NOVI SAD, 21. oktobra 2018. (Beta) - Poljoprivrednici u Pančevu ostali su uskraćeni za najmanje 1.000 hektara državnog zemljišta jer je toliko, umesto njima, dato preduzeću Stari Tamiš, delu Sistema Almeks (Almex) koje je - kršeći zakon - gradskoj komisiji dostavilo netačne podatke o površinama koje ima u vlasništvu, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Sistem Almeks je u većinskom vlasništvu Miroslava Alekse koji, kako navodi VOICE (www.voice.org.rs), obradjuje ukupno 18.000 hektara, što ga svrstava medju četiri najveća zemljoposednika u Srbiji. Prema navodima VOICE, prijavljujući netačne površine, Stari Tamiš je oštetio i poljoprivrednike koji su ostali bez državnih oranica, ali i gradski, pokrajinski i republički budžet, jer će za zakup hektara koji mu zapravo i ne pripadaju platiti manje nego što bi platili pančevački ratari. "Ovakvih slučajeva je na teritoriji Pančeva još. Ima pojedinaca, poljoprivrednika, koji su takodje prijavili manje površine da bi po osnovu prava prečeg zakupa stočarima dobili više hektara. Samo zbog Almeksa nama je na raspolaganju oko hiljadu hektara manje. Tražimo od Grada da obustavi licitaciju", kazali su za VOICE u Udruženju poljoprivrednih proizvodjača "Pančevac", koje je članica Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Ocenili su da su Stari Tamiš i ostali koji su davali neistinite podatke kršili zakon, ali da je pitanje i da li su u katastru zavedene sve površine koje obradjuju te firme i poljoprivrednici. "Namerno ili nenamerno prekršen je zakon. Lokalni čelnici obećali su da će se pozabaviti ovim problemom, a mi smo pokrenuli postupke pred nadležnim organima", kazali su u "Pančevcu". VOICE navodi da se u mnogim vojvodjanskim mestima primećuje da broj stočara i grla raste u poslednje vreme, ali ne zapravo već u papirima, jer je lanjska izmena pravilnika omogućila poljoprivrednicima da broj grla dokazuju i fakturama o kupovini, odnosno prodaji. "Na osnovu ovih faktura porasla su u papirima stada kod pojedinih stočara, koji su na osnovu toga imali pravo na zakup više državnog zemljišta nego pre izmene pravilnika, jer od veličine stočnog fonda zavisi i broj hektara koje će stočari po pravu prečeg dobiti u zakup u svojoj, pa i drugoj katastarskoj opštini", piše VOICE. U članku se dodaje da je i Ministarstvo poljoprivrede uvidelo da se pri izdavanju državnih njiva javljaju mahinacije pa je u više navrata ministar Branislav Nedimović najavljivao izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali do toga još nije došlo. VOICE piše da Almeks obradjuje i u vlasništvu ima oko 18.000 hektara zemljišta i treći je najveći gazda oranica u Srbiji, ako se uzme u obzir i ono što ima u vlasništvu i što iznajmljuje. Petar Matijević u vlasništvu i zakupu ima najviše – 30.000 hektara, sledi Miodrag Kostić, čija MK grupa iznajmljuje i gazduje sa oko 25.000 hektara, Al Dahra iz Iriga kupila je nedavno blizu 17.000 hektara zemljišta PKB-a, pa je, ako se gleda samo vlasništvo, odmah posle "Matijevića", navodi se u članku. VOICE navodi i da Grad Pančevo raspisuje konkurse za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta netransparentno i po nejasnim procedurama.

Poljoprivredna inspekcija je pojačala mere nadzora zbog učestalih pojava spaljivanja ostataka posle žetve useva na poljoprivrednom zemljištu, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Angažovani su svi poljoprivredni inspektori zaduženi za ovu oblast na celoj teritoriji Srbije, a Sektor poljoprivredne inspekcije upozorava i apeluje da građani ne spaljuju ostatke posle žetve useva, prenosi POLITIKA-a. Pojačane kontrole se sprovode i nastaviće se u saradnji sa drugim organima što podrazumeva nadzor i van radnog vremena i neradnim danima, ističe se u saopštenju. Od juče inspekcija sa pripadnicima MUP-a radi obuhvatnijeg i delotvornijeg inspekcijskog nadzora sprovodi zajedničke mere pregleda zemljišta na kojem se vrši spaljivanje organskih ostataka i identifikovanja lica koja vrše to spaljivanje. Za parcele na kojima je utvrđeno spaljivanje proveravaju se podaci o vlasništvu, površini radi podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Ako je parcela upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava dodatno se podnosi inicijativa Upravi za trezor koja određuje pasivan status poljoprivrednom gazdinstvu. Tokom trajanja perioda pasivnog statusa, poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvaruje podsticajna sredstva na koja bi imalo pravo po posebnim propisima. Činjenica je da je spaljivanje većeg obima i da vremenske prilike pogoduju širenju požara te da se izaziva opasnost ne samo za imovinu većeg obima već i živote ljudi. Takvo paljenje predstavlja krivično delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine i to je razlog što su organizovane koordinirane kontrole sa drugim državnim organima. Za spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaprećena je novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, od 25.000 do 250.000 dinara za preduzetnika i od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice.

