Otvaranjem novog autoputa "Miloš Veliki" stvara se ozbiljna mogućnost za profitiranje više strana, od građana i privrede preko lokalnih samouprava do varošica i sela.

Već sada je jasno da bi Ub, Ljig, Lajkovac, Takovo i još najmanje toliko mesta pozicioniranih uz novu infrastrukturnu trasu, mogli ekonomski napredovati iz više uglova - novih investicija, prodaje zemljišta, razvoja turizma, otvaranja novih radnih mesta i privrednih subjekata, ali i bržeg i komfornijeg putovanja ka zapadnoj Srbiji, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni. Ipak, najviše bi mogli profitirati Lajkovac i Preljina gde je pored manjih ugostiteljskih objekata planirana gradnja i motela, a što bi pored novih radnih mesta moglo da dovede i do različitih benefita po poljoprivrednike i lokalno stanovništvo. Posle otvaranja južnog kraka Koridora 10 kroz Grdelicu, gradnja i otvaranje autoputa "Miloš Veliki" od Obrenovca do Čačka nova je značajna infrastrukturna investicija u ovoj godini. Novi autoput povezivaće Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Rudnik, Takovo, Gornji Milanovac i Ljubić kod Čačka - voćarski kraj sa relativnom slabo razvijenom industrijom, ali sa velikim privrednim potencijalom kome bi odskočna daska sada nesumnjivo mogao da bude novi autoput.Poznavaoci tvrde da bi "Miloš Veliki" u srce Srbije mogao dovesti nove investitore i pokrenuti sve subjekte razvoja, ali i unaprediti turizam i poljoprivredu i stvoriti više mogućnosti za lokalne privrednike i privatnike. Ocena je i da bi razvoj ovih mesta i lokalnih samouprava mogao bar delimično i vratiti stanovništvo iz Beograda na svoja rodna imanja kao i sprečiti sve učestalije unutrašnje emigracije.Na potezu od Obrenovca do Čačka, prostornim planom predviđeno je po pet odmorišta u oba smera kretanja, u okviru kojih bi se gradile benzinske pumpe. Na odmorištu kod Obrenovca, planirana je i izgradnja baze za održavanje "Puteva Srbije" u kojoj bi se trebalo da se zaposli do 60 radnika. Predviđena je i izgradnja parkirališta, restorana, kafea i prodavnice prehrambene robe, prodavnice delova za vozila, kao i informacionog centra. Sve su to mesta koja će otvoriti nove radne pozicije, uposliti ljude, povećati prodaju robe i usluga. Kod petlje Lajkovac predviđena je gradnja odmorišta, gde je planirana i izgradnja motela kapaciteta 20- 40 ležajeva. U blizini petlje Preljina, u prostornom planu je "ucrtan" motel kapaciteta od 50 do 60 ležajeva.Spajanjem dela auto-puta od Obrenovca do Ljiga sa postojećim Ljig-Preljina u nedelju će zvanično za saobraćaj biti pušteno 103 kilometra Koridora 11, a putnici će tada do Preljine stizati za sat vremena brže nego ranije. Time će putovanje ka zapadnim delovima Srbije, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni biti značajno olakšano.

U resornom ministarstvu navode da će putnici sada mogu mnogo brže stizati do Preljine i Čačka jer će umesto nekadašnjih dva i po sata putovanja Ibarskom magistralom, sada autoputem putovati sat i po.

- Kada pogledamo kuda sve ide Koridor 11 to je nama veza i sa Rumunijom i veza sa Crnom Gorom i izlazak na luku. Ja stalno pominjem da je Srbija kontinentalna zemlja, nema izlaz na luku, to sigurno znači bolju konkuretnost srpske privrede - ističe ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.Ekonomista Milan Kovačević slaže se da će novi autoput biti od koristi i privredi i građanima, a kako ocenjuje najviše će uticati na povećanje saobraćaja i transporta robe, jer će sada sve ići brže pa i bliže većim gradovima.

- Novi autoput će doneti opštu korist tom delu Srbije koji je dugo stajao nepovezan. Profitiraće svi, ali najviše veći gradovi. Transport će biti jeftiniji što će preduzećima stvoriti uslove da budu konkurentnija. Još više benefita biće sa ulaganjem u okolne puteve kako bi i manja mesta bila dobro povezana - kaže Kovačević za "Blic Biznis".U resornom ministarstvu kažu da je Koridor 11 strateški bitan za Srbiju. Uz sadašnji naziv Koridor 11, zvaće se i "Miloš Veliki", po Milošu Obrenoviću, osnivaču srpske države koji je poreklom iz Dobrinja kod Požege, gde koridor i prolazi.Do kraja godine očekuje se spajanje ovog dela autoputa sa deonicom Surčin-Obrenovac, čime će se povezati sa Koridorom 10 i autoputem Beograd-Zagreb. Tada će Srbija imati svih 120 kilometara novog auto-puta na Koridoru 11, pa putnici iz Beograda i Vojvodine praktično neće silaziti s autoputa na putu do mora sve do Preljine, a vozači sa severa će to putovati bez prolaska kroz centar Beograda.

