Šteta od 20 milona evra godišnje u proizvodnji voća zbog grada. Gubitak od dva miliona evra godišnje u proizvodnji kajsija zbog kasnog mraza. Bačenih 30 miliona evra godišnje u proizvodnji jabuka zbog previsokih temperatura koje uništavaju kvalitet plodaDirektni gubici od 2,2 milijarde dolara tokom poslednje dve decenije zbog smanjenog prinosa kukuruza. Ovo su samo neke od procena koliko domaću poljoprivredu košta rast prosečne temperature izazvan klimatskim promenama.

Koliko košta domaće poljoprivrednike kada klimatolozi upozoravaju da su prosečne godišnje temperature u celoj Srbiji porasle od 1998. do 2017. godine za 0.5 do 1.5 stepeni, te da su od 2008. do 2017. rasle u proseku za više od 1.5, a u pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje i za 2 stepena Celzijusa?

Kada se naizgled tako mali porasti temeprature preračunaju u štete po poljoprivredu, taj bilans izgleda ovako. U periodu od 1994. do 2014. godine, direktne štete zbog smanjenih prinosa u ratarskim kulturama i to samo zbog učestalih suša iznosile su 4,6 miljardi dolara.

Najviše strada kukuruz

Ratarske kulture su najznačajnije za procenu negativnih uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, a pomenuta računica pokazuje da je u posmatranom periodu najviše stradao kukuruz, sa procenjenim direktnim gubicima od 2,2 milijarde dolara.

Štete su, međutim, znatno veće, budući da su ovakve procene iznete na osnovu analiza za samo 43% od ukupnog broja poljoprivrednih domaćinstava u Srbiji, navodi se u prošlogodišnjoj studiji „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP).

Štete u ratarstvu i povrtarstvu na otvorenom polju se kreću od umerenih do značajnih, jer su veoma promenljive od godine do godine. Ali ono što je, na žalost konstanta, jeste činjenica da se gotovo celokupna ratarska i deo povrtarske proizvodnje, poput uzgajanja pasulja, grašaka, krompira, crnog i belog luka, obavlja u uslovima bez namenski uspostavljenog sistema navodnjavanja.

Kao relativno umerene procenjuju se štete u vinogradrastvu, koje se kreću od 10% do 30% od uobičajene dobiti, dok su one najmanje u plasteničkoj proizvodnji, sa prosečnim gubitkom od oko 10% od uobičajene dobiti.
Cena kasnog mraza

Za razliku od pomenutih kultura, negativne posledice klimatskih promena je teže proceniti u voćarstvu. No i sa dostupnim podacima, računica je i te kako zabrinjavajuća, jer su ekstremno visoke temperature i suša najveće posledice klimatskih promena, a za domaće voćarstvo je karakteristično da se najčešće obavlja bez planskog sistema navodnjavanja. Pored toga, na kvalitet ploda i njegovu cenu utiče i pojava grada, kao i pojava kasnih prolećnih mrazeva.

Uzmimo za primer kajsije. Ako se u u Srbiji godišnje proizvede oko 23.000 tona kajsija, uz proseču cenu od 0,3 evra, dolazi se do vrednosti ukupne proizvodnje od oko sedam miliona evra. Uočeno je da se izostanak roda kod kajsije usled dejstva kasnog prolećnog mraza dešava svake treće godine, a u nekim rejonima i češće. Iz toga proizilazi da samo kod kajsije, problem kasnog prolećnog mraza godišnje nanosi štetu od preko dva miliona evra.

Zbog sve toplijih zima, kretanje vegetacije i kod drugog voća počinje sve ranije, pa će se dešavati sve veće štete od poznih prolećnih mrazeva i kada je reč o ekonomski značajnijem voću, kao što su šljiva, breskva, kruška i jabuka. U studiji se navodi da proizvodnja voća u Srbiji čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje, te da vrednost izvezenog voća zadnjih godina iznosi oko 500 miliona dolara.

Pojava grada uništi 20 miliona evra

Od ukupnih šteta prouzrokovanih vremenskim nepogodama, petina nastaje usled dejstva grada. Iz toga proizilazi da samo šteta od grada u proizvodnji voća može da umanji prinos i da smanji kvalitet ploda za oko 5 %. Na godišnjem nivou to iznosi u proseku oko 20 miliona evra.

Štete od povećanja letnjih temperatura koje izazivaju prestanak rasta i stvaranje ožegotina na plodovima, pojedinih godina iznose i preko 30%, a odnose se na smanjenje kvaliteta. Samo kod jabuke, čija je vrednost proizvodnje oko 100 miliona evra, štete uzrokovane visokim letnjim temperaturama, mogu iznositi i 30 miliona evra, navodi se u studiji.