U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Predstavljamo vam jedno lepo domaćinstvo i damu koja u njemu radi na Međunarodni dan seoskih žena!

Dani polako postaju kraći, a planinske večeri nežno obavija izmaglica. Plodovi u najrazličitijim nijansama krase krošnje koje počinju da žute. Iz svoje magične riznice, mesec oktobar donosi nam mirise, ukuse i boje,  uz koje sva čula jednako uživaju. Odlučili smo da naša stanica ovoga puta bude planina Rudnik,  i to ne slučajno.

Rudnik je najviša planina Šumadije. Cvijićev vrh, sa 1.332 metara nadmorske visine, nalazi se u njenom zapadnom delu. Imenom Rudnik nazvana je zvog rude olova i cinka,  koje se i danas eksploatišu. Predstavlja čvorište između slivova Zapadne i Velike Morave,  i reke Kolubare.

Osim toga, Rudnik je i najsevernija vulkanska oblast u centralnoj Srbiji, a ostaci vulkanizma primećuju se na pojedinim mestima, i po karakteristikama stenskih masa koje ga izgrađuju.

Rudnik se nalazi 100 kilometara južno od Beograda, i 15 kilometara od Gornjeg Milanovca. Izuzetno je bogat izvorima, čistim vazduhom i netaknutom prirodom. Varošica Rudnik, smeštena je na 500 do 700 metara nadmorske visine, a sa ostalim delovima planine povezana je asfaltnim putem i velikim brojem staza za šetnju. Zbog povoljnih klimatskih uslova, kao što su velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja i visoka jonizacija vazduha, planina je još 1922. godine proglašena za vazdušnu banju.

Zbog svih ovih karakteristika, lepota i bogatstava, na Rudnik rado dolaze gosti iz celog sveta. Zato i ne čudi, što je poslednjih godina u ovom kraju seoski turizam u usponu, a seoskih turističkih domaćinstava,  je sve više.

 

Imanje naših domaćina Milosavljevića,  nalazi se u najlepšem delu Rudnika, naselju Mali raj. Ima nekoliko  razloga zašto  smo izbarali baš ovu porodicu. Najpre, jer smo želeli da ih upoznamo i čujemo njihove preporuke o Rudinku, zatim, jer je domaćica Biljana u ovom kraju poznata po neodoljivim domaćim orasnicama. Na kraju, najmlađi Milosavljević na ovom imanju, sin Đorđe, završio je turizam i moderno kulinarstvo u Beču, pa smo želeli  da nam i on otkrije neke tajne dobrih ukusa.

Čim smo stigli na prelepo imanje Milosavljevića, uverili smo se da nismo pogrešili. Žubor vode iz potoka u njihovom dvorištu odmara oči, a opušta duh i telo. Ceo ambijent je uređen u etno stilu, sa mnogo cveća, drveća i ukrasnog žbunja. Predivan pogled je bonus,  koji dobijaju gosti na ovom imanju. Iz dvorišta i sa terase može da se vidi crkva Svetog Đorđa i nekoliko okolnih planinskih vrhova, ali i da se oseti čist planinski vazduh sa mirisom četinara.

“Rudnik je posebno interesantan deci, sportistima, planinarima i lovcima. Ovde se nalaze dobro uređene pešačko-planinarske staze, košarkaški, odbojkaški i tereni za mali fudbal koji omogućavaju rekreativne aktivnosti za one koji su ljubitelji aktivnog odmora. Za one koji vole duge šetnje, planina je pitoma, prekrivena bujnom šumom, brojnim putevima i stazama koji vode do arheoloških lokaliteta, rudničkih vrhova, vidikovaca i manastira Vraćevšnica, Nikolje i Voljevča. Markiranim pešačkim stazama lako se stiže i do vulkanske kupe Ostrvica koja predstavlja izazov i za iskusne planinare”, objašnjava domaćin i glava porodice, gospodin Zoran Milosavljević.

