Do aprila naredne godine u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji biće kontrolisano 95 odsto prehrambenih proizvoda, rekao je danas za Radio Beograd ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović kaže da će Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, koja je pre nekoliko dana dobila akreditaciju, omogućiti državi superviziju kvaliteta mleka, ali i laboratorija koje se time bave. "Moći ćemo da klasiramo mleko koje je ekstra kvaliteta, koje je nižeg kvalitata, a ne da plaćamo ljudima isto. Mi smo imali premiju sedam dinara za mleko, pa da li je ono višeg ili nižeg kvaliteta, potpuno je bilo svejedno. Nama je cilj da nagradimo one koji dobro rade, s druge strane, oni koji to manje dobro rade, da ih podignemo na višu stepenicu", kaže Nedimović. Govoreći o novcu iz IPARD fonda, navodi da su na prva tri javna poziva za ta sredstva stigle 504 prijave, a do sada je doneto oko 270 rešenja za odobravanje sredstava. Nedimović je rekao da će resorno ministarstvo učiniti sve da sav novac iz predpristupnih fondova Evropske unije, u vrednosdti od 175 miliona evra, bude potrošen. Dosadašnja analiza pokazuje da je 70 odsto onih koji konkurišu za sredstva iz Vojvodine, dok je 30 procenata "južno od Save i Dunava". Ministar je govoreći o subvencijama istakao da će poljoprivrednicima naredne godine na raspolaganju biti mnogo više sredstava. "Naročito ćemo davati više sredstava za subvencije za stočarstvo u delu tovnog govedarstva, u delu genetskog materijala koji je neophodan za razvoj tovnog govedarstva", kaže Nedimović. Subvencije po hektaru će ostati 4.000 dinara, kaže on i ukazuje da neće biti povećanja. Kaže da je u ovoj godini ulagano dosta u navodnjavanje i da sistemi koji su izgrađeni u ovoj godini pokrivaju 50.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Podsetio je i da će u Valjevu biti napravljen sistem automatskih protivgradnih stanica, a da je prvih 19 lansera već postavljeno.

Izvor: RTS 

Ovog puta predstavljamo vam mladog poljoprivrednika Vladimira Mitrović iz Pepeljevca kod Lajkovca koji sa ocem, majkom i sestrom vodi impresivnu proizvodnju ne samo za pojmove Srbije već i šire. On je ove godine dobitnik priznanja Intesa Farmer za mlade poljoprivrednike i novčane nagrade u iznosu od 600 000 dinara.

Vladimir je inženjer elektrotehnike a njegova sestra studira prava.Njegovo zaduženje je tov svinja dok se sestra stara o kućnim poslovima. Otac i majka su zaduženi za goveda. Prema njegovim rečima, u zavisnosti od doba godine, dnevno namuzu od 300 do 400 litara mleka koje otkupljuje Imlek. Sistem proizvodnje je krava tele tako da pored mleka imaju i tov junadi. Svakako savremena proizvodnja bilo da je reč o svinjarstvu ili govedarstvu iziskuje proizvodnju velikih količina stočne hrane. Zbog toga Mitrovići obrađuju skoro 130 hektara na kojima seju pšenicu, kukuruz, soju, lucerku i suncokret.

 Dobitnici priznanja Intesa Farmer za 2018. godinu sa članovima žirija

“Imamo svoju mešaonu stočne hrane,tov svinja je baziran na koncentrovanim smešama kukuruza dok se za ishranu goveda koriste silaža,seno i koncentrat”. Godišnje ova vredna porodica utovi 2500 svinja za dva poznata kupca. U toku je velika investicija u prasilište i objekat za tov veličine 1000 kvadrata zahvaljujući kojoj ćemo imati mnogo veće mogućnosti proizvodnje i prizvodnju 3000 tovljenika godišnje.” Prema njegovim rečima godine iza nas je bila izuzetno rodna sa prosečnim prinosom kukuruza od 12 tona po hektaru, pšenice 7 tona, suncokreta nešto manje nego inače oko 3 tone po hektaru. Vladimir nam se požalio da uglavnom seje strane sorte i hibride jer se malo radi na razvoju domaćih. Ovaj vredni poljoprivrednik i inženjer za Agrobiznis magazin kaže da sa Bankom Intesom sarađuje dobro, koristi uglavnom kratkoročne kredite za obrtna sredstva a među planovima za budućnost posebno nam je istakao da je vreme da se oženi. Pretpostavljamo da je mesto i dalje upražnjeno do zaključeno do ovog broja.

