Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

Skupština grada Jagodine će sa 10 miliona dinara subvencionisati kamate za kratkoročno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na svojoj teritoriji, a sredstva su obezbeđena u budžetu grada za ovu godinu, rečeno je u nedelju (14. januara 2018. godine) Tanjugu u Gradskoj upravi.
 
- Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojim se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita - stoji u odluci Gradskog veća koju je potpisao gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović.
 
Pravo na korišćenje kreditne podrške "ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrenog gazdinstva koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava".
 
Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i finansije je zadužena da realizuje ovu odluku.
 
O ovoj odluci će u ponedeljak (15. januara 2018. godine) raspravljati i odbornici Skupštine grada.
 
Jagodina, prema poslednjem popisu poljoprivrede ima 6.358 poljoprivrednih domaćinstava koja obrađuju 18.790 hektara.

Gostujući na TV Happy ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će budžet poljoprivrede Srbije biti veći 13 do 14% nego što je bio prethodne godine i da će većina subvencija za poljoprivrednu proizvodnju ostati na istom nivou ili veća. On je ovom prilikom demantovao špekulacije pojedinih medija da će doći do smanjenja ili ukidanja nekih subvencija poput onih za ovce i koze. Odgovarajući na pitanje gledalaca emisije koju uređuje i vodi Snežana Dakić rekao je da će subvencije za stočarstvo pa i za ovčarastvo i kozarstvo i dalje biti iste i da nikada nije ni razmišljao o ukidanju ovih mera koje je ocenio kao efikasne i dobre. Takođe on je rekao da će država podsticati dodatnim merama i to kako bi se i ovaj vid proizvodnje podstakao.

Nedimović je ovom prilikom izjavio da je u petak 11. januara podnet prvi zahtev za podsticaje iz IPARD programa dodavši da se redi o meri jedan, odnosno nabavci poljoprivredne mehanizacije.

Urednik Agrobiznis magazina dipl. inž. Goran Đaković u istoj emisiji naglasio je važnost podsticanja mladih u poljoprivrednihi i rekao da čak 90% ispitanika na društvenim mrežama, gde je Agrobiznis magazin veoma popularan, reklo da bi želelo da se bavi poljoprivredom što je izuzetno dobar trend. On je naglasio da mladi inženjeri poljoprivrede treba da budu dodatno motivisani za bavljenje poljoprivredom.

U emisiji je gostovao i Miloš Margan iz Crepaje, mladi proizvođač koji sa svojom porodicom obrađuje skoro 250 hektara. On je rekao da zajedno sa ocem i bratom uspevaju da organizuju  kompletnu proizvodnju i da se uglavnom bave ratarstvom, a u budućnosti planiraju širenje u povrtarskoj proizvodnji.  Miloš ima svega 25 godina i zajedno sa svojim bratom živi na selu. To mu ne smeta da se kao dodatnim poslom bavi manekenstvom i vodi život možda čak i bolje nego „gradski momcI“.

U poljoprivredi je najvažnije da radite, a država daje novac za mlade poljoprivrednike. Kada je reč o subvencijama za stočarstvo za prethodnu godinu, ministar Nedimović je napomenuo da su svi zahtevi koju su bili uredni i podneti do kraja septembra 2017. godine već isplaćeni, oni zahtevi koje je potrebno doraditi,  kada budu uređeni biće isplaćeni u celosti, a najkasnije do kraja marta 2018. godine.

Moramo da menjamo tehnologije, kako bi smo bili konkurentni, moramo da menjamo i sebe da bi smo bili najbolji zaključio je ministar Branislav Nedimović.

 

 

BEOGRAD: Jesenje setve - uljana repica i pšenica dobro napreduju, ali bi im dobrodošao "dobar" sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj, izjavio je danas Tanjugu direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
setva. Interesantno je, kaže on, da je posejano skoro duplo više semena uljane repice u odnosu na prethodnu godinu, a slično je bilo i sa pšenicom. Prema njegovim rečima, velike suše su ugrozile druge poljoprivredne kulture i otvorile prostor da pšenicom bude zasađeno 675.000 hektara, što je, kako kaže, rekord koji u Srbiji nije zabeležen od ranih 90-ih godina.

"Za poljoprivredne proizvođače 2017. godina je bila najteža, budući da je bila ne samo sušna, već i izuzetno topla godina u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile", rekao je Saković. Kako je dodao, taj "podbačaj" nije bio toliko strašan za jesenje poljoprivredne kulture, navodeći uljanu repicu i pšenicu.

"Viškovi za izvoz pšenice procenjeni su na oko 1,1 milion tona u odnosu na 1,2 miliona tona koliko je izveženo ranije. To nije neki značajniji podbačaj, oko 8-9 odsto. Kada je u pitanju uljana repica, kulutra koja je sve više zastupljena kod nas, tu stvari stoje najbolje, budući da je ukupan rod bio skoro 100 odsto veći nego prethodne godine", objašnjava Saković. Govoreći o ječmu, on je rekao da će izvoz te poljoprivredne kulutra biti nešto veći nego prethodne godine.

