ZAGREB - Ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić, na svojem je Facebook profilu objavio ugovor jednog stranog lanca s našim poljoprivrednim proizvođačem.

Tolušić je napisao kako na cijenu proizvoda trgovac udara, odnosno ucjenjuje proizvođača s gotovo 80% rabata. 

Jasno mu je, ističe, zašto se neki bune protiv Zakona o nepoštenoj trgovačkoj praksi, te poručuje kako uzalud troše energiju.

"Upravo zbog ovakvih pametnjakovića i uvodimo Zakon o suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi. Stvarno ne znam tko normalan misli da je 80% rabata na proizvođačku cijenu pošteno i normalno ponašanje. Nisu niti domaći trgovački lanci puno bolji, ali ovo je jedan od najružnijih primjera. I zato, koliko god se pojedini lobiji trudili spriječiti donošenje ovog Zakona (a sad mi je jasno zašto), mogu im samo poručiti da uzalud troše energiju. Bolje im je da počnu mijenjati ugovore i način poslovanja", napisao je Tolušić. 

Izvor:

http://rs.seebiz.eu

Nedavno je predsednik MK Grupe Miodrag Kostić izjavio kako u Srbiji nema stručnjaka za poljoprivredu i da on ne može da obezbedi 10 agronoma za rad u Ukrajini. Tim povodom reagovao je predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS koji je inače inženjer poljoprivrede i glavni i odgovorni urednik AGROBIZNIS magazina. On je gostujući u emisiji PLODOVI DOBRE ZEMLJE na TV PRVA opovrgao u potpunosti izjavu Kostića što je vrlo brzo pozdravila i javnost u Srbiji. Naime broj pregleda gostovanja kolege Đakovića je ogroman tako da je za nekoliko sati narastao na više desetina hiljada, a ovakvu rekaciju pozdravili su i gledaoci TV PRVA. Reakcije na društvenim mrežama su brojene i svi pozdravljaju reakciju stručnjak na ovakve neprimerene izjave. To i ne treba da čudi imajući u vidu da se zna da je gospodin Kostić svoje bogatstvo stekao upravo u Srbiji i u sektoru poljoprivrede. Stoga su svi začuđeni ovakvom njegovom izjavom rekao je ovim povodom Goran Đaković. Ja sam se i u svom uvodniku za martovsko izdanje Agrobiznis magazina takođe osvrnuo na ovu izjavu i drago mi je da su takođe drugi reagovali i prepoznali ovo kao neprimeren gest i neistinu dodao je Đaković koji je kao novinar koji prati poljoprivredu priznat i u zemlji i u svetu. 

Gostovanje gospodina Đakovića možete u celosti odgledati na našoj facebook stranici : https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/?ref=page_internal

Izjava Miodraga Kostića može se pročitati na sajtu N1 TV http://rs.n1info.com/a230227/Biznis/Kostic-Nemamo-agronome-koji-bi-radili-u-Ukrajini-za-2.000.html

Autor: Svetlana Kovačević

ATINA - Grčki poljoprivrednici sukobili su se danas sa policijom u centru Atine tokom protesta protiv poreskih i penzionih reformi, kada su neki demonstranti pokušali da uđu u Ministarstvo poljoprivrede i razbili prozore policijskih autobusa, na šta je policija odgovorila suzavcem rasteravši demonstrante. Mašući pastirskim štapovima, oko 1.300 poljoprivrednika, koji su u grčku prestonicu tokom noći stigli sa Krita, uputilo se ka zgradi Ministarstva poljoprivrede, oko koje su policijski autobusi napravili obruč, prenosi Rojters. Demonstranti su se razjarili kada su se među njima raširile glasine da zvaničnici odbijaju da prime delegaciju poljoprivrednika, navode očevici. Poljoprivrednici su odavno u sporu sa grčkim vlastima zbog zakona o socijalnoj bezbednosti koji su uvedeni polovinom 2016, a koji ih primoravaju na veće penzione doprinose, povrh toga što su već pogođeni skokom proizvodnih troškova, objašnjava britanska agencija.

Izvor: TANJUG/http://www.bktvnews.com 

Uljara Vital iz Vrbasa i petu godinu zaredom završila je sa negativnim rezultatom, pokazuju nerevidirani podaci poslovanja za 2016. koje je kompanija objavila putem Beogradske berze.
 
