Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakli su danas da Srbija u oblasti poljoprivrede beleži odlične rezultate, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.Od ukupne poljoprivredne trgovinske razmene Srbije 75 odsto je sa EU, a izvoz Srbije u EU je u 2020. dostigao blizu dve milijarde evra.

Nedimović i Fabrici su na sastanku razgovarali o daljem toku evropskih integracija i reformama potrebnim za napredak u pregovorima o poljoprivredi.

Kako se navodi, Srbija ispunjava brojne uslove iz pregovaračkih poglavlja koji su glavno merilo uspeha pregovora o članstvu u EU i koji su svakako među najzahtevnijim.

Ambasador Fabrici je ohrabrio Srbiju da nastavi sa reformama i usvoji pravne tekovine EU.

Šef Delegacije EU je saglasan i da Srbija beleži pozitivne rezultate u regionu po pitanju pristupa novim sredstvima iz fondova EU, te ohrabruje Srbiju da u potpunosti i brzo iskoristi sredstva u okviru programa IPARD 2.

Ministar Nedimović je naveo da je za program IPARD 3 Srbija prva u regionu izradila svoj predlog, poštujući u potpunosti sva pravila i uputstva Evropske komisije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-i-fabrici-odlicni-rezultati-srpske-poloprivrede-02-03-2021

Poljoprivredna gazdinstva Jagodine, kojima je poljoprivreda jedni izvor prihoda, neće plaćati zakup tezgi i pijačnog prostora na pijacama u tom gradu na kojima se obavlja promet poljoprivrednim proizvodima.U odluci Skupštine grada Jagodine, stoji da poljoprivrednici, korisnici pijačnih usluga, i članovi zajedničkog domaćnstva, moraju imati registrovano gazdinstvo i da imaju prebivalište na teritoriji grada poslednjih šest meseci.

Sredstva za subvenciju pijačnih usluga poljoprivrednicima obezbedjena su u budžetu grada, stoji u odluci.

Izvor:https://www.b92.net/lokal/jagodina/ekonomija-poljoprivrednicima-jagodine-besplatne-tezge-na-pijaci-1816988

Sekretarijat za privredu grada Beograda će za mesec dana raspisati javne pozive za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede, za šta je ove godine iz gradskog budžeta opredeljeno 180 miliona dinara.

Kako je najavio gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, biće raspisana četiri javna poziva za podsticaje koji se odnose na nabavku traktora i poljoprivrednih priključnih mašina za povrtarstvo, ratarstvo, pčelarstvo i voćarstvo.

Naveo je da se Beograd prostire na 350.000 hektara od čega je 270.000 hektara poljoprivredno zemljište, a da se obrađuje 250.000 hektara.

- To nam daje obavezu da vodimo računa o poljoprivredi. Zato subvencije iz godine u godinu rastu - rekao je Veličković u obrenovačkom naselju Dren gde je, navodi se na sajtu opštine Obrenovac, posetio poljoprivredna gazdinstva porodica koje su dobile novu poljoprivrednu mehanizaciju.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/3161603/za-mesec-dana-javni-pozivi-za-podsticaje-za-nabavku-poljomehanizacije-na-teritoriji

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je danas da će ovih dana biti potpisan protokol o izvozu srpskog kukuruza u Kina.

„Upravo danas smo od Kine dobili informaciju da ćemo ovih dana potpisati protokol o izvozu kukuruza u Kinu, koja je jedno od najvećih svetskih tržišta za kukuruz”, rekao je Nedimović u skupštini.

Ministar je istakao da je uticaj poljoprivrede na BDP u 2020. bio takav da je uspeo da neutrališe puno problema koje smo imali usled korone.

Srbija već tri godine ima neverovatan rast u poljoprivrednoj proizvodnji, naglasio je Nedimović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/471794/Dogovoren-izvoz-srpskog-kukuruza-u-Kinu

Bil Gejts, četvrti najbogatiji čovek na svetu, tiho je ugrabio 242.000 hektara poljoprivrednog zemljišta širom SAD.To ga čini uticajnim privatnim vlasnikom poljoprivrednog zemljišta u SAD.