U beogradskoj opštini Surčin, ukrstiće se tri autoputa – Koridor 10 (Subotica-Preševo), Koridor 11 (Surčin-Čačak) i autoput Beograd-Zagreb. To je, kako tvrde stručnjaci, jedan od razloga za očekivanje velikog razvoja i te najmlađe beogradske opštine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/milos-veliki-probudice-srce-srbije-novi-autoput-povezace-vocarski-kraj-a-evo-ko-ce/x9je9qg

Za domaćine sa malim posedom zadruge su nužne da bi njihovi proizvodi bili verifikovani i pozicionirani na tržištu, rekao je ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić na okruglom stolu u Palati Srbija.

Na skupu "Zadruga juče, danas, sutra" rečeno je da zadruga nije nostalgija, već imperativ 21. veka, koja će omogućiti srpskom seljaku da svoje proizvode plasira ne samo na pijaci, već i u domaćim i stranim marketima.Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, izjavio je da je vraćeno poverenje domaćina Srbije u udruživanje.

"U 550 velikih sela u Srbiji okupili su se domaćini, najmanje njih po pet, u proseku od pet do 10 domaćinstava, sa najmanje 20 do 100 domaćinstava kao kooperanata. To je najteže u Srbiji danas – seli, dogovorili se i našli zajednički interes da formiraju zadruge", naveo je Krkobabić.

Objasnio je da su zadruge nužni organizacioni oblik za domaćine Srbije sa malim i usitnjenim posedom, koji uz transfer znanja i moderne tehnologije može da učini njihove proizvode robom i tržišno ih verifikuje i pozicionira, saopšteno je iz kabineta ministra.Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je da uz inicijativu i rad ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte, sela Srbije mogu potpuno drugačije izgledati. Ukazao je na problem komasacije, rekavši da je želja odbora za selo da brisanjem međa prosečni posed u Srbiji bude oko 10 hektara.

Vladimir Goati, politički analitičar, istakao je da je projekat pokazao da selo nije uspavano i odsutno i da čak reaguje brže nego što je očekivano. "Iskra zadrugarstva zapalila je sela Srbije", rekao je metaforično Goati.

Za dve i po godine u Srbiji je formirano 550 novih zadruga, deset odsto više od planiranog u kampanji za preporod sela pod nazivom "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zadruga-nije-nostalgija-vec-imperativ-21-veka-za-dve-i-po-godine-u-srbiji-formirano/n8hn376

Šteta od klimatskih promena u Srbiji meri se milijardama evra, a posledice su trenutno najvidljivije u poljoprivredi i elektroprivredi, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i najavljuje da će do kraja godine biti usvojen Zakon o klimatskim promenama koji bi trebalo da doprinese uspostavljanju sistema za ublažavanje tih promena i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
Trivan je za Tanjug rekao da su u našoj zemlji procene štete od klimatskih promena, sa kojima se suočava cela planeta, bazirane na posledicama poplava i suša u poslednjih nekoliko godina koje su se, kaže, odrazile na poljoprivredu, elektroprivredu i druge oblasti."Za Srbiju je i šteta od jedne milijarde ogromna. Činjenica je da naša ekonomija raste, ali važno je da se novac iz budžeta ne troši na posledice, već na preventivu koja je u ekologiji, kao i u zdravstvu, važnija od kurative'", naglašava Trivan.

Klimatske promene posledica su sve većeg zagrevanja planete o čemu svedoče i najnoviji podaci Svetske meteorološke organizacije prema kojima su jun i jul ove godine najtopliji od kada se vrše merenja temperature vazduha.

Takođe, prognoze su da bi 2019. mogla da bude najtoplija godina u istoriji, a Trivan podseća da je 2016. bila najtoplija do sada i ističe da novi podaci ukazuju da se povećava srednja temperatura na globalnom nivou zbog čega su, kako kaže, vremenske nepogode nepredvidive i za meteorologe.

Podseća da su u Srbiji u poslednjih godina istovremeno pojedini delovi jedne regije bili pogođeni sušom, a drugi neumerenim padavinama što se, ukazuje Trivan, ranije vrlo retko dešavalo.

Jedan od razloga za takve pojave su i periodični klimatski ciklusi, ali veliki ''učinak'' u svemu, naglašava ministar, ima i čovek koji 200 godina uništava i zagađuje planetu.

Najugroženije su, kaže, ostrvske zemlje i male države, poput Srbije, jer nemaju resurse.

"Kostarika se, recimo, suočava sa gubitkom teritorije zbog podizanja nivoa okeana i pitanje je gde će stanovništvo te zemlje živeti", naglašava ministar.Istovremeno upozorava da će globalno zagrevanje izazvati nestanak Severnog pola, te da se usled topljenja snega i leda oslobađaju velike količine metana što, napominje, ugrožava opstanak stotina biljnih i životinjskih vrsta.

Izlaz iz svega Trivan vidi u pošumljavanju kao najjednostavnijem, najjeftinijem i najefektnijem načinu borbe protiv klimatskih promena i podseća da je ministarstvo na čijem je čelu pre dve godine pokrenulo akciju u Srbiji, te da je samo na teritoriji Beograda pošumljeno oko 700 hektara.

"Ako nestanu šume, pitanje je kako će planeta dalje disati i tu se sada vodi velika bitka", naglašava Trivan koji je jedan od potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA 5).

Na konstataciju da se često upozorava da će Srbija biti jedna od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, Trivan kaže da je više razloga za takve prognoze, od geografske širine do sve češćih nepogoda koje pogađaju našu zemlju.

"Bolje da verujemo u to i da se spremamo za najgori scenario, jer je onda svaki drugi biti bolji. I mi se spremamo, to radi čitav niz službi", kaže Trivan i kao primer navodi da Ministarstvo poljoprivrede radi na navodnjavanju i pošumljavanju, a ''Srbijavode'' na izgradnji protivbujičnih objekata.

