Rezultati najnovijeg istraživanja DLG (Nemačko poljoprivredno društvo) pokazuju znake poverenja ne samo u trenutnoj ekonomskoj situaciji, ali i u pogledu očekivanja daljeg rasta poslovanja. A tu je i obnovljena spremnost da investiraju u poljoproprivrednu proizvodnju opšti je zaključak upravo objavljenog istraživanja.

Evropski farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela, što ukazuje da je osećaj očajanja koja je vladao u 2016. godini prošao. Trenutna ekonomska klima i očekivanja poslovnog rasta se posmatraju u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovedeno među farmerima u kojima je učestvovalo po 700 nemačkih i francuskih poljoprivrednika kao i 500 poljskih i 350 britanskih poljoprivrednika.

Predstavljajući rezultate istraživanja, dr Ahim Šafner iz Nemačkog poljoprivrednog društva, objasnio je do poboljšanja došlo zbog bolje situacije na tržištu za žitarice, mleko i svinjetinu. Naime, prema njegovim podacima cene žitarica su ponovo veće posle krize u 2016. mada su i dalje na skromnom nivou u poređenju sa proteklim godinama. Nemački stručnjaci kroz ovo istraživanje ukazuju na nedostatak svinja u odnosu na prethodnu godinu, u međuvremenu, je nastavljena snažna potražnja za svinjama. Zaključak istraživanja je da poljoprivrednici širom EU mogu očekivati jake cene svinja uz to zarada u svinjarstvu je značajnije poboljšana. Ukupna profitabilnost proizvodnje svinja u EU raste jer je otkupna cena povoljna a praćena je padom troškova za proteinska hraniva i sa umerenim cenama žita.


Nemački istraživači konstatuju da se oporavlja tržište mleka što se ogleda kroz rast izvoza sira i maslaca. Međutim, treba imati u vidu da raste izvoz mleka sa Novog Zelanda i da su vodeće države u proizvodnji mleka bile ispod njihovog nivoa prodaje.

 

Francuzi ojačali zahvaljujući izvozu u Kinu

Dok se kod nas neki sa podsmehom odnose sa informacijama o potpsanim sporazumima o izvozu mesa u Kinu, francuski, poljski i britanski farmeri, baš kao i njihove nemačke kolege, imaju koristi od povoljnijeg ambijenta i trenutnu ekonomsku klimu vide u mnogo pozitivnom svetlu nego u jesen 2016. godine. U prilog ovome govori i činjenica da su francuski svinjari uspeli da značajno povećanju izvoz svinja u Kinu i to u vreme kada im se zalihe smanjuju, a rezultat takve situacije je da raste nivo cena što je stabilizovalo poslovnu situaciju poljoprivrednika u zemlji i dalo više optimizma. Poljoprivrednici u Francuskoj se takođe nadaju da će nedavno uvođenje obeležavanja porekla mleka i mesa povećti domaću prodaju. Takođe očekuju bolji rod žitarica nego prošle godine.

Poljoprivrednici u sve četiri zemlje gde se radilo istraživanje - Nemačke, Poljske, Francuske i Velike Britanije, imaju znatno više samopouzdanja kada je u pitanju poslovni rast u narednih 12 meseci.
Istraživači konstatuju da je i Međunarodni monetarni fond predvideo uzlazni trend u globalnoj ekonomskoj proizvodnji, što će biti od posebne koristi za zemlje u razvoju.

Britansiki seljaci očekuju da će im biti bolje bez EU birokratije

Uprkos istupanju iz EU poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su takođe optimisti i očekuju poslovni rast u narednih 12 meseci. Oni se nadaju da će izlazak iz EU smanjiti birokratiju i dati kompanijama veću slobodu u odlučivanju te očekuju da bi to moglo da ojača konkurentnost proizvođača. Pored ovih srednjoročnih očekivanja, povoljniji finansijski uslov i slaba futa mogu se dodati u set povoljnih uslova za britansku poljoprivredu. U svetlu povoljnijeg privrednog ambijenta, britanski farmeri se pripremaju za njihov izlazak iz EU i jačanje konkurentnosti kroz investicije.