U stočarstvu je, pak, najteže utvrditi kolike štete mogu nastati usled klimatskih promena, sem ukoliko one nisu fatalne po životinje. Naime, ustanovljeno je da toplotni talas sa ekstremno visokim temperaturama leti može stvoriti uslove koje, na primer, živina ne može da izdrži i da to uzrokuje pomor životinja. Takvih primera je bilo u Srbiji. Najčešće su štete indirektne, i mogu se ogledati u mlečnosti krava, ili slaboj tovnosti životinja, slaboj ishrani i slično.Gubitak genetičkih resursa

Ipak, najveći gubitnik klimatskih promena je održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje. Mnoge autohtone sorte biljaka, kao što su futoški kupus ili somborska paprika postaju ugrožene vrste.

Isto se dešava sa autohtonim rasama životinja, poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, i zato ne mogu da istrpe sve značajnije promene klime. Pretnja od njihovog nestanka praktično znači da Srbija gubi svoje prirodne genetičke resurse.

Stoga su stručnjaci, na osnovu naučnih projekcija o budućim promenama klime u Srbiji, sačinili listu najvećih rizika po domaću poljoprivredu, kao i posledica po biljnu proizvodnju. Rezulati ankete koja je sprovedena za potrebe UNDP studije među više od 140 poljoprivrednika širom Srbije iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, pokazali su da poljoprivrednici prepoznaju iste opasnosti od klimatskih promena koje su utvrdili i naučnici.

Najveći rizici od daljih kilmatskih promena prete nam od suša, visokih temperatura i pojave olujnih vetrova i grada. Sva tri problema označena su kao veoma značajna, a njihovo rešavanje, odnosno pokretanje mera prilagođavanja, kao urgentno. Najozbiljnija posledica sa kojom će se poljoprivrednici suočiti je smanjenje prinosa, zbog ekstremnih vremenskih uslova koji će uticati i na smanjivanje obradivih površina, kao i na lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, poljoprivrednicima prete i nove biljne bolesti, štetočine i korovi pristigli sa drugih kontinenata. To potvrđuje i podatak da je samo tokom poslednje decenije registrovano deset novih biljnih vaši.

Leta će trajati skoro pola godine

Ako Srbija ne uspe da zaustavi brzo povećavanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, klimatolozi predviđaju da će do kraja ovog veka srednja godišnja temperatura porasti za 4.3 stepena Celzijusa u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.

To u prevodu znači da će u pojedinim delovima Srbije, naročito na jugoistoku zemlje, padavina biti znatno manje nego danas, a leta će trajati dva meseca duže nego sada. Klimatolozi procenjuju da ćemo imati više od sedam toplotnih talasa godišnje i prosečno od 20 do 30 vrelih dana više nego danas. Zato će se vegetacioni period produžiti za skoro dva meseca, a ekstremne suše javljaće se na svakih osam do deset godina.

Izvor:https://www.kamatica.com/analiza/koliko-rast-prosecne-temperature-steti-domacoj-poljoprivredi/62364

Više od petine žena zaposlenih u poljoprivredi Srbije radi kao „pomažući član” poljoprivrednog gazdinstva. Samo u 15 odsto slučajeva žene se javljaju u ulozi upravnika. Više od polovine njih starije su od 65 godina, navodi se u nedavno objavljenom informatoru „Ipard na dlanu”.

Podršku u jačanju položaja žena u poljoprivredi pruža evropski pretpristupni fond Ipard, kroz tri akreditovane mere u Srbiji.

Kao korisnice mere jedan (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), žene mogu da ostvare bespovratnu podršku u iznosu od 60 odsto investicije. U određenim slučajeva konkurisanja za podsticaje imaju prednost.

Recimo, kada je vrednost podnetih zahteva veća od vrednosti opredeljenog novca žene – nosioci poljoprivrednog gazdinstva ili preduzetnice – pri bodovanju i rangiranju dobijaju dodatne bodove. Na taj način mogu da osiguraju bolje pozicije na rang-listi. Inače, u okviru ove mere mogu da konkurišu za različite tipove investicija u sektorima proizvodnje mleka, mesa, jaja, grožđa, voća i povrća i ostalih useva.

U okviru mere tri (Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva) žene mogu da ostvare podršku u iznosu od 50 odsto za investicije u oblasti prerade mleka, mesa, voća i povrća i jaja, kao i u sektoru proizvodnje vina.

Kao potencijalne korisnice Ipard novca, u sve popularnijem ruralnom turizmu, one mogu da konkurišu kroz takozvanu meru sedam. Taj novac može biti uložen u različite vrste investicija – od izgradnje, rekonstrukcije i opremanja objekata za smeštaj, preko nabavke opreme za rekreaciju i uređenja igrališta za decu, do nabavke opreme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

U ovoj meri dodatne bodove pri rangiranju zahteva dobijaju žene – podnosioci zahteva ili ona preduzeća koja u strukturi zaposlenih imaju najmanje 30 procenata žena.