Tradicionalno moderni ukusi

Kada se gosti umore od duge šetnje i planinskog vazduha, vreme je za specijalitete domaće šumadijske kuhinje. Međutim, u  ovom domu, oni se ponekad začine i savremenim aromama zapadno evropskih kuhinja.

“U našem domu priprema se i služi isključivo domaća i zdrava hrana. Ponešto sami proizvodimo, ali većinu sirovine kupujemo od naših komšija i ljudi iz ovoga kraja sa kojima se družimo i sarađujemo. Tu pre svega mislim na mleko, jaja, meso i pojedine prerađevine koje naši gosti obožavaju. Ja posebno volim da mesim pite i slične đakonije, ali izgleda da ljudi koji ovde dođu mene pamte po kolačima. Specijalitet koji pravim po receptu moje bake su orasnice”, objašnjava Biljana.

“Umutim dva belanca i to oko 10 minuta mikserom, tako da dobijetem čvrst sneg. Dodam malo soli, na vrh noža. Potom postepeno, kašiku po kašiku, dodajem oko 160 grama šećera. Nastavim sa mućenjem još 10 min, tako da se sav šećer rastopi, pa dodam nekoliko kašičica soka od limuna i mutim još pet  min. Tako pripremljena belanca kuvam na pari oko 45 minuta,  uz povremeno mešanje. Zatim sipam ukuvanu smesu u činiju i ostavim da se prohladi, dodam oko 300 grama mlevenih oraha i dobro sjedinim sa smesom od belanaca. Oblikujem orasnice kao kiflice, površinu malo pritisnem rukom, uvaljam kiflice u sitno seckane orahe, poređam ih na tepsiju obloženu papirom za pečenje i pečem oko 20 minuta na 150 stepeni. To je moj tajni recept”, kaže domaćica kroz osmeh.

Poljoprivrednici u Srbiji ovih dana razmišljaju o tome da li sejati pšenicu, koji sortiment uzeti i kako će se to odraziti na njihovo poslovanje. Ako se neko premišlja, možda će mu najava resornog Ministarstva biti od pomoći. Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji za medije održanoj u zgradi Ministarstva najavio je izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je najveći globalni uvoznik pšenice. Kako  je ministar saopštio konkretno posao bi trebalo da počne u decembru ove godine ili januaru 2019.

Prvi put posle 30 godina srpski proizvođači će moći da izvoze pšenicu u Egipat, a Srbija je kao država dobila za to sertifikat izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je naveo da se očekuje da u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra uvoznik obavi kontrolu skladišnih kapaciteta.  Govoreći o budućim koracima u pogledu jačanja izvoza žitarica, ministar je rekao da ono što Srbija planira sa Egiptom kada je reč o izvozu pšenice, isto planira sa izvozom kukuruza u Kinu i Indoneziju.

Branislav Nedimović na konferenciji za medije

Imajući  u vidu da je ovaj posao i deo projekta velikih Međunarodnih organizacija i institucija trebalo bi očekivati uspeh. Kako je saopšteno na konferenciji, omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede.

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da je ta banka do sada u Srbiji uložila pet milijardi evra, od čega je trećina sredstava otišla na finansiranje privatnog sektora, a dobar deo novca za poljoprivredu.  Izrazila je očekivanje da će sa Srbijom biti nastavljen rad na modernizaciji poljoprivrede, te najavila pomoć Srbiji u pogledu bezbednosti hrane i fitosanitarne kontrole i nastavak ulaganja u poljoprivredu kako bi proizvodi iz Srbije bili konkurentni na tržištu EU.  Direktor agrobiznis sektora za jugoistočnu Evropu u toj banci, Miljan Ždrale, naglasio je da je srpska poljoprivreda jedan od najvažnijih pogona i lokomotiva razvoja srpske ekonomije, te da će biti nastavljena saradnja na promociji srpske poljoprivrede i izvoznika.  Ždrale je najavio da će se prvi put ove godine na globalnoj konferenciji žita u Ženevi, uz više od 550 učesnika iz svih zemalja sveta, predstaviti asocijacija Žita Srbije, kao i potencijali ulaganja u rečnu infrastrukturu budući da je Dunav najkraća ruta za izvoz proizvoda iz Srbije. 