Tradicionalni izbor za farmera godine u organizaciji BANCA INTESA završen je proglašenjem pobednika u konkurenciji 450 poljoprivrednika iz cele Srbije. Vredne novčane nagrade dobila su tri poljoprivrednika a ukupna vrednost nagradnog fonda iznosi preko 20 000 evra. Titula Intesa Farmer ove godine je dodeljena Pavlu Tatiću iz Turije kod Srbobrana, kao i novčana nagrada u visini 1.200.000 dinara, dok je Jeno Kaposta iz Palića kod Subotice izabran za Intesa farmer Inovatora, dobivši 600.000 dinara. Za najboljeg Intesa mladog farmera proglašen je Vladimir Mitrović iz Pepeljevca kod Lajkovca, koji se na svoje imanje vratio sa 600.000 dinara podsticaja da nastavi sa izvanrednim rezultatima i da na taj način pokaže da se i mladi ljudi dobro snalaze u vođenju gazdinstva.

Pobednik kategorije Intesa farmer godine je izabran na osnovu ostvarenih godišnjih rezultatata u poljoprivrednoj proizvodnji, uključenosti cele njegove porodice, u kojoj svi podjednako odgovorno doprinose ostvarenim rezultatima, zatim na osnovu realizovanih investicija, posedovanja sopstvenih prostora za skladištenje, mehanizacije, obradivih površina, proširenja delatnosti u pravcu seoskog turizma, kao i drugog. O Intesa farmer inovatoru se odlučivalo na osnovu ostvarenih godišnjih rezultata, upotrebe inovativnih rešenja u proizvodnji i plasmanu, primeni online prodaje sopstvenih proizvoda, korišćenja modernih tehnologija u proizvodnom procesu, kao i preradi i plasmanu inovativnih proizvoda na domaćem tržištu. Intesa mladi farmer je bilo potrebno da ima do 40 godina starosti i da je najmanje tri godine samostalni nosilac gazdinstava, a u obzir su uzeti i ostvareni godišnji rezultati.

 „Već šesti put zaredom Banca Intesa nagrađuje dobre rezultate u segmentu agrara promovišući primere odličnog upravljanja gazdinstvima i primene savremenih tehnologija, kako bi podstakla mlade da ostanu na selu. Banka kontinuirano radi na unapređenju svoje ponude registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, te je tako ove godine otvoren Intesa Farmer centar, čiji je cilj pružanje usluge najvišeg kvaliteta u skladu sa stvarnim potrebama poljoprivrednika. Verujem da je širok spektar proizvoda, personalizovana usluga, kao i učešće u programu subvencionisanog kreditiranja model koji je omogućio da za 20 odsto uvećamo broj gazdinstava kojima smo pružili podršku u 2018.  godini sa 54 miliona evra plasmana, čime je Banca Intesa ostvarila rast od čak 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.“, izjavio je Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.

 

Darko Popović, član Izvršnog odbora i

direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa

Najbolje poljoprivrednike je odabrao stručni žiri u sastavu Maja Andonov, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa, Đorđe Radulović, direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima Banca Intesa, Vojislav Živanović, menadžer za sponzorstva, donacije i događaje Banca Intesa, Milan Prostran, agroekonomski analitičar i Goran Đaković, glavni urednik časopisa Agrobiznis magazin.