"Pokazalo se da tamo gde su izgrađeni takvi objekti, na primer u Krupnju, ove godine nije bilo štete od padavina", naglašava ministar.

Ističe da će i Zakonom o klimatskim promenama biti rešeni mnogi problemi, poput emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

"Važno je čime ćemo se voziti, koja ćemo goriva koristiti, kako ćemo proizvoditi električnu energiju...", kaže Trivan.

Ističe da je reč o kompleksnom i krovnom zakonskom aktu koji zahteva usaglašavanje svih resora u vladi, a pre svega energetike i infrastrukture.

"Ne želimo da donosimo zakone koji su neprimenjivi, zato su ti 'pregovori' duže trajali, ali rešili smo sve zajedničke dileme i zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine", najavljuje Trivan i dodaje da će klimatske promene biti tema konferencije UN u Njujorku 23. septembra, na kojoj će on predstavljati Srbiju.

Ministar smatra značajnim to što se generalni sekretar UN Antonio Gutereš i nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zalažu za zaštitu životne sredine.

"To znači da će u očuvanju i zaštiti životne sredine naša zemlja dobiti još veću podršku EU, koja prednjači u standardima i metodologijama u toj oblasti", zaključio je Trivan.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zakon-o-klimatskim-promenama-do-kraja-godine_1039568.html

Poljoprivreda je velika razvojna šansa Srbije i Beograda. Poslednjih godina grad Beograd ulaže značajna finansijska sredstva za razvoj poljoprivrede u ruralnim područjima. Finansijska sredstva namenjena su pre svega za unapređenje stočarske, voćarske i povrtarske proizvodnje, nabavku mehanizacije, kao
i za pčelarstvo, uređenje seoskih puteva, održavanje izložbi, edukacija, kao i davanja zemlje u zakup.
Aktivnosti vezane za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, grad sprovodi preko Sekretarijata za privredu grada Beograda. O tome, za koje namene i koliko
novca grad planira da uloži ove godine, razgovaramo sa Milinkom Veličkovićem, gradskim sekretarom za privredu.
Koje su podsticajne mere predviđene ovogodišnjim Programom mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja glavnog grada?
- Grad Beograd visoko je pozicionirao poljoprivredu na lestvici privrednog razvoja, što pokazuju i subvencije koje daje registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine je iz gradske kase za te namene opredeljeno 200 miliona dinara, što je deset puta više u odnosu na 2013. godinu. Podsticajima grad pokazuje spremnost da pomogne razvoj poljoprivrede. Grad Beograd ima preko 260.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 obradivo. Na teritoriji 17 gradskih opština registrovano je 34.000 poljoprivrednih gazdinstava. Najviše njih nalazi se u prigradskim opštinama. Ove godine objavili smo četiri javna poziva za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti: mehanizacije – za nabavku priključnih mašina, stočarstva – za nabavku
priplodnih junica, ovaca i svinja, voćarstva i povrtarstva – za nabavku plastenika i protivgradnih mreža sa i bez sistema za navodnjavanje, i pčelarstva – za nabavku košnica i opreme. Pristiglo je preko 1400 prijava, a u toku je njihova obrada. Najveće interesovanje poljoprivrednika vlada za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Pčelarstvo više nije hobi, već postaje ozbiljan posao. Sa podsticajima za razvoj pčelarstva krenuli smo 2015. godine i to sa simboličnih 2 miliona dinara. Svake godine raste interesovanje za bavljenje pčelarstvom, pa je ove godine za pčelare izdvojeno 30 miliona dinara. Važno je napomenuti da smo ove godine uslove konkursa prilagodili proizvođačima kako bi lakše ostvarili pravo na subvencije. Potrebno je da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i minimum 50 ari obradivog zemljišta. Poslednje tri godine posećujemo poljoprivredne proizvođače, pre objavljivanja konkursa i tako iz prve ruke saznamo šta je to što im je potrebno.
Da li je jedan od ciljeva davanja podsticaja i ostanak ljudi na selu?
- Naravno. Jedan od glavnih ciljeva je da mladi ostanu tamo gde su rođeni i da mogu da žive od svog rada. Po uslovima konkursa, što je nosilac gazdinstva mlađi, to mu sleduje više bodova. Grad daje 80 odsto potrebnog novca za nabavku mehanizacije, plastenika, protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje, opreme za pčelare, junice, koze ili ovce, a ostatak novca daje poljoprivredni proizvođač. Novac dodeljujemo isključivo fizičkim licima, registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Na taj način želimo da podstaknemo male proizvođače. Većina prijavljenih se već ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Ima i onih koji su kupili imanje i iz grada otišli na selo. Nagradu koju dodeljujemo svake godine, Nagradu za najbolje domaćinstvo i 200.000 dinara, ove godine dobio je mladi bračni par iz Velike Moštanice, koji ima dva plastenika.
Koliko je poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ove godine predviđeno za davanje u zakup?
- U periodu od 2009. godine Grad Beograd je doneo 10 godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Interesovanja su sve veća za uzimanje zemlje u zakup na duži vremenski period. Iz tog razloga planiramo povećanje perioda zakupa na 5 i 10 godina. Svakom ko se ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom odgovara duži period zakupa. Ove godine smo raspisali Javni poziv za davanje u zakup 22.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. U protekle dve godine, na ime zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i naknade od promene namene poljoprivrednog zemljišta, Grad je ostvario prihod od oko 96 miliona dinara. Novac se vraća na selo i ulaže u razvoj poljoprivrede, kroz izgradnju atarskih puteva i bunara za
vodu. U cilju daljeg unapređenja i podsticanja poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Beograda, grad je prepoznao potrebu za formiranjem poljoprivredne inspekcije, kao i poljočuvarske službe. Bez znanja nema moderne, profitabilne poljoprivrede.