Ova uljara, kojom upravlja zemunski Invej, zabeležila je lani rast prihoda od 8,1%, na 3,6 milijardi dinara. Poslovni dobitak kompanije porastao je 8,4% na 52,8 miliona dinara, dok je neto gubitak umanjen za skoro 30% u odnosu na prošlu godinu, na nepunih 96 miliona dinara.
 
Glavni razlog negativnog krajnjeg rezultata je i dalje visoka zaduženost kompanije, koja je kao posledicu donela gubitak iz finansiranja od 138,6 miliona dinara. Neto dug Vitala na kraju prošle godine iznosio je 2,8 milijardi dinara i neznatno je povećan u odnosu na kraj 2015.
 
Akcijama ove kompanije na Beogradskoj berzi trgovalo se u utorak (7. marta 2017. godine) na nivou od 900 dinara, što daje tržišnu kapitalizaciju Vitala od 687,5 miliona dinara (5,6 mil EUR), prenosi Wisebroker.

Srbija je u 2016. godini od izvoza poljoprivrednih proizvoda zaradila 3,2 mlrd USD, što je predstavljalo rast od 11,9% u odnosu na 2015. Vrednost uvoza u istom periodu bila je 1,4 mlrd USD, što je za 10,7% manje nego pre dve godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Naša zemlja najviše je izvozila žitarice, voće i povrće, dok je uvozila kafu, čaj, začine, duvan i smrznuto svinjsko meso.

Prema analizi Vojislava Stankovića, agrarnog analitičara, suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini ima rast od 39,7% i iznosi 1,7 mlrd USD.

- Najznačajniji proizvod agrarnog porekla u izvozu u 2016. godini bio je merkantilni kukuruz u vrednosti od 346 mil USD i sa učešćem u ukupnom izvozu od 1,5% - kaže Stanković.

- Tu su i cigarete od duvana, u vrednosti od 277 mil USD, pa smrznuta malina, čija je vrednost bila 248 mil USD, merkantilna pšenica - 134 mil USD, jabuke, šećer i šećerna repa. Kada je reč o uvozu, tradicionalno dominira grupa "nekonkurentnih" proizvoda. To su sirova kafa, banane, pomorandže, ižiljeni duvan za cigarete, cigarete, zamrznuto svinjsko meso...

Kako ističe analitičar Novosti Stanković, najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su EU, zemlje zapadnog Balkana, CEFTA i Rusija. Pomenuta tržišta u periodu januar-novembar 2016. godine imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 89%. U ukupnom izvozu učešće je 97%, a u uvozu 72%.

Sa zemljama CEFTA, govori Stanković, u 2016. godini imali smo izvoz u vrednosti od 1,2 mlrd USD, od čega poljoprivredi pripada 39%. Istovremeno, vrednost uvoza je bio 126 mil USD, a agrar ima procenat od 9%.

Postojeći sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno, s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao ni kapacitete kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji, objašnjava Stanković.

 

http://www.ekapija.com

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.160 tona robe.

Najviše se trgovalo: jabukom (310 t), kupusom (285 t), šargarepom (135 t), krompirom (132 t), pomorandžom (121 t), crnim lukom (38 t), cveklom (19 t), spanaćem (17 t) i šampinjonima (17 t)

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (218 t → 310 t), kupusa (198 t → 285 t), šargarepe (124 t → 135 t), krompira (88 t → 132 t), pomorandže (78 t → 121 t), cvekle (14 t → 19 t), spanaća (10 t → 17 t) i šampinjona (12 t → 17 t), dok je promet: crnog luka (46 t → 38 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          20 - 25 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 45 din.

spanać                        80 - 100 din.

cvekla                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 70 din.

pomorandža               35 - 85 din.

banana                       90 - 120 din.

limun                           50 - 90 din.