Do sada su žene, na pet objavljenih poziva za meru jedan, podnele 279 zahteva, a najveće interesovanje iskazale su za kupovinu novih traktora. Pored toga, investirale su i u linije za sortiranje i kalibriranje voća, opremu za hladnjače, kao i u izgradnju farmi ovaca. Odobreno im je više od 393 miliona dinara za realizaciju investicija, a isplaćeno 165,5 miliona dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/459947/Zene-investirale-u-traktore-i-farme-ovaca

Ministar poljoporivrede Branislav Nedimović izjavio je da očekuje 1,9 do 2 miliona tona pšenice za izvoz, kada Srbija zadovolji svoje potrebe.

"Ove godine poljoprivreda će biti dobar generator rasta BDP-a i smanjenja posledica koronavirusa", rekao je Nedimović za tv Prva.

Prema njegovim rečima, kukuruz i soja čekaju žetvu, a žetva suncokreta je na nekoliko parcela Banata i Srema otpočela.Govoreći o protivgradnoj zaštiti, on je rekao da ne postoji nigde potpuna protivgradna zaštita već je ona na oko 50, 60 odsto. "Ne postoji zemlja na planeti, ni da imate ruski s-500, nikada ne postoji potpuna protivgradna zaštita", rekao je Nedimović.

Zato, kako je rekao, gradimo automatski protivgradni sistem, "koji je dosta precizniji".

Dodao je da se ne brani samo protivgradnim sistemom, već zajedno sa njim mora da ide sistem osiguranja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=08&nav_id=1716604

Grad Kraljevo raspisao je drugi krug Javnog oglasa za prikupljanje pisanih ponuda za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada za agroekonomsku 2020/2021. godinu.

Prema rečima Dragana Čorbića, predsednika Saveta za poljoprivredu Grada Kraljeva, za zakup zemljišta mogu da konkurišu nosioci poljoprirednih gazdinstava sa teritorije Kraljeva upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom.

- Grad daje u zakup 308 hektara poljoprivrednog zemljišta, a cena po hektaru, u zavisnosti od vrste zemljišta, njegovog kvaliteta i lokacije, kreće se od 6.000 do 30.000 dinara. Javni oglas za prikupljanje pisanih ponuda traje od 20. jula do 6. avgusta i nalazi se na zvaničnom sajtu Grada Kraljeva, oglasnoj tabli Gradske uprave i na sajtu Ministarstva poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede, kaže za Kurir Dragan Čorbić.

Čorbić naglašava da svi zainteresovani poljoprivrednici, potencijalni zakupci, mogu da obiđu poljoprivredno zemljište koje se daje u zakup i na korišćenje 30. jula u 10 časova.

- Uvid u dokumentaciju, grafički pregled katastarskih parcela po katastarskim opštinama i spisak parcela po formiranim javnim nadmetanjima (kompleksima), koja su predmet izdavanja uzakup i na korišćenje, može se izvršiti u zgradi Gradske uprave Kraljevo, u kancelariji br 112, svakog radnog dana od 8 do 14 časova, dodaje Čorbić.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3502517/kraljevo-daje-u-zakup-308-hektara-poljoprivrednog-zemljista

PORESKA uprava Republike Srbije obaveštava da je u toku uručenje rešenja za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika za 2020. godinu, za osiguranike kojima se obaveza utvrđuje rešenjem poreskog organa.
Uručenje rešenja vrši se shodno članu 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Rešenje se smatra dostavljenim po isteku roka od 15 dana od dana predaje rešenja pošti a na rešenju je naznačen datum predaje pošti.

Mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike poljoprivrednike u iznosu 25.801,00 dinara kao i godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike poljoprivrednike u iznosu od 309.612,00 dinara, utvrđene su na osnovu člana 27. stav 3. i člana 38. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike poljoprivrednike.

Stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 25,5%.

Stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 10,3%.

Godišnji iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2020. godinu obveznik plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 45 dana od dana početka tromesečja (15.02, 15.05, 15.08, i 15.11.2020. godine), na propisane račune koji su naznačeni u rešenju, sa pozivom na broj u čijoj je strukturi BOP (brojodobrenjazaplaćanje).


Privremene tromesečne akontacije u 2021. godini, počev od prve koja dospeva 15.02.2021. godine, uplaćuju se sa pozivom na broj odobrenja u čijoj je strukturi BOP opredeljen za uplatu obaveza za 2021. godinu i koji je prikazan u samom rešenju.

