Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se tokom posete Liberiji i glavnom gradu Monroviji, od 11.07. do 12.07., sa visokim zvaničnicima te zemlje kako bi se dogovorili dalji koraci saradnje.
Na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Liberije Gbezongarom Milton Fridmanom je još jednom iskazana zahvalnost na povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i podršci mirovnom procesu.
Tokom posete Liberiji, pored poljoprivredne saradnje dogovoreno je i dodatno jačanje ekonomskih odnosa dve zemlje. Ministar Nedimović potpisao je i Protokol o saradnji sa ministrom poljoprivrede Mogana Flomom koji predstavlja osnov za ponovno uspostavljanje kako institucionalne, tako i privredne saradnje dve zemlje nakon izostanka istih u prethodnih trideset godina.
Prostor zapadne Afrike svakako predstavlja značajnu priliku i za potencijalne srpske investitore u brojnim oblastima u kojima smo bili prisutni 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

U finale NLB Organic konkursa za najbolje projekte iz oblasti organske proizvodnje, koji NLB Banka organizuje sedmi put, od 61 pristiglog projekta, u trku za milion i po dinara ušlo je njih sedam.

Prvi finalista je gazdinstvo Stojadinovića iz Gornjeg Grgura, koji je konkursiao projektom: Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede. Stojadinovići su na svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a u svim segmentima proizvodnje primenjuju organske principe. Cilj projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica.

U finale konkursa je ušao i projekat „Fabrika mleka“ Danile i Milene Stojiljković iz Lebana koji na svom gazdinstvu gaje pedesetak koza. Osnovni proizvod gazdinstva su različite vrste kozjeg sira, a projekat je usmeren na preradu kozjeg mleka. S obzirom na to da se radi o području koje ima idealne uslove za kozarstvo, pokretanjem prerade kozjeg mleka, Stojiljkovići bi doprineli razvoju ove grane organskog stočarstva u svom okruženju.

„Unapređenje organske proizvodnje u PG „Tasić“ - Korbevac“ je projekat Milana Tasića, iz Korbevca kod Vranjske banje, usmeren na preradu organski gajenog voća. Tasići su pioniri razvoja organske poljoprivrede u Pčinjskom okrugu, a pored već uznapredovale organske proizvodnje, na gazdinstvu postoje i odlični uslovi za etno turizam.  

Ratko Aksentijević iz Kraljeva je sledeći finalista, sa projektom „Unapređenje organske stočarske proizvodnje – uzgoj ovaca i goveda“. Aksentijević je pokrenuo stočarsku proizvodnju na svom gazdinstvu, ali je pored toga pokrenuo i prvu grupnu sertifikaciju za stočare u Srbiji. Za sada, u okviru ove grupe je 89 malih gazdinstava sa teritorije nacionalnog parka prirode „Golija“, a njegov cilj je da broj gazdinstava dovede na više od 300, što bi doprinelo daljem razvoju organskog stočarstva u ovim krajevima i omogućilo plasman u saradnji sa većim otkupljivačima. S obzirom na to da se radi o selima koja ostaju bez velikog dela stanovništva, uspeh ovog projekta bi imao višestruki značaj za razvoj u okruženju gazdinstva Aksentijevića.

U finale je ušao i projekat „Beračem kroz uštedu do kvaliteta i zdravstvene ispravnosti obranog voća, Milovana Sudimca iz Blaca. Kao i veliki broj drugih proizvođača, Sudimci su se odlučili za uzgoj organskog voća, kao i za sertifikaciju u okviru grupnog sertifikata. Na taj način, pored sertifikacije, Sudimci obezbeđuju i otkup svojih proizvoda kod organizatora proizvodnje.

Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina konkurisali su projektom: „Ono što poseješ, to ćeš i požnjeti“ Njihov projekat je usmeren na unapređenje procesa sejanja organski gajenih kultura, a s obzirom na to da se bave pre svega povrtarskom proizvodnjom, koja zahteva značajan rad na polju, to bi im omogućilo da skrate vreme potrebno za realizaciju ove aktivnosti i utroše ga na druge segmente proizvodnje.