 

Predstavnici međunarodnih organizacija Žužana Hargitai EBRD (levo) ministar Nedimović , Miljan Ždrale EBRD (desno)

 

Tradicionalno svakog oktobra već više od 55 godina u Topoli se održava jedna od najvećih privredno-turističkih manifestacija u zemlji Oplenačka berba koja se održava u srcu Šumadije. Ove godine okupili su se najbolji voćari i vinogradari iz Srbije. Naravno najviše njih je došlo iz Topole, Aranđelovca, Lazarevca i okoline. Oplenačka berba poznata je po grožđu, voću i vinu a dugovečnost od 55 godina je najbolji pokazatelj šta ova manifestacija znaći domaćim proizvođačima. Posetioci kojih ima više od 200.000, dakle deset puta više nego stanovnika Topole, mogu da uživaju i u specijalitetima poput kupusa sa mesom, pečenju, al ii modernijim  specijalitetima poput palačinki, torti i drugih slatkiša. U ponudi su i  med, rakije, sokovi, sveže voće i ručni radovi. Primetno je veliko prisustvo domaćica koje su prikazale svoje umeće ali i prodavale proizvode.

Među nagrađenima već godinama je Aleksadar Glišić, proizvođač iz sela Šume kod Topole. On je na svom štandu izložio grožđe. “Doneo sam Afus ali, Misel, Muskat Italija, Moldaviju i Hamburg” Izuzetno je lepo sve organizovano,a pažnju smo privukli i jabukama koje su nam takođe ove godine odlično rodile.Na naše pitanje šta je tajna uspeh u proizvodnji Glišić odgovara: “Tradicija duga 50 godina, cela pordica je uključena u posao i danas smo svi na Oplenačkoj berbi”. Podršku na štandu smo zatekli, svako je imao svoje zaduženje, supruga Maja je zadužena za prodaju sa svekrom Mićom, dok je Aleksandar sa majkom Cicom zadužen da uvek ima robe koja brzo nestane jer je i ove godine kod njih bilo redova da bi se kupilo grožđe vrhunskog kvaliteta. Ipak, za dobro raspoloženje glavni je sin Stefan koji svojim komentarima oduševi svakog sagovornika.

Ljubomir Janković, voćar iz Mladenovca: Čips od jabuke je vrlo zanimljiv zato što je on krckav i zanimljiv je i po obliku uopšte, i izuzetno je tražen i ljudi ga vole. Vladimir Bilić, proizvođač meda iz Kraljeva: Žvake od meda i voska imao sam problema dok sam to usavršio a koristi se za skidanje zubnog kamenca i ništa se ne izbacuje, nego.

Oplenačka berba je i čuvar tradicije i običaja pa svake godine sastavni dekor manifestacije predstavljaju i narodne nošnje. Snežana Spasić, proizvođač narodnih nošnji iz Topole: Uz mamu, sestru naučila sam da radim, tako da nas tri radimo narodne nošnje. Volimo da vezemo, i to nam je eto mala zarada, a veliko zadovoljstvo. Na bini su se smenjivala kulturno umetnička društva, dečijeg uzrasta, pevačke grupe i profesionalci. Podršku organizacije manifestaciji dali su  kompanija “Dunav osiguranje”, Ministarstvo trgovine i drugi.