Potrebno je da poreski obveznici prilikom uplata poreskih obaveza za 2020. godinu, odnosno 2021. godinu, postupaju u skladu sa navedenim uputstvima kako bi uplate bile ispravno proknjižene.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/903564/stizu-poreska-resenja-poljoprivrednicima-toku-urucenje-resenja-uplatu-doprinosa-obavezno-socijalno-osiguranje

Pionir digitalne poljoprivrede Srbije, Institut BioSens u Novom Sadu, nalazi se na pola puta do završetka naučnog projekta Antares, za koji je novosadski Institut dobio 28 miliona evra: polovinu od Evropske unije, a ostatak iznosa obezbedila je Srbija iz kredita od Evropske investicione banke.Ideja projekta je da se podstakne ekonomski razvoj naše zemlje razvojem vrhunske nauke i njenom primenom, i to na dva načina: da se rezultati iz nauke direktno prenesu u sektor poljoprivrede i ona osnaži digitalnim alatima, kao i da se IT sektor koji je kod nas već razvijen, unapredi akceleratorskim programima i motivisanjem mladih ljudi da prave svoje proizvode namenjene poljoprivredi.

Rukovodilac projekta Antares, prof. dr Vesna Bengin s Instituta BioSens, kaže da je ostalo još tri i po godine da projekt dug sedam godina bude završen.

- Zadovoljni smo do sada postignutim rezultatima, ali taj uspeh delimo i s našim poljoprivrednicima, koji su pokazali spremnost da krenu u primenu IT-a u poljoprivredi, svesni da se ova grana privrede ne može više raditi kao nekada na tradicionalan način - kaže prof. dr Vesna Bengin. – Istraživanja pokazuju da se već 30 do 40 odsto domaćih poljoprivrednika u proizvodnji oslanja na neki vid digitalne tehnologije. Ono što ohrabruje jeste činjenica da je među njima velik broj proizvođača srednje veličine koji razumeju da im nove tehnologije mogu omogućiti da s manje ulaganja dobiju veće prinose i da u svom radu imaju što manje rizika, sve češće prisutnog zbog klimatskih promena.

Taj srednji sloj je, kaže prof. dr Bengin, značajan i zdrav segment u domaćoj poljoprivredi jer su to ljudi životno opredeljeni da se bave poljoprivredom, često generacijski, koji neće lako napustiti svoju orijentaciju, i to je ono što uliva nadu, da su Institut Biosens i projekat Antares na dobrom putu da unaprede poljoprivredu kao važnu okosnicu u ekonomskom razvoju zemlje.

- Oni su naša pokretačka snaga, vide potrebe za ulaganjem i ulažu koliko mogu, ali je bitno i da država pomogne programom subvencija. Svaki segment proizvodnje od pripreme zemljišta, nege useva, đubrenja, navodnjavanja, žetve, transporta može se digitalizovati, ali nije neophodno digitalizvati sve. Značajno je podvući da se digitalne tehnologije ne primenjuju samo na ratarske useve, već da imaju široku primenu, praktično, u celom sektoru poljoprivrede. Razvili smo brojne prototipove senzora koji imaju primenu u voćarstvu, povrtarstvu , stočarstvu, vinogradima, staklenicima. Na primer, možemo pomoću senzora kontrolisati kvalitet mleka. Razvili smo senzor za merenje broja somatskih ćelija u mleku, te ćelije su prvi znaci bolesti kod krava, ali se njihovo prisustvo ne primećuje odmah, već često tek kada bolest uznapreduje. Napravili smo uređaj koji je jednostavan i koji se može koristiti bez ikakvog tehničkog predznanja, što stočarima olakšava posao. Napravili smo i Plant-O-Metar, uređaj koji se koristi ručno ili montira na traktor i određuje zdravstveni status biljke, a samim tim i njene potrebe za prehranom. Prvi prototip smo već razvili. Uređaj će biti jednostavan za upotrebu i pristupačan - a cena će biti znatno niža od konkurencije kako bi domaći poljoprivrednici, koji žele da primenjuju koncept precizne poljoprivrede mogli što lakše da se uključe u proces digitalizacije - navodi naša sagovrnica.

Institut BioSens je, naglašava prof. dr Bengin, u okviru projekta razvio i digitalnu platformu AgroSens koja pomaže poljoprivrednicima da uz pomoć računara ili telefona prate stanje useva, na osnovu podataka prikupljenih sa satelita, dronova, različitih senzora i meteoroloških stanica. Institut je i deo mreže Evropske svemirske agencije ESA, odnosno regionalni centar za distribuciju satelitskih snimaka Kopernikus programa značajnih za poljoprivredu. Ti snimci se nalaze upravo na digitalnoj platformi AgroSens. Uz pomoć njih, poljoprivrednici mogu odmah da dobiju mape različitih optičkih indeksa svojih useva, da prate kako usevi napreduju, da li ima promena na biljkama, i provere na terenu da li je potrebno đubrenje ili navodnjavanje.