Vlasnik poslovnog sistema Swisslion Takovo, Rodoljub Drašković, izjavio je da nije kupio Vršačke vinograde da bi rasprodao imovinu tog preduzeća, već da bi obnovio vinograde i doprineo razvoju vršačkog vinogorja.
U intervjuu za portal Novog magazina on je istakao da njegova kompanija odmah počinje krčenje vinograda i pripremu zemljišta za podizanje 300 hektara novih vinograda.
- Raspisali smo tender za nabavku nove mehanizacije za primarnu obradu, sekundarnu obradu i mehanizaciju za podizanje novih vinograda, a u toku je i izrada projekata za izgradnju nove vinarije na novoj lokaciji. Projekti će biti definisani u narednih 15 dana, a potom sledi izbor izvođača radova i proizvođača procesne opreme za preradu grožđa i proizvodnju vina - kazao je Drašković i dodao da će ta investicija biti okončana do 1. septembra ove godine.
Kapacitet nove vinarije zadovoljiće preradu grožđa sa 5.000 hekrata vinograda vršačkog vinogorja.
- Realizacijom ove investicije Vršački vinogradi i vršačka vinarija zauzeće vodeće mesto u Evropi. Vršački vinogradi će objediniti projekat razvoja vršačkog vinogorja. Uspostaviće se kooperativni odnosi sa svim vinogradarima vršačke regije gde će Vršački vinogradi pružati stručnu pomoć u izboru sortimenata, tehnologije i garantovati otkup grožđa za proizvodnju vina po unapred jasno definisanim uslovima - rekao je Drašković.
Najavio je da je sledeća faza u njegovim poslovnim planovima, posle revitalizacije Vršačkih vinograda, razvoj mediteranske plantaže grožđa i mediteranskih vina.

Izvor:

http://www.ekapija.com 

Od 1.marta se predaju zahtevi za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2017. godini. Zahtev se predaje jednom godišnje, Ministrastvu finansija, odnosno njegovoj Upravi za trezor. Rok za predaju je 30. april ove godine. Podsticaji za biljnu proizvodnju iznose 2.000 dinara po hektaru. Po jednom gazdinstvu se može dobiti subvencija za najviše 20 hektara. Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene su na 4.000 dinara po hektaru, i to 2.000 kao osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju i 2.000 za regres za đubrivo.
Novi pravilnik o regresu za đubrivo, objavljen nedavno u „Službenom glasniku”, propisuje da pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ima pravo na korišćenje tog podsticaja ako su računi izdati u periodu od 1. oktobra prethodne godine do 30. septembra tekuće. Odobrava se regres od deset dinara po kilogramu kupljenog đubriva, a najviše 2.000 dinara po hektaru. Zahtev za ostvarivanje prava na regres za đubrivo podnosi se jedanput godišnje, u dva primerka, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, od 3. maja do 30. septembra tekuće godine.
Kako se navodi u pravilniku, uz zahtev se podnosi original fiskalnog isečka izdat u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase. Ako se iz fiskalnog isečka ne mogu utvrditi svi podaci neophodni za ostvarivanje prava na regres za đubrivo, uz fiskalni isečak podnosi se i originalni račun.

Lj. M.

Izvor: http://www.dnevnik.rs 

Beograd, 23. februar 2017. – Banca Intesa kreirala je specijalnu ponudu kredita za ulaganja u obrtna sredstva kako bi registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pomogla da obezbede adekvatnu finansijsku podršku za nastupajuće prolećne radove u poljoprivredi.
Kredit za finansiranje prolećne setve dostupan je u iznosu od 100.000 do 5 miliona dinara sa rokom otplate do 12 meseci. Dinamika otplate prilagođena je specifičnim potrebama poljoprivrednika, pa se sredstva mogu vraćati u vidu mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih ili godišnjih otplata, odnosno, o dospeću kredita.
Nominalna kamatna stopa kreće se od 6,5 do 9,5 odsto na godišnjem nivou, u zavisnosti od grupe kojoj pripada registrovano poljoprivredno gazdinstvo na osnovu ostvarenih priliva po namenskom računu u poslednjih 12 meseci kao i veličine registrovane obradive površine.
„Uvođenjem specijalne ponude u ovom periodu želimo da klijentima iz segmenta poljoprivrede omogućimo finansiranje ulaganja po značajno povoljnijim uslovima od standardnih i na taj način im olakšamo poslovanje u tekućoj sezoni. Uvažavajući potrebe poljoprivrednika za dodatnim finansijskim sredstvima u vreme sezonskih ulaganja, i prethodne godine osmislili smo specijalnu kreditnu ponudu za prolećnu setvu u okviru koje smo ih podržali sa ukupno 1,33 milijarde dinara kredita“, izjavio je Đorđe Radulović, Direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima Banca Intesa.
Za kredit za finansiranje prolećnih radova u poljoprivredi do 30. juna ove godine mogu aplicirati svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači na teritoriji Srbije, bez obzira da li su klijenti banke ili ne.
U skladu sa svojim strateškim opredeljenjem da aktivno doprinosi razvoju agrara kao izuzetno važnog segmenta domaće privrede, Banca Intesa je tokom 2016. godine poljoprivrednim proizvođačima odobrila ukupno 35.5 miliona evra kredita, uvećavši plasmane poljoprivredi za 38 odsto u odnosu na godinu ranije.
Od kada je započela poslovanje sa klijentima u segmentu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava 2008. godine, Banca Intesa finansirala je agrarni sektor sa više od 205 miliona evra kredita.