Autor: Nemanja Popović

Detaljnije u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

Sremci su započeli svoj prvi sajam gde je Nacionalna osiguravajuća kuća "Dunav osiguranje" predstavila je svoju ponudu poljoprivrednicima i nastavila promociju osiguranja poljoprivrednih površina. Sajam je posetio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je podvukao važnost osiguranja i istakao da bi do kraja godine trebalo da bude donesen novi pravilnik o osiguranju koji će obezbediti da osiguravajuće kuće deluju brzo i efikasno. "Sve osiguravajuće kuće su važne, ali je takođe važno da budu prisutne na terenu i da izađu brzo, čim se desi neka šteta, a ne posle 10,15 dana. Cenim napore kompanija poput 'Dunava' koje to rade u kratkom vremenskom intervalu, ali moramo da ih upristojimo sve i zato donosimo novi pravilnik po kome će novac od države dobiti samo oni koji postupaju po tom pravilniku", naveo je Nedimović. Kako je rekao, sada je osigurano 11 odsto svih poljoprivrednih površina, što je malo na nivou cele države. On je dodao i da su uočene i "neke nelogičnosti i anomalije", i podvukao da će novi pravilnik biti na korist poljoprivrednih proizvođača. "Ono što mogu da obećam jeste da će biti veći procenat povrata premije osiguranja za ona prostore koji su naročito izloženi udarima grada, pre svega mislim na područje uz Drinu zbog nepostojanja zajedničke intervencije kada dođe do grada. Izdvojićemo dodatni novac i ako stignemo do 17,18 odsto osiguranih poljoprivrednih površina sledeće godine, to će biti veliki korak", rekao je Nedimović nakon obilaska sajma. Direktorka glavne filijale "Dunav osiguranja" u Sremskoj Mitrovici Nada Kovačević navela je da ta kompanija poklanja posebnu pažnju osiguranju poljoprivredne proizvodnje, koja, kako ocenjuje, predstavlja stratešku granu privrede. "Poljoprivreda je industrija pod otvorenim nebom i koliko god da proizvođač uloži znanja, volje i finansija, može da se desi da ostane bez očekivanih proizvoda i prihoda. Upravo zbog toga, naša kompanija kao društveno odgovorna kuća permanentno radi na razvoju svesti poljoprivrednih rekla je Kovačevićeva. Kako je navela, Srem i domaćini iz te oblasti zaslužuju ovakav sajam. "Kompanija 'Dunav osiguranje' ne ostvaruje profit u ovoj vrsti biznisa, ali kao odgovorna kompanija nastavljamo da radimo na povećanju poljoprivrednih površina koje se osiguravaju, kao i na edukaciji gde kroz radionice ukazujemo na značaj osiguranja širom Srbije. Mi smo sa zadovoljstvom podržali ovu manifestaciju i želimo da postane tradicionalna", kazala je Nada Kovačević. Ona je navela da je "Dunav osiguranje" predstavio na Sajmu više od 90 usluga i proizvoda kompanije, te da svi zainteresovani mogu da dobiju informacije koje su im potrebne.

Izvor: TANJUG, RTV 

Kazneno-popravni zavod i grad Sremska Mitrovica domaćini su Prvog sajma poljoprivredne mehanizacije. Među 100 izlagača, od traktora do kulena, na zatvorskoj ekonomiji i hipodromu izložena je i mehanizacija napravljena u zatvorskim radionicama. Traktorska prikolica "dubrava" njihov je brend. Prve prikolice za špediter iz zatvorske radionice izašle su pre skoro šest decenija, a ove godine više od 100 prikolica "dubrava" od 5,8 i 10 tona našlo je kupca. Zajednički projekat, zajednički interes. Za majstore prikolice su put do novih veština i put do budućeg posla. "Sve prikolice se rade ručno, nijedna ne dolazi gotova, sve dolazi iz delova i sve ostalo se vari. Za godinu dana sam ih dvadesetak izvario, za šta sam nagrađivan tri puta, od ta tri puta jednom sam dobio i nagradno da odem kući", navodi osuđenik Ivan Erčić. Zajedničkim radom zaposlenih i osuđenika iz metalskog pogona sremskomitrovačkog zavoda izašlo je 11 različitih drljača, utovarivača za vreće, mehanizacije za voćare. "Najtraženije su voćarske prikolice. Ove godine smo prodali 80", kaže Zoran Gadžuri, šef Odseka za industrijsku proizvodnju KPZ Sremska Mitrovica. Od svoje mehanizacije korist imaju i za svoju ekonomiju. Preko 100 tona kornišona, krompira i luka proizvedeno je na zatvorskom imanju. "Ja sam po struci inženjer zaštite bilja, naravno da sam imao priliku da primenim u praksi sva znanja stečena na fakultetu. Znači mi puno. Imate ceo dan osmišljen, lakše je tako", govori osuđenik Goran Zoranović. Najprofitabilnija ustanova u gradu Zatvorska mehanizacija obradila je na stotine hiljada hektara u Sremu. "Selo je puno prikolica ”Dubrava”, nema kuće maltene koja je ne poseduje", kaže Radovan Dedić, poljoprivrednik iz Bešenova. Najveći zatvor na Balkanu najprofitabilnija je ustanova u Sremskoj Mitrovici. Od proizvodnje se izdržavaju i zarađuju. Prošle godine 3,2, a naredne planiraju pet miliona evra. Kupovinu mehanizacije podržava i država. "Prihodovana sredstva ulažemo u adaptaciju smeštaja za osuđeničku populaciju, naravno da nisu zaboravljeni ni radnici koji rade i koristimo ta sredstva da kupimo nove mašine, koje će nam stvoriti vrata za nove poslove", kaže Aleksandar Alimpić, upravnik KPZ Sremska Mitrovica.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović ističe da je ove godine dosta novca izdvojeno za poljoprivrednu mehanizaciju. "Finansiramo 50 odsto od komercijalne cene koštanja jednog alata koji se koristi u svrhu poljoprivrede", navodi Nedimović. Za majstore u zatvorskim radionicama ne brinu – interesovanje osuđenika za obuku i uz rad dobijanje zanatskih diploma je izuzetno. Ne brinu ni za kupce, većina izložene mehanizacije na Sajmu ima oznaku prodato.