Osluškujući poljoprivrednike i edukujući ih, misija Instituta jeste da postane evropski lider u digitalnoj poljoprivredi, kao i da pokrene revolucionarni napredak, i to ne samo u smislu povećanja efikasnosti poljoprivrede, smanjenja zagađenja životne sredine i novčanih ušteda, već i u načinu na koji se poljoprivredna delatnost doživljava i realizuje. ANTARES je najveći naučni projekat ikada koji je finansirala EU u Srbiji s namerom da se BioSens pretvori u Naučni centar evropske izvrsnosti, čija će istraživanja u oblasti digitalne poljoprivrede pružiti konkretne napretke našem društvu. Do prestižnog projekta, podsećamo, Institut BioSens je stigao u konkurenciji od skoro 200 projekata iz cele Evrope, u kojima su učestvovale najjače evropske naučnoistraživačke institucije, poput univerziteta iz Oksforda, Kembriya i Instituta Maks Plank, uključujući i 22 institucije iz Srbije. Tako je Institut BioSens iz Novog Sada osvojio prvo mesto u Evropi u okviru najprestižnijeg poziva Evropske komisije Horizont 2020 - Timing. U okviru projekta, Institut BioSens dobiće i novu zgradu u kampusu, otpornu na vibracije sa najsavremenijom opremom, a cilj je i zapošljavanje visoko kvalifikovanog kadra.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/digitalizacija-vec-uslau-svako-trece-gazdinstvo-13-07-2020

Poljoprivrednici su, uglavnom, završili obimne radove na njivama i polako počinju da se pripremaju za žetvu. Najveću finansijsku pomoć, baš kao i voćari, povrtari i pčelari imaju od Uprave za agrarna plaćanja, na čije podsticaje mogu da računaju gotovo cele godine, u zavisnosti od grane poljoprivrede kojom se bave.Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da Uprava ima podsticaje u nekoliko grupa – direktni podsticaji, podsticaji ruralnog razvoja, IPARD program, kreditna podrška."U zavisnosti od proizvodnje kojom se bave, mogu da osstvare razne podsticaje, za svaku granu poljoprivrede i sektor postoje podsticaji koji im mogu pomoći u proizvodnji, bilo da dobiju povraćaj za investiciju ili da podnesu zahtev za IPARD pre realizacije investicije", navela je Petrovićeva.

Osnovni uslov za sve podsticaje je da podnosilac zahteva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

"Posebni podsticaji postoje za mlade do 40 godina, a kod drugih podsticaja prijave mogu da podnesu i stariji, ali mlađi uvek imaju prednost", napominje direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Još danas traje javni poziv za pčerale i nabavku novih traktora. Ukupno se za podsticaje prijavi oko 15.000 pčelara, a dobija se 800 dinara po košnici.

Kada je reč o nabavci novih traktora, povraćaj je maksimalno do 800.000 dinara. Za razvijena područja povraćaj je 50 odsto, a za ruralna 60 odsto.

"Veliku" i skupu mehanizaciju kupuju veliki poljoprivrednici, i to uglavnom kroz IPARD program, navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Zahtev za podsticaj može podneti svako ko ima više od dva hektara zemlje, a maksimalan povraćaj je milion evra.Govoreći o podsticajima za stočare, Petrovićeva je rekla da ih oni dobijaju po grlu stoke, a mogu da podnesu tri zahteva u jednoj godini.

"Moraju da grupišu svoju prodaju kako ne bi slali ponaosob za svako grlo. Povraćaj je i do 15.000 po grlu. Godišnje stigne oko 40.000 zahteva", navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Prema njenim rečima, poljoprivrednici najbolje prate tržište i znaju šta se dešava. Zadatak Uprave je, kaže, da ih osluškuje i gleda kako da izađe u susret kroz pravilnike.

Objasnila je da stočari "mogu da dobiju sve".

"Ako nemaju novca, mogu da podnesu zahtev za kredit za kupovinu stoke sa kamtnom stopom od jedan odsto. Sledeća stavka je da, ako su to ženska grla stoke, mogu da traže povraćaj od Uprave od 50 odsto, odnosno 65 u nerazvijenim područjima. Nakon prodaje teladi mogu da dobiju podsticaj od 15.000. Pored toga, mogu da zidaju štalu, da se bave preradom, da kupuju mehanizaciju. Od početka do kraja proizvodnje smo sve pokrili", istakla je Petrovićeva.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4003081/podsticaji-poljoprivreda-uprava-za-agrarna-placanja.html

Dvogodišnji prekogranični program razvoja agrobiznisa u pograničnom regionu Srbije i Mađarske upravo završavaju Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente i Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice udruženi u konzorcijum sa vodećim partnerom „T. G. Strukovnom cvećarskom i tehničkom srednjom školom i kolegijumom” iz mađarskog grada Kecela.