Da li će biti besplatnih obuka i ove godine?
- Grad Beograd već godinama organizuje besplatne obuke - predavanja i radionice, iz oblasti pčelarstva, organske proizvodnje, a ove godine po prvi put i iz oblasti voćarstva, sa akcentom na primenu preparata za prskanje. Veliko je interesovanje proizvođača za sve tri obuke na kojima su predavači profesori
Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Početkom juna održane su tri potpuno besplatne obuke za poljoprivrednike sa teritorije grada, čiji je
osnovni cilj stručno osposobljavanje i aktivnosti sticanja veština, kao i podizanje opšteg znanja iz oblasti pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje. Polaznike obuka koji su prošli testiranje stečenog znanja, 24. juna očekuje i svečana dodela sertifikata na Starom dvoru, sa početkom u 9 sati i 30 minuta.
Popularizaciji poljoprivrede doprinosi i veliki broj manifestacija, koje se tradicionalno organizuju na svim opštinama, da li je predviđeno ulaganje i u te namene?
- Podržavamo sve manifestacije koje doprinose razvoju i promociji privrede. Nedavno su u Grockoj održani „Dani trešanja“, koji su bili jako posećeni. Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, peti put ovog proleća učestvovali smo kao grad Beograd. Organizovano predstavljanje imalo je 27 izlagača iz 17 gradskih opština. Bilo je tu proizvođača sireva, mesnih prerađevina, meda, kao i proizvoda od voća. Za visok kvalitet svojih proizvoda, njih 17 je dobilo nagrade. Grad pomaže i predstavljanje poljoprivrednih proizvođača na beogradskom sajmu Etno hrane i pića, koji se održava u novembru
mesecu. Sekretarijat za privredu uvek je tu da podrži kvalitetne lokalne događaje i manifestacije.

Udruživanje proizvođača može biti jako korisno, kao i proizvodnja proizvoda sa zaštićenom robnom markom?
- Na teritoriji grada najorganizovaniji su pčelari. Oni imaju vrlo aktivno Udruženje koje organizuje predavanja, sajmove meda i opreme za pčelare. Njihov primer treba da slede i ostali proizvođači, stočari, voćari i povrtari. Opština Grocka već je poznata po trešnji i kajsiji. Na ovoj opštini živi veliki broj
proizvođača voća koji poseduju najmodernije hladnjače i veliki su izvoznici voća za Rusiju i mnoge evropske zemlje. Udruženi na tržištu bi mogli da se pojave pod jedinstvenom robnom markom. Proizvođači povrća na Paliluli, u Slancima, i Velikom selu, takođe bi mogli da se udruže i pojave na tržištu pod jednom
robnom markom. Stočarska proizvodnja je zastupljena na Paliluli, u Barajevu, Mladenovcu, Lazarevcu i Obrenovcu. Među njima je dosta proizvođača sireva i
drugih mlečnih proizvoda.
Kakve su mogućnosti saradnje kompanije Al Dahra Srbije i Grada u razvoju poljoprivredne proizvodnje?
- Mogućnost saradnje postoji pre svega na liniji stočarske proizvodnje. Poznato je da kompanija ima dobar genetski potencijal, pa bi u nekom narednom periodu junice za stočare sa teritorije grada mogli da kupujemo sa farmi Al Dahra Srbije. Raduje me što Al Dahra, kao pravi sledbenik PKB, ulaže u nabavku nove mehanizacije, što govori da će kompanija zadržati osnovnu delatnost, sačuvati stočni fond i biti glavni nosilac razvoja poljoprivrede, ne samo grada, već i Srbije. Prodaja PKB-a je bila jedino rešenje, jer su mu kao državnom preduzeću bile neophodne velike investicije koje je mogao da pruži samo
privatan kapital.

Izvor: Agrobiznis magazin

Porodična poljoprivredna penzija iznosi 8.000 dinara, a prosečna oko 12.000 dinara, čime se poljoprivredni penzioneri svrstavaju u red najsiromašnijih građana Srbije, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Dug poljoprivrednika za penzijsko osiguranje je, prema rečima nadležnih i procenama u Republičkom penzijsko-invalidskom osiguranju, oko 160 milijardi dinara, od čega je, pretpostavlja se, skoro 95 odsto nenaplativo.Posebna priča su vojvođanski poljoprivrednici koji su svojevremeno, kada je Vojvodina imala i zakonodavnu vlast u okviru tadašnje SFR Jugoslavije, imali sopstveni penzioni fond koji je, nakon što je Miloševićev režim srušio autonomiju te pokrajine na ulici 1988. godine, pripojen poljoprivrednom fondu zemljoradnika cele Srbije, piše VOICE.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ranije je izjavila da je višedecenijski dug za PIO veći od 160 milijardi dinara, od čega je 70 milijardi dinara glavnica, a ostalo su kamate.

Taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika, kazala je ona i dodala da bi rešavanje tog pitanja kroz razgovore sa predstavnicima Svetske banke i MMF-a bio jedan od najvećih uspeha ove vlade.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/poljoprivredni-penzioneri-medju-najsiromasnijima-porodicna-penzija-8000-dinara/sy49k01

Petar Popović, java script developer i osnivač Hakademije, nikada se nije bavio poljoprivredom. Kako kaže za Novu ekonomiju, živi i radi u Beogradu, ali je poreklom iz Stare Pazove i odrastao je uz vojvođanske njive. Oduvek je želeo da pomogne poljoprivrednicima, a kap koja mu je prelila čašu je nedavni snimak očajnog seljaka koji testerom seče stabla u svom voćnjaku zbog niske otkupne cene i odnosa države prema njima.

Pre tri dana objavio je post na mreži LinkedIn „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima? koji je privukao veliku pažnju i skoro 200 komentara kolega iz IT zajednice, finansija, menadžmenta...

„Pre neki dan sam naišao na snimak na kom srpski seljak motornom testerom seče svoj voćnjak. Čovek ne zna šta da radi više, kaže država ga zakopala, sopstvena država ga sabotira. Malinari već godinama gaze i bacaju maline koliko su ogorčeni, to nije novost, svi to znamo. Ostatak Srbije ćuti, niko se ne oglašava, solidarnost nula", napisao je mladi programer na početku svog posta.U nastavku Petar razmišlja naglas: "Da li napraviti otvorenu platformu nalik Farmiji čija bi svrha bila da pomogne našim seljacima da prodaju svoje proizvode po fer ceni i nađu kupce u inostranstvu? Da li napraviti "online pijacu" na kojoj će ljudi moći da kupuju ili rezervišu domaće voće i povrće na malo po takođe fer cenama? Organizovati hakaton u cilju pravljenja različitih rešenja i fuzije ideja?"

Ja želim da uradim nešto i nadam se da nisam jedini. Takođe se nadam da će se javiti i sami seljaci, pre svega mlađe generacije koje razumeju nove tehnologije kako bi nam lakše objasnili svoje probleme, jer ako ne razumemo problem ne možemo ni da smislimo rešenje", napisao je na kraju, uz molbu da ljudi podele njegov post.„Shvatio sam da će verovatno biti kasno i da ako želimo da uradimo nešto moramo brzo delovati. Ishitreno sam napisao post i nisam očekivao da će toliko odjeknuti i iznenadio sam se kada sam video da je toliki broj ljudi spreman da se uključi i uradi nešto da pomogne drugim ljudima, kaže za Novu ekonomiju Popović istučući da je IT prirodni saveznik mnogih grana privrede.

Na njegov post su uglavnom odgovarale kolege iz IT zajednice zbog čega Petar javno poziva i poljoprivrednike da se uključe.Jedan deo komentatora izrazio je neskriveni pesimizam da programeri, sajtovi i aplikacije mogu bilo šta promeniti i kao direktnu adresu za položaj poljoprivrednika označili su državu i Vladu Srbije. Nije malo bilo onih koji su izneli niz predloga i inicijativa. „Najveća greška je što uglavnom stariji ljudi ostaju u poljoprivredi jer su iz fazona "Idi ti dete, spasi se, budi pravnik da se ne mučiš sutra i imaš platu". Kad bi se više mladih angažovalo, to bi bilo potpuno drugačije. Ne treba tebi pomoć države, koja pomoć države, treba ti da izađeš na tržište. Ja bih uvek pre dao kintu za domaći proizvod za koji znam odakle je potekao nego neko smeće iz marketa koje potiče od kompanije koja ima postrojenje za pravljenje od igle do lokomotive. Totalno sam za ukrštanje IT branše sa poljoprivredom. Mi smo zemlja seljaka(poljoprivrednika) i uvek ćemo biti", piše u jednom komentaru.Jedan učesnik debata je prokomentarisao: „Sve je to lepo ali nemoguće je primeniti nijedan od predloga pa i gomile drugih ideja u komentarima. Zna se ko stoji iza otkupa i plasmana voca i kako je moguce da se izveze i tako je zadnjih 30 godina."

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/ustali-it-evci-nude-besplatno-da-pomognu-srpskom-seljaku


Udruženja građana, čija je delatnost u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom, mogu da se prijave na konkurs koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Cilj konkursa je podrška radu udruženja građana, čija je aktivnost usmerena na podsticanje razvoja i unapređivanje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje je 10.000.000 dinara.

Pravo na koišćenje novca imaju udruženja iz Vojvodine, koja su upisana u odgovarajući registar Agencije za privredne registre pre 01.01.2019. godine.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 22.07.2019. godine. Prijave se dostavljaju poštom, a sve informacije, kao i dokumentaciju možete pogledati na ovom sajtu: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22143

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2566989/pokrajina-do-22-jula-dodeljuje-novac-udruzenjima-koja-se-bave-poljoprivredom

Edukativnom centru Poljoprivredne struične službe Sombor, predstavljena je Monografija Zemljište, poljoprivreda i ruralni razvoj grada Sombora.
Monografija Zemljište poljoprivreda i ruralni razvoj je izuzetno bogato opremljena knjiga sa 480 stranica stručnih tekstova, koji su prilagođeni svim čaitaocima i koji mogu biti značajna pomoć u planiranju poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja svih mesnih zajednica grada Sombora.