Posle višegodišnjih izveštaja da je kupovao poljoprivredno zemljište u državama Florida i Vašington, The Land Report je otkrio da je Gejts kupio poljoprivredno zemljište u 18 američkih država, prenose "Novosti".Njegova najveća imanja su u Luizijani (69.071 hektara), Arkanzasu (47.927 hektara) i Nebraski (20.588 hektara). Pored toga, on ima udeo u 25.750 hektara zemljišta na zapadnoj strani Finiksa u Arizoni.

Prema istraživanju lista, zemljište drži direktno i preko Cascade Investments.

Iako može biti iznenađujuće da je tehnološki milijarder takođe najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u zemlji, ovo nije jedini Gejtsov pokušaj u poljoprivredi.

Tokom 2008. godine, Fondacija Bila i Melinde Gejts najavila je 306 miliona dolara bespovratnih sredstava za promociju održive poljoprivrede sa visokim prinosom među malim poljoprivrednicima u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji.

Fondacija je tada uložila i u razvoj i širenje „superuseva“ otpornih na klimatske promene i na mlečne krave sa većim prinosom.

Prošle godine organizacija je osnovala Gates Ag One, neprofitnu organizaciju koja unapređuje te napore.

Nije potpuno jasno kako se koristi Gejtsovo poljoprivredno zemljište, piše Forbs.

Međutim, postoje neke naznake da bi zemljište moglo da se koristi na način koji se poklapa sa vrednostima fondacije.

Cottonwood Ag Management, deo kompanije Cascade, član je Leading Harvesta, neprofitne organizacije koja promoviše održive poljoprivredne resurse koji daju prioritet zaštiti useva, tla i vodenih resursa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=01&dd=15&nav_id=1795628

Ministarstvo poljoprivrede je planirajući razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje za ovu godinu donelo Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u ruralnom razvoju na zadovoljstvo svih farmera i stručnjaka koji se bave ovom privrednom granom.

To je, kako ističe Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, od posebne važnosti za svakog farmera koji se bavi ili hoće da se bavi intenzivnom primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ili preradom poljoprivrednih proizvoda zato što treba da zna kako da planira i raspodeli finansije za predstojeću proizvodnu godinu.

„Ovom uredbom predviđene su i mere ruralnog razvoja za unapređenje konkurentnosti i to za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva koje se odnose na podsticanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, podršku za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje, investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne biljne i stočarske poljoprivredne proizvodnje, investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda,kao i nabavku opreme u sektoru mesa, mleka i piva u iznosu od 1.000 dinara, izgradnju objekata i nabavku opreme u sektoru proizvodnje vina i jakih alkoholnih pića“, kaže Širtov.Po njegovim rečima predviđeni su i podsticaji u organskoj proizvodnji koji se odnose na očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima, podršku mladima u ruralnim područjima, sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti u smislu dodavanja vrednosti kroz preradu kao i za uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih prizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima.

Svi poljoprivredni proizvođači koji su zainteresovani za realizaciju ovih mera agrarne politike Ministarstva poljoprivrede donete za ovu godinu kao i za dodelu sredstava koja se, između ostalog odnose, na ostvarenje prava premije za mleko, osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, podsticaje za kvalitetne priplodne mlečene krave, tovne krave i bikove, ovce, koze, jarčeve, krmače, nerastove… mogu da se za sve informacije obrate savetodavcima Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Vranju.

Izvor:https://jugmedia.rs/usvojena-uredba-o-raspodeli-podsticaja-u-poljoprivredi-i-ruralnom-razvoju-za-ovu-godinu/