Kada su u pitanju investicije, u Nemačkoj, 42 odsto poljoprivrednika planira da investira u narednih 12 meseci (to je +10 procentnih poena u odnosu na jesen 2016), 45 procenata u Poljskoj (+7 procentnih poena), 50 posto u Velikoj Britaniji (+16 procentnih poena) i 22 posto u Francuskoj (+8 procentnih poena). Međutim, uprkos trenutnom rastu, spremnost da ulažu u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj ostaje ispod prosečnog nivoa za poslednjih 10 godina. Nasuprot tome, spremnost da investira u Velikoj Britaniji je sada na istom nivou kao periodu od 2010. do 2014. godine.

 

Mlekara Poslovnog sistema Mihajlović iz Paraćina posle izvoza mlečnih proizvoda u Makedoniju, Crnu Goru i BiH počela je i izvoz u Rusku Federaciju, izjavio je vlasnik ove kompanije Dejan Mihajlović.

- U Crnu Goru i Makedoniju izvozimo već dve godine, a sada je prvi kamion proizvoda otišao u Rusiju - rekao je on novinarima, dodavši da su prvi rezultati dobri i da se nada da će Rusi ubuduće biti značajni kupci.

Mlekara Mihajlović proizvodnju je počela 2001. godine u obnovljenom pogonu u Krivom Viru u opštini Boljevac, a 2003. sagradila je nov i moderno opremljen pogon u Paraćinu, kapaciteta 30.000 litara mleka dnevno.

Radi po standardima ISO i HACCP a izvozni broj za zemlje van EU dobila je 2009. godine od Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Mlekara u Srbiji ima deset maloprodajnih objekata, a trenutno se vode pregovori sa kompanijom Delhaize kako bi se njeni proizvodi našli i na rafovima Maxi marketa.

U mlekari Mihajlović se proizvodi kiselo mleko, pavlaka, kačkavalj, razne vrste sireva...

- Iako je Poslovni sistem Mihajlović prepoznatljiv po trgovini, benzinskim pumpama, televiziji Kanal M, smatram da je budućnost u proizvodnji bez koje nema zdravog sistema u državi - zaključio je Mihajlović.

Izvor: http://www.ekapija.com 

Prvih 3.000 jagnjadi iz Industrije mesa Đurđević u naredna dva meseca otići će za Kinu. Klanica iz Pećinaca prva je dobila dobila dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu i to će početi da radi čim se stvore uslovi.

- Stiglo je dosta upita kineskih kupaca, zainteresovanost je velika i u planu je da naredna dva meseca pošaljemo probnih 3.000 komada - kaže za Danas direktor IM Đurđević Đorđe Kuzminac.

On kaže da su oni do sada izvozili meso u susedne države, Rusiju, Italiju i da je dobra vest da je država potpisala sporazum o izvozu jagnjetine u Kinu.

Kuzminac kaže da je prioritet klanice izvoz junetine i svinjskog mesa, ali da je dobro što će uskoro početi da izvoze jagnjetinu u Kinu jer je njihovo tržište zaista veliko. U ovom trenutku dok još nije počeo izvoz Kuzminac tvrdi da ne može da zna koliko će se izvoziti, niti da li će Srbija sa svojim ne tako bogatim stočnim fondom moći da ispuni sve zahteve kupaca.

- Ono što je sigurno jeste da domaće tržište neće biti ugroženo kada je jagnjetina u pitanju, jer su potrošači kod nas pre svega okrenuti svinjskom mesu. Siguran sam da bi Srbija trenutno mogla da izveze 80.000 jagnjadi, da toliko kapaciteta ima - ističe Kuzmanac.

IM Đurđević je drugi proizvođač mesa u Srbiji, ima kapacitet koji omogućava dnevnu obradu 1.000 svinja, 150 junadi i 30 tona prerade. Osim njih, još osam kompanija iz Srbije bi trebalo da dobiju dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu.

Izvor: Danas

 

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS i Kompanija Dunav osiguranje na 84. međunarodnom sajmu poljoprivrede organizovali su radionicu „Uloga zadruga u razvoju poljoprivrede Srbije“, kojoj su prisustvovali ministri Branislav Nedimović i Milan Krkobabić.

U poslednje vreme u teškom su položaju zemljoradničke zadruge koje posluju i rade izvan žitorodnog rejona jer im se smanjuje delatnost zbog devastiranja područja na kome posluju i rade, istakao je Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, i tom prilikom dodao, da su u poslednje vreme u teškom položaju zemljoradničke zadruge koje posluju i rade izvan žitorodnog rejona jer im se smanjuje delatnost zbog devastiranja područja na kome posluju i rade.

