Stručnjaci sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, od kada su dobili modernu opremu, mogu brže da dođu do efikasnijih podataka koje koriste u nastavi ili kada daju savete proizvođačima.

- Dron, kojim će pre svega biti upotpunjena znanja o preciznoj poljoprivredi, opremljen je kamerom sa pet kanala. Cilj nam je da pratimo biljni stres, nastao usled manjka ili viška vlage u zemljištu, neodgovarajuće prihrane biljaka mineralnim đubrivima, kao i pojavu bolesti, korova i različite vrste štetočina - objašnjava za Večernje novosti dr Atila Bezdan sa Poljoprivrednog fakulteta.

Dodaje da nova tehnologija omogućava značajne uštede sredstava za zaštitu i mineralnih đubriva, čime ćemo imati efikasniju poljoprivrednu proizvodnju.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić kaže da njihov dron ima vrhunsku rezoluciju, a posle višemesečnog testiranja, trebalo bi da počne i njegova zvanična upotreba:

- Kontrolisaćemo preoravanje pašnjaka, korišćenje državnih oranica, da li postoje neki bespravni objekti na njima nasipanje zemlje ili bespravno odlaganje otpada, uzurpiranje zemljišta koje nije dato u zakup.

Milan Lukić, direktor Instituta u Čačku, smatra da bi dron u voćarstvu mogao da se upotrebljava za sagledavanje stanja biljke, kao i da se pomoću njega odredi termin berbe. Dron bi mogao da prikaže i stepen zakorovljenosti, kao i da li su potrebne neke agrotehnike mere.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2746604/nove-tehnologije-u-poljoprivredi-stede-sredstva-za-zastitu-biljaka-i-minerala-djubriva

Mladi bračni parovi koji žele da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju u Bojniku, moći će da se prijave za podsticajna sredstva koje će dodeljivati lokalna samouprava. Iz budžeta će za nova poljoprivredna gazdinstva biti izdvojeno milion dinara.

Ova mera, kako kažu u lokalnoj samoupravi, treba da stimuliše mlade i pokrene oživaljavanje primarne poljoprivredne proizvodnje.

U toku je izrada pravilnika po kome će se dodeljivati sredstva, a konkurs će biti raspisan u narednom periodu. Ideja je da, bračni parovi koji su zainteresovani da se vrate u Bojnik i započnu porodično gazdinstvo, dobiju između 150.000 i 200.000 dinara - navode nadležni.

Osim što treba da pokrene poljoprivrednu proizvodnju, dodaju, ova mera usmerena je i na podsticaj nataliteta i vraćanja ljudi u manje sredine.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Milion-dinara-za-mlade-parove-koji-bi-da-se-bave-poljoprivredom-u-Bojniku.sr.html

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koji su koncipirani tako da na optimalan način podržavaju nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja sa otežanim uslovima rada povećanjem konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.U saopštenju pres službe Vlade navodi se da je, zbog uticaja na ostale sektore, poljoprivrada od izuzetnog značaja za razvoj privrede, s obzirom na to da direktno ili indirektno zapošljava petinu radno aktivnog stanovništva u Srbiji.Uredbom je propisano da će se sredstva raspoređivati za programske aktivnosti ili projekte - direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku u poljoprivredi i posebne i IPARD podsticaje.

Direktna plaćanja, koja će biti raspodeljena u odgovarajućim ukupnim iznosima, odnosiće se na premije, podsticaje za proizvodnju i regrese.

Merama ruralnog razvoja predviđena je podrška programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diversifikaciju dohotka i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, kao i priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja.

Podsticajem koji podrazumeva kreditnu podršku omogućiće se poljoprivrednim proizvođačima da dođu do novca iz bankarskih izvora pod povoljnijim uslovima od tržišnih. Za sprovođenje ove uredbe obezbeđeno je ukupno 36.701.800.000 dinara.Članovi Vlade usvojili su i Odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti u oblasti razvoja elektronske uprave.