Kada je reč o prolećnim kulturama, najviše su podbacili soja i kukuruz, a nešto manje suncokret, naveo je Savković, i precizirao da je kod suncokreta taj podbačaj oko 10 odsto. Ozbiljne probleme imali su proizvođači soje, i to ne samo zbog suše, već i zbog napada grinje, usled čega su mnoge parcele, kaže on, ostale bez roda. "Prošla godina je bila teška godina za soju, prinosi su podbacili za čak 50 odsto", podvukao je Saković.

Navodeći da proizvedena količina soje podmiruje domaće potrebe, on je rekao da je i pored toga bilo porebe za značajnim uvozom soje, te da je od septembra do danas uvezeno oko 150.000 tona. "Na proleće ćemo verovatno imati viškove i moraćemo da izvozimo soju, a da li će cena na međunarodnom tržištu biti veća ili manja to u ovom trenutku niko ne zna, možda ćemo imati sreće pa oni koji su uvezli soju prođu i bolje", ocenjuje Saković.

Srbija je najpoznatiji izvoznik kukuruza, kaže Savković, budući da je to osnovna poljoprivredna kultura koja se u našoj zemlji seje na najvećim površinama, najviše rodi, izvozi, pa čak i najviše troši i prerađuje. "Prošle godine smo izvezli oko 2,5 miliona tona, a imali smo rod oko 8 miliona tona. Ove godine imamo rod četiri miliona tona, a izvozni viškovi za kukuruz su oko 800.000 tona", rekao je Saković.

On je napomenuo da je 2017. godina bila pozitivna za proizvođače poljoprivrednih kulutra, ali i obrazložio da se te kulture ne mogu posmatrati kalendarski, već "od žetve do žetve". "Ako posmatramo tako, sigurno je da će svi koji se nalaze u tom lancu imati gubitke, počevši od proizvođača, preko onih koji skladište i transportuju robu, do onih koji njom trguju na svetskom tržištu. Ti gubici su između 600 miliona i milijardu evra za onaj deo robe koji će biti manje izvezen i u zavisnosti od toga da li ćemo uključiti baš sve učesnike u tom lancu", zaključuje Saković.

Izvor: Tanjug

Prema rečima dr Miloša Milovanovića, koordinatora tog projekta, u našoj zemlji najviše je rađeno na pospešivanju dijaloga između kreatora agrarne politike i privatnog sektora. Pri tom, najzastupljenije oblasti su proizvodnja, prerada i plasman proizvoda od mesa i mleka, razvoj inventivnih finansijskih instrumenata u oblasti poljoprivrede, geografske oznake kvaliteta za poljoprivredne proizvode, razvoj privatnih standarda kvaliteta kao način za bolje tržišno pozicioniranje kao i zakonska regulativa u mesnoj industriji, čiji je cilj zaštita malih proizvođača. U poslednje vreme, kaže Milovanović u razgovoru za Danas, dosta se radi u sektoru žitarica i uljarica kao i zadrugarstvu.

- Promocija izvoza žitarica i uljarica iz Srbije bila je jedan od fokusa našeg rada u 2017. U prethodnom desetogodišnjem periodu, i pored brojnih izazova sa kojima se ovaj sektor sreće, izvoz raste. Srbija zauzima sve značajnije mesto na svetskoj mapi izvoznika ali može daleko više. Iz ovih razloga a kako bi omogućili veću interakciju sa međunarodnim tržišnim subjektima, omogućili smo nastup Žita Srbije, granskog udruženja koje okuplja vodeće izvoznike, na najprestižnijim svetskim skupovima, poput Global Graina, novembra u Ženevi ili Black Sea Grain, aprila u Kojevu.

* Kako možete pomoći ovom sektoru?

- Odavno je poznato da je ključ uspešnog poslovanja u informacijama. Zato domaćim proizvođačima i izvoznicima omogućavamo pristup podacima o kretanjima na stranom i domaćem tržištu, podstičemo saradnju domaćih granskih udruženja sa srodnim asocijacijama na evropskom nivou, stimulišemo proces javno-privatnog dijaloga na različite teme iz domena agrarne i trgovinske politike koje imaju uticaja na ovaj sektor poljoprivrede. Takođe, detaljno smo analizirali i predstavili investitorima pravnu regulativu koja uređuje oblast ulaganja u rečnu infrastrukturu, jer verujemo da je to jedno od uskih grla izvoza... Uz to, jedan od naših osnovnih zadataka je promovisanje investiranja u agrobiznis, što je proces na kome radimo u kontinuitetu, pod okriljem svih projekata koje sprovodimo.

 

* Kako napred u izvozu?