Ministarstvo poljoprivrede će za podsticaje u ovoj godini opredeliti 37,5 milijardi dinara, a u planu je da se, uz podršku Svetske banke, poljoprivrednicima omogući da konkurišu i kroz poseban program za nabavku osnovnih sredstava. Najavljuje se i prvi poziv za IPARD u aprilu za Meru 1, kada će biti raspisan poziv za mehanizaciju, osnovna sredstva, izgradnju, i sve što poljoprivrednici mogu da koriste za ulaganja u imovinu.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, u razgovoru za Agrobiznis magazin kaže da je Ministarstvo koje on vodi ispatilo preko 99,5 % planiranih sredstava iz Budžeta za 2020. godinu, i podseća na neke važnije mere: „Pored subvencije u vidu osiguranja proizvodnje za više od 38.000 gazdinstava, isplatili smo subvencije za mleko, meso, ali i podršku za 41 vinariju kojima smo dali pola milijarde dinara da osavremene svoju proizvodnju. Kada je reč o isiguranju dali smo 1,25 milijardi dinara, i ostalo je bukvalno još 7 zahteva koje podnosioci moraju da kompletiraju, tako da smo mi sve ove isplate za
2020. godinu završili pred sam kraj godine."
Koliko novca je uloženo, može li brže i više?
Može i mora, tu nema dileme. Kroz primer ću vam i objasniti. U 2019. godini mi smo isplatili oko 7 milijardi dinara podsticaja za višegodišnje zasade i traktore, u 2020. godini, koja kao što znate svi bi da je zaborave, mi smo isplatili 11 milijardi dinara. To je četiri milijarde više. Dakle, sve se može kada se hoće, samo mora da se radi i svi moraju više da se trude, ako želimo da idemo brže napred.
Šta je sa isplatama za mlade poljoprivrednike i da li su počeli sa realizacijom projekata?
Uspeli smo zahvaljujući razumevanju Vlade Srbije i Ministarstva finansija da obezbedimo dodatni novac, tako da umesto 2.500, čak 3.000 mladih je dobilo novac za svoje projekte. Oni su već sada u fazi realizacije, jer imaju za taj posao rok od 90 dana koji počinje da teče onog momenta kada prime rešenje. Međutim, nemojte misliti da je ovde posao gotov, nikako. Mi ćemo sva gazdistva posetiti i utvrditi kako se novac troši, i da li su ispunili sve što su obećali. Moram da podsetim da nije mali novac izdvojen, po korsiniku to je milion i petsto hiljada dinara, a ukupno blizu tri milijarde dinara. To je ogoroman novac izdvojen iz Budžeta kada se ceo svet trese šta će biti sa ekonomijom. Mi, ne samo da smo uložili, već ćemo nastaviti i ubuduće sa ulaganjima u mlade na selu, i da im što više pružimo kako bi mogli da žive potpuno ravnopravno u uslovima koje imaju i oni u gradu, s tim što sam ubeđen, a godina iza nas je pokazala
da nema veće sreće nego živeti i raditi na selu, pogledajte koliko se kupuju sada imanja širom Srbije, to vam više govori o svemu.