Inače, Prvi sremski poljoprivredni sajam "Agrosirm" i trajaće dva dana.Na pitanje novinara Agrobiznis magazina o podsticajima za mlade poljoprivrednike resoni ministar Branislav Nedimović je rekao: "Imamo 1.276 aplikacija za mlade poljoprivrednike do 40 godina. Do 15. novembra biće izvršeno rangiranje prijavljenih, a ja smatram da ćemo sigurno 500 do 600 mladih grantova uspeti da isplatimo", rekao je ministar i dodao je da su za mlade proizvođače, koji počinju iz početka i nemaju svojih sredstava, omogućeni povoljni bankarski krediti. Ministar se ovom prilikom osvrnuo i na službene poseti Izraelu i Kazahstanu. "Sa Izraelom je dogovorena saradnja na polju ovčijeg i goveđeg mesa, a njih zanima i ulaganje u prozvodnju cveća ovde.

Sa Kazahstanom smo dogovorili saradnjuu u oblasti prerade ulja, mleka i još nekih proizvoda u prehrambenoj idustriji", rekao je Nedimović za Tanjug. Poljoprivrednike je pozdravio i Saša Stevanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, i pozvao ih da iskoristite bespovratna sredstva koja će sekretarijat i naredne godine nameniti poljoprivrednicima, podsetivši da je budžet za ovu godinu bio osam miljardi i 300 miliona dinara. Upravnik mitrovačkog Kazneno-popravnog zavoda Aleksandar Alimpić ukazao je na dobru saradnju Zavoda i uprave okruga. "Prošle godine smo organizovali prvu izložbu poljoprivrednih mašina domaćih proizvođača, a ove godine je ponuda proširena sa gastroturističkom ponudom i sada imamo sajam. Kazneno-popravni zavod je i ranije doprinosio razvoju privrede Srbje", rekao je Alimpić. Organizatori sajma su grad Sremska Mitrovica, Kazneno-popravni zavod i Regionalna privredna komora sremskog upravnog okruga.

U srednjoj Poljoprivrednoj školi sa domom učenika u Valjevu 1. oktobra proslavili su 95 godina od osnivanja škole. Narednih dana, nastavljena je uobičajena dinamika poslova. U proteklih godinu dana, učenici ostvarili zapažene rezultate na takmičenjima. Istovremeno, Poljoprivredna škola sa domom učenika ’’Valjevo’’ osvojila prestižna priznanja u domenu kvaliteta rada.

Obzirom da je sezona poljoprivrednih radova u toku, direktora škole smo pronašli na jednoj od njihva u Zabrdici, gde su na površini od 16 hektara pored voćnjaka šljive, na 12,5 ha posejali ječav, ovas i tritikal, kulture koje upotrebljavaju u stočnoj ishrani: ’’Naša ekonomija tržišno posluje. Izvlačimo maksimum iz proizvodnje tako da uspevamo i da održimo proizvodni proces i uložimo u poboljšanje uslova rada u školi’’ – rekao je Milan Gajić, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika, za ’’Valjevska posla’’. Inače, školska ekonomija se prostire na ukupno 64 ha na više parcela u Lukavcu, Popučkama, Valjevu, a za sada, pored ostalog, na 2,5 ha posejan je i stočni grašak.

Između proslave Dana škole tekuće i prošle godine, u valjevskoj Poljoprivrednoj ostvareni su značajni uspesi. Često tome svedoče i prinzanja, kao što je zlatna medalja za kvalitet osvojena na Međuranodnom sajmu obrazovanja ’’Putokazi’’ u Novom Sadu, čime je potvrđen kontinuirano prestižan rad škole.