- Mora se konstatovati pre svega da je, još uvek, izvoz ove vrste robe direktno zavistan od vremenskih prilika a pre svega suše. To nudi i direktan odgovor na ovo pitanje - većim ulaganjima u navodnjavanje i to kako iz javnih tako i iz privatnih izvora finansiranja. Takođe, ovakvoj robi pogoduje prevashodno transport vodenim putem, pa se privatna ulaganja u rečnu lučku infrastrukturu, kao i javna ulaganja u plovnost Dunava, jasno vide kao imperativ. Dalje, država mora da poradi na otvaranju tržišta na kojima žitarice i uljarice iz Srbije nisu prisutne usled administrativnih razloga. Naše robe nema u mnogoljudnim svetskim ekonomijama koje konstantno beleže rast poput Indonezije, Južne Koreje, Egipta, Kine... Sve su ovo preduslovi za povećanje izvoza, naravno uz još čitav niz drugih, poput rasta produktivnosti, usklađivanja standarda, uvažavanja zahteva kupaca po pitanju sortimenta itd. Na žalost, nema jednostavnih i brzih rešenja već je potreban dosledan rad u kontinuitetu.

* Zadrugarstvo je opet aktuelna tema u Srbiji?

- Zadruge su prepoznate i dokazane kao uspešan odgovor na izazove liberalizovanog tržišta u poljoprivredi, i to globalno a ne samo u Srbiji. Na otvorenom tržištu individualni poljoprivrednici, koliko god bili veliki, teško mogu da izdrže utakmicu konkurentnosti. Iz ovih razloga, ali i sa ciljem opšteg unapređenja uslova rada u poljoprivredi putem angažovanja u dijalogu sa državom, mnoge zemlje i međunarodne institucije angažovane u agraru, daju zadrugama vetar u leđa.

* Ipak, čini se da zadruge u Srbiji ne funkcionišu onako kako se od njih očekuje?

- Zadrugarstvo Srbije, ali i drugih istočnoevropskih zemalja, nakon Drugog svetskog rata nosi teško breme nasleđa kolektivizacije i sa njom prisajedinjenih negativnih asocijacija na tu vrstu organizovanja. Kada se na to dodaju pravne, svojinske i institucionalne poteškoće sa kojima se zadruge susreću u svakodnevnom radu, ne treba da čudi što one kod nas nisu na nivou na primer, zapadnoevropskih. Ipak, sve je više uspešnih primera ljudi okupljenih oko zajedničke ideje i sa istim ciljem - unapređenje sopstvenog poslovanja. Za sve je potrebno vreme i ne treba zaboraviti da se sistem u Evropi gradio duže od 100 godina dok se u Srbiji počinje skoro pa ispočetka.

* Pored Srbije, aktivni ste i u regionu. Gde FAO i EBRD rade zajedno i šta je fokus vaših aktivnosti na Zapadnom Balkanu?

- U Hrvatskoj smo ove godine radili u sektoru voća i povrća prepoznajući, sa jedne strane, neiskorišćeni potencijal u ovoj oblasti, a sa druge, generator tražnje za voćem i povrćem oličen u snažnom turističkom sektoru zemlje. U Crnoj Gori smo prisutni u sektoru mesa, promocijom kvalitetnih i tradicionalnih proizvoda od mesa a počinjemo i u sektoru povrća i voća, edukacijom poljoprivrednih proizvođača ali i stimulišući trgovinski sektor na veće uključivanje domaćih proizvoda u svoju ponudu. U Albaniji poljoprivrednim proizvođačima i malim preduzećima angažovanim u agraru olakšavamo pristup finansijskim sredstvima. Smatramo da poljoprivreda u ovom delu Evrope tek ima mnogo toga da ponudi i želimo da budemo partner u tom procesu osnaživanja i napretka.

 

Najvažniji fond je znanje

* Vaš način rada, kroz saradnju dve međunarodne institucije, deluje dosta specifičan.

- Projekti koje FAO i EBRD sprovode zajedno karakteriše fokus na određene segmente poljoprivredne proizvodnje putem intervencije u onome po čemu smo poznati i priznati u celom svetu - znanjem u sektoru poljoprivrede i brojnim oblastima povezanim sa poljoprivredom. Mi nemamo velike budžetske fondove ali raspolažemo znanjem koje stavljamo na raspolaganje vladama zemalja u kojima radimo. Istovremeno, radimo i sa privatnim sektorom kako bi imao konkretne poslovne a time i finansijske koristi od tog znanja i globalnog iskustva.

Preuzeto sa: 

http://www.danas.rs 

U Aranđelovcu su voćnjaci u dobrom stanju. To je za njih veoma važno jer su poslednjih godina mnogo novca uložili u razvoj poljoprivrede. Tačnije za četiri godine više od milion evra.

Tri generacije Markovića, iz Trešnjevice kod Aranđelovca, žive od poljoprivrede. Obrađuju oko 70 hektara zemlje, a uz podsticaje države, podigli su 12 hektara zasada pod šljivom. Za kupovinu mehanizacije koriste kredite, u čijoj otplati im pomaže Opština.

"Sada sam kupio neku mešaonu za stočnu hranu, tu će mi vratiti 40 posto. Što god uložiš u poljoprivredu, opština ti da jedan deo, pomaže u toj investiciji", kaže Tomislav Marković.