Banca Intesa je od 2008. godine, od kada posluje u oblasti agrara, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pružila kreditnu podršku od čak 304 miliona evra, dok je u 2018. godini svoje tržišno učešće u segmentu poljoprivrede povećala na čak na 14,3 odsto.

 

Agrobiznis magazin već nekoliko nedelja radi istraživanja o tome kakve sokove pijemo,od čega se oni prave i kako se deklarišu. Manje ili više nailazimo na otpor kod velikih proizvođača sa prilično nekorektnim zahtevima. Tako smo pre nekoliko dana kontaktirali i jednu od najvećih kompanija na svetu koja proizvodi i u Srbiji. Zanimalo nas je od čega se prave NEXT sokovi i  gde se nabavljaju sirovine. Umesto odgovora dobili smo pitanja. Kako ne bismo prepričavali najbolje pogledajte sami ilustraciju.

Naravno da smo odbili da se na takav način odnose prema medijima i umesto da odgovaraju na naša pitanja oni zapravo postavljaju pitanja. Zbog toga smo rešili da sa ovom pričom idemo dalje i uputili zahteve za vanredni inspekcijski nadzor nad proizvođačem NEXT sokova. Kada budemo dobili odgovore i informacije mi ćemo vas o tome obavestiti.

Redakcija Agrobiznis magazina 

 

 

 

 

Redakcija Agrobiznis magazina 

Autohtonost poljoprivrede u Srbiji sebe može i mora da prepozna u eri digitalizacije, poručio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. On je na poljoprivrednom forumu "Hrana za Evropu" održanom u Vrdniku, u obraćanju stručnjacima iz oblasti agrobiznisa, istakao da su ovo kompatibilne oblasti, i da Srbija upravo kroz svoje autohtone sorte biljaka i rase životinja može da pronađe svoje mesto i na međunarodnom tržištu.

On je upoznao učesnike Foruma i sa merama agrarne politike na teritoriji AP Vojvodine za 2019. godinu, navodeći da će u fokusu biti podrška malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Podrška će biti usmerena u pravcu intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a to se prvenstvo odnosi na sisteme za navodnjavanje gde, gde prema Radojevićevim rečima, vlada najveće interesovanje poljoprivrednika u Vojvodini.

On je istakao da je u ovu oblast, od 2016. godine, zajednički sa poljoprivrednicima uloženo više od 2,5 milijarde dinara, čime je omogućeno navodnjavanje na novih više od 16.000 hektara obradivih površina.

- Ono što je glavna karakteristika agrarne politike i prošlogodišnjeg, i ovogodišnjeg, a predviđena je i budžetom za 2019. godinu, jeste podrška mladim poljoprivrednicima do 40 godina, što je podrška potrebi za generacijskom obnovom vojvođanskog sela, ukazao je Radojević.

Na raspolaganju za ove svrhe u narednoj godini je 250 miliona dinara i na ovaj način, kako je podsetio,u protekle dve godine je formirano novih oko 250 gazdinstava, čiji su nosioci mladi poljoprivrednici.

Kao ključne investicije koje se nastavljaju, Radojević je naveo i zajednička ulaganja sa lokalnim samoupravama, koje resorni sekretarijat realizuje za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u seoskim sredinama, kako bi se podigao nivo kvaliteta života.

Prema Radojeviću, to su dva paralelna procesa, koja su neodvojiva. S jedne strane ulaganje u poljoprivrednike, a s druge strane podizanje kvaliteta života u seoskim sredinama.

Na Forumu se obratio i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković, koji je istakao da edukacija i zanavljanje poljoprivredne mehanizacije doprinose rastu konkurentnosti poljoprivrede.