Uz neizmeran entuzijazam direktor i profesori valjevske Poljoprivredne uz redovno kvalitetno obrazovanje usmeravaju svoje đake na tržišno privređivanje, tako da je prethodne nastavne godine škola učestvovala u projektu ’’Unapređenje proizvodnje i kvalitetea meda’’ u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, koji je finansirala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Radi uvođenja novih tehnologija u obuku učenika, Poljoprivredna škola sa domom učenika iz Valjeva ostvarila je  prvi korak za uspostavljanje saradnje sa Poljoprivrednim fakultetom u Branjsku u Rusiji.

Takođe, Kompanije ’’Tele grup’’ i ’’Telekom Srbija’’ donirale su AGROLIFE mobilnu aplikaciju, baziranu na GPS tehnologiji,  za efikasnije organizovanje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom koju koriste učenici i zaposleni.

Obraćajući se prisutnim zvanicama prilikom proslave Dana škole 1. oktobra, direktor Milan Gajić je naglasio: ’’Ponosni smo na dugu tradiciju, učenike i  zaposlene koji su sve ove godine davali ogroman doprinos razvoju poljoprivrede i društva u celini,  obavljajući veoma zahtevne i odgovorne dužnosti. Poslednjih 16 godina je period najintenzivnijeg razvoja škole u svim oblastima’’.

Postalo je uobičajeno da valjevska Poljoprivredna sa domom učenika dobija najveće ocene za nastavni proces, pa su izuzetni rezultati učenika sasvim očekivani jer je na kraju nastavne 2017/18.  pozitivan uspeh postiglo preko 98 odsto učenika, od kojih su najbolji dostojno predstavljali svoju školu prilikom nadmetanja: Violeta Ivković je na republičkom takmičenju iz veterinarske medicine  osvojila drugo mesto, kao i Marko Radojičić na republičkom takmičenju iz poljoprivredne proizvodnje u domenu ’’rukovalac mehaničar poljoprivredne tehnike’’. Sve češće učenici osvajaju nagrade iz opštih predmeta, tako da je na republičkoj ’’Književnoj olimpijadi’’ održanoj 13. maja 2018. u Sremskim Karlovcima Marija Krunić osvojila drugo mesto, dok je na okružnom takmičenju iz hemije Marko Nenadović osvojio treće mesto.

Zbog svega navedenog, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika Valjevo, Milan Gajić naglašava: ’’Ponosni smo na dostignut nivo kvaliteta rada u našoj ustanovi. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržalo je i pohvalilo sistem dualnog obrazovanja koji je spacifičan za našu školu, tako da smo bili domaćini karavana obrazovanja ’’Duh mladosti’’ u Valjevu. Tom prilikom pomoćnica ministra za strateško planiranje rekla je da je naša škola pravi primer kako mladi uz teoretska znanja i praktičnu nastavu, kroz rad stiču znanje koje će ih odvesti ka tituli stručnjaka’’.

Prema njegovim rečima dostignuća ostvarena prethodnih godina samo su potsticaj, ali i obaveza da održe ostvarene standarde  nastave. Radi nastavka razvoja, tokom naredne kalendarske godine, planiraju izgradnju radionice za biotehnologiju, projekat koji će uticati na dodatno unapređenje kvaliteta rada putem uvođenja novih tehnologija.

U okviru proslave 95. godina od osnivanja  Poljoprivredne škole sa domom učenika ’’Valjevo’’ priređeni su sportski susreti, članovi dramske sekcije i hora pripremili su program ’’Čuvari prošlosti – stvaraoci budućnosti’’ održan u svečanoj sali, nakon čega je usledilo otvaranje izložbe ’’Kreativnost i vešte ruke naših učenika’’ u domu. Svečanosti su pratile brojne zvanice, uz prisustvo Vladike valjevskog Gospodina Milutina.

Izvor: http://www.valjevskaposla.info

Brojni stočari koji se bave proizvodnjom mleka i sireva, imaju svoje recepture za pravljenje prerađevina od mleka. Jedni svoje tajne ljubomorno čuvaju, drugi pak vole da podele iskustva, saznaju ili isprobaju nešto novo.

Važnost sirila

Nedeljko Panić, iz sela Muškovina na južnoj padini Zlatara pita koju je maju nabolje koristiti i koliko sirilo ima uticaja na proizvodnju sira?