Iz opštinske kase, kroz osam programa, subvencioniše se sve – od nabavke mehanizacije do veštačkog osemenjavanja grla. 

Najviše domaćina ulaže u voćarstvo.

"Zasadio sam negde oko 25 ari vilameta i pet ari polke. Sve što je bilo potrebno, oni su nam dali 40 odsto od uloženog", rekao je Dragan Spasojević iz Venčana kod Aranđelovca.

Sa oko 33 miliona dinara, Aranđelovac je u prošloj godini pomogao oko hiljadu poljoprivrednika.

"Ogroman resurs, skoro 10.000 hektara, ne obrađuje se i mi smo se time vodili ovim subvencijama. Pokušavamo da prokrčimo ta zapuštena domaćinstva, jer smanjenje nezaposlenosti ne krije se samo u otvaranju fabrike, ono što takođe daje zamajac, to je i otvaranje novih radnih mesta kada je u pitanju poljoprivreda", objašnjava predsednik Skupštine opštine Aranđelovac Bojan Radović.

Uz pomoć države, urađeno je oko 200 kilometara puteva, vodovodna mreža, obnavljaju se škole. Čak 70 odsto od ukupnih ulaganja je u poboljšanje života na selu.

Izvor: http://novaekonomija.rs 

Javni poziv za korišćenje IPARD sredstva namenjenih poljoprivrednicima za kupovinu traktora biće objavljen danas, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede. Rok za podnošenje zahteva biće do 26. februara. Ministarstvo poljoprivrede je 25. decembra 2017. raspisalo prvi javi poziv za dobijanje IPARD sredstava za kupovinu nove mehanizacije i opreme, a zahtevi za odobravanje prava na podsticaje se, takođe, mogu podneti do 26. februara. Tako je, posle osam godina, počela realizacija dugo očekivanih predpristupnih sredstava EU - IPARD namenjenih poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.

Reč je o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra. Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je ranije izjavio Tanjugu da je srpskim poljoprivrednicima na raspolaganju ukupno 225 miliona evra do 2020, pošto od EU možemo da dobijemo 175 miliona evra, uz nacionalno učešće od 50 miliona evra, kao i da je planirano da se u 2018. povuče između 40 i 45 miliona evra. Detaljan tekst javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.minpolj.gov.rs, kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs.

Informacije u vezi sa raspisanim javnim pozivom mogu se dobiti i putem telefona, pozivanjem Info-centra Ministarstva poljoprivrede 011/2607960; 2607961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/3020100; 3020101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Izvor: http://rtv.rs

PREDSTAVLJAMO PLAN POZIVA ZA 2017. I 2018. GODINU
Napomena: Rokovi objave poziva su informatinog karaktera i podložni su promenama
Naziv mere Iznos finansijskih sredstava (RSD) Status Rok od Rok do
Mera 1- Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (kupovina nove opreme i mehanizacije) 1.000.000.000,00 Objavljen 25.12.2017. 26.02.2018.
Mera 1- Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (kupovina novih traktora) 555.761.895,00 Objavljen 04.01.2018. 26.02.2018.
Mera 3- Investicije u fizičku imovinu u vezi sa preradom i marketingom poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (kupovina nove opreme) 1.184.076.308,00 U najavi 01.03.2018. 30.04.2018.
Mera 1- Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (izgradnja objekata, kupovina nove opreme i mehanizacije uključujući traktore) 2.915.976.278,00 U najavi Jun 2018. Avgust 2018.
Mera 3- Investicije u fizičku imovinu u vezi sa preradom i marketingom poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (izgradnja objekata, kupovina nove opreme) 2.675.912.833,00 U najavi Jun 2018. Avgust 2018.

 Izvor: http://uap.gov.rs


REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO POLjOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE
UPRAVA ZA AGRARNA PLAĆANjA
Na osnovu člana 8. stav 2. tačka 3) Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS, broj 41/2009, 10/2013 – dr. zakon i 101/2016) i člana 16. Pravilnika o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS, broj 84/17 i 112/17), raspisuje

P R V I

J A V N I P O Z I V

ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA ZA ODOBRAVANjE PROJEKTA ZA IPARD PODSTICAJE ZA INVESTICIJE U FIZIČKU IMOVINU POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA
U NABAVKU NOVE OPREME, MAŠINA I MEHANIZACIJE


Predmet Javnog poziva
Član 1.
U skladu sa članom 16. Pravilnika o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS, broj 84/17 i 112/17), u daljem tesktu: Pravilnik, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava), raspisuje prvi Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u nabavku nove opreme, mašina i mehanizacije (u daljem tekstu: Javni poziv).

Predmet Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u nabavku nove opreme, mašina i mehanizacije dati u Prilogu 1 - Lista prihvatljivih investicija i troškova za Prvi Javni poziv za Meru 1, koji je odštampan uz ovaj Javni poziv i čini njegov sastavni deo.