Ovogodišnji Forum se pored teme očuvanja sortne baštine Srbije, bavio se i pitanjem razvoja pametne poljoprivrede u cilju podizanja agrarne proizvodnje na više faze prerade, kao i značajem agroprivrede u energetskoj tranziciji u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=12&dd=14&nav_id=1482010

Ukus fest predstavio nove i poznate proizvode Srbije: Pored brojnih događaja koje smo za vas posetili bili smo i u Kombank dvorani gde se održavala manifestacija UKUS FEST, koju su podržali Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Sekretarijat za privredu Grada Beograda i Privredna komora Srbije. Član Gradskog veća Dragomir Petronijević podsetio je da se mnogo puta do sada čulo da Srbija ima kvalitetnu hranu, ali da nema gotove proizvode. "Danas ih ovde ima hiljadu, što je pokazatelj da ne izvozimo više samo sirovine. Ovo je primer da je to moguće. Grad će nastaviti da subvencioniše poljoprivrednike, pa je tako za narednu godinu planirano 200 miliona dinara", rekao je Petronijević. On je, kako prenosi Beoinfo, izlagačima poručio da je sva suština u njima i u njihovom radu, i pozvao proizvođače da koriste subvencije,  da se udružuju, ali i da se bore za tržište i veću proizvodnju.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević posebno je istakao da Srbija ima mnogo vrednih domaćina koji čuvaju tradiciju. UKUS FEST promoviše najbolje iz naše zemlje", dodao je Bogićević i najavio da će se naredne godine poljoprivrednicima kroz mere Ministarstva poljoprivrede omogućiti da se što lakše bave preradom jer je ona budućnost, a i proizvodi koji se dobijaju su znatno skuplji. U ime izlagača, obratila se Jelisaveta Joksimović iz Vinarije "Ohrid", a u ime organizatora, autorka festivala Kristina Trmanović, koja je izrazila zahvalnost svima što su "prepoznali i podržali ovu energiju i inicijativu". Među izlagačima videli smo i domaći kajmak iz Valjeva, sireve iz tog kraja, jaja od prepelice od kojih se prave i sapuni, posetioci su degustirali i vina “Romansa”, rakije “Gružanska nit”, a posebnu pažnju posetila privukli su sokovi iz Šumadije pod imenom GREENY.

Ovi sokovi su karakteristični po tome što se prave isključivo od domaćih sirovina koje se proizvode u voćanjacima u okolini Aranađelovca, a dostupni su u malim pakovanjima ali i onim većim od 3 litra. Mi smo probali jabuku i mešavinu jabuke i cvekle što će predstavljati prave “vitaminske bombe” za vaš organizam, naročito u zimskom period kada unosimo manje voća i povrća.

Autor: Nemanja Popović

Proizvođači u Vojvodini imaju zadovoljavajući nivo tehnologije proizvodnja sira na gazdinstvima, ali je radi uspešnijeg plasmana ove kategorije agrarnih proizvoda, neophodno da proizvođači imaju više saznanja o tržišnim kretanjima i marketingu različitih vrsta sireva. Stručnjaci za agroekonomska istraživanja u poljoprivredu ukazuju na važnost prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednosti.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad Veoma je važno da naši proizvođači se bave ovakvom jednom aktivnošću, gde su upravo radi o proizvodu sa dodatnom vrednošću, znači gde se multiplikuje vrednost osnovne sirovine. Važno je iz sledećeg razloga, zato što oni na ovaj način mogu da ostvare veći prihod pod jedan, drugo na ovaj način mogu da se zaposle još neke članove svog domaćinstva koji mogu da se angažuju ili u proizvodnji ili u distribuciji ili u prodaji i tako dalje. I važno je na taj način da povećaju svoju konkurentnost proizvodnje, kako bi imali što bolji kvalitet i kako bi mogli da adekvatno odgovore na potrebe i zahteve tržišta. Reporter Profesor Branislav Vlahović smatra da je podrška nacionalnih institucija prerađivačkom sektoru veoma važna proizvođačima.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad:  To je izuzetno bitno, jer smatram da našim proizvođačima, pre svega malim proizvođačima, potrebno je ili odnosno, potrebna je određena pomoć kako bi oni mogli da u trenutnom, u trenutnoj situaciji da se izbore na tržištu i kako bi mogli da praktično tu svoju proizvodnju oplemene i prilagode tržištu. Znači svaka sredstva i svaki konkurs koji donosi sredstva je jako bitan za proizvođače, da bi oni mogli da povećaju pre svega kvalitet mleka, jer ako je kvalitetno mleko dobiće se i kvalitetniji sir, takođe da povećaju praktično i kvalitet svojih krajnjih proizvoda koji dolaze do tržišta.