Neophodno je kontinuirano usaglašavanje sa visokim svetskim i evropskim standardima koji podrazumevaju unapređenje kvaliteta usluga koje se pružaju građanim i privredi, efikasnija javna uprava, kao i poboljšanje konkurentnosti Republike Srbije u međunarodnim okvirima.

Upoznavanje sa metodologijom, po kojoj se sprovodi praćenje razvoja elektronske uprave u Evropi, od posebnog je značaja za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU, kako bi se upoznali savremeni standardi portala, veb-prezentacija i usluga i obezbedili uslovi za prekogranično pružanje ovih usluga.

Višeresorna Radna grupa uključiće sva relevantna ministarstva i organizacije i njen osnovni cilj biće unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti.

Zadatak Radne grupe je priprema predloga za pojednostavljenje postupaka za usluge elektronske uprave i priprema funkcionalnih specifikacija za elektronsko vođenje postupaka.

Na sednici je usvojena Odluka da zgrada Sokolskog doma u Čačku dobije status spomenika kulture.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3804046/uredba-vlade-o-podsticajima-za-razvoj-poljoprivrede.html

Uprava grada Vranja ove godine će za poljoprivredu izdvojiti dve trećine više sredstava nego što je to bilo prethodne. Tako je za ove svrhe u gradskom budžetu planirano dvadeset i tri miliona dinara, a to paktično znači da su izdvajanja za agrar u odnosu na prošlu godinu uvećana za osam miliona dinara.

U poljoprivrednom sektoru Gradske uprave planirane su i brojne aktivnosti koje se odnose na edukaciju i neposrednu pomoć poljoprivrednicima kao i promociju proizvoda vranjskog kraja.

Otuda će 7. marta u Vranju biti organizovan i prvi Festival pčelinjih proizvoda, lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja sa ciljem da se promoviše med i proizvodi od meda. Biće održane i brojne edukativne radionice za pčelare ali i za sve one koji se bave proizvodnjom preparata i pomoćnih lekovitih sredstava od meda. Za vranjske poljoprivredne proizvođače biće organizovan i odlazak na prvi Sajam voćarstva koji će biti održan u Beogradu od 30. januara pa do 1. februara ove godine.

Izvor:https://jugmedia.rs/u-budzetu-vise-novca-za-poljoprivredu/

Na području Aleksandrovca, Aleksinca, Beočina i Smedereva nalazi se 501 napuštena parcela, utvrdila je Uprava za poljoprivredno zemljište terenskom proverom stvarnog korišćenja poljoprivrednih površina na podrucju ove četiri jedinice lokalne samouprave (JLS).Terenskom proverom faktičkog stanja, koja je podrazumevala fotografisanje i video zapise, obuhvaćene su 1.484 parcele u ove četiri (JLS), a 501 parcela je napuštena dok se 983 koristi na terenu.

U Aleksandrovcu je od 124 kontrolisane parcele, 48 napušteno, a površina ovog zemljišta koje se ne koristi iznosi nešto više od 37 hektara.

Kada je reč o Aleksincu, proverene su 323 parcele (231,79 hektara) i utvrđeno je da se na tom području nalaze 64 parcele koje niko ne koristi.

U Beočinu, od 184 proverene parcele, 153 ih je napušteno.

Najviše kontrola na terenu, u sklopu projekta "Identifikacija napuštenog zemljišta u državnoj svojini", urađeno je u Smederevu (853 parcele koje pokrivaju više od 658 hektara zemljišta), a 234 parcele su napuštene (njihova površina je 186,04 hektara).

Detaljan spisak parcela za koje je utvđeno da su napuštene biće objavljen do 10. januara, navodi se na stranici Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.

Cilj programa je, između ostalog, da se utvrdi ko stvarno koristi poljoprivredno zemljište, a kako bi se subvencije države pravednije koristile.