Poslednji finalisti su Radičevići, organski voćari iz Rašice. Cilj njihovog projekta je povećanje održivosti domaćinstava kroz povećanje prinosa. Ono što kod Radičevića ostavlja snažan utisak je činjenica da u domaćinstvu pod istim krovom žive četiri generacije Radičevića – Ivanova baka, njegovi roditelji, njegovo dvoje dece,  on i brat sa suprugama koje su u vreme obilaska finalista obe očekivale prinovu. Do zaključenja ovog broja, Ivan Radičević je po treći put postao tata, dobio je sina Mihajla, a do kraja ove godine, dom Radičevića će rodsa posetiti još jednom. Čestitamo!

 

Od novca iz evropskih fondova deset poljoprivrednika dobilo je ugovore za nabavku mehanizacije, a tim povodom ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da posle osam godina priče o IPARD-u Srbija danas ima prve konkretne ugovore.
U naredne tri godine srpskim poljoprivrednicima će na raspolaganju biti 400 miliona evra bespovratne pomoći, a kako je Nedimović rekao za RTS, to je prekretnica u poljoprivredi, jer prvi put „evropske pare idu direktno u ruke srpskih poljoprivrednika“.

Ako je išta u Evropskoj uniji primamljivo, to je zajednička evropska politika i politika finansijskih sredstava i podrške poljoprivrednicima za njihov rad, rekao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, za IPARD je stiglo 504 aplikacija, prvih deset ugovora je uručeno, kao i da će u narednih dva do tri meseca biće svi obrađeni.
Kako je rekao, očekuje se da će se u narednih tri godine ta sredstva potrošiti.

Imali smo tri konkursa u prethodnih nekoliko meseci, još četiri do kraja godine. Novi traktori, mehanizacija, prerađivački kapaciteti, oprema za to. Ja se nadam da će srpska poljoprivreda mnogo bolje izgledati posle ovoga, jer će 400 miliona evra biti uloženo u srpsku poljoprivredu, rekao je Nedimović.
On je dodao i da će konkurs koji je u toku olakšati posao mladim poljoprovrednicima.

Nadam se da ćemo ove godine imati mnogo veći broj prijavljenih. Prošle godine smo imali oko 740 prijavljenih - 667 projekta smo odobrili s grantom od 10.000 evra. Ove godine smo povećali ta sredstva, rekao je Nedimović.

U narednom periodu, rekao je ministar, prioritet su voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo.
To su tri grane poljoprivrede gde je potrebna fizička snaga - gde su potrebni mladi ljudi, i tu može mnogo da se zaradi", rekao je on i dodao da je preduzetništvo u poljoprivredi neophodno, a kako kaže - mladi su tu nasušno neophodni.

On je ocenio da velike probleme poljoprivredi i poljoprivrednicima nanose vremenske nepogode i dodajeo da je donet zaključak Vlade o pristupanju dodele pomoći.

Prvi program za objekte za - kuće, stambene objekte koji su oštećeni je donet, to je od 120.000 do 600.000 dinara u zavisnosti od stepena oštećenja, držžava će dati podršku. Sad ćemo izaći sa poljoprivrednim zemljištem, objektima javne infrastrukture, rekao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, mali broj poljoprivrednika osigurava svoje zemljište, zasade.

Država mora mnogo više da uradi na edukaciji i promovisanju svih mera. Država daje 40 odsto premije osiguranja, a sada će da ide korak dalje. Za ona područja za koja sa RHMZ procenimo da je bilo mnogo štete u poslednjih nekoliko godina, mi ćemo da povećamo tu subvenciju na 70 odsto, rekao je ministar poljoprivrede.

Govoreći o najavljenoj poseti Liberiji, Nedimović je rekao da je Srbiji jako važno što je ta zemlja dala podršku po pitanju KiM, kao i da je jako bitno da se Srbija vrati na tržište Afrike.

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za nabavku nove mehanizacije, opreme i priplodnih grla i unapređenje proizvodnje. Ali, od ove godine samo poljopriverdnici koji nemaju dugovanja prema državi moći će da konkurišu. Prvi uslov za dobijanje novca za nabavku nove mehanizacije, opreme, priplodnih grla i unapređenje proizvodnje je registrovano aktivno poljoprivedno gazdinstvo.Međutim, novina koja brine šabačke proizvođače je da za povaćaj sredstava mogu da konkurišu samo poljopriverdnici koji nemaju dugovanja prema državi, uključujući penziono i zdravstveno osiguranje.

To je prethodnih godina bio uslov samo za neke podsticaje, a sada je za sve.

Novost je i da se subvencije za nabavku mehanizacije i opreme, dobijaju se na osnovu računa, a ne predračuna, kako je bilo do sada.