Obraćajući se prisutnima ministar poljoprivred Nedimović je rekao da je pored prerađivačke industrije zadrugarstvo jedan od prioriteta u oblasti agrara.

On je naglasio da udruživanjem u zadruge poljoprivrednici lakše dolaze do tržišta i lakše i po boljim uslovima prodaju svoju robu.

Samostalnim nastupima poljoprivrednici postaju samo proizvođači jeftine sirovine i žrtve raznih mešetara kada je u pitanju cena, ali udruživanjem u zadruge oni dobijaju mnogo bolje uslove za prodaju i to udruživanje ministarstvo će maksimalno podržati, rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede je predvidelo davanja u delu zadrugarstva.

On je dodao da zbog loših iskustava iz prethodnog perioda u prošlom veku poljoprivrednici se teško odlučuju da stupaju u zadruge.

Tako nešto bi trebalo promeniti, možda i sam naziv zadrugarstva, pronaći neki drugi naziv, ali najbitnije je da se radi na udruživanju poljoprivrednih proizvođača, naveo je ministar.

U ime organizatora radionice, obratio se direktor Direkcije za prodaju neživotnih osiguranja u Dunav osiguranju Goran Mačkić koji je kazao da svoj društveni aktivizam ta kompanija pokazuje i kroz organizovanje pomenutih radionica i edukaciju poljoprivrednika o značaju osiguranja.

Ako znamo da biljna proizvodnja u Srbiji iznosi 3,5 milijarde dinara na godišnjem nivou onda se vidi koliko je bitno i značajno osiguranje te proizvodnje, naglasio je Mačkić.

Kada je reč o zadrugarstvu, Mačkić je rekao da je ono veoma važno, jer se udruživanjem ukrupnjuju individualna poljoprivredna gazdinstva i stvaraju uslovi za osiguranje useva i repromaterijala koji su poljoprivrednicima potrebni za proizvodnju.

Mačkić je kazao da tokom trajanja sajma Dunav osiguranje nudi niz popusta za osiguranje useva i plodova i na osiguranje životinja, a ti popusti iznose 10 odsto.

Pored toga, prema njegovim rečima, sva fizička lica koja uz osiguranje useva i plodova sklope i ugovor o paketu „Čuvar kuće“ imaće popuste od 15 odsto.

Ministar bez portfelja zadužen u Vladi Srbije za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je danas u Novom Sadu da je konkurs za oživljavanje zadrugarstva u Srbiji objavljen i da se odnosi i na sve postojeće, i na nove zadruge.

Vlada Srbije je za novoformirane zadruge namenila do po 50 hiljada evra, a za postojeće do 100 hiljada evra.

"Danas je veliki dan za zadrgarstvo. Procedura za konkurisanje za ova sredstva biće krajnje jednostavna, trudili smo se da budemo atipični i da bude što manje papirologije", kazao je Krkobabić na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Po njegovim rečima, u komisijama koje će odlučivati o dodeli državnog novca zadrugama putem konkursa biće “kvalitetni ljudi”, s poljoprivrednih fakulteta, iz Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i minimalan broj činovnika iz Ministartsva poljoprivrede.

"Ta komisija treba na zaista kvalitetan način da odobri sredstva onim zadrugama koje imaju valjane programe", rekao je Krkobabić.

Ponovio je da projekat obuhvata oko 500 sela u kojima će biti formirane nove zadruge.

"Ovo je prva godina i poslužiće nam kao model da izvučemo ključne pouke. Biće tu novca i za vojvođanske zadruge, ali pretežno ćemo se bazirati na pet nerazvijenih regiona na jugu Srbije", dodao je on.

Nakon prve godine, dodao je Krkobabić, plan je da se još intenzivnije radi na oživljavanju zadrugarstva i udruživanja u poljoprivredi.

"Program je zaista ambiciozan, i podrazumeva osnivanje 500 zadruga za tri godine. 25 miliona evra nije malo i to su najveća sredstva koje je jedna vlada u Srbiji, uzimajući u obzir i Kraljevinu Srbiju, pa SFRJ, pa nadalje, izdvojila za subvencije zemljoradnika i srpskog seljaka", kazao je Krkobabić.

Cilj je da se poljoprivrednicima koji imaju male posede omogući da formiranjem zadruga, postanu jači i perspektivniji robni proizvođači.

"Koncept zadrugarstva je širi od same poljoprivredne zadrge. Mi ćemo razvijati i stambeno, uslužno i proizvodno zadrugarstvo", dodao je Krkobabić.