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja biće, inače, do 2023. godine evidentirane, što će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, a koja je upisana u katastru i na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-cetiri-opstine-u-srbiji-501-napustena-drzavna-parcela-04-01-2020

Za domaću poljoprivredu može se reći da spada u delatnosti koje ostvaruju dobru profitabilnost u poređenju sa drugim delatnostima i granama. Koliki je značaj poljoprivredne proizvodnje za državu pokazuje najnoviji budžet, usvojen za 2020. godinu, gde je za agrar izdvojen najveći procenat – od oko 95,8 milijardi ukupnih subvencija, poljoprivredi če pripasti preko 41 milijarde. Kada se na ovaj iznos dodaju i sredstva za Program IPARD II koje
obezbeđuje Evropska unija iz svog budžeta, dobija se zaista značajna suma, koja će biti na raspolaganju za pomoć našim poljoprivrednicima sledeće godine.
Kada je reč o skorašnjim pokazateljima razvoja sprske poljoprivrede, dovoljno je navesti nekoliko glavnih podataka. Za period od 11 godina, od 2007. do 2018. godine, bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivrede ukupno je porasla za preko 36 odsto, a samo u prošloj godini, povećanje je iznosilo gotovo 22 procenta. Istovremeno, poljoprivreda ima izuzetan izvozni potencijal – iz godine u godinu, poljoprivredna proizvodnja beleži pozitivan
saldo spoljne trgovine (razlika između izvoza i uvoza) koji je u 2018. godini dostigao 313 miliona evra (u odnosu na 240 miliona 2017. godini). Najzad, doprinos BDV-a poljoprivrede ukupnom bruto domaćem proizvodu stabilno se kreće na 5-7%, što, ukupno posmatrano, svrstava poljoprivredu među prioritete budućeg razvoja privrede u celini.
Mogućnosti finansiranja rasta poslovanja Naravno, svi navedeni pokazatelji na nivou države jesu zbir onoga što se zbiva na nivou pojedinačnih subjekata, bilo da se radi o individualnim proizvođačima, preduzetnicima, zadrugama ili privrednim društvima, od onih najmanjih (mikro) do najvećih privrednih sistema koji
rade u obliku holdinga ili koncerna. Upravo kada se sa pitanja makroekonomskih analiza pređemo na temu ključnih izazova sa kojima se naši poljoprivrednici suočavaju u svakodnevnom poslovanju nailazimo na niz problema. Kao jedna od najtežih prepreka za brži rast poslovanja postavlja se mali broj mogućnosti finansiranja ulaganja u osnovna i trajna obrtna sredstva. Primera radi, podaci iz ovogodišnje ankete 1.000 privrednika koju je sproveo Projekat saradnje za ekonomski razvoj Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) otkrili su da preko 81 odsto celokupnog finansiranja za privredne subjekte u Srbiji potiče iz sopstvenog kapitala. Na drugoj strani, svega devet odsto čine krediti poslovnih banaka, a kada se radi o tzv. alternativnim izvorima finansiranja (mikrofinansiranje, faktoring, operativni lizing i ostali), njihovo učešće na srpskom finansijskom tržištu može se smatrati zanemarljivim.
Na drugoj strani, za obim korišćenja bespovratnih sredstava finansiranja investicionih projekata na nivou privrede, odnosno poljoprivrede ne postoji pouzdana statistika. S tim u vezi, dugogodišnje iskustvo konsultanata iz BDO Business Advisory u savetovanju klijenata prilikom dobijanja bespovratnog finansiranja pokazuje da su se kod domaćih privrednika stvorile dve velike grupe: 1) prva grupa kod koje vlada visok stepen nepoverenja u mogućnost dobijanja bilo kakvih bespovratnih sredstava; 2) druga grupa koju čine oni koji nemaju dovoljno vremena i kapaciteta da prate javne pozive i da pripremaju prijave za bespovratna sredstva.
U praksi, međutim, ispostavlja se da oni koji zaista izdvoje resurse da se prijave ili to učine tako što angažuju savetnike u velikom broju slučajeva na kraju i dobiju novac. U tematici bespovratnih sredstava, važno je na početku razumeti da se uopšte ne radi o jednostavnom poslu. Zavisno od iznosa sredstava i izvora finansiranja, postupci dobijanja novca mogu trajati i po nekoliko meseci, a, ponekad, i više od godinu dana. Dalje, uslovi konkursa zahtevaju prikupljanje i podnošenje obimne dokumentacije i ispunjavanje velikog broja obrazaca. Najzad, ono što je nužan preduslov za uspešno obezbeđivanje bespovratnih sredstava – neophodno je odabrati prave programe koji tačno odgovaraju potrebama konkretnog proizvođača. S obzirom na postojanje