Šta mogu mladi da očekuju u 2021. godini?
Ove godine spremamo veliku novinu i to i ona se ogleda u tome da ćemo mi davati avansno subvencije za mlade ljude i sve one koji žele da unaprede svoju proizvodnju. Sa Svetskom bankom smo napravili kreditnu liniju koja nam omogućuje da 50% sredstava damo bespovratno, 40% će biti povoljan kredit, a poljoprivednici će imati učešće od samo 10 odsto. Mislim da povoljnija subvencija do sada nije bila na našim prostorima.
Kako će ići podnošenje zahteva?
Biće jednostavno. Javite se Upravi za agrarna plaćanja, nakon odobrenja 50 odsto podsticaja, idete kod poslovne banke i tražite kredit od 40 odsto vrednosti investicije sa već odobrenih naših 50% ,vi treba samo u tom trenutku da imate 10% vrednosti investicije i možete da počnete sa radom.
Šta je ključno na čemu ćete raditi tokom 2021. godine?
U Srbiji je još uvek na snazi sistem obračuna PIO za poljoprivrednike iz 1986. godine. Taj sistem je u osnovi neprirodan i nepravedan iz razloga što isti iznos doprinosa plaćaju poljoprivrednici koji obrađuju 1 hektar zemlje, i oni koji obrađuju 100 hektara. Takva praksa dovela je do nagomilavanja dugova po osnovu PIO od preko 2 milijarde evra, što je opterećenje i za poljoprivrednike, i za državu. Mi smo dostavili predlog Ministarstvu finansija, kako bismo rešili ovaj problem, i očekujemo njihovo mišljenje i odobrenje. U suštini priprema se reforma sistema koja će rešiti problem dugovanja, i ujedno i uspostaviti pravedniji sistem plaćanja doprinosa. Ovaj sistem će biti zasnovan na ekonomskoj snazi poljoprivrednih gazdinstava. Korišćenjem modernih modela izračunavaćemo vrednost proizvodnje na gazdinstvu, i to će činiti osnovu za određivanje doprinosa, a samim tim i poljoprivrednih penzija u budućnosti.
Vaš resor je dopunjen i prehrambenom industrijom, malo neopaženo se to desilo ali je to suštinski važno za poljoprivredu. Kakav je plan za prehrambenu industriju?
Cilj će nam biti da se domaće sirovine koje su višak na tržištu, ili se izvoze kao sirovine prerade i da se na taj način stvori veća vrednost što će u krajnjoj liniji
generisati i veći BDP. Upravo to planiramo da postignemo još intenzivnijom podrškom za uvođenje novih tehnologija u prehrambenu industriju i otvaranjem novih tržišta. Da budem konkretan navešću vam primer fabrike sa modernom tehnologijom u sektoru prerade voća i povrća, takvu fabriku da izgradite zahteva investicije od oko 20 miliona evra, pre svega zbog ulaganja u opremu koja u najvećoj meri automatizuje proizvodnju. Upravo tom automatizacijom se smanjuje potreba za ljudskim radom sa nekih 200 na 20 radnika za isti obim proizvodnje u odnosu na zastarelu tehnologiju koja zahteva puno manuelnog rada. Dakle, mi ćemo pomagati da se što više unapredi proizvodnja kroz automatizaciju. Pandemija nam je pokazala koliko je značajno imati dovoljno hrane za svoje potrebe. Srbija je u tom smislu pokazala svoju snagu i vitalnost. U 2020. godini ostvarili smo rast od 5% i to je velika stvar za sve nas. Pokušaćemo i u godini pred nama da ostvarimo vrhunske rezultate. Biće naravno dosta izazova ali mislim da je država spremna, a to smo pokazali tokom 2020. godine. 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Posle rata 1999. godine i zatvaranja fabrika na Kosovu i Metohiji, Srbi su ostali bez posla. Mnogim porodicama pretila je glad. Eparhija raško-prizrenska pokrenula je narodne kuhinje za dve i po hiljade ljudi. Posle toga pokrenula je i ekonomije. Novu podiže pri manastiru Gračanica.Ko ima hranu ima i egzistenicju. To je vodilja i pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Narodne kuhinje su vremenom prerasle u ekonomiju. Desetak je godina kako imaju svoje farme krava, bikova, svinja, ovaca, koza. Imaju pogone za proizvodnju stočne hrane, preradu mleka, pasterizaciju voća i povrća, plastenike na skoro jednom hektaru.

I tu nije kraj. Vladika raško-prizrenski Teodosije je nakon obnove Prizrenske bogoslovije, dograđivanja manastirskog kompleksa Visokih Dečana, krenuo u podizanje ekonomije manastira Gračanica, na imanju od 55 hektara.

"Do sada manstirska ekonomija je bila u krugu manastira na veoma skučenom prostoru, i mehanizacija i sve ostalo. Sada smo izmestili ekonomiju i počeli smo od početka", rekao je vladika Teodosije.

Za dve godine podignuti su objekti, u koje su smeštene krave, telad, svinje i živina. Mehanizacija će biti zaštićena. Na prostoru ekonomije dogovorena je gradnja štale za farmu od nekoliko stotina ovaca i koza.

"Manastirska ekonomija je u funkciji naše crkve, našeg naroda, narodnih kuhinja odakle hranimo siromašne i gladne i naše Bogoslovije u Prizrenu. Poenta je i da se ovde mladi ljudi zaposle. Trenutno smo zaposlili sedmoro radnika, sedam porodica smo obezbedili, a kada budemo sve završili biće oko 10 do 15 radnika", kaže vladika Teodosije.