"Mi smo se trudili da pre svega opišemo i prema konkretnim podacima opišemo zemljište grada Sombora, gradskih naselja, salaških naselja i seoskih naselja na teritoriji grada sombora, što je oko 117 hiljada hektara. Trudili smo se da to opišemo u jednom delu knjige, da damo kenretne rezultate koje smo dobili tokom nekoliko godina istraživanja. Date su karte sa svim podacima o osnovnim parametrima poljoprivrednog zemljišta. A u drugom delu smo i opisali jedan deo koji mi radimo u PSS to su manje poznate sorte. Dali smo analizu poljoprivedne proizvodnje zadnjih petnaestak godina. Onda manje poznate biljne vrste koje se mogu gajiti i sve što vidite u ovoj knjizi je urađeno na našem oglednom polju i sve se može gajiti na područjima zapadne Bačke i Vojvodine", navodi Vladimir Sabadoš, direktor PSS Sombor.

Monografija se ne bavi samo poljoprivredom i ruralnim razvojem već i stanovništvomna ovom području.

"Došli smo do poražavajućih podataka, da neka naseljena mesta koja su pre 50, 60 godina imala po tri četiri hiljade stanovnika, danas imaju ispod hiljadu stanovnika. Da imamo naseljena mesta gde je bilo pre sto, stodvadeset godina preko hiljadu stanovnika, dve škole, dve crkve, danas ima nekoliko stanovnika. Dali smo i predlog mesta, ako se ne može zaustaviti, kako bi se ublažio pad stanovništva na selu", kaže Vladimir Sabadoš.

"Mislim da ovako nešto se nije pojavilo ni u celoj državi Srbiji. Da je to izdao neki fakultet, univerzitet, ili neki institut, onda bi to bilo normalno, ali ovo sada što se pojavilo zahvaljujući pre svega kolegi Sabadošu, koji je bio inicijator svega. Ovo je knjiga koja ima izuzetnu vrednost u svakom pogledu. Kao jedan stručni prilog proučavanju plodnosti zemnljišta u Srbiji uopšte, a drugo kao jedna osnovica, baza za neke nove projekte koji će se na osnovu toga raditi, ne samo u lokalnoj samoupravi Sombor, već i šire naravno", ističe prof.dr. Miroslav Malešević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

"Monografija sa naučnog aspekta, ali i velikog poljoprivrednog značaja, ne samo za zapadnobački okrug, grad Sombor, nego mnogo šire. Po ovom modelu bi sada mogli svi drugi gradovi u Srbiji, da naprave takve monografije koje su od izuzetno velikog privrednog značaja, obzirom da tretira zemljište, vodotokove, glavne, primarnu, sekundarnu, tercijalnu mrežu, što je od posebnog značaja za navodnjavanje, a u ovom zapadnobačkom okrugu toga ne nedostaje. To je jedan od razloga i preduslova za uspešan razvoj poljoprivede. Zemljišta u zapadnoj bačkoj su izuzetno bogata, mapirana i tačno se zna gde na kom zemljštu bi šta moglo od ratarskih useva, povrtarskih useva, voćarsko vinogradarskih, hortikulturnih, lekovitog začinskog bilja, naravno ovo je i poznat stočarski kraj, tako da grad Sombor je dobio jedno značajno delo na osnovu koga može da planira budućnost i razvoj poljoprivrede u ovom regionu", poručuje prof.dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Monografija je priređena uz podršku grada Sombora, a poljoprivrednici i drugi zainteresovani za ovo kapitalno delo moći će da je dobiju u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor. Poljopirvredne proizvodnje i ruralnog razvoja na području svih mesnih zajednice grada Sombora.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/predstavljena-monografija-zemljiste-poljoprivreda-i-ruralni-razvoj-grada-sombora_1032020.html

Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP Srbije se tokom poslednjih godina kreće između 6 i 7%, što je duplo više nego u novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope i preko četiri puta više nego u celoj EU. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visoko-produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska učestvuje sa manje od 2% u BDP. Srbija se prema učešću poljoprivrede u BDP nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a veće učešće od nje imaju samo zemlje regiona - Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Visoko učešće poljoprivrede u BDP Srbije posledica je pre svega niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a ne visoko-produktivne poljoprivredne proizvodnje.

Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji tokom prethodne tri godine se kreće u intervalu od 2,3 do 2,7 milijardi evra, što je slično proizvodnji u Slovačkoj ili Belgiji. Vrednost poljoprivredne proizvodnje iskazana po svetskim cenama (paritet kupovne snage) u istom periodu je bila veća i kretala se u intervalu od 4,8 do 5,3 milijarde evra, što je malo više od Albanije i Bugarske.

Sa obzirom na visoko učešće poljoprivrede u BDP postavlja se pitanje kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP Srbije? Od početka 2000-ih poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je imala opadajući trend, tako da je fizički obim poljoprivredne proizvodnje u periodu 2013-2017. godina bio manji za 8,5% nego u periodu 2001-2005. godina.

Na osnovu prethodnih podataka sledi da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 20-ak godina nepovoljno uticala na rast njenog BDP. U istom periodu obim poljoprivredne proizvodnje u EU je povećan za 7%, dok je u novim članicama rast iznosio oko 13%. Da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u istom periodu rasla po prosečnoj stopi rasta u zemljama CIE, BDP poljoprivrede, a time i ukupni BDP bi bili veći za oko 500 miliona evra.

U zemljama EU postoje velike razlike u trendu poljoprivredne proizvodnje – dok u nekim zemljama (Bugarska i Hrvatska) proizvodnja snažno opada, u drugima stagnira (Rumunija), dok u trećim (Mađarska, Češka i Slovačka) proizvodnja snažno raste.