velikog broja projekata, jasno je da nisu svi konkursi namenjeni za svakoga. Dok IPARD II kroz svoju Meru 1 uglavnom podržava nabavku mehanizacije za poljoprivrednu proizvodnju, a u okviru Mere 3 sufinansira veća ulaganja u objekte i opremu za preradu poljoprivrednih proizvoda, Razvojna agencija Srbije sprovodi poseban program podsticaja za prehrambenu industriju, gde su ciljna grupa veći projekti – ulaganja u osnovna sredstva od najmanje 2 miliona evra i zapošljavanje 30 i više novih zaposlenih. Za druge, manje projekte, pre svega za nabavku opreme, najbolji izbor bili bi tzv. nacionalni programi
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Konačno, proizvođači sa teritorije Vojvodine imaju na raspolaganju i sredstva iz budžeta Pokrajine i posebnih fondova, poput programa Prosperitati. Bilo koji program da je u pitanju, finansijska strana čini suštinu projekta. Na prvom mestu, pozitivno finansijsko poslovanje u periodu pre prijavljivanja za sredstva često je jedan od ključnih uslova da program bude prihvaćen. Pritom se posmatraju
pokazatelji, kao što su, između ostalog: a. profitabilnost (neto dobitak je, po pravilu, uslov za dobijanje sredstava); b. likvidnost (recimo, odnos između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza) ili c. zaduženost (primera radi, IPARD II sadrži uslov da odnos između ukupnih obaveza i kapitala ne sme biti veći od 4). Osim pokazatelja poslovanja privrednih subjekata koji se prijavljuju za sredstva, za pozitivnu ocenu projekta neophodno je sastaviti realan poslovni plan koji će odbaciti pozitivne pokazatelje projekta.
Dobar poslovni plan od koristi je čak i u slučaju da postoji dovoljno sopstvenog kapitala, jer nisu sve poslovne prilike jednako dobre. Naime, dobar poslovni plan će jasno ukazati u kom smeru subjekat treba da se kreće, gde da usmeri svoje ograničene resurse (kapital, vreme, radnu snagu). Uloga iskusnog profesionalca - finansijskog savetnika dobija još više na značaju ukoliko se ukaže potreba ili mogućnost za sufinansiranje, odnosno kada treba prikupiti deo kapitala na tržištu, po što boljim uslovima i u što kraćim rokovima.
Veoma je važno, da, pored „brojeva“, poslovni plan sadrži i dovoljno pravih informacija o drugim elementima poslovanja, kao što su kadrovska struktura,
obrazovanje ili radno iskustvo. Veoma važna pitanja, koja često mogu da budu problematična, uključuju tržišta, bilo da se radi o tržištu nabavke ili prodaje. Sve u svemu, dobar, a to znači realan i konkeretan poslovni plan, treba na najbolji način da obradi i predstavi sva tri segmenta poslovanja: i. tržište nabavke, ii. proizvodno-tehnološki proces i iii. tržište prodaje, jer je prirodno da u svakom segmentu postoje i slabe, ali i jake strane.Nekoliko ključnih poruka za naše poljoprivrednike iz ugla finansijskog savetnika:
• sredstva za podsticaje zaista su značajna i povećavaju se iz godine u godinu;
• kod prijavljivanja za bespovratna sredstva treba odabrati one programe koji najviše odgovaraju konkretnim potrebama jednog proizvođača;
• ako poljoprivrednici nemaju dovoljno vremena, znanja i drugih kapaciteta da se samostalno prijave za sredstva, preporuka je da angažuju savetnike koji su specijalizovani za programe pomoći u oblasti poljoprivrede;
• u finansijskom poslovanju i prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja neophodno je voditi računa o tome da glavni pokazatelji poslovanja budu pozitivni
– ovo je često preduslov za dobijanje sredstava;
• da li će podsticaji biti zaista odobreni i u kom iznosu veoma zavisi od kvaliteta poslovnog plana koji se predstavlja izvorima finansiranja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo imaće ove godine na raspolaganju 7,8 milijardi dinara, što jem gledajući lanjsku godinu, 18,3 odsto više.Novac je obezbeđen iz budžeta AP Vojvodine radi razvoja poljoprivrede kao grane važne u ekonomskom razvoju zemlje.