Ratari, stočari, voćari, bez pomoći države proizvodnju ne mogu da zamisle, ali negoduju zbog komplikovane procedure, i dugog čekanja na novac.

,,Nikad se ne zna unapred šta nam je potrebno, evo sad sam uradio, sad tražim papire, vitlam, šta mi je potrebno, ne znam ni sam šta mi treba, ni šta da tražim. Problem je što subvencije kasne, nisam dobio ni sve subvencije ni iz 2017. - te, kad bi moglo malo brže da se odrađuje, to bi značilo za sve,'' kaže Saša Uladžić iz Bogatića.

,, Mogu da pohvalim što država daje posticaj 50%, ali je loše što se traži taj dug za penziono i socijalno. Mislim da država mora naći neko zgodno rešenje, da se oko toga nešto reši, da bi se poljopivednicima olakšalo,'' smatra Marko Tovarović iz Bukora.Novi pravilnici donose izmene u nabavci kvalitetnih priplodnih grla. Za sredstva kod države mogu da konkurišu samo manji proizvođači.

,,Krajem prošle godine počela je primena IPARD programa u našoj zemlji, veći proizvođači u svim oblastima proizvodnje, sada će biti upućivani na tu dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova. Danas je bio proizvođač koji se interesuje za nabavku opreme za proizvodnju mleka, on ima veći broj muznih krava u svom vlasništvu, i on neće moći po ovom pravilniku, jer je maksimalan broj krava koje može imati proizvođač 19. Tako i za druge vidove proizvodnje, tako kad se radi o tovu svinja, maksimalan broj tovnih svinja može biti hiljadu koje proizvođač ima na svom gazdinstvu,' navodi Zoran Kozlina iz Poljoprivredne stručne službe.

Vrednost investicije s kojom poljoprivrednik konkuriše mora biti najmanje stotinu hiljada dinara.

U jednoj kalendarskoj godini, na osnovu podsticaja, poljoprivredni proizvođač maksimalno može da dobije milion i po dinara.

 

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3190136/subvncije-samo-za-poljoprivrednike-bez-dugova.html

Ponuda za sezonskim poslovima u ovom periodu zaista je bogata, a najviše posla ima u poljoprivredi. Veliki broj sezonaca trenutno je u plastenicima gde se beru paradajz i krastavci, dok se na otvorenom kidaju metlice sa semenskog kukuruza. Od ove godine povećana je i cena radnog sata, pa je zainteresovanih sve više.

Najviše se radi u poljoprivredi, trenutno se bere paradajz, beru se krastavci, sezonaca ima u plastenicima i na otvorenom.

"Zaista nije teško, uslovi su odlični, beremo paradajz i krastavac, sečemo lišće od tog povrća", kaže Rozalija Imre, sezonska radnica.

"Ja sam na pragu šezdesete godine i ako ja mogu da radim, mogu i oni od 25 godina. Jeste malo vruće, nekada pokisnemo, ali nije teško i ne treba da dramimo", kaže Vesna Gogić, sezonska radnica.

Mladi koji su na letnjem raspustu takođe su angažovani na poljoprivrednim poslovima, a posebnu stimulaciju daje im veća dnevnica koja sada iznosi od 180 do 200 dinara po satu što na kraju meseca, ukoliko se radi više od 20 dana, predstavlja sasvim pristojnu zaradu.

"Nisam baš tražila ništa određeno, ali sam zadovoljna ovim poslom. Beremo krastavce i to mi je teže od paradajza, a zanimljivo mi je da šišam paradajz", kaže Viktorija Gomboš, učenica.

Poslodavci su ove godine bili prinuđeni da povećaju cenu radnog sata jer su, u ovom slučaju Kikinđani, u velikom broju odlazili na rad po drugim gradovima, pa je postojala opasnost da će severni Banat ostati bez sezonskih radnika.

Međutim, izgleda da naša omladina još uvek poznaje radne navike, a "stara garda", naviknuta na težak posao, ne bira ni vreme ni mesto.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/bogata-ponuda-za-sezonske-poslove_931406.html

Organska proizvodnja je velika razvojna šansa za poljoprivrednike u Srbije, ali domaći proizvođači ukazuju da im je neophodna podrška. U Srbiji je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom, za razliku od evropskog proseka koji iznosi od pet do šest odsto.