 VIDEO: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/ 

Izvor: Tanjug, Beta, Dnevnik

Banca Intesa pokrenula je danas peti po redu godišnji ciklus Intesa Farmer nagradnog takmičenja za najuspešnije poljoprivredne proizvođače. Nagrade se od 2013. godine dodeljuju u kategorijama ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo, a od prošle godine i u kategoriji Slow Food proizvođač pokrenutoj u saradnji sa međunarodnom organizacijom Slow Food koja promoviše kvalitet, tradiciju i autentičnost lokalne proizvodnje hrane.

 
Banka Intesa pokrenula peti godišnji ciklus Intesa Farmer konkursa
 
Foto: Promo Banka Intesa pokrenula peti godišnji ciklus Intesa Farmer konkursa

„Već petu godinu zaredom nastojimo da podržimo razvoj agrara kroz promociju najistaknutijih pojedinaca, nagrađujući veliki trud i napor koji ulažu u postizanje vrhunskih rezultata. Ovo je samo jedan vid podrške koju pružamo poljoprivredi kao strateškoj razvojnoj šansi privrede, o čemu svedoče i naši poslovni rezultati. Zahvaljujući kvalitetu ponude, uvođenju inovativnih proizvoda i pravovremenom reagovanju na potrebe klijenata, 2016. godine poljoprivrednim proizvođačima odobrili smo 35.5 miliona evra kredita, beležeći rast kreditiranja od oko 38 odsto u odnosu na godinu ranije. Nastavljajući dobre trendove, za prva četiri meseca 2017. godine podržali smo poljoprivrednike sa 13.5 miliona evra novih plasmana“, izjavio je Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.

Foto: PromoDarko Popović, član izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa

Pobednici će biti izabrani na osnovu opštih kriterijuma koji uključuju ostvarene godišnje rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji, posedovanje sopstvenih prostora za skladištenje, uključenost članova porodice u proizvodni proces, kao i uspostavljenu saradnju sa Banca Intesa.

U kategoriji Intesa Ratar dodatni kriterijum predstavlja upotreba moderne i energetski efikasne mehanizacije, a u kategoriji Intesa Voćar implementiran sistem navodnjavanja, protivgradne zaštite, kao i posedovanje sertifikovanih sadnica. Dodatni kriterijum u kategoriji Intesa Povrtar je mogućnost proizvodnje u zatvorenom prostoru što iziskuje staklenik, plastenik ili folijarnu proizvodnju, a u kategoriji Intesa Stočar uzgoj rasnih grla stoke.

Na takmičenje se u periodu od 15.05. do 01.08. mogu prijaviti registrovani poljoprivredni proizvođači, klijenti Banca Intesa, u svim ekspoziturama banke širom zemlje, putem imejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., kao i sajta www.bancaintesa.rs.

Najuspešniji takmicari u svim kategorijama biće proglašeni na jesen i nagrađeni putovanjem na relevantnu međunarodnu manifestaciju iz oblasti poljoprivrede.

 Izvor: www.blic.rs 
 

Srpska aronija, valja tek posle tri mraza
Kikinda -- Smiljani Mraković i Zoranu Gociću iz Kikinde pripala je zlatna medalja za kvalitet soka od trnjina Novosadskog sajma poljoprivrede. Trnjina ima i istorijsku vrednost za Kikindu. Naime, pre prvih stanovnika, ovaj kraj je bio močvarno područje, na kojem je u velikoj meri rasla ova biljka, koja se za vreme Ugarske zvala kekenj. Upravo po toj žbunastoj biljci Kikinda je dobila prvo ime Nađ Kekenj. Smiljana, koja sok pravi po sopstvenoj recepturi, kaže da joj je drago što je prepoznat kvalitet i trud jer do trnjina nije lako doći. “Sok od trnjina koji pravim se ne kuva, kako bi sačuvao svojstva jer se termičkom obradom ona gube. Pošto se naberu i dobro operu, trnjine prelijem vodom, jer je važno da omekšaju. Zatim ih pasiram, dodam malo šećera i limuna, kako bi ukus bio lepši”, kaže ona, pišu Večernje novosti. “Trnjina je po sastavu slična aroniji, a njen sok sadrži puno vitamina C, pa se može reći da je prirodan lek za detoksikaciju organizma, malokrvnosti, sprečavanje prehlade... Čaj od ove biljke dobar je kod dijareje, a džem od trnjina, s druge strane, pomaže u skidanju kilograma”, predočava Smiljana Mraković.