– Agroekonomski razvoj ostvarivaće se putem Programa za zaštitu, uređenje, korišćenje i upravljanje poljoprivrednim zemljištem, za koji je u ovoj – 2020. godini – obezbeđeno 2.247.576.714,73 dinara, zatim kroz Program za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju, gde će biti izdvojeno 688.000.000 dinara, budžetski fondovi – za vode imaće 4.434.751.145,25 dinara, za šume 200.492.269,49 i Budžetski fond za razvoj lovstva u Vojvodini dobiće 48.725.793,20 dinara bespovratno – kaže na početku razgovora za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević.

Za šta će opredeljeni novac biti iskorišćen?

– U okviru agrarnog budžata, kroz konkursne linije Programa za zemljište i Programa za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju za 2020. godinu opredeljen je iznos od 1.171.000.000 dinara. Najviše para poljoprivrednici će da dobiju za agrarne mere, koje omogućavaju ostvarivanje većih prihoda gazdinstava u intenzivnim granama poljoprivrede, kao što su voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo, vinogradarstvo, kao i na konkursima za investiciona ulaganja da bi se povećala produktivnost i obezbedila profitabilnost u poljoprivrednoj delatnosti. Tako je za kupovinu opreme i sistema za navodnjavanje opredenjen iznos od 340 miliona dinara, za nabavku opreme za plastenike 80 miliona, opreme za stočarstvo do 80 miliona, za protivgradne mreže 120 miliona, za investicije u opremu za proizvodnju vina i rakije 70 miliona, za pčelarstvo 25 miliona, za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava 130 miliona, značajna bespovratna suma biće izdvojena za podršku mladim poljoprivrednicima za tzv. atart-ap program, za koji smo agrarnim budžetom za 2020. godinu opredelili do 270 miliona dinara.Navedite upečatljive investicione projekte poljoprivrednih gazdinstva koje je finansirala Pokrajina, a na koje ste posebno ponosni?

– Raduje nas podatak da raste interesovanje za pčelarsku proizvodnju i da je ukupna vrednost investicija u tu granu agrara više od 53 miliona dinara. Tendencija razvoja vinogradarstva i vinarstva u Vojvodini je sve prisutnija, i u sektoru podsticajne podrške vinskom sektoru beležimo takođe značajnija ulaganja i investicije. U 2017. godini prvi put je raspisan konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima, za koji je bilo opredeljeno 100 miliona dinara, s maksimalnim iznosom po prijavi od 1.200.000 dinara, pri čemu se 75 odsto novca davalo avansno, a 25 odsto po realizaciji investicije.