Bojka Plavšić iz Mokrina u proizvodnji sira je već dve decenije, kaže da je ta proizvodnja isplativa. Koliko je proizvodnja svira profitabilna delatnost? ”Ona je profitabilna ako onaj ko proizvodi učestvuje puno u radu, zaokruži proizvodnju odnosno ima svoju zemlju, krave, proizvod - sir i svoje tržište. Sve ostalo je jako teško danas”.

Kako navodi naša sagovornica, proizvođači sira trebalo bi da idu u zaštitu geo porekla proizvoda, jer to je šansa za bolji plasman proizvoda. Da li je budućnost u izvozu srpskih sireva sa oznakom geografskog porekla. Bojka Plavšić smatra da jeste, ali jedino ako se udruže sve mlekare zajedno.

Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu finansijski podržava uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka i za ovu godinu opredeljena su sredstva za te namene u iznosu od 15 miliona dinara. Povraćaj na investiciju dostiže i do 80 %, ako su oni koji apliciraju mlađi od 40 godina, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. U Sekretarijatu navode da je važno da proizvođači ulažu u preradne kapacitete kako bi ekonomski bolje prolazili na tržištu. Mladen Petković, pomoćnik Pokrajisnkog sekretara za poljoprivredu Izuzetno je važno da se ulože u prerađivačke kapacitete jer je to nadgradnja primarne poljoprivredne proizvodnje i daje jednu dodatnu vrednost i samim poljoprivrednim proizvodima, a naravno i dodatnu zaradu proizvođačima. Reporter Za narednu godinu po rečima Mladena Petkovića pomoćnika Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, proizvođači će moći da konkurišu na agrarnu meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada ne samo mleka, već i prerada mesa.

Izvor: RTV           

Intervju: Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara

Kao društveno odgovorna kompanija „Delta agrar“ je nedavno pokrenuo projekat pod imenom „Naše selo“.  Odabrana su dva sela Dubočane i Mala Jasikova koja se nalaze u okolini Zaječara gde će stručnjaci iz „Delta agrara“ svoje znanje i iskustvo sticano na stručnim usavršavanjima širom sveta preneti meštanima koji žele da unaprede svoju proizvodnju.

- Mi smo kuća koja se ozbiljno bavi poljoprivredom i shvatili smo da naša poljoprivreda  ne može ići napred ako selo zaostaje. Mi u Srbiji imamo veliki problem jer nam selo stari. Nažalost, prema podacima Srpske akdemije nake i umetnosti koje je izneo profesor Škorić u Srbiji je u toku nestajanje 1.200 sela. Napuštaju ih mladi, a kada oni napuste selo onda ono ostaje bez budućnosti u svakom pogledu, a veliki prostori nam ostaju prazni. Ne može više da se radi tako što ćete 40 godina da imate jednu kravu, šest svinja, 20 kokošaka, jednu košnicu pčela i tri hektara zemlje. Ako je poljoprivreda stub na kome počiva država onda taj stub na ovaj način neće dugo izdržati – kaže za Agrobiznis magazin Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara.  S obzirom na to da u ovoj kompaniji imaju stručnjake sa ogromnim znanjem u poljoprivredi rešili su da pomognu tako što će ova dva sela podići i staviti na noge kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.