U Srbiji ne postoji nijedna plantaža organskih jabuka, pišu "Novosti". A, postoje proizvođači u našoj zemlji kojima je organska jabuka osnovna sirovina za njihove proizvode. I, umesto da te jabuke nabavljaju u Srbiji, oni su prinuđeni da je - uvoze. Tako, na primer, jedna domaća firma koja proizvodi čips od organske jabuke, prinuđena je da jabuke uvozi iz drugih zemalja i plaća ih 1,4 evra po kilogramu. Reč je o ogromnim novčanim iznosima, a ujedno i velikom potencijalu za domaću poljoprivredu.

Ovim rečima Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, oslikava samo jedan segment koji karakteriše domaću organsku proizvodnju. On ističe da je u Srbiji je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom, a vrednost izvoza takvih proizvoda svega oko 20 miliona evra godišnje, što je vrednost izvoza konvencionalnog smrznutog voća jedne kompanije iz Srbije.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da u Srbiji postoji potencijal za razvoj organske proizvodnje s obzirom na to da je sedam odsto površina zaštićeno zemljište, idealno za takvu vrstu proizvodnje, dok proizvođači organske hrane ocenjuju da nema uspeha bez znatne podrške države u toj oblasti.

Direktor sektora poljoprivrede PKS Veljko Jovanović rekao je da je organsko tržište u Srbiji na "nivou statističke greške", te da nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda i male kupovne moći stanovništva.

On je istakao da se, nažalost, domaći proizvođači bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama.

- To nije dobar znak, jer to znači da smo najviše ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu - upozorio je Jovanović. On, međutim, ističe da je dobro što svaki domaći proizvođač ipak može da nađe tržište za sebe, te da raste broj individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom.

Jovanović je rekao da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ) nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, te da domaće kompanije sada očekuju i konkretne ugovore.

- Najviše šansi domaći proizvođači imaju na tržištu EU i to zbog njegove blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i potreba evropskog potrošača - ukazuje Jovanović.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, te da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.

- Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijale - istakao je Stanojević, dodajući da Ministarstvo nastoji da promoviše organsku proizvodnju, te da postoji ogroman potencijal za njen razvoj koji iz godine u godinu raste jer domaća velika gazdinstva obrađuju sve veće površine.

Tomislav Knežević iz GIZ-a rekao je da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija. Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu. Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, te da je prepoznala globalne trendove i potencijale Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Vladimir Babić, iz kompanije koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. do danas na 2.000 hektara, kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

- Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrke države zaista nije realna - kaže Babić i dodaje da poznaje izvesne proizvođače koji čak izlaze iz te proizvodnje upravo zbog nedostatka pomoći države, pišu "Novosti"

Izvor: Novosti.rs i https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/sansa-nemamo-nijednu-plantazu-organskih-jabuka-vec-ih-uvozimo-za-14-evra-po-kilogramu/rz7h6sl

Nadničari na njivama ili berači u malinjacima i šljivicima u Srbiji od naredne godine bi mogli da za svaki dan proveden u polju uz nadnicu dobiju i plaćene doprinose za penziju i deo zdravstvenog osiguranja.To je, između ostalog, predviđeno Predlogom zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji je prošle nedelje poslanicima u Skupštini Srbije predstavio ministar rada Zoran Đorđević. Kada bude usvojen, ovaj zakon će se odnositi jedino na sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, ne i na ostale delatnosti.

Prema ovom Zakonu, čija će primena početi tek šest meseci po usvajanju zakona (sada je gotovo izvesno da to neće biti pre 2019.) poslodavac – bilo da je pravno ili fizičko lice – moći će da angažuje sezonskog radnika na period ne duži od 180 dana. Isti radnik kod istog poslodavca neće moći da radi duže od 120 dana.

Angažovanje na osnovu ovog zakona se vodi kao rad van radnog odnosa. To ustvari znači, da se za sve vreme obavljanja poslova u skladu sa ovim zakonom, sezonski radnik ne briše sa evidencije nezaposlenih, niti se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti. Osim toga, naknada za rad ostvarena u skladu sa ovim zakonom ne utiče na isplatu socijalne pomoći, tako da sezonski radnik ima pravo iz zdravstvenog osiguranja samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Zakon reguliše i da radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 časova dnevno, a oni koji budu radili osam časova dnevno ili duže imaće pravo na odmor u toku dana u trajanju od najmanje 30 minuta.