Da li su naši poljoprivrednici zainteresovani za podsticaje, iz kojih delova Pokrajine dolazi najviše zahteva a iz kojih sredina se ne javljaju?

– Primetna je neujednačenost i heterogenost u korišćenju bespovratnog novca po regionima Bačke, Banata i Srema. Imamo primera gde smo izuzetno zadovoljni odzivom i ukupnom vrednošću investicija u Bačkoj: u opštini Odžaci u 2019. godini bila su potpisana 102 ugovora, zatim u gradu Subotici, gde imamo potpisano 90, s opštinom Ruma potpisana su 182 ugovora. S druge strane, u regionu Banata imamo manji broj aplikacija, na primer u opštini Plandište potpisano je svega sedam ugovora, a na području opštine Kovin 17.

Kako viditedalji razvoj poljopirvrede?

– Poljoprivreda mora biti zasnovana na znanju, inovacijama i digitalizaciji, kao ključnim faktorima konkuretnosti domaćeg agrara i ostvarivanja značajnijih deviznih priliva izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Još uvek, po strukturnim analizama stanja poljoprivrednih gazdinstava, imamo nepovoljnu starosnu i posedovnu strukturu, u delu poljomehanizacije traktore koji su 86 odsto stariji od 20 godina, izostanak primene novih tehnologija u proizvodnji i prinose koji su kod pojedinih biljnih vrsta daleko ispod evropskog proseka. Agropotencijali su veliki i moraju se nastaviti investiciona ulaganja u agrar, uz podršku kroz Nacionalne mere i uz korišćenje novca iz IPARD 2 programa ugovora, ukupne vrednosti investicija 109.017.456,33 dinara.Na konkursima će biti posebno podržani mladi od 18 do 40 godina, čije se investicije odnose na fizičku imovinu gazdinstava, podizanje preradnih kapaciteta radi dobijanja proizvoda s većom dodatom vrednošću i za opremanje mini-pivara. Povraćaj na te investicije iznosiće do 90 odsto, a maksimalan iznos po prijavi je 1.500.000 dinara. Po ostalim konkursnim linijama mladi poljoprivrednici, žene – nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, kao i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi, moći će da računaju na povraćaj novca i do 80 odsto, dok će za ostale kategorije korisnika taj iznos biti do 60 odsto. Takođe, kada je reč o maksimalnim iznosima bespovratnog novca po prijavi, oni će biti veći za posebne kategorije: mlade, žene – nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednike koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dr-vuk-radojevic-pokrajinski-sekretar-za-poloprivredu-paorska-kasa-puna-kao

Na jednoj od centralnih mesta u gradu na kružnom toku može se videti spomenik u obliku šampinjona znak da ste došli u mesto gde se oni najviše gaje u celoj Turskoj. Toliko ih ima da se ovde nalazi 50% proizvodnje Republike Turske koja podećamo ima skoro 80 miliona stanovnika. Iz regiona Antalija gde pripada i Opština Korkuteli izveze se 25% voća i povrća Turske.

SMS Ersanlar u 1500 kvadratnih metara gaji gljive  i ostavruje proizvodnju na godišnjem nivou od 1250 tona. Ovim poslom se bave od 1988. godine i smešteni u Korkuteli, nazvanoj gljivarskom dolinom Turske sa 16000 stanovnika. Vlasnik kompanije Ersanlar Agriculture je Mehmet Ali Ersan. On je za Agrbiznis magazin objasnio da njegova kompanija prodaje sveže i konzervirane proizvode od šampinjona na tržištima u nacionalnom nivou i da su to uglavnom veliki lanci restorana i picerija. “Proizvođači iz Korkuteli-ja pokrivaju više od 50% tržišta Turske sa godišnjom proizvodnjom gljiva od 28000 hiljada tona. Danas preko hiljadu ljudi radi u proizvodnji gljiva, a posredno oko 5000 ljudi zarađuje za život od ovog posla. Najveće smo i pionirsko preduzeće u našoj industriji sa sopstvenim pogonima za kompost. Svi naši proizvodi podvrgnuti su proveri računara uz pomoć napredne tehnologije. Svakodnevno prenosimo svoje iskustvo i svoje proizvode putem marketinške mreže na nacionalnom i međunarodnom nivou i ne pravimo kompromise kada je u pitanju stopostotna higijena, kvalitet i zadovoljstvo kupaca.