Lica koja ostvaruju pravo na IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa ovim Javnim pozivom, iznos IPARD podsticaja, kao i uslovi, način i postupak sprovođenja IPARD programa za IPARD podsticaje po ovom Javnom pozivu, utvrđeni su Pravilnikom i drugim propisima.

Zahtev za odobravanje projekta

Član 2.
Zahtev za odobravanje projekta podnosi se na Obrascu 1 – Zahtev za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, koji je odštampan uz ovaj Javni poziv i čini njegov sastavni deo.

Podnosilac zahteva po ovom Javnom pozivu može podneti samo jedan zahtev za odobravanje projekata, koji može da obuhvati jednu ili više investicija iz Liste prihvatljivih investicija i troškova za Prvi Javni poziv za Meru 1 (Prilog 1).

Čitko popunjen i potpisan odnosno overen obrazac zahteva iz stava 1. ovog člana sa propisanom dokumentacijom u skladu sa Pravilnikom i Javnim pozivom dostavlja se u zatvorenoj koverti, sa naznakom imena i prezimena, odnosno naziva, kao i adrese podnosioca zahteva i napomenom: „Ne otvarati - Zahtev za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava”, preporučenom poštom ili lično na adresu Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar Mihajla Pupina 113a, 11070 Novi Beograd.

Rok za podnošenje zahteva za odobravanje projekta
Član 3.
Zahtev iz člana 2. ovog Javnog poziva podnosi se u roku od 25. decembra 2017. godine do 26. februara 2018. godine.
Zahteve podnete pre ili posle roka iz stava 1. ovog člana, Uprava odbacuje bez razmatranja.
Dokumentacija uz Zahtev za odobravanje projekta
Član 4.
Uz zahtev iz člana 2. ovog Javnog poziva dostavlja se sledeća dokumentacija:
1) poslovni plan, u skladu sa članom 12. Pravilnika;
2) popis pokretne i nepokretne imovine na dan 31. decembar prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev, kao i na dan podnošenja zahteva za odobravanje projekta;
3) dokaz o posedovanju stručnog znanja, odnosno iskustva u oblasti poljoprivrede, i to:
(1) diplomu, odnosno uverenje o stečenoj visokoj stručnoj spremi, ili
(2) diplomu, uverenje ili svedočanstvo o stečenoj srednjoj stručnoj spremi u oblasti poljoprivrede i/ili veterine, ili
(3) diplomu, uverenje ili svedočanstvo o stečenoj srednjoj stručnoj spremi i potvrdu o stručnom osposobljavanju u odgovarajućem sektoru u oblasti poljoprivrede, odnosno i izjavu da će pohađati stručnu obuku u odgovarajućem sektoru u oblasti poljoprivrede u minimalnom trajanju od 50 časova predavanja najkasnije do dana podnošenja zahteva za isplatu IPARD podsticaja,
(4) ugovor o radu na poslovima u oblasti poljoprivrede u odgovarajućem sektoru, sa pratećom prijavom, odnosno odjavom na obavezno socijalno osiguranje;
4) ponude u skladu sa članom 5. tačka 8) Pravilnika;
5) uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda izdato od nadležnog organa jedinica lokalne samouprave prema mestu investicije, odnosno prebivalištu, odnosno sedištu podnosioca zahteva;
6) uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda izdato od strane nadležne poreske uprave.

Pored dokumentacije iz stava 1. ovog člana, preduzetnik, privredno društvo i zemljoradnička zadruga dostavlja i:
1) izvod iz Registra privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre;
2) kartice za nekretnine, postrojenja i opremu na dan 31. decembar prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev, kao i na dan podnošenja zahteva za odobravanje projekta, ako vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Pored dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog člana, preduzetnik koji vodi knjige po sistemu prostog knjigovodstva, kao i individualni poljoprivrednik koji vodi poslovne knjige dostavljaju i:
1) bilans uspeha za prethodnu godinu u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev;
2) poreski bilans-PB2 za prethodnu finansijsku godinu u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev.

Ponude i račune za konsultantske usluge u okviru opšteg troška mogu izdati preuzetnici i privredna društva čija je registrovana pretežna delatnost u Registru privrednih subjekata - pružanje konsultantskih usluga.

Za dokazivanje ispunjenosti kriterijuma rangiranja da podnosilac zahteva ima sertifikat o organskoj proizvodnji, uz zahtev za odobravanje projekta podnosilac zahteva dostavlja i ovaj sertifikat.

Ako podnosilac zahteva za odobravanje projekta ne dostavi potrebnu dokumentaciju iz stava 1. tač. 5) i 6) i stava 2. tačka 1) ovog člana, Uprava po službenoj dužnosti od nadležnih organa pribavlja podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Uprava zadržava pravo da od podnosioca zatraži dostavljanje i dodatne dokumentacije u cilju utvrđivanja ili provere ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje.