-  Mi u „Delti“ imamo veliki agrar, postižemo evropske rezultate u svim segmentima poljoprivredne proizvodnje kojima se bavimo od stočarstva preko voćarstva do povrtarstva i ratarstva. Sve to je moguće zahvaljujući zanju koje smo skupo platili investirajući u mlade lidere i stručnjake koje smo slali širom sveta na usvršavanja, plaćali smo i kupovali znanje. Sada želimo da to znanje prenesemo na ljude u ovim selima koji bi bili naši partneri. Naravno, radilo bi se uz naš nadzor i naše stručnjake koji bi im sve objasnili. Kada su konkretno u pitanju sela Dubočane i Mala Jasikova pažnju smo usmerili na voćarstvo po kome je ovaj kraj poznat, stočarstvo i povrtarstvo, možda u obzir dođe još i pčelarstvo.

X Kako i zašto ste odabrali baš ova dva sela?

- Kada smo odlučili da pokrenemo projekat „Naše selo“ stručnjaci iz „Delata agrara“ su prošli hiljade i hiljade kilometara i obišli mnoga sela. Prvo smo imali ideju da to budu sela u Vojvodini gde već imamo svoja imanja, ali smo shvatili da je jedan ovakav projekat neophodan na jugu ili zapadu Srbije gde je situacija u srpskim selima alarmantna. Zaječar nismo odabrali slučajno, jer u ovoj opštini već imamo veliki voćnjak od 150 hektara pod jabukama i trešnjama, a u planu je da zasad proširimo za još 150 hektara. Završavamo i sa izgradnom velike farme svinja u mestu Halovo sa 30.000 tovljenika i farmom od 2.000 ovaca. Pošto je opština Zaječar na čelu sa gradonačelnikom Boškom Ničićem  prepoznala ogroman značaj našeg projekta izašli su nam u susret i makismalno nam pomogli da naša ideja zaživi. Sada smo u prvoj fazi kada stičemo poverenje poljoprivrednika, krećemo sa obukama i predavanjima. Naravno, već smo organizovali i posete, pa je pedesetak seljaka iz Dubočane i Male Jasikove obišlo naš voćnjak u Čelarevu  gde pod voćem imamo 500 hektara, a vodili smo ih i do Stare Pazove gde je naša farma svinja i krava. Želja nam je da se na licu mesta uvere u razlike savremenog i tradicionalnog bavljenja poljoprivredom i u kakvoj su zabludi živeli – ističe Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara.

X Koliko će projekat „Naše selo“ da traje?

- Mi smo prvo planirali da traje tri godine, ali odziv seljaka je fantastičan, pa je naš predsednik odlučio da ovaj projekat ne bude vremenski ograničen. Poljoprivreda je fluidna stvar, ona se stalno kreće i menja, pa moramo i mi. To bi trebao da bude „pelcer“ koji ćemo kasnije preneti na druga sela. I ako ovaj projekat pokaže dobre rezultate, a ja verujem da će tako biti, naša želja je da se taj recept proširi širom Srbije – kaže Sredanović i dodaje da su važnost projekta „Naše selo“ prepoznali  i drugi, pa su se uključili.

-  Pridružila nam se Erste banka koja želi da ovaj projekat kreditira, ali pod sasvim drugačijim kreditnim uslovima nego što su to klasični krediti. I oni su, kao društveno odgovorna banka, ponudili svoje fondove za podsticaje. U projekat se uključila i Privredna komora Srbije i to na njihovu molbu, što smo mi oberučke prihvatili. PKS ima lanac od 70 komora, a ogranak u Zaječaru već je dobio svoje zadatke kako da nam pomogne. Nama treba tumačenje propisa, brendiranje, mnoge stvari gde Privredna komora Srbije može da bude od velike koristi. Sa svima su dogovorena pravila  jer mora da se zna „ko kosi, a ko vodu nosi“, tako da rezultati ne mogu da izostanu.

X A, šta treba da bude rezultat?

- Rezultat mora da bude vidljiv. Evo, recimo, onaj ko se bavi uzgojem voća on mora da ima po hektaru veće prinose nego što je ranije imao, da ima veći profit a time i veći standard. Onaj ko je imao deset – dvanaest litara mleka po kravi sada mora da ima 20 litara mleka. Mi ćemo sve vidove poljoprivredne proizvodnje tehnološki unaprediti  što će doneti veće prinose i prihode.