Sezonski radnik biće plaćen za svaki čas rada, koja se obračunava po radnom času, bez pripadajućih doprinosa i poreza, najmanje u iznosu minimalne cene rada, koja važi na dan isplate. Isplaćuje se, kako je naglašeno u zakonu, na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim rokovima.

Poslodavac ima pravo da otpusti radnika kad za njegovim radom istekne potreba ili u slučaju da ne obavlja posao na zadovoljavajući način. Naravno, poslodavac je dužan da isplati sve do tada neisplaćene zarade radniku kojeg je otpustio.

Obaveza poslodavca je da Poreskoj upravi elektronski prijavi radnika svakog meseca i to prvog dana po angažovanju radnika do 10 časova za onog koji radi u prepodnevnoj ili do 15 časova za onog koji radi u popodnevnoj smeni. Isto važi i za odjavu. Ukoliko okasni sa odjavom, poslodavac će morati da plati radniku naknadu i za taj dan.

Zakon, o kom poslanici tek treba da glasaju, predviđa i kazne za one koji ga krše i to u rasponu od 100.000 do milion dinara, ali i obavezu usvajanja podzakonskih akata. Ministru rada je ostavljen rok od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da to učini, a ministru finansija 120 dana.

U Ministarstvu rada za Danas kažu da je predlog zakona na razmatranju u Skupštini i da očekuju njegovo donošenje u toku tekućeg skupštinskog zasedanja. Zakon će se, kako napominju, primenjivati po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu iz razloga što je za njegovo sprovođenje potrebna nabavka i testiranje softvera koji će biti korišćen za elektronsku prijavu preko portala Poreske uprave.

Ministar rada Zoran Đorđević najavio je smanjenje obaveze poslodavaca, međutim, prema ovom Predlogu zakona, poslodavcima se porez obračunava i plaća kao i inače, po stopi od 10 odsto. I doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje su 26 odsto, dok će jedino umanjenje biti ustvari za zdravstveno osiguranje, jer se ne uplaćuje celo već samo deo koji se odnosi za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti i to će biti dva odsto. U Ministarstvu rada za Danas kažu da će zakon omogućiti poslodavcima koji angažuju radnike na sezonskim poslovima prema važećim propisima, da smanje troškove angažovanja sezonskih radnika za jednu trećinu, koliko su smanjeni porezi i doprinosi.

Na koje poslove se odnosi zakon?

Ovim zakonom predviđena je prijava sezonskih radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu i odnosi se na poslove koji se obavljaju samo u određeno vreme tokom godine, kao što su sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje ili striža, ispaša. Ne odnosi se, i to je naglašeno, na lov i ribolov, kao i na uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom, akvakulturu.

 

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/prijava-sezonaca-na-njivama-naredne-godine/

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 2.042 tone robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (474 t), krastavcem (316 t), dinjom (223 t), krompirom (153 t), breskvom (149 t), paradajzom (144 t), crnim lukom (98 t), kupusom (69 t), jabukom (58 t), paprikom (50 t), humusom (49 t), tikvicom (43 t), kukuruzom (31 t), šljivom (27 t) i šargarepom (24 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenica (249 t → 474 t), crnog luka (75 t → 98), kupusa (68 t → 69 t), humusa (46 t → 49 t), šljive (12 t → 27 t) i šargarepe (18 t → 24 t), dok je promet: krastavca (422 t → 316 t), dinje (297 t → 223 t), krompira (225 t → 153 t), breskve (188 t → 149 t), paradajza (181 t → 144 t), jabuke (74 t → 58 t), paprike (78 t → 50 t), tikvice (110 t → 43 t) i kukuruza (40 t → 31 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              30 - 60 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                35 - 45 din; prošle nedelje 40 - 60 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paradajz                      40 - 60 din.

tikvica                          60 - 80 din.

paprika                        30 - 80 din.

šargarepa                   45 - 90 din.

kukuruz                       70 - 80 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

breskva                       60 - 100 din.

šljiva                            50 - 70 din.

dinja                            25 - 30 din.

lubenica                      13 - 20 din; prošle nedelje 20 - 30 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          140 - 200 din.

 

Ministar poljoprivrede Branimir Nedimović rekao je da su se ove godine rešile neke velike stvari koje su se čekale 7, 8 godina poput IPARD-a. Nedimović je gostujući na Prvoj rekao da je ove godine bilo dosta padavina, u odnosu na 2017. koja je bila sušna.