Reprezentativni primer (23.02.2017.):

Vrsta kredita Specijalna ponuda kredita za obrtna sredstva za prolećne radove u poljoprivredi
Valuta kredita RSD
Kriterijum za indeksiranje Nema kriterijuma za indeksiranje
Iznos kredita 1.000.000 RSD
Period otplate 12 meseci
Ukupan iznos za vraćanje 1.096.314,44 RSD
Kamatna stopa
(na godišnjem nivou) 8% fiksna
EKS
(na godišnjem nivou) 9,31%
Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u obračun efektivne kamatne stope
Naknada za obradu kreditnog zahteva 10.000 RSD
2 menice 100 RSD
Izveštaj kreditnog biroa 246 RSD
Uverenje o stanju poreskih obaveza 580 RSD *

*Troškovi koji padaju na teret korisnika, koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, a na čiju visinu Banka nema uticaja. Napominjemo da se radi o okvirnim (prosečnim) iznosima na koje Banka ne utiče, a koji zavise od taksi i naknada sudova, Geodetskog zavoda, premija osiguranja osiguravajućih kuća i sl.

Porodici Buboš, koja živi od poljoprivrede, ljute papričice zasladile su život. Ilona pravi bidermajere u koje stavlja po nekoliko desetina sušenih papričica. Prodaje ih na pijacama i vašarima za 700 dinara. Do sada je napravila oko tri hiljade. Ilona i Tibor Buboš, obrađuju nekoliko hektara pod žitaricama, uzgajaju pet sorti tikava, zečeve. Od pre pet godina kućni budžet uvećavaju i zahvaljujući spretnim Iloninim rukama koja od ljutih papričica pravi dekoracije i bidermajere.

 

„Nosili smo kod prijatelja kada smo išli na večere kao poklon, da bude malo izuzetno, a ne svakodnevni poklon. Tako smo počeli, pa smo videli da se ljudima sviđa. Onda smo nosili na pijacu i vidimo da obožavaju“, kaže Ilona Buboš iz sela Kupusina. Proizvodnja čilija, kažu, zahteva mnogo posla, od proleća do jeseni. Za pravljenje buketa Iloni treba svega pola sata. Bidermajer u kom ima nekoliko desetina sušenih papričica, Ilona prodaje na pijacama i vašarima za 700 dinara. Do sada je napravila oko tri hiljade. „Čujemo od kupaca da nose u Nemačku, Hrvatsku, Mađarsku kao poklon. Za muškarce ima buketa, dugotrajni buket. Pravila sam i za venčanje, za mlade“, objašnjava Ilona. „U zadnje vreme vidim da se do toga može da se zarađuje i živi od toga. Videćemo. Ove godine ću malo povećati proizvodnju, pa ću videti od potražnje i od sreće“, otkriva planove za narednu sezonu Tibor Buboš. Ako se vremenom ne pojede, kao ukras može da stoji dve do tri godine. Ono što se ne stavi u buket, melje se, kiseli, odvaja za seme. Papričice su Bubošima donele i nekoliko nagrada za najlepši štand na vašarima.

Pripremila Ivana Miljković, RTS

Prilog koleginice možete videti ovde: http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2633675/ljuti-bidermajeri.html 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31