X Kako ćete to konkretno da radite?

- Radićemo bukvalno kroz sve vidove ulaganja, posebno kada je plasman robe u pitanju, jer je to najslabija tačka. Kad poljoprivrednici imaju dobru cenu i tržište gde će tu robu da plasiraju  niko im ne treba. Mi smo tu da priskočimo u pomoć kad ne ide, da im pomognemo ne samo da lakše plasiraju svoje proizvode, već i da ih naučimo kako to da rade. Što se toga tiče imamo dosta znanja i iskustva  jer smo pioniri u toj oblasti  pa je time za nas ovaj projekat još izazovniji i interesantniji.

 

Nastavak intervju pročitajte u narednom izdanju Agrobiznis magazina

Pretplata: 0692211049

Veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede planiraju pojačan nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla u vreme nastupajućih praznika. Pojačan nadzor u prometu se obavlja u skladu sa principima analize rizika (rizična mesta, rizični načini poslovanja, nedozvoljena trgovina i sl.) a u svakom slučaju na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda ali i potražnja.

Veterinarska inspekcija, u skladu sa podelom nadležnosti i ovlašćenjima koja poseduje, obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i stavljaju u promet hranu životinjskog porekla. Kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača. Kontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, poslastičarnice, pekare, kiosci brze hrane i zelene pijace.

Veterinarska inspekcija koja vrši nadzor nad proizvodnjom i prometom hrane životinjskog porekla u svih 25 upravnih okruga, je u periodu od 01. januara 2018. godine do 30. novembra 2018. godine,kroz 7.359 redovnih i vanrednih službenih kontrola u specijalizovanim maloprodajnim objektima (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda) kao i samoposlugama, prodavnicama delikatesa, ugostiteljskim objektima, objektima brze hrane, pijacama i drugim objektima, utvrdila 1.302 neusaglašenosti.

Tom prilikom naređeno je 1.231 korektivnih mera, izdato je 1.039 rešenjai podneto je 232 prijave nadležnim prekršajnim i privrednim sudovima.

Razlog povlačenja hrane je najčešće nedostatak sledljivosti u proizvodnji i prometu, nepostojanje propisane deklaracije na proizvodima, istek roka trajanja proizvoda, ali i mikrobiološki parametri iznad referentnih vrednosti za određenu hranu.

Navedeni efekti službenih kontrola hrane predstavljaju rezultat povećanog obima vanrednih nadzora u prometu koji su izvršeni, naročito sa uzorkovanjem radi kontrole bezbednosti hrane.

Visina kazne za subjekte u poslovanju sa hranom, bilo da se radi o proizvodnji ili prometu, su propisane Zakonom o bezbednosti hrane. Iznos kazne zavisi da li se radi o privrednom prestupu, prekršaju ili fizičkom licu, odnosno o vrsti učinjenog kaznenog dela, a konačnu kaznu propisuje nadležni Sud. Iznos kazni je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica i iznosi od 300.000 – 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250 - 500.000 dinara, a za fizička lica od 30 - 50.000 dinara.

Skrećemo pažnju potrošačima da hranu životinjskog porekla kupuju na mestima koja su pod nadzorom veterinarske inspekcije, kao i da obrate posebnu pažnju na označavanje i deklarisanje hrane u prometu, kao i da ne kupuju hranu životinjskog porekla na neregistrovanim mestima odnosno da se u potpunosti ponašaju sa pažnjom dobrog kupca, te da svaku uočenu nepravilnost bez odlaganja prijave nadležnom veterinarskom inspektoru.

U vreme sezone svinjokolja, apelujemo da se bez izuzetaka pregledaju uzorci zaklanih svinja na prisustvo trihinele, kako bi se izbegle neželjene posledice po zdravlje građana.