Biće onda na ekonomijama narodne kuhinje u Novom Brdu i manastira Gračanica više od 60 zaposlenih ljudi i toliko zbrinutih porodica.

"Tako da će to biti dve farme pod jednim krovom, a ako bude sreće, možda se pojavi neko koji će vođen ovim primerom, moći da proširi i na severu i na nekom drugom delu Kosova, da se pruži ljudima šansa za zaposlenje i proširenje kućnog fonda", kaže Svetlana Stević iz Narodne kuhinje "Majka devet Jugovića".

Cilj je samoodrživost crkvene ekonomije i narodnih kuhinja. Crkva međutim u svemu ovome ne bi mogla sama.

Obe farme izgražene su donacijama. Dobrotvori su Vlada Srbije preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Solidarnost za Kosovo, Fondacija za Kosovo iz Kalifornije, norveška vlada, Putevi Srbije i Magistrala iz Beograda, Eparhija austrijsko-švajcarska. Njihovi prilozi znače opstanak crkve i Srba na Kosovu i Metohiji.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4217099/narodna-kuhinja-kosovo-manastiri-ekonomija.html

Grad Novi Pazar je i ove godine budžetom planirao značajana sredstva za podsticaj poljoprivrede u Novom Pazaru. Međuopštinska unija poljoprivrednih udruženja će napraviti plan u saradnji sa poljoprivrednicima na koji način I za koje grane će sredstva biti utošena.

Prethodnih godina grad Novi Pazar je značajnim sredstvima pomagao unapređenje poljoprivrede ovog kraja. Kupljena je mehanizacija, priključci i creva za dovod vode,a u uz pomoć tog novca poljoprivrednici su dobili pomoć u raznim granama. Plan je ambiciozan I ove godine, a biće urađen do Skupštine Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja, kaja je zakazana za 19.januar.

Sajtarić kaže da je mehanizacija, koju je grad kupio od 2019.godine u velikoj meri pomogla poljoprivrednicima da lakše rade na svom imanju I da poboljšaju proizvodnju.

Poljorpivrednu mehanizaciju, koju je grad kupio koristila su 932 poljoprivredna gazdinstva.

Izvor:https://rtvnp.rs/2021/01/08/poljoprivrednici-prave-plan-rada-za-2021-godinu/96109