Zemlje u kojima obim poljoprivredne proizvodnje (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija) opada ili stagnira imaju dve zajednička osobine – nalaze se na sličnoj geografskoj širini i imaju slabe institucije i lošu agrarnu politiku. Stoga je moguće da su uzroci pada poljoprivredne proizvodnje nepovoljne klimatske prilike, ali i slabe institucije i loša agrarna politika. Naravno, ova dva faktora mogu da deluju udruženo – loša agrarna politika, između ostalog, podrazumeva da se poljoprivredna proizvodnja ne prilagođava klimatskim promenama. Važna karakteristika poljoprivredne proizvodnje u svim zemljama je njena visoka varijabilnost tokom vremena.Varijabilnost stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u evropskim zemljama, nakon 2000. godine je 3,5 puta veća od varijabilnosti rasta BDP. Osnovni uzroci visoke varijabilnosti obima proizvodnje su velike i nagle promene cena poljoprivrednih proizvoda i varijacija vremenskih prilika.

Stoga je važno da se varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji uporedi sa njenom varijabilnošću u drugim evropskim zemljama, kao i da se proceni u kojoj meri ona utiče na varijabilnost BDP Srbije.

U evropskim zemljama nakon 2000. godine u proseku jednom u četiri do pet godina poljoprivredna proizvodnja opadala za više od 5%, dok se pad od preko 10% dogodi u proseku u toku u jedne decenije.

U navedenom periodu u Srbiji je poljoprivredna proizvodnja čak tri puta imala veći pad od 10%, dok je čak šest puta pad bio veći od 5%. Kao mera varijabilnosti korišćena je standardna devijacija stope rasta poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 10 godina.

Na osnovu narednog grafikona očigledno je da je varijabilnost stope rasta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u navedenom periodu bila približno na nivou proseka zemalja CIE. Sa grafikona 2. vidi se da su Rumunija i Mađarska imale veću varijabilnost poljoprivrede od Srbije, dok je Bugarska imala sličnu varijabilnost kao i Srbija.Sledeće važno pitanje je kako varijabilnost poljoprivredne proizvodnje utiče na varijabilnost ukupnog BDP? Mada je varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji slična kao u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), njen uticaj na varijabilnost BDP može da bude veći zbog toga što je učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP visoko.

Stoga je za zemlje CIE izračunato koliko po godinama varira doprinos poljoprivrede rastu njihovog BDP, koji se računa kao proizvod učešća poljoprivrede u BDP i stope rasta poljoprivrede. Ako poljoprivreda iz godinu u godinu podjednako doprinosi rastu BDP tada je njen uticaj na privredu stabilizujući.

Suprotno, ako doprinos poljoprivrede rastu BDP značajno varira iz godine u godinu, tada poljoprivreda generiše nestabilnost BDP. Varijacije doprinosa poljoprivrede rastu BDP u Srbiji su među najvišim u CIE i Evropi što znači da poljoprivredna proizvodnja predstavlja izvor nestabilnosti u kretanju BDP Srbije. S obzirom da poljoprivreda u Srbiji ima slične varijacije kao i u drugim zemljama (Grafikon 2.) izvor destablizujućeg uticaja poljoprivrede na BDP je njeno visoko učešće u BDP.Stoga je važno pitanje kako da se pomiri poželjan rast poljoprivredne proizvodnje sa smanjenjem njenog destabilizirajućeg uticaja na privredu?

Osnovni uslov za to je da uz potencijalni trendni godišnji rast poljoprivredne proizvodnje od 1-2% godišnje, nepoljoprivredne delatnosti u narednih jednu do dve decenije rastu po stopi od oko 5% godišnje.

Rezultat navedene dinamika bio bi veći nivo poljoprivredne proizvodnje, ali i smanjenje njenog učešća u BDP na oko 3%, što odgovara sadašnjem proseku u zemljama CIE. Naravno, osim ovog formalnog uslova, neophodne su i agrarne politike kojima bi se podstakao rast poljoprivredne proizvodnje i povećala njena otpornost na varijacije cena i vremenskih prilika.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/kakav-je-uticaj-srpskog-seljaka-na-privredni-rast