Zahtev za isplatu IPARD podsticaja

Član 5.
Zahtev za odobravanje isplate IPARD podsticaja podnosi se na Obrascu 2 – Zahtev za odobravanje isplate IPARD podsticaja, posle realizacije odobrenog projekta u roku utvrđenom u rešenju o odobravanju projekta, odnosno aktu o izmeni projekta, u skladu sa Pravilnikom.

Podnosilac zahteva može podneti samo jedan zahtev za isplatu po ovom Javnom pozivu.

Čitko popunjen i potpisan odnosno overen obrazac zahteva iz stava 1. ovog člana sa propisanom dokumentacijom u skladu sa Pravilnikom i Javnim pozivom dostavlja se u zatvorenoj koverti, sa naznakom imena i prezimena, odnosno naziva, kao i adrese podnosioca zahteva i napomenom: „Ne otvarati - Zahtev za odobravanje isplate IPARD podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava”, preporučenom poštom ili lično na adresu Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar Mihajla Pupina 113a, 11070 Novi Beograd.

Dokumentacija uz Zahtev za odobravanje isplate IPARD podsticaja
Član 6.
Uz zahtev za isplatu iz člana 5. ovog Javnog poziva korisnik IPARD podsticaja dostavlja sledeću dokumentaciju:
1) račune za nabavku predmetne investicije u skladu sa rešenjem o odobravanju projekta;
2) otpremnicu za nabavku predmetne investicije, odnosno međunarodni tovarni list;
3) dokaz o izvršenom plaćanju predmetne investicije i to: potvrdu o prenosu sredstava ili izvod, overene od strane banke;
4) garantni list, odnosno izjavu o saobraznosti za izvršenu nabavku predmetne investicije;
5) jedinstvenu carinska ispravu ako je korisnik sam izvršio uvoz predmeta investicije;
6) sertifikat o poreklu, odnosno uverenje o kretanju robe - EUR 1, odnosno uvozni račun sa izjavom dobavljača o poreklu robe (ako je vrednost robe iz pojedinačnog ugovora sa dobavljačem veća od 100 000 evra), a za robu domaćeg porekla izjavu proizvođača o poreklu robe;
7) uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda izdato od nadležnog organa jedinica lokalne samouprave prema mestu investicije, odnosno prebivalištu, odnosno sedištu podnosioca zahteva;
8) uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda izdato od strane nadležne poreske uprave;
9) potvrdu nadležnog organa jedinice lokalne samouprave prema prebivalištu, odnosno sedištu korisnika kao i prema mestu gde se nalazi objekat predmeta investicije korisnika da za predmetnu investiciju ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno da ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja;
10) potvrdu nadležnog pokrajinskog organa da za predmetnu investiciju ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno da ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja - ako korisnik ima prebivalište, odnosno sedište na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno ako se objekat predmeta investicije nalazi na teritoriji autonomne pokrajine;
11) akt organa nadležnog za poslove zaštite bilja kojim se dokazuje da poljoprivredno gazdinstvo ispunjava propisane uslove u oblasti zdravlja bilja i sredstava za zaštitu bilja, kao i da predmetna investicija ispunjava uslove iz oblasti zdravlja bilja i sredstava za zaštitu bilja iz propisa u sektorima voća, povrća i ostalih useva koji su usklađeni sa propisima Evropske unije;
12) akt nadležnog organa o ispunjenosti tehničkih i tehnoloških uslova objekata za životinjske otpatke i pogona za preradu i obradu životinjskih otpadaka u sektoru mleka i sektoru mesa u skladu sa posebnim propisom;
13) akt organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine kojim se dokazuje da poljoprivredno gazdinstvo ispunjava propisane uslove u oblasti zaštite životne sredine kao i da predmetna investicija ispunjava uslove iz oblasti zaštite životne sredine iz propisa koji su usklađeni sa propisima Evropske unije;
14) akt organa nadležnog za poslove veterine kojim se dokazuje da poljoprivredno gazdinstvo ispunjava uslova u pogledu dobrobiti životinja kao i da predmetna investicija ispunjava uslove u pogledu dobrobiti životinja propisane EU propisima sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije, u sektoru mleka i mesa;
15) potvrdu nadležnog organa za poslove ugovaranja i finansiranja programa iz sredstava Evropske unije, da se za predmetnu investiciju ne koriste podsticaji po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno da ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja.

Pored dokumentacije iz stava 1. ovog člana, preduzetnik, privredno društvo i zemljoradnička zadruga dostavlja i izvod iz Registra privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre.

Ako je predmet investicije traktor ili specijalizovano transportno vozilo korisnik podsticaja, pored dokumentacije iz st. 1 i 2. ovog člana, dostavlja fotokopiju saobraćajne dozvole na ime korisnika podsticaja.

Za podnosioce zahteva koji su dali izjavu o pohađanju obuke, pored dokumentacije iz st. 1-4. ovog člana, dostavljaju i potvrdu o završenoj obuci.

Ako je predmet investicije nabavka robe korisnik podsticaja dostavlja izjavu od dobavljača da je isporučena roba nova.