Glavni cilj projekta bio je uspostavljanje i održavanje sveobuhvatnog prekograničnog sistema razvoja agrobiznisa koji podstiče razvoj kompetencija poljoprivrednika u oblastima primene savremenih tehnologija u poljoprivredi. To se pre svega odnosi na porodična poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike, primenu informacionih tehnologija i održivog poslovanja, pri čemu je ovaj projekat u okviru Interreg-IPA programa prekogranične saradnje vredan 335.649 evra sufinansiran od strane EU sa 285.302 evra.

Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice učestvovala je u projektu kao partner sa specifičnim zaduženjima da analizira postojeće stanje u oblasti agrobiznisa, razvija obrazovni program, stvara multimedijalno okruženje bazirano na razvijenim obrazovnim programima, kao i teoretskim i praktičnim treninzima za farmere.

Direktor Visoke tehničke škole Igor Firstner i profesor Robert Šanta napominju da se ova obrazovna ustanova ne bavi poljoprivredom, međutim, imaju dugogodišnju tradiciju izučavanja u studijskim programima obnovljivih izvora energije, pa su zbog toga i pozvani da učestvuju kao partneri u projektu, pošto se preostala dva partnera bave poljoprivredom. - Mi smo sebe našli u oblasti obnovljivih izvora energije , koji su nedovoljno ili vrlo malo iskorišćeni, a fukusirali smo se na potrebe malih poljoprivrednih gazdinstava - ukazuje Igor Firstner. - U ovoj regiji Vojvodine relativno dobro može se iskoristiti energija sunca, geotermalna energija, pri čemu se ne mora ići na duboke bušotine nego je dovoljan zahvat vode sa stotinak metara da bude toliko topla da se deo njene energije iskoristi u poljoprivrendoj proizvodnji. Isto tako moguće je koristiti energiju vetra i biomase, što se takođe malo koristi. Napravili smo istraživanje da vidimo koji od ovih izvora energije bi bili interesantni i na koji način primenjivi u unapređenju i razvoju poljoprivrednih gazdinstava.

Na osnovu studije o potencijalima obnovljivih izvora energije saradnici iz Visoke tehničke škole su se potrudili da sačine edukativni materijal u ovoj oblasti, a Igor Firstner ukazuje da su ciljna grupa bila manja poljoprivredna gazdinstva ili porodična gazdinstva, koja nemaju toliku tehničku osnovu da na akademskom nivou vrše proračune i donose odluke. Jer, s druge strane kada se pogledaju katalozi proizvođača neke opreme, ona je puna hvale, ali u praksi baš i nije tako.

- Sačinili smo prezentacije iz ove četiri oblasti mogućeg korišćenja obnovljivih izvora energije koje daju osnovne tehničke karakteristike, na osnovu kojih čovek može da odluči da li uopšte da ulazi ili ne u takva ulaganja. Uz to održali smo niz treninga, ali zbog toga što su planirani za kraj projekta zbog pandemije koronavirusa napravili smo ih onlajn, po četiri na srpskom i mađarskom jeziku. Pokazali smo da se i sa relativno skromnijim ulaganjima može unapređivati i razvijati gazdinstvo. Cilj nam je i bio da se pokaže da se mogu razvijati manja gazdinstva, pri čemu investicije i ti zahvati ne moraju biti veliki, nego skromnijim sredstvima - ukazuje Igor Firstner.Vlasnička struktura obradivog zemljišta je tradicionalno nepovoljna, jer postoji veliki broj malih gazdinstava koje karakteriše niska radna produktivnost i neefikasno korišćenje raspoloživih resursa. Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente prvenstveno se bavi organizacijom fakultetskog obrazovanja za Univerzitet „Sent Ištvan” iz Gedelea (Mađarska) za osnovne i master studije, takođe i obrazovanjem poljoprivrednika i usavršavanjem kadrova agrarnih udruženja, kao i poljoprivrednike koji koriste sredstva za unapređenje svojih gazdinstava iz Fondacije „Prosperitati” što u Vojvodini finansira Vlada Mađarske.

Vodeći partner na projektu „Prekogranični program razvoja agrobiznisa” škola iz Kecela pružila je najsavremenija dostignuća u agrarnoj informatici, namenjena poljoprivrednicima, a prema rečima upravitelja Fondacije „Pro Sciencia Naturae” dr Lasla Lenđela oni su se angažovali na temu preduzetništva, odnosno onih gazdinstava koja hoće da se posvete obradi i preradi svojih osnovnih proizvoda, pa im je neophodno praktično upućivanje u oblast agrarnog preduzetništva, kako da ostvare te ambicije.