Trnjine rastu u ataru i pored puteva i sama reč kaže da su pune bodlji, tako da ih nije lako nabrati. U Kikindi je nekada bilo dosta ove biljke, međutim, ima je sve manje. Zoran i Smiljana beru bobice na samorastima pored pruge, u blizini njihove kuće, a dobili su i dozvolu lokalne samuprave da trnjinu beru u krugu nekadašnje kasarne, gde je ima najviše.

“Trnjina je za berbu pogodna posle tri mraza jer tada gubi kiselinu. Berba je za berače bolna zbog trnja na stabljici i samim tim, nije ni laka, ni brza”, objasnio je Zoran Gocić. Smiljana dodaje da je sok na ocenjivanje poslala na nagovor profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Inače, godišnje proizvedu od 150 do 200 litara soka koji prodaju na lokalnoj pijaci, a njen suprug dodaje da je od trnjina pravio i rakiju, za koju kaže da je odlična.

Smiljana je uverena da će nastaviti proizvodnju ovog soka, a u planu je i njegovo brendiranje. Supružnici Gocić - Mraković bave se poljoprivredom, najviše povrtarskom proizvodnjom. Kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo, proizvode prodaju na pijaci. Kikinđanima su poznati po tome što uvek imaju interesantne i nove proizvode, koje prodaju kao zimnicu i pripremljeni su kao zdrava hrana.

Veliku pomoć supružnicima pružio i Grad, jer je za analize bilo neophodno uplatiti oko 12.000 dinara. “Zahvalila bih se lokalnoj samoupravi koja nam je pomogla da sok pošaljemo na ocenjivanje. Kada smo pozvali ljude iz komisije, čuli smo lepe vesti, a ujedno i pohvalu da je sok potpuno organski, bez ikakvih dodataka”, dodala je Smiljana.

 

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI/B92

 

BEOGRAD -

Kapaciteti hladnjača u Srbiji, prema podacima Poljoprivredne inspekcije su oko 600.000 tona, što je, kako se procenjuje, dovoljno skladišnih kapaciteta za domaće potrebe, ali posmatrano po područjima i teritorijalno, oni nisu ravnomerno raspoređeni.

Kako su Tanjugu kazali u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, najveći broj hladnjača je smešten u tipičnim "voćarskim regionima", odnosno Smederevu, Topoli, Subotici, Grockoj i Čačku.

Po kapacitetima, kako su precizirali u resornom ministarstvu prednjači Arilje i tamo su hladnjače namenjene skladištenju maline, dok se u ostalim područjima skladišni kapaciteti uglavnom koriste za čuvanje svežeg voća - jabuke, kruške, breskve...

Pakovanje voća u hlanjači u Pudarcima

U Ministarstvu poljoprivrede naglašavaju da je na osnovu poslednjeg popisa poljoprivrede, uočeno da skladišni kapaciteti nedostaju, odnosno da ih ima malo u opštinama Valjevo i Prokuplje , koje su u vrhu po po površinama pod voćem.

"Jako je bitno da hladnjače budu raspoređene teritorijalno, obzirom da pojedine voćne vrste gube na kvalitetu prilikom dužeg transporta", kazali su u resornom ministarstvu .

U Ministarstvu poljoprivrede su naglasili da oni svojim subvencijama podstiču ulaganja u višu fazu prerade, jer je kako tvrde veoma važno da se razvije prerađivačka industrija voća, jer je na njoj nekoliko puta veća zarada nego u primarnoj proizvodnji.

Bitno je, kako dodaju i da poljoprivredni proizvođači u isto vreme rade na jačanju svesti o potrebi udruživanja radi zajedničkog pojavljivanja na tržištu, pošto će se tako proces proizvodnje zaokružiti od ubiranja plodova, preko čuvanja i pakovanja, pa do konačnog plasmana, prezentovanja i prodaje na tržište.

Srbija će uskoro moći da koristi i sredstva IPARD, pa u resornom ministarstvu očekuju investicije u nove skladišne kapacitete.

Ministarstvo poljoprivrede trenutno subvencioniše podizanje preradnih kapaciteta u smislu pripreme proizvoda za tržište, nabavku opreme i uređaje za sušenje voća, opreme i uređaje za zamrzavanje voća, nabavku nove opreme za prijem, preradu, punjenje i pakovanje, voća, grožđa, i njihovih proizvoda, kao i nabavku nove opreme za blanširanje, pasterizaciju i sterilizaciju voća i njegovih prerađevina.