"Rešili smo IPARD, krenuli od sistema na navodnjavanje, fabrike za prehrambenu industriju, rešili IMT. To su teme koje su se motale po medijima 10, 15, 20 pa i 30 godina kada je reč o navodnjavanju", rekao je on. 

On je rekao i da "deo koji ga strašno muči", a reč je o tržištu poljoprivrednih proizvoda, definitivno mora sistemski da se reši.  "Moramo da regulišemo da ne bi imali ove situacije sa malinom, višnjom i sada krompirom", rekao je Neidmović, dodajući da mora da se donese zakon o tržištu poljoprivrednih proizvoda.  "Nije isti zakon o prodaji stolica i krompira koji može malo duže da stoji i na primer maline", kaže on. 

On je rekao i da država daje 50 odsto novca za skladištenje robe, ali i da je poblem klasiranje robe - da li i je to slobodna volja ili je propisano.  "Inspekcija sada ide i pomaže kod klasiranja robe. Jako je teško kad je kiša, vlažna je i odmah je pakuju u 2. klasu i njena cena pada za 30, 40 dinara po kilogramu, gubi se profit i dolazi do opšteg haosa", rekao je on. 

Kada je reč o višnji, on je istakao da je cena proivođačke višnje je između 25 i 30 dinara. "To je 0 sa amortizacijom i svim radnicima. Ali ljudi neće da kažu da je prodaju i po 60, 70 dinara al niko to neće da kaže, oni uvek kažu najgoru cenu", kaže on. 

Nedimović je podsetio i da je na terenu inspekcija hladnjača.  "Zatvorili smo 6 ili 7 hladnjača, a mi u ovom trenutku imamo 800 hladnjača, a 124 imaju pravo da izvoze robu", rekao je on.  "Krajem avgusta, posle 15, 20 godina haosa, kreće se sa izgradnjom fabrike za preradu maline u Arilju, a rešavamo i Budimku, jedu po jednu stvar", ističe Nedimović. 

Nedimović je podsetio i da država za protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje daje 50 odsto novca i da ko hoće to da radi - država daje novac. 

Izvor: http://novaekonomija.rs 

Procena štete prouzrokovane elementarnim nepogodama biće poznata za 10 do 15 dana, izjavio je ministar za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Branislav Nedimović, ističući da će Vlada obezbediti pomoć. Nedimović je podsetio da je elementarnim nepogodama prethodnih dana pogođena 21 opština i da je Vlada formirala komisiju za procenu štete. "Koliko će ona iznositi ne znamo dok ne dobijemo detaljne podatke o visini štete, ali oštećeni privrednici i građani svakako mogu očekivati neku vrstu pomoći, bilo u novcu ili opremi", kazao je Nedimović. Nedimović je otkrio i šta bi uradio sa 1,5 miliona dinara, koliko Ministarstvo poljoprivrede kroz startap program daje mladima. "Za 12.600 evra, koliko država daje mladim poljoprivrednicima, podigao bih zasad oblačinske višnje na površini od 1,5 do dva hektara sa sistemom za navodnjavanje. Druga opcija je stočarstvo, kupio bih 30 ovaca, a pored ove subvencije od države bih dobio dodatnih 7.000 dinara po ovci", naveo je Nedimović. On je rekao da će konkurs biti objavljen 1. jula i da će trajati 90 dana. Navodi da su ove godine pravilnikom određeni striktniji uslovi i da nosilac projekta mora da uplaće penziono i ne sme da ima više od 40 godina. Govoreći o malinarima, Nedimović navodi da država ne može da utiče na cenu maline, ali to ne znači da ne treba da pomogne. "Možemo da regulišemo tržište, da vodimo računa da ne dođe do poremećaja i zloupotreba, ali da država bude tu kada imamo ekstremne situacije", rekao je Nedimović. Prema njegovoj proceni, može se očekivati da će cena maline biti sve niža. "Zato bi malinari nižu cenu trebalo da kompenzuju većim zasadima i količinama, trebalo bi da obrate više pažnje na kvalitet, da diverzifikuju zasade i da pored maline gaje i neko drugo voće. Važno je i da standardizuju našu proizvodnju da izbrendiraju srpsku malinu, a ne da govore o ariljskoj ili prijepoljskoj malini", savetuje Nedimović.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31