 

Turski proizvođači opreme za plastenike sada izvoze 75% proizvodnje

 

Spominjući da se 75 posto proizvodnje sada izvozi, predsednik udruženja proizvođača opreme i semena za plasteničku proizvodnju SERKONDER Halil Kozan kaže „Mi gradimo plastenike po sistemu „ ključ u ruke “u nekoliko zemalja smo pisutni i tamo šaljemo sav poreban materijal. Dok su domaći projekti ranije bili dominantni, sada u inostranstvu imamo ozbiljne projekte. U stvari, sada izvozimo 75 odsto proizvodnje. Mi gradimo „staklene bašte“u nekoliko zemalja, od Italije preko Grčke, dalje u Azerbejdžanu pa sve do Indije. “

Navodeći da pored izgradnje plastenika u mnogim zemljama širom sveta šalju i materijale koji poseduju evropsku tehnologiju, Kozan dodaje da njihovi članovi imaju godišnji kapacitet proizvodnje plastenik na površini od 5000 hektara. Ukazujući da oni kao SERKONDER pružaju obuke za poboljšanje kvaliteta objašnjava Kozan:„Imamo važnu prednost sa geopolitičkom lokacijom uprkos našim konkurentima kao što su Holandija, Španija, Kina i Koreja. Još jedna prednost su naše cene. “Zato što u našoj zemlji možemo nabaviti nekoliko sirovina.

Pre svega, želeo bih reći da smo na važnoj poziciji u pogledu geotermalnog grejanja. Možemo da proizvedemo 60 kilograma proizvoda po metro kvadratnom iz plastenika u geotermalnim regionima. Takođe koristimo otpadnu energiju za grejanje.”

 

 

 

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta! Kada je reč o izvozu 1,5 milijardi evra je vrednost izvoza u Nemačku a tek onda sa značajno manjim iznosima u SAD, Ruska Federacija i Francuska.

Domaćini su nam pokazali i plastenik koji je urađen kompletno od domaće opreme. Danas se u njemu proizvodi paradajz ali bez zemljišta. Biljka raste u supstratu koji se pravi od kokosove ljuske.

Turska ima i jak sektor proizvodnje semena povrća. U Antaliji se nalazi centar za proizvodnju semena ali i sama povrtarska proizvodnja. Već iz aviona se mogu ugledati velike površine pod plastenicima, ali ono što je zanimlivo i na teritoriji grada Antalija, na samo 10 minuta od mora već možete videti plastenike koji se nalaze između zgrada. Prolaskom kroz naseljena mesta u Antaliji možete videti da je u Turskoj očigledan procvat ekonomije i da se gradi. O tome svedoči veliki broj novih zgrada i onih koje su izgradnji. Istini za volju još treba poraditi na raščišćavanju i uređenju tih delova grada ali verovatno će vremenom i na to doći red.

 

 

Engin Er, direktor izložbe kompanije Grovtech je u razgovoru sa stranim novinarima objasnio da je Grovtech izvozno orijentisan sajam, a ove godine su dočekli više od 90000 posetilaca iz preko 130 zemalja i više od 850 brendova izlagača iz preko 30 zemalja.

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je da će u januaru biti olakšan pristup poljoprivrednika finansiranju jer će početi primena garancijske šeme koju je država ugovorila sa Američkom organizacijom za međunarodni razvoj (USAID) u iznosu od 55 miliona dolara.