Subvencioniše i nabavka nove opreme za proizvodnju vina i jakih alkoholnih pića, kao i marketing proizvoda u iznosu od 50 odsto od iznosa investicije, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi iznos subvencija je 65 odsto od iznosa investicije, do maksimalnog iznosa od pet miliona dinara.

Podsticaji postoje i za izgradnju objekta za čuvanje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda (hladnjače), kao i za nabavku opreme za ta skladišta , kao i za nabavku nove opreme za plasiranje proizvoda za tržište, a visina iznosa podsticaja je 50 odsto od vrednosti troškova,a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u iznosu od 65 odsto , u maksimalnom iznosu do osam miliona dinara.

U Ministarstvu poljoprivrede su kazali da su predviđene i kreditne mere podrške za investicije u opremu i uređaje za sušenje i zamrzavanje voća, a da uslove kreditiranja definiše sama banka u skladu sa svojom poslovnom politikom, dok ministarstvo subvencioniše deo kamatne stope do tri odsto, kao i da je rok otplate je tri godine, uz grejs period od godinu dana, bez valutne klauzule.

Po tom osnovu, kako su precizirali fizičko lice, preduzetnik i pravno lice može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do šest miliona, dok zemljoradnička zadruga može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18 miliona dinara.

Podseća se da se u cilju podrške mladim poljoprivrednicima u ruralnim područjima dodeljuju podsticaji za investicije za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda za tržište, kao i razvoj i unapređenje prerade povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima, a pravo na podsticaje imaju punoletni mladi poljoprivrednici, nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva i mladi preduzetnici od 18 do 40 godina.

Visina tog podsticaja je 75 odsto od vrednosti investicije, u maksimalnom iznosu do 1,2 miliona dinara.

 

Izvor: Izvor: Tanjug/RTV

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine raspisalo je konkurs za podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima, a rok za podnošenje prijava je od 8. maja do 8. juna 2017. godine.
Konkurs se odnosi na podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku programima koji se odnose na diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima u 2017. godini, a raspisan je na osnovu Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika.
Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 75% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1.200.000 dinara.
Podsticaji su namenjeni za podršku investicijama za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda za tržište, razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje, prerade mleka i razvoj i unapređenje prerade povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika.
Informacije u vezi raspisanog Konkursa dostupne su na telefon Info-centra Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.
Tekst konkursa možete pogledati na linku: http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2017/05/1Konkurs-Mladi-2017.docx  

Svrljiška oblast predstavlja geografsku celinu u istočnoj Srbiji, u kojoj centralni deo zauzima Svrljiška kotlina. Njeno područje nalazi se u prvoj polovini toka Svrljiškog Timoka i omeđeno je sa svih strana visokim planinskim vrhovima Svrljiških planina, Kalafata i Tresibabe. Sa južne strane dominantan je venac Svrljiških planina, koji se dužinom od oko 25km pruža obodom cele kotline. Na jugozapadnoj strani, Svrljiška kotlina okružena je planinom Kurilo sa najvišim vrhom Kalafat i njenim ograncima koji je odvajaju od Niške i Južnomoravske kotline. Na severu su planine Devica i Tresibaba, međusobno odvojene klisurom Svrljiškog Timoka. Pored prelepog kraja, ovde je i povoljna klima. Planinski je kraj, nadmorske visine 1600 m. Na četvrtom kilometru od Svrljiga nalazi se selo Beloinje, smešteno kraj puta ka Babinom zubu u podnožju Stare planine. Poseduje izuzetno povoljne klimatske uslove.  Beloinje ima oko 80 kuća i oko  300 stanovnika.