- Bitno nam je da u ovom vidu edukacije poljoprivrednika koji ulaze u sferu preduzetništva ukažemo na bitne stvari, da kod odluka ne bi pravili greške. Proučavali smo kakve su mogućnosti i sve što su naši naučni saradnici radili i došli do zaključaka preneli smo zainteresovanim na predavanjima u učionicama, a gradivo smo obradili u digitalnoj formi. Sagledavali smo među učesnicima i koji metod obuke im je bio prihvatljiviji, jer nas je interesovalo koliko poljoprivrednici mogu da prate najsavremenije informatične tehnologije. Zaključili smo da oni koji se bave poljoprivredom i raspolažu praktičnim znanjem i iskustvom, jako efikasno mogu da se prilagode i uče preko elektornskih formi.Sve ono što poljoprivrednik vidi preko video prikaza i animacija, odmah u praksi može efikasno da primeni.

- Preko digitalnih sadržaja im se nude rešenja za primenu preko kojih može da odmah sagleda da li donosi pravu odluku, odnosno da li je izabrao najbolji put. Znamo koliko se poljoprivreda menja, primenjuje se nova genetika, novi hemijski preparati i uopšte agrotehnika se razvija ubrzanim tempom, tako da na ovaj način nastojimo da ljude uputimo da koriste najsavremenije tehnologije, jer od toga sve više zavisi i uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji - naglašava dr Laslo Lenđel.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/agrobiznis-se-unapreduje-u-prekogranicnoj-saradni-s-madarskom-27-06-2020

Sombor, Inđija, Vrbas, Bačka Topola i Subotica biće prve lokalne samouprave u Srbiji koje će dobiti najsavremenije meteo-stanice i poljoprivrednicima omogućiti podatke u realnom vremenu o mikroklimatskim uslovima i predviđanje vremenskih prilika sa preciznošću od 90 odsto, saopštio je NALED.To je deo unapređenja koji će doprineti efikasnijem i lakšem prikupljanju podataka koji za cilj ima povećanje prinosa, uz optimalnu upotrebu đubriva, pesticida i vode.

Meteo-stanice biće instalirane u okviru projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“ koji sprovode NALED i Telegroup, uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) i biće deo AgroLIFE platforme za efikasnije planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom na zakupljenom zemljištu u državnoj svojini kojim upravlja lokalna samouprava.

– AgroLIFE softver, koji je razvio Telegroup, omogućava lokalnim samoupravama automatizovano upravljanje, pregled i obradu svih podataka neophodnih za kvalitetno upravljanje zemljištem, kao i praćenje promena nastalih na parcelama. Set alata za planiraje, organizovanje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom obezbediće korisnicima veće prinose i ukupne prihode uz smanjenje operativnih troškova. Kroz projekat NALED-a, Telegroup-a i GIZ-a, daljim razvojem platforme doprineće se efikasnijem korišćenju obradivog zemljišta u vlasništvu države, povećanju zadovoljstva zakupaca i očuvanju kvaliteta zemljišta – naveli su u zajedničkoj izjavi Diana Gligorijević suvlasnica TeleGroupa-a i Stefan Đurović, menadžer na projektu.

Više od 45% ukupne teritorije Srbije koristi se kao poljoprivredno zemljište, od čega je 515.000 hektara zemljišta u državnoj svojini kojim upravljaju lokalne samouprave i daje se u zakup. Praksa je pokazala da je, usled nedostatka informacija, nepravilna obrada dovela do opadanja kvaliteta njiva.

– U Srbiji je registrovano više od pola miliona poljoprivrednih gazdinstava, a od ukupnog zemljišta koje se daje na zakup, 65% zakupljuje se u Vojvodini. Lokalne samouprave koje su uključene u projekat među prvima su razvile upotrebu softvera za digitalno upravljanje zemljištem, a da sistematski rade na jačanju konkurentnosti poljoprivrede sada pokazuju uvođenjem meteo-stanica, kao novom uslugom za lokalno stanovništvo. Većina njih prošla je i program certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem što svedoči o dobroj poslovnoj klimi u ovim mestima – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Sporazum o saradnji na unapređenju kapaciteta gradova i opština za digitalnim upravljanjem zemljištem potpisali su predstavnici pilot gradova i opština u Srbiji, NALED, kompanija Telegroup i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).

Amira Omanović, menadžer na projektu u Nemačkoj razvojnoj saradnji, rekla je da se poljoprivrednicima u saradnji sa opštinama otvaraju nove mogućnosti za povećanje produktivnosti i kvaliteta prinosa, uvezivanjem u jedinstvenu digitalnu platformu koja se može nadograđivati specijalizovanom opremom kao što su meteo stanice, senzori i slično. S druge strane, opštine mogu lakše i efikasnije pratiti način korištenja zakupljenog poljoprivrednog zemljišta, kako bi mu očuvali kvalitet i sprečili degradaciju, a istovremeno je moguće raspolagati podacima o vrsti i strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji opštine.