Nedimović je najavio i da će u januaru biti aktiviran i ugovor države sa Svetskom bankom za poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede, koji bi trebalo da olakša pristup sredstvima iz Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Ministar je podsetio da je ovo tek druga godina kada Srbija dobija sredstva IPARD-a. Za sada je najviše interesovanja za pomoć EU pri kupovini traktora i druge mehanizacije.

- Najviše problema je bilo kada neko hoće da izgradi prerađivački kapacitet, jer ne može da obezbedi kolateral, odnosno hipoteku ili garanciju, da bi dobio kredit da bi kasnije mogao da dobije povraćaj sredstava iz IPARD-a - naveo je on.

Nedimović je podsetio da je Srbija dobila odobrenje da se kroz IPARD uvede pomoć i za vinarstvo i živinarstvo.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je podsetio da je Srbiji namenjeno 175 mil EUR IPARD za poljoprivredu, što bi, uz sufinasiranje države, trebalo da omogući investicije od ukupno 400 mil EUR.

Fabrici je kazao da je s Nedimovićem razgovarao kako da se pomogne poljoprivrednicima da lakše dođu do sredstava i najavio nove mere za razvoj sela i seoskog turizma.

Fabrici se nada da će se u pregovorima Srbije o prijemu u EU uskoro otvoriti pregovaračka Poglavlja 11 i 12 koja se odnose na razvoj sela i bezbednost hrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2728790/od-januara-nova-pomoc-poljoprivrednicima-u-saradnji-srbije-sa-sad-i-eu

Potpisivanjem partnerskog ugovora stvoreni su svi uslovi za implementaciju projekta ,,Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi kao model smanjenja siromaštva”. Potpisnici partnerskog ugovora su – Grad Novi Pazar, Udruženje građana Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC), Regionalna razvojna agencija Sandžaka (SEDA), Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Novog Pazara (PSSS) i Muslimansko humanitarno društvo „Merhamet – Sandžak“.

Projekat „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi kao model smanjenja siromaštva“ usmeren je na unapređenje socio-ekonomskog statusa malih poljoprivrednih gazdinstava, koji se pretežno bave proizvodnjom maline, ali i drugog voća i povrća, kao i žena iz ruralnih područja kroz edukaciju o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, preradi voća i povrća i preduzetništvu, kao i korišćenje skladišnih i prerađivačkih kapaciteta hladnjače koja će biti izgrađena zahvaljujući projektu i vođena po principima socijalnog preduzetništva. Glavni cilj projekta je smanjenje siromaštva kroz socio-ekonomsko osnaživanje malih poljoprivrednih gazdinstava i žena iz ruralnih područja.

Planirano je da se, zahvaljujući projektu vrednom oko 400 hiljada eura, za period od dve godine osnaži najmanje 100 malih poljoprivrednih gazdinstava i najmanje 20 žena iz ruralnih područja sa teritorije Grada Novog Pazara. Osnaživanje podrazumeva i sticanje znanja i veština za: proizvodnju malina i drugog voća i povrća, prikupljanje šumskih plodova i samoniklog lekovitog i začinskog bilja, skladištenje, preradu i plasman finalnih proizvoda kroz korišćenje usluga novoformiranog socijalnog preduzeća.

Projekat „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi kao model smanjenja siromaštva“ finansiran je od strane Austrijske razvojne agencije (ADA) sredstvima Austrijske razvojne saradnje, a implementira ga ASB Austrija u partnerstvu sa Inicijativom za razvoj i saradnju, Gradom Novim Pazarom, Regionalnom razvojnom agencijom Sandžaka, Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom Novog Pazara i Muslimanskim humanitarnim društvom „Merhamet-Sandžak.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/12/19/potpisani-ugovori-u-okviru-projekta-socijalno-preduzetnistvo-u-poljoprivredi-kao-model-smanjenja-siromastva/67219

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31