Dosta mladih je ostalo na selu i videlo perspektivu u poljoprivredi, blizu im je Svrljig. Njih nekoliko se bavi stočarstvom, pre svega ovčarstvom, u celom selu postoji oko 500 ovaca, ostali  meštani se bave ratarstvom.  Prilikom posete Svrljigu, imali smo priliku da obiđemo gazdinstvo Gorana Vasića iz tog sela, koji  ima 52 godine, individulani je poljoprivrednik. Školovao se za trgovca, ali pošto u struci nije bilo posla, okrenuo se poljoprivredi, kao i njegov preci, jer je bio ubeđen da može da se živi od ovčarstva. Gaji svrljišku ovcu, a uz to se još bavi i turizmom. Ističe da mu je smeštajni kapacitet,  za sada, svega četiri sobe, gde može da boravi oko 8 osoba, i da mahom dolaze ljudi iz Beograda i Novog Sada. Po njemu turizam ima velike šanse, jer svrljiški kraj ima šta da pokaže. Što se ovčarsva tiče, konkretno svrljiške ovce, Goran ih ima 96 i 30 jagnjadi. U poslu mu pomažu supruga i ćerka, Julijana i Milijana.  Međutim pored njihove pomoći Goran ima i jednog radnika iz Beograda, koji je došao tu da radi kod njega. Pored gajenja ovaca, on obrađuje i oko 15 hektara zemlje, 10 njegove i 5 hektara ima u zakup. Najviše uzgaja kukuruz , žito i detelinu zbog stočne hrane. Iz sopstvenih sredstava sve finansira, ali dodaje da dobija subvenciju za 70 grla koja su mu umatičena.  Kada je letnje vreme potrebno je oko 4 litra  vode svrljiškoj ovci, dok je zimi  ta potreba za vodom duplo manja, i dodaje da prodaje ovce od Niša, Bora pa sve do Beograda, uglavnom su to ženska umatičena grla.

Nešto više o samoj ponudi što se turizma tiče ispričala nam je njegova supuga Julijana, koja je zadužena za sve svrljiške specijalitete. Istakla je, da njihovi gosti imaju priliku da probaju jedinstvene proizvode od sira, kao što su pite, proja, belmuž koji je poznat kao poseban srvljiški specijalitet, koji smo imali prilike i mi da probamo.

Beograd – Danas je Evropska komisija dobila jasnu i snažnu poruku: poljoprivredna politika EU mora se radikalno promeniti. To je ono što je 258.708 građana i više od 600 organizacija civilnog društva i kompanija poručilo Komisiji putem najvećeg javnog savetovanja EU o poljoprivrednoj politici, koje je zatvoreno juče u ponoć.

Za uključivanje velikog dela javnosti zaslužna je kampanja „Zemlja od koje živimo“ koju su pokrenuli WWF, Birdlife i Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (European Environmental Bureau - EEB), pozivajući na održivu poljoprivrednu politiku EU, koja će štititi našu klimu i životnu sredinu, biti dobra za poljoprivrednike i potrošače, ali i doprinositi zdravoj i održivoj proizvodnji hrane. Tokom četiri nedelje u kampanju se uključilo više od 250.000 ljudi iz cele Evrope, 600 kompanija i organizacija koje predstavljaju potrošače, sektor prehrane, dobavljače vode za piće i one koji promovišu zaštitu životne sredine, razvoj, zdravlje i dobrobit životinja.

„Poruka je jasna: Evropljani se brinu o uzgoju životinja, hrani i prirodi i ne žele da se njihova hrana proizvodi na štetu prirode. Oni žele da se njihov javni novac ulaže u drugačiji poljoprivredni model koji služi održivim poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama i ne uništava naše ograničene prirodne resurse i vrste. Videćemo hoće li Evropska komisija biti na nivou svog mandata i doneti novu politiku koja će podržati istinsko održivi sistem hrane i uzgoja u budućnosti.“ – istakao je Havier Ruiz, stručnjak za poljoprivredu i održive sisteme hrane u WWF-ovoj Kancelariji za evropsku politiku.

Zajednička poljoprivredna politika EU (Common Agricultural Policy CAP), koja troši gotovo 40% budžeta EU, glavni je pokretač neodržive poljoprivrede u Evropi, jer nastavlja da podstiče proizvodnju industrijske hrane koja uzrokuje degradaciju životne sredine. Neodrživa poljoprivreda je glavni razlog gubitka biološke raznovrsnosti u Evropi, uzrokujući nestajanje vrsta poput ptica i pčela. Naša ruralna područja izgubila su više od 58% ptica koje naseljavaju poljoprivredne površine, a četvrtini evropskih bumbara preti izumiranje, što će prouzrokovati i velike ekonomske gubitke. CAP takođe ne rešava potrebe ruralnih područja: između 2007. i 2013. godine izgubljeno je oko 20% radnih mesta u poljoprivrednom sektoru, uz sve veći broj malih poljoprivrednika koji su izbačeni iz poslovanja.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31