Korisnici podsticaja koji su u sistemu dvojnog knjigovodstva, pored dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog člana, dostavljaju i overenu kopiju kartica za nekretnine, postrojenja i opremu za godinu u kojoj je izdato rešenje o odobravanju projekta kao i overenu kopiju kartica za nekretnine, postrojenja i opremu zajedno sa Zaključnim listom izdatim na dan podnošenja zahteva za isplatu
Za plaćanja izvršena u stranoj valuti u svrhu odobravanja zahteva za isplatu korisnik vrši obračun u dinarima prema mesečnom kursu Evropske komisije (ECB), iskazanom na šest (6) decimala za mesec u kome je izvršeno plaćanje i tu vrednost upisuje u zahtevu za odobravanje isplate.

Ako podnosilac zahteva za odobravanje projekta ne dostavi potrebnu dokumentaciju iz stava 1. tač. 7) -10) i 15) i st. 2. i 3, ovog člana, Uprava po službenoj dužnosti od nadležnih organa pribavlja podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija u skladu sa zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.

Uprava zadržava pravo da od podnosioca zatraži dostavljanje i dodatne dokumentacije u cilju utvrđivanja ili provere ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje.

Iznos raspoloživih sredstva za raspisani Javni poziv

Član 7.
Po ovom Javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 1.000.000.000,00 dinara, u skladu sa Pravilnikom i posebnim propisom koji uređuje raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Suspenzivna klauzula
Član 8.
Uprava donosi rešenja o odobravanju projekta u skladu sa Pravilnikom i ovim Javnim pozivom nakon stupanja na snagu Finansijskog sporazuma između Evropske Komisije i Vlade Republike Srbije u skladu sa Okvirnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) i Sektorskim Sporazumom (u daljem tekstu: Finansijski Sporazum).
U slučaju izmena Pravilnika nakon stupanja na snagu Finansijskog Sporazuma, Uprava pismenim putem obaveštava podnosioce zahteva o eventualnim izmenama uslova za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje po ovom Javnom pozivu.
U slučaju odlaganja stupanja na snagu Finansijskog Sporazuma, Ministarstvo poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede može Vladi Republike Srbije predložiti odgovarajuće izmene posebnog propisa koji uređuje raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika kojima bi se omogućilo odobravanje i isplata IPARD podsticaji u skladu sa ovim Javnim pozivom isključivo i u potpunosti iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Informacije
Član 9.

Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava objavljuje se na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede http://www.minpolj.gov.rs i zvaničnoj internet stranici Uprave za agrarna plaćanja http://www.uap.gov.rs, kao i na oglasnim tablama Uprave za agrarna plaćanja, na adresama: Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd i Bulevar Mihajla Pupina 113a, 11070 Novi Beograd

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefon Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

U Beogradu, 25. decembra 2017. godine,

Broj: 320-11-1749/2017-01
Datum: 25. decembar 2017. godine V.D. Direktora
Žarko Radat

 

 

 

 

 

 

 

Nakon što su poslanici Skupštine Srbije usvojili novi Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom, od 1. jula naredne godine prvi put pravo na naknadu po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta moći će da ostvare vlasnice poljoprivrednog gazdinstva i one koje su po osnovu poljoprivredne delatnosti uplaćivale doprinose za penzijsko osiguranje.

Takvih je, po podacima Poreske uprave, u 2015. godini bilo nešto više od 5.000, a iznos prosečne uplate bio je 21.070 dinara. Član 17 Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, za poljoprivrednice koje žele da ostvare pravo na tu nadoknadu propisuje da je mogu ostvariti ukoliko su u periodu od 18 meseci pre rođenja detata bile nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje ima status lica koje samostalno obavlja delatnost po zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Od 1. jula naredne godine prvi put pravo na naknadu po osnovu rođenja moći će da ostvare vlasnice poljoprivrednog gazdinstva i one koje su uplaćivale doprinose za penzijsko osiguranje
U članu 18 istog zakonskog akta osnovica za naknadu po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za poljoprivrednice utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi u poslednjih 18 meseci. Kod majki koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva mesečna osnovica ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Srbiji. Navedeno je i da se za osnovicu za žene sa sela koje plaćaju penzijske doprinose uzimaju plaćeni doprinosi 24 meseca pre otpočinjanja odsustva, odnosno rođenja deteta, koja se za njih deli s odgovarajućim koeficijentom prema vrsti prihoda i tako se određuje pun mesečni iznos.

Da bude više dece

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objašnjavaju da bi ta novina u Zakonu trebalo da utičena to da se na selu rađa više dece. Prvi put i žene na poljoprivrednim imanjima imaju pravo na naknadu za rođenje i negu dece, a koliko će njih odmah moći da ostvari to pravo, još uvek se ne zna. Popis u poljoprivredi pokazao je da su žene u manje od 20 odsto slučajeva nosioci poljoprivrednog gazdinstva, ali pomenuta novina bi mogla dovesti i do toga da se taj podatak promeni i da one u većem procentu postanu nosioci poljoprivrednog gazdinstva sada kada znaju da će im biti isplaćivana naknada za rođenje i negu deteta.