Beograd, 11.12.2018.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS uz  podršku Zadružnog saveza Srbije prigodnom svečanošću upriličenom u Centru  Sava, uz prisustvo brojnih članova i prijatelja, obeležilo je 14.  godina  postojanja i aktivnog rada. Tom prilikom prisutni su mogli da se upoznaju sa dostignućima AGROPRESS-a u prethodnom periodu i projektom „500 zadruga u 500 sela“. Na skupu je bilo prisutno 300 zadugara, novinara, profesora među kojima su bili dr Zoran Keserović,  dr Vlade Zarić, dr Brana Radenković, dr Natalija Bogdanov i brojni drugi stručnjaci. U ime inistra Krkobabića govorio je dr Siniša Perić. Sponzori proslave i nagrada su bili kompanije JTI i NLB Bank-a.

Goran Đaković, predsednik UO AGROPRESS-a

Predsednik Udruženja AGROPRESS Goran Đaković  u ime članova pozdravio je prisutne i izrazio zadovoljstvo što je ove godine AGROPRESS okupio svoje prijatelje, saradnike i partnere u još većem broju, ističući uspehe AGROPRESS-a na domaćem i međunarodnom planu. On se zahvalio i kompaniji DUNAV OSIGURANJE koja je najznačajniji  sponzor Udruženja koje sprovodi projekat Preduzetnice u agrobiznisu uz podršku Ministarstva poljoprivrede.

Goran Pekez obratio se u ime kompanije JTI

Informacije i zadugarstvo ključ razvoja poljoprivrede

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović istakao je da je, kroz Nacrt zakona o podsticajima agraru, stvorena pravna osnova da zadruge mogu biti korisnici subvencija. Lokalne samouprave  državno poljoprivredno zemljište sve više trebaju da tretiraju kao instrument za razvoj, naglasio je Mahmutović i dodao da je to šansa za privlačenje investicija, kako domaćih tako i inostranih.

Jasmina Nikitović Stojičić i Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije,  je ovom prilikom  istakao da su u ovoj godini izdvojena veoma značajna podsticajna sredstva koja kroz projekat „500 zadruga u 500 sela“ sprovodi Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća Milana  Krkobabića u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Novac je namenjen za kupovinu opreme za zadruge kako bi sa finalnim proizvodom izašle na tržište objasnio je Mihailović i podsetio na to da je Vlada Srbije izdvojila 825 miliona dinara u ovoj godini za pomoć pri osnivanju novih zadruga.

Vladimr Čaprić, NLB i Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Vladimir Čaprić, izvršni direktor sektora za upravljanje prodajom NLB Bank-e primio je priznanje AGROPRESS-a za doprinos razvoju agrobizni sektora uz obrazloženje da je ova banka, pojedinčno isplatila najviše subvencionisanih kredita. Ovom prilikom on je istakao da NLB Bank-a odobrava poljoprivrednicima kredite iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kao finansijska institucija opredeljena je za podršku razvoju poljoprivrede. „To je jedan od strateških prioriteta u poslovanju“ istakao je Čaprić koji je ovom prilikom uručio nagrade najboljim novinarima.

Dr Luka Radoja i Jasmina Nikitović Stojičić

Dobitnici nagrada su:  Svetlana Kovačević, glavni i odgovorni urednik portala Domaćinska kuća,  Ljiljana Vasić, novinarka emisije Znanje Imanje, dok je  za 45 godina postojanja plaketa dodeljena emisiji ZNANJE IMANJE kao i emisiji OTKOS za 18 godina rada. Nagrade su primili urednici Jasmina Nikitović i Slaviša Dabižljević. Dobitnicima su uručeni i prigodni pokloni kompanije JTI koju je predstavljao Goran Pekez direktor korporativnih poslova.

Ovo je bila prilika da se predstave i prve dve složene zadruge iz Starog Slankamena i Arilja.

Prisutno je bilo više od 300 zvanica.

Opširnije u narednom izdanju.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31