razvoj grada Sombora.
Monografija Zemljište poljoprivreda i ruralni razvoj je izuzetno bogato opremljena knjiga sa 480 stranica stručnih tekstova, koji su prilagođeni svim čaitaocima i koji mogu biti značajna pomoć u planiranju poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja svih mesnih zajednica grada Sombora.

"Mi smo se trudili da pre svega opišemo i prema konkretnim podacima opišemo zemljište grada Sombora, gradskih naselja, salaških naselja i seoskih naselja na teritoriji grada sombora, što je oko 117 hiljada hektara. Trudili smo se da to opišemo u jednom delu knjige, da damo kenretne rezultate koje smo dobili tokom nekoliko godina istraživanja. Date su karte sa svim podacima o osnovnim parametrima poljoprivrednog zemljišta. A u drugom delu smo i opisali jedan deo koji mi radimo u PSS to su manje poznate sorte. Dali smo analizu poljoprivedne proizvodnje zadnjih petnaestak godina. Onda manje poznate biljne vrste koje se mogu gajiti i sve što vidite u ovoj knjizi je urađeno na našem oglednom polju i sve se može gajiti na područjima zapadne Bačke i Vojvodine", navodi Vladimir Sabadoš, direktor PSS Sombor.

Monografija se ne bavi samo poljoprivredom i ruralnim razvojem već i stanovništvomna ovom području.

"Došli smo do poražavajućih podataka, da neka naseljena mesta koja su pre 50, 60 godina imala po tri četiri hiljade stanovnika, danas imaju ispod hiljadu stanovnika. Da imamo naseljena mesta gde je bilo pre sto, stodvadeset godina preko hiljadu stanovnika, dve škole, dve crkve, danas ima nekoliko stanovnika. Dali smo i predlog mesta, ako se ne može zaustaviti, kako bi se ublažio pad stanovništva na selu", kaže Vladimir Sabadoš.

"Mislim da ovako nešto se nije pojavilo ni u celoj državi Srbiji. Da je to izdao neki fakultet, univerzitet, ili neki institut, onda bi to bilo normalno, ali ovo sada što se pojavilo zahvaljujući pre svega kolegi Sabadošu, koji je bio inicijator svega. Ovo je knjiga koja ima izuzetnu vrednost u svakom pogledu. Kao jedan stručni prilog proučavanju plodnosti zemnljišta u Srbiji uopšte, a drugo kao jedna osnovica, baza za neke nove projekte koji će se na osnovu toga raditi, ne samo u lokalnoj samoupravi Sombor, već i šire naravno", ističe prof.dr. Miroslav Malešević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

"Monografija sa naučnog aspekta, ali i velikog poljoprivrednog značaja, ne samo za zapadnobački okrug, grad Sombor, nego mnogo šire. Po ovom modelu bi sada mogli svi drugi gradovi u Srbiji, da naprave takve monografije koje su od izuzetno velikog privrednog značaja, obzirom da tretira zemljište, vodotokove, glavne, primarnu, sekundarnu, tercijalnu mrežu, što je od posebnog značaja za navodnjavanje, a u ovom zapadnobačkom okrugu toga ne nedostaje. To je jedan od razloga i preduslova za uspešan razvoj poljoprivede. Zemljišta u zapadnoj bačkoj su izuzetno bogata, mapirana i tačno se zna gde na kom zemljštu bi šta moglo od ratarskih useva, povrtarskih useva, voćarsko vinogradarskih, hortikulturnih, lekovitog začinskog bilja, naravno ovo je i poznat stočarski kraj, tako da grad Sombor je dobio jedno značajno delo na osnovu koga može da planira budućnost i razvoj poljoprivrede u ovom regionu", poručuje prof.dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Monografija je priređena uz podršku grada Sombora, a poljoprivrednici i drugi zainteresovani za ovo kapitalno delo moći će da je dobiju u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor. Poljopirvredne proizvodnje i ruralnog razvoja na području svih mesnih zajednice grada Sombora.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/predstavljena-monografija-zemljiste-poljoprivreda-i-ruralni-razvoj-grada-sombora_1032020.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30