Projekat je regionalnog karaktera tako da će u narednoj fazi biti uključene i opštine u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kako pilot lokalne samouprave u Srbiji već koriste AgroLIFE platformu, biće mentori kolegama u susednim zemljama, što će omogućiti regionalnu razmenu iskustava i doprineti procesu digitalizacije u regionu.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nove-meteo-stanice-za-veci-prinos-u-poljoprivredi/

Poljoprivreda je važna privredna grana za Beograd i u nju mnogo ulažemo, jer verujemo da će se to vratiti kroz nova radna mesta, povećan izvoz i rast životnog standard, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić i istakao da su ulaganja u poljoprivredu sada 240 miliona dinara, a da su 2012. godine bila oko 20 miliona.

Vesić je to rekao prilikom obilaska poljoprivrednog gazdinstva porodice Milivojević u mladenovačkom naselju Bataševo, koje se bavi uzgojem borovnica i jagoda i koje je protivgradnu zaštitu i plastenik kupilo sredstvima Grada Beograda.

To domaćinstvo, kaže Vesić, na najbolji način pokazuje kako će se ubuduće, između ostalog, razvijati određeni delovi Beograda. Na teritoriji grada ima oko 250.000 hektara poljoprivrednih površina od čega se trenutno obrađuje skoro 170.000 hektara, rekao je i dodao da su ulaganja u poljoprivredu od 2012. godine povećana 12 puta, odnosno da su tada bila 20-ak miliona dinara, a da su sada 240 miliona.

Naveo je da su to subvencije koje Grad Beograd daje nezavisno od onoga što daje Ministarstvo poljoprivrede, te istakao da će gradska vlast nastaviti sa time i ubuduće.- Kako se naš budžet bude povećavao, povećavaće se i budžet za subvencije jer to na najbolji način pomaže našim poljoprivrednicima da ''stanu na noge'' i počnu ozbiljno da proizvode - rekao je Vesić.

Iako je gradski budžet morao biti smanjen za oko 20 milijardi dinara zbog epidemije korona virusa, istakao je da pomoć Grada poljoprivrednicima neće izostati ni ove godine jer "znamo koliko je sada važno pomoći poljoprivrednicima".

Kako je najavio, konkurs za pomoć poljoprivrednicima biće raspisan tokom ove nedelje.

Naveo je da Grad sa Vladom Srbije radi na tome da se beogradska veletržnica pretvori u nacionalnu veletržnicu čime će, dodaje, postati izvozni hab poljoprivrednih proizvoda jer je, kada je reč o poljoprivredi, suuština u tome da se osim pomoći poljoprivrednicima obezbedi i plasman njihove robe.

- Prema nekim podacima, Srbija baci milijarde evra u poljoprivrednim proizvodima jer ne postoji plasman za te proizvode. Kada bismo obezbedili plasman, svi ljudi bi mogli bolje da žive od poljoprivrede i zato radimo na tome da veletržnica bude nacionalna i da tu omogućimo plasman za robu poljoprivrednika - rekao je Vesić.Naveo je da poljoprivreda nigde na svetu ne može da opstane, ako ne postoji podrška države i istakao da je zato dobro što je Srbija finansijski sve snažnija i ima bolje ekonomske odnose jer sve to utiče i na poljoprivredu, odnosno bolji život građana. Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Mališa Milivojević kaže da, bez pomoći Grada Beograda, uopšte ne zna da li bi se upustio u sadnju borovnica jer, kako dodaje, bez sistema protivgradne zaštite to uopšte ne treba ni počinjati.

- Rizik se isplatio već prošle godine kada je padao grad jer su zasadi borovnica očuvani kao da ga nije ni bilo. Već te, prve godine se isplatilo svo ulaganje u sistem protivgradne zaštite koji, bez pomoći Grada, sam ne bih mogao da izfinansiram - rekao je Milivojević.

Predsednik opštine Mladenovac Vladan Glišić je zahvalio Gradu i resornom sekretarijatu na, kako je rekao, velikoj podršci. Naveo je da je prošle godine od 200 miliona dinara subvencija, 50 miliona završilo kod poljoprivrednika opštine Mladenovac.

- Nadam se da će Grad i u narednom periodu pomagati našim poljopriovrednicima. Podrška opštine je tu i nadam se da ćemo u budućnosti imati prerađivačke kapacitete jer će to stvoriti još bolje uslove da se mladi odluče na ovaj korak pošto je poljoprivreda velika šansa razvoja ne samo naše opštine, već svih delova grada Beograda - dodao je Glišić.

Gradski sekretar za privredu i poljoprivedu Milinko Veličković je rekao da je poljoprivredno gazdinstvo porodice Milivojević primer dobre prakse da je Grad novac "dao u prave ruke".

- Ovo izgleda impresivno, ali od toga ne bilo ništa da Mališa, sa svojom porodicom, nije bio uporan i istrajao u tome jer tu ima dosta rada, pored novca koji je u startu vrlo važan - rekao je Veličković.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3197892-na-teritoriji-beograda-ima-oko-250000-hektara-poljoprivrednih-povrsina-ulaganja-12-puta-veca

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31