Srbija se našla na Top 10 listi holandskog Ministarstva poljoprivrede po napretku u deset ključnih tačaka ostvarenom u agrarnom sektoru u 2020. godini, koja je, osim što će ostati upamćena po najgoroj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa, donela i neke pozitivne promene. Agro sektor Srbije je odoleo korona oluji, pri čemu su višegodišnji programi saradnje, inovativne inicijative, usmeravanje regulative, regionalna saradnja, razvoj e-trgovine, kao i održivost proizvodnje, ostali su na pravom putu i napredovali. Jedan od najjačih i najkonkurentnijih agrosektora u Srbiji je uzgoj voća konstatuju holandski agri stručnjaci već u prvoj rečenici analize, koja je objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede. “Kriza je imala neto pozitivan efekat na prodaju poljoprivrednih proizvoda. Dok su srpski poljoprivredni proizvođači povećali prinose za 10,3 posto u 2020. godini, uzgajivači voća i povrća su povećali prodaju za čak 20 procenata, usled promene potrošačkih navika u doba pandemije", navodi se u tekstu. Pored trenda rasta proizvodnje, Holanđani podsećaju da se u Srbi uveliko završava projekat Horti centar Adria zamišljen kao logističko-obrazovni centar, a koji realizuju Balkan Grinhaus i KG Grinhaus BV&KG Sistems. Ovo neće biti samo izložbeni salon najnovijih tehnologija i opreme, već i mesto gde će poljoprivrednici iz Srbije i zemalja u okruženju moći da se upoznaju sa sofisticiranim stakleničkim tehnologijama i upotrebom energetski efikasnih i održivih rešenja u poljoprivredi, napominje se u analizi. Dalje se navodi da Holandija želi da zaključi ugovore o saradnji sa srpskim proizvođačima voća, ali i sa obrazovnim ustanovama u voćatrskom sektoru u Srbiji. Posebno se apostrofira inicijativa Vlade Srbije, odnosno Ministarstva poljoprivrede u okviru CEFTA sporazuma za uvođenje Sistema jedinstvenog fitosanitarnog sertifikata, kao dostignuće u otklanjanju barijeta i u unapređivanju trgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda u regionu. Kao četvrti važan uspeh Srbije Holanđani ističu uspostavljanje šest zelenih koridora Zapadnog Balkana, koji su postali operativni već u roku od mesec dana od izbijanja korona virusa. Napominju da je to bila prva zajednička aktivnost carinskih službi CEFTA sporazuma, koja je pokazala da su Srbija i region Zapadnog Balkana brže reagovali na kriznu situaciju od ostatka Evrope. Pored toga, holandski agro stručnjaci ukazuju i na porast elektronske trgovine koji je zabeležen u svim zemljama širom sveta, pa i u Srbiji. Konstatuju brzi zaokret potrošača ka kupovini putem interneta, što je po njima jedna od neočekivano pozitivnih promena u srpskoj agroekonomiji ove godine. “U aprilu 2020. godine, na prvom vrhuncu pandemije u Srbiji, kupovina putem interneta u onlaljn prodavnicama poljoprivrednika zabeležila skok od preko 400 posto za manje od godinu dana", naglašava se u analizi. Digitalizacija poljoprivrede u Srbiji, nastavlja se dalje, brzo uzima maha. Poljoprivreda je konzervativan sektor i obično treba vremena da se uvedu inovacije u svakodnevnu praksu. Međutim, globalna pandemija naterala je srpske poljoprivrednike da traže nove tehnologije. Ovo su podržali Ministarstvo poljoprivrede i državna poljoprivredna savetodavna služba. Srpski poljoprivrednici se sada nalaze u okruženju u kojem se ekonomija može zaustaviti i restartovati u momentu za šta će najvažniji biti otpornost, novi poslovni modeli i trajno prilagođavanje. Naročita pažnja je u analizi posvećena Berlinskom procesu, kao inicijativi čiji je cilj jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i pomoć integraciji ekonomija našeg regiona u Evropsku uniju. Ocenjuje se da će ova inicijativa suziti jaz između regiona i EU, da će biti katalizator za dublju regionalnu ekonomsku integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU. Srbija je najveći proizvođač poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na Zapadnom Balkanu. U regionu CEFTA, Srbija obezbeđuje najmanje polovinu regionalne proizvodnje različitih poljoprivrednih proizvoda. Najjači podsektor je proizvodnja voća, ali srpske plantaže takođe učestvuju sa više od jedne polovine u regionalnoj proizvodnji kukuruza, ječma, šećerne repe i soje, primećuju u Holandiji. “Srbija je drugi najveći proizvođač soje u Evropi, odmah posle Italije, sa potencijalom da dostigne lidersku poziciju. U 2019. godini, Srbija je imala udeo od jedne četvrtine u ukupnoj proizvodnji soje u EU. U 2020, ovaj udeo će verovatno biti veći. Procenjujući proizvodnju soje sa nivoa evro-regiona, AP Vojvodina je na prvom mestu među više od 300 evropskih regiona. U tekstu se dodaje da je procenjena ukupna površina useva pod pšenicom u Srbiji 2020. oko 600 hiljada hektara, pet posto više nego prethodne godine, uglavnom zbog visokih cena pšenice tokom 2019/20. Proizvodnja kukuruza za 2020/21 procenjuje se na 8,0 miliona metričkih tona, gotovo 10 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz kukuruza u Srbiji od 3,2 miliona tona u 2019/20. bio je rekordan, samo su neke činjenica navedenih u tekstu holandskog Ministarsva poljorpivrede. Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/svetska-%E2%80%9Cagrosila-hvali-srbiju-i-njene-poljoprivrednike_1193709.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31