- Najbolje je korstiti onu maju koja se na osnovu vašeg iskustva pokazala kao najbolja. Na deklaraciji bi trebalo da piše jačina sirila i obično je 1:3000,  što znači da jedna kašika sirila može da podsiri 3000 kašika mleka. Ako je tako,  onda maja ima dobru jačinu i može se koristiti. Sirilo ima veliki uticaj na proizvodnju sira i nedovoljna količina sirila izaziva gorčinu i neizražen ukus samog sira. S druge strane, ukoliko se koristi veća količina sirila od preporučene sir postaje krt i gorak, dok samo sirilo nema bitan uticaj na zrenje sira. Prilikom rezanja sira u kriške,  treba voditi računa da se ne drobi, što može da se desi ako nije dobro presovan ili se koriste noževi lošijeg kvaliteta. Slaganje u kante ili kace,  mora da se radi pažljivo, a surutke treba da ima toliko da se ne vide gornje kriške, odnosno da ne isplivaju kako ne bi imale kontakt sa vazduhom.

Proizvodnja tvrdog sira

Tvrdi sirevi su sve popularniji i sve traženiji na tržištu, pa ne čudi što se mnogi raspituju za tehnologije proizvodnje ovog sira.

U okolini Nove Varoši,  mnogi stočari se bave proizvodnjom sira, a jedan od njih je i Zlatko Đurić,  koga interesuje koliko je proizvodnja tvrdog sira komplikovana,  i da li može da registruje sir kao lični proizvod?

- Da biste registrovali sir pod sopstvenim imenom i brendom potrebno je da imate registrovanu firmu (mini mlekaru ili slično),  proizvođačku specifikaciju sira iz koje se vidi po čemu je on specifičan. Recimo, Zlatarski i Sjenički sir se razlikuju po kvalitetu mleka koje opet zavisi od specifičnosti geografskog podneblja. Zlatarski sir,  zri bez dodate salamure u sopstvenom soku,  koji je otpustio tokom zrenja, dok Sjenički sir ima deblju krišku,  što znači da treba duže da sazreva. Tehnološko zrenje Sjeničkog sira je minimun 20 dana kod proizvođača, deset do dvanaest dana u trgovini,  i oko dvadeset dana kod krajnjeg kupca.

Što se tiče same proizvodnje tvrdog sira,  proizvodnja je lakša ukoliko imate uslove, a to se pre svega odnosi na potrebnu opremu i tehnologiju. Glavni problem je da se obezbede optimalni uslovi zrenja sira i njegovo skladištenje. Da razjasnimo jednu stvar,  mnogi greše,  jer tvrdi sir nije ono što mi smatramo za tvrdi sir, već su to sirevi kao što su Ementeler, Grojer ili naš kačkavalj. U tom smislu proizvodnja tvrdog sira nije jednostvana, potrebno je znanje, stručnost i tehnologija za njegovu proizvodnju.

 

Sir nikako ne zamrzavati

Pravljenje i čuvanje sira nije jedostavno. Potrebno je znaje, iskustvo i ljubav prema ovoj vrsti proizvodnje. Sir može da bude od kravljeg ili ovčjeg mleka, a moguće je i mešati ove dve vrste mleka u proporciji pola – pola. U tom slučaju važe pravila za preradu ovčjeg mleka, a dobijni sir ima  specifičan ukus. Maricu Pilipović je zanimalo kako je najbolje sačuvati višak sira i da li može da se čuva u zamrzivaču?

- Mleko u proseku sadrži 87 posto vode,  dok ostalih 13 procenata čine ostale komponente kao što su mast, proteini, mlečni šećer, mineralne materije. Sir nije dobro zamrzavati, jer tada se u stvari zamrzava voda u siru i stvaraju kristali,  koji razgrađuju sir. Posle odmrzavanja on je mrvičast ili krt i ima promenjen ukus. U nuždi ako baš nemate drugi izbor možete ga čuvati u zamrzivaču do 30 dana, može da se jede ali će imati navedene promene.

Mnogi su pitali i da li je bolje praviti sir od kuvanog ili nekuvanog mleka. U industrijskim uslovima kuvanje odnosno pasterizacija mleka je obavezna. Primenjuje se kao jedna vrsta sigurnosne mere,  zbog mogućih zdravstvenih problema koje se mogu javiti kod krava. U domaćinstvima gde je manje krava, pa samim tim je i manja proizvodnja, praksa je da se mleko ne kuva kada se pravi sir. U tom slučaju je obavezno njegovo zrenje od najmanje 20 dana. Zašto? Zato što u ovom periodu zrenja nestaju mogući uzročnici zaraze koja se može preneti na čoveka. Inače, lakše se podsirava nekuvano mleko.

Dragana Petrović

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31