Kada je u pitanju poljoprivreda injen razvoj Slovenija je najuspešnija od svih bivših jugoslovenskih republika. Najviše ulaže u agrar,imaju izuzetno razvijenu organsku proizvodnju, a ovakvo gazdinstvo je u proseku dva puta veće od konvencionalnog.Tokom nedavnog boravka u Srbiji dr Aleksandra Pivec, slovenačka ministarka poljoprivrede, šumarstva i ishrane bez zadrške je otkrila tajnu uspeha slovenačke poljoprivrede koja bi, u pojedinim segmentima, mogla da bude primenljiva i u srpskim uslovima. Na pitanje koji je fokus interesovanja slovenačke vlade kada je u pitanju agrar dr Pivec je spremno odgovorila:
„Mladi su naša budućnost. I rasprava o mladima na selu je rasprava o našoj budućnosti, budućnosti poljoprivrede, bezbednosti hrane i održivosti životne
sredine. Rasprava koja se dotiče verovatno jednog od najvećih izazova današnjeg vremena. Svedoci smo društvenih, tehnoloških i privrednih promena, menjaju se životne navike i potrebe, a sa njima i navike i potrebe u ishrani. Promene su, u stvari, konstanta razvoja. Zato je nužno stalno prilagođavanje i prestrukturiranje poljoprivrede i razvoj sela“ - kaže dr Aleksandra Pivec i ističe:
„A upravo mladi su najotvoreniji za promene i uključeni u te procese, te ih zato uglavnom i bolje razumeju. Često su mladi oni koji traže odgovore na izazovebudućnosti i prenose ih u praksu. Slovenačka ministarka naglašava da treba uraditi sve što je potrebno da se mladi zadrže na selu. S jedne strane treba učiniti rad u poljoprivredi privlačnijim, a sa druge strane ukloniti prepreke koje mladima u ovom sektoru otežavaju rad i razvoj, te im obezbediti povoljne uslove ne samo za preživljavanje, već i za udoban i ispunjen život. Osim toga neophodno je omogućiti mladima i stručno usavršavanje.
„Savetovanje i prenošenje znanja je vrlo važno i u Sloveniji su u ovo uključene brojne javne službe, ali i istraživačke i obrazovne institucije. Prenošenje znanja je organizovano prvenstveno u sklopu poljoprivredne savetodavne službe, službe zdravstvene zaštite biljaka, savetodavne službe u pčelarstvu ili stručnih zadataka u stočarstvu“ – kaže dr Pivec.Veoma važnu ulogu imaju i finansijski podsticaji države koji u središte stavlja mladog poljoprivrednika koji počinje sa
radom ili razvija svoju delatnost, a cilj je generacijsko podmlađivanje u poljoprivrednom sektoru.
„Mislim da je izuzetno važno šta za mlade poljoprivrednike može da uradi država nacionalnom politikom i merama. Promocija poljoprivrede među mladima menja trendove društvenih vrednosti i prepoznaje poljoprivrednika kao neophodnog, važnog člana u proizvodnji hrane. Država ima i odgovornost da stvori povoljnije uslove za život i rad mladih na selu kroz dostupnost zemljišta, obezbeđivanje seoske infrastruktura i drugih javnih usluga kao što su prodavnice, škole, vrtići…

“ Savetovanje i prenošenje znanja je vrlo važno i u Sloveniji su u ovo uključene brojne javne službe, ali i istraživačke i obrazovne
institucije. Prenošenje znanja je organizovano prvenstveno u sklopu poljoprivredne savetodavne službe, službe zdravstvene zaštite biljaka, savetodavne službe u pčelarstvu ili stručnih zadataka u stočarstvu.“

Slovenačka ministarka posebno je istakla važnost podsticaja mladih žena na selu, jer žene predstavljaju veliki deo radne snage u agraru.
„Podsticanje i ulaganje u žene je važan potencijal za razvoj poljoprivrede i sela, zato je sprečavanje diskriminacije i briga za prava žena i jednake mogućnosti na selu jedan od prioriteta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu Republike Slovenije“ – poručila je dr Pivec.
Stavljanje mladih u fokus kada je pitanju razvoj agrara pokreće još jedan veoma važan segment ne samo u Sloveniji već i u Srbiji, a to je primena digitalnih tehnologija u poljoprivredi.
„Mlađa generacija, koja je po pravilu i obrazovanija od svojih starijih kolega, olakšava sebi rad pomoću digitalizacije, koja sve više prodire u slovenačku poljoprivredu. Upotrebom aplikacija koje najavljuju pojavu ili razvoj bolesti na biljkama, koje računarski vode mužu, upotrebom dronova, povezivanjem podataka – poljoprivrednicima je rad ne samo olakšan, već i jeftiniji, a manje ugrožava životnu sredinu. Zato je nužno da nove tehnologije budu dostupnije i prilagođene posebnim potrebama naših poljoprivrednih imanja. Digitalizacija je jedna od važnijih prelomnih tačaka u razvoju poljoprivrede, jer
donosi neslućene rezerve i mogućnosti za napredak i konkurentnost.“
Saradnja Srbije i Slovenije Slovenačka ministarka posebno je naglasila potrebu za povezivanjem među poljoprivrednicima radi razmene znanja i iskustva. Prvi koraci učinjeni su pre godinu dana kada je potpisan Memorandum o razumevanju između Ministarstva za poljoprivredu Srbije i Slovenije, koji je osnov za međusobnu saradnju mladih poljoprivrednika dve zemlje. Nedavno su se Udruženja srpskih i slovenačkih mladih poljoprivrednika dogovorila da se
zajednički kandiduju za projekat u okviru ERASMUS plus - Međunarodnog programa Evropske komisije koji ima za cilj
obrazovanje, obuku i mobilnost mladih.
„Naše ministarstvo podržava takvu saradnju i spremno je da ponudi svu pomoć u okviru svojih nadležnosti i mogućnosti. U Sloveniji gledamo na Srbiju kao na svog prijatelja i saveznika, a spremni smo da ponudimo pomoć pri prenošenju znanja, iskustava i dobre prakse na svim područjima delovanja. Osim toga, naš zajednički cilj je privući što više mladih ka radu u poljoprivredi i obezbediti im najpovoljnije moguće uslove. Rad u poljoprivredi je plemenit, ali i vrlo zahtevan poziv. Uverena sam da ćemo zajedničkim snagama i trudom uspeti da ga učinimo privlačnijim i perspektivnijim i za mlade“- zaključila je dr Aleksandra Pivec, slovenačka ministarka poljoprivrede, šumarstva i ishrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31