Profesorka Filozofskog fakulteta i programska direktorka „Sekonsa” Marija Babović smatra da to pravo neće moći da ostvare mnoge žene na selu jer se one, kako kaže, uglavnom odriču nasleđa u korist muških naslednika.

"To je nešto što ih u startu stavlja u nepovoljniji položaj jer ne raspolažu zemljištem, zgradama, sredstvima za proizvodnju, svim onim što je važno da se ostvari solidan ekonomski položaj – ocenila je prof. Marija Babović. – To se dalje reflektuje na to da one mnogo ređe nego muškarci ili žene u drugoj populaciji imaju uplaćeno penzijsko-invalidsko osiguranje i to je onda nešto što automatski stvara problem da pristupe navedenom pravu koje je svakako pravično da im se dodeli."

Lj. Malešević

www.dnevnik.rs

Mali tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji moći će da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je sredinom decembra meseca 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Nedimović je poručio da je 18. decembra počeo proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta, kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica “Mitros” i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović.

Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

 

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta.

Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.

Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka

Više u Agrbiznis magazinu za januar 2018. godine

www.agrobiznis.rs 

Evropska unija i Vlada Švajcarske podržale su brendiranje tri tradicionalna poljoprivredna proizvoda po kojima je Peštersko-sjenička visoravan poznata, što će osim garancije kvaliteta potrošačima, proizvodima dati dodatu vrednost i biće konkurentniji na tržištu. Donatori su, preko razvojnog programa Evropski PROGRES, obezbedli tehničku pomoć pri izradi neophodnih studija i elaborata koji su bili potrebni da se zaštiti ime porekla sjeničke stelje, dok su dve mlekare iz Sjenice, „Lav” i „Beni komerc” stekli status ovlašćenog korisnika za sjenički kravlji sir, a sjeničko preduzeće „Turković” sertifkovano kao ovlašćeni korisnik za proizvodnju sjeničke jagnjetine.

 

Očekuje se da će preko 500 uzgajivača ovaca sa Peštera uz registraciju zaštićenog imena porekla sjeničke stelje, ovog prepoznatljivog specijaliteta u regionu, podići njenu  vrednost za blizu 20 odsto, a sačuvaće se umeće i veština u izradi koja se već vekovima prenosi sa starijih generacija na mlađe.

„Na posebna svojstva i kvalitet ovog proizvoda, pored kvalitetne sirovine, ovčijeg mesa, i tradicionalne tehnologije proizvodnje, značajan uticaj imaju i opšte karakteristike podneblja, posebno specifični klimatski uslovi područja opština Sjenica i Tutin, a to su temperatura, vlažnost, vetrovi. To stelju čini jedinstvenim proizvodom ovog kraja,” objašnjava Slaviša Dumić iz Udruženja „Sjeničko jagnje”.

 Sjeničke mlekare „Lav” i „Beni komerc”, kao ovlašćeni korisnici već zaštićenog sjeničkog kravljeg sira, moći će da potvrde autentičnost svojih proizvoda markicama koje izdaje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca i očekuju se da će sa sertifikacijom vrednost sira porasti bar za pet odsto, a potražnja i do 30 odsto - jer je sad kvalitet i zvanično garantovan.

 Iz preduzeća „Turković” iz Sjenice, sada sertifikovanog  proizvođača sjeničke jagnjetine, kažu da će sertifikacija takođe doprineti promociji područja Peštersko-sjeničke visoravni, jer, kako ističu, vezu između proizvoda, mesta i ljudi treba sačuvati, a potrošače zainteresovati za kvalitet koji je proistekao iz geografskog porekla, kao spoja tradicije i specifičnosti određenog mesta.

                     

  „Proizvodi sa zaštićenom geografskom oznakom, su zaista specifični, i za njih se obično kaže da su to proizvodi sa dodatom vrednošću, a sve više ljudi spremno je da plati tu razliku u ceni“, kaže Frida Bauman, stručnjakinja za ovčarstvo i kozarstvo i konsultantkinja Evropskog PROGRESa za zaštitu geograskog porekla.

Kako je gospođa Bauman dodatno pojasnila način nastajanja, pripremanja ili izrade proizvoda sa oznakom geografskog porekla sertifikacione kuće redovno kontrolišu i prate, pa sertifikat dobijaju samo oni koji ga i zasluže.

„Jugoistočna i jugozapadna Srbija imaju mnoštvo proizvoda koji svojom tradicijom i kvalitetom zaslužuju bolje mesto na domaćem i stranim tržištima. Zaštita geografskog porekla je način da to mesto i zauzmu, a sada je odgovornost na proizvođačima da ispoštuju definisane procedure i standarde, te se nadamo u dogledno vreme povećaju proizvodnju i prihode“,  rekao je Grem Tindal, menadžer Evropskog PROGRESa.

 

                   

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31