Opština Prijepolje raspisala je tri javna poziva namenjena poljoprivrednim proizvođačima za nabavku poljoprivrednih mašina i mehanizacije, stoke i veštačkog osemenjavanja životinja.Za te namene iz opštinske kase izdvojeno je 20 miliona dinara.

Prema rečima Zorana Despotovića, člana OV zaduženog za poljoprivredu, aktuelna su tri konkursa namenjena poljoprivrednicima .

“ Javni poziv za nabavku nove opreme i mehanizacije traje do 15. oktobra . Za ta sredstva planirano je 2,8 miliona dinara, a sredstva se mogu iskoristiti za nabavku opreme za mužu, skladištenje i hlađenje mleka, za orezivanje voća i uklanjanje biljnih ostataka usled rezidbe, poput trimera, tarupa i električnih makaza. Subvencije se takođe mogu iskoristiti i za nabavku opreme za zaštitu bilja- – pumpe, atomizeri, oprema za plasteničku proizvodnju kao i za pčelarstvo poput košnica i centrifuga “, kaže Despotović i dodaje da će konkursna dokumentacija biti objavljenja na sajtu grada , oglasnoj tabli i listu Polimlje.Drugi konkurs za subvencionisanje poljoprivrednika tiče se nabavke priplodnog materijala , junica od 12 do 24 meseca, kao i jagnjadi i jaradi od tri do šest meseci. Za te namene predviđeno je devet miliona dinara, kaže Zoran Despotović i dodaje da nabavka sitne stoke mora ići preko pravnog lica kao i fizičkog, ako ima registrovanu firmu. Sa druge strane, za nabavku, odnosno kupovinu ili prodaju priplodnih grla i junica,dokument se mora overiti kod notara.

„ Maksimalan iznos za sitnu stoku je 300 hiljada dinara, a za krupniju stoku 400 hiljada dinara,kaže Despotović i dodaje da je za treći konkurs , regres za veštačko osemenjavanje opredeljeno tri miliona dinara i da traje do 16. oktobra.

Izvor:https://ppmedia.rs/raspisani-konkursi-za-subvencije-u-poljoprivredi-bice-posla-i-za-notare/

Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz gradske kase Kragujevca, na ime bespovratnih sredstava, izdvojeno je 25 miliona dinara.

Najveće interesovanje bilo je za nabavku priključne mehanizacije, reproduktivnog materijala i kupovinu sadnica.

Do sada je utrošeno oko 70% novca, a zainteresovani poljoprivrednici mogu konkurisati do 15. novembra.

Bespovratnu pomoć mogu da koriste svi registrovani poljoprivredni proizvođači i to za nabavku nove priključne mehanizacije, regres za reproduktivni materijal, podizanje novih ili obnavljanje postojećih zasada, kupovinu nove opreme za pčelarstvo, kao i za osiguranje useva, plodova i životinja.

Budžetska sredstva predviđena su i za podizanje i opremanje plastenika, nabavku mašina i opreme za pripremu stočne hrane, sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite.

- Najveće interesovanje je bilo za nabavku nove priključne mehanizacije, više od 250 zahteva i za tu namenu je već utrošeno 10 miliona dinara. Veliko je interesovanje i za veštačko osemenjavanje, za nabavku sadnica, a zainteresovani su i pčelari. U drugom delu godine veće je interesovanje za osiguranje useva i plodova. Potrošeno je preko 70% sredstava, ali i dalje ima dovoljno. Uvećali smo za milion dinara sredstva za nabavku nove mehanizacije i opremu za plastenike i navodnjavanje - kažu u Odeljenju za poljoprivredu.

Upravo je završen i konkurs za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako kažu u Odeljenju za poljoprivredu, u Kragujevcu je bilo malo zainteresovanih – svega dva poljoprivredna proizvođača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006631/za-podsticaj-poljoprivredne-proizvodnje-u-kragujevcu-25-miliona-dinara

AGROPRESS je uz podršku Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovao radionicu u Knjaževcu na kojoj su predstavnici Glavne filijale Kompanije u Zaječaru, predstavnik Opštine Knjaževac i poljoprivrednici razgovorili o značaju osiguranja i zaštiti poljoprivredne proizvodnje.

Ukazujući na značaj žena preduzetnica u agrobiznisu, učešće u radu radionice uzela je Želica Milojević iz Zubetinca, u okoline Knjaževca, koja se 40 godina bavi voćarstvom i ima oko osam hektara zasada višanja i šljiva i posebno ističe značaj osiguranja.

Želica, koja je i učiteljica, posao u poljoprivredi vidi kao velik izazov, a štete u poljoprivrednoj proizvodnji su, kaže, poslednjih godina česte, pa osiguranje u „Dunavu“ vidi kao sigurnost.

„Osiguranje je jedan vid naše sigurnosti i time zaokružujemo svoju proizvodnju. Bez toga, ne znam da li bismo mogli u pojedinim godinama da pokrijemo troškove, jer se dešavaju različite nepogode...“, kazala je Milojević, koja voćnjake preko „Dunava“ osigurava više od 15 godina.

Ističe da su procene štete kod „Dunav osiguranja“ realne, zbog čega, dodaje, poklanja poverenje toj kompaniji.

Đorđe Bajović, poljoprivrednik iz Knjaževca, koji je pre devet godina započeo sadnju višanja i koji sada ima 2,5 hektara zasada, kaže da je osiguranje jedini spas jer su njegove parcele male i osiguranje se isplati zahvaljujući subvencijama države.

„Bolje da se zaključi polisa osiguranja nego da se radi pod zaštitnom mrežom posle“, navodi Bajović, koji je ove godine osigurao 30 tona višanja.

„Dunav osiguranje“ mi je ove godine po polisi isplatilo 310.000 dinara, moja polisa je koštala 280.000, dok država vraća 40 odsto premije. Imao sam štetu i   „Dunav osiguranje“ mi je isplatilo sve, baš kao što je i trebalo. Realno su procenili štetu“, rekao je Bajović. Poslao je poruku svima da se više bave poljoprivrednom i da osiguraju svoje zasade.

Šef poslovnice „Dunav osiguranja“ u Boru i Knjaževcu Ivan Micić istakao je da je u prodaji polisa useva i plodova opština Knjaževac najdominantnija opština u Timočkoj krajini. Glavna filijala Zaječar „Dunav osiguranja“ tokom prethodne tri godine u osiguranju useva ostvarila je prihod iznad 39 miliona dinara, kaže Micić, ističući da su štete iznosile oko 37 miliona dinara. Micić navodi i da je osiguranje višanja dominantna usluga u osiguranju poljoprivredne proizvodnje na području knjaževačke opštine, pa i Timočkog okruga, te da su ovdašnji nosioci gazdinstava osiguranje prihvatili ne kao nepotreban trošak, već kao jedini i siguran vid finansijske zaštite u poljoprivrednoj proizvodnji.

„Procene šteta na zasadima višanja izvršene su u brzom roku i sve štete isplaćene su na naše i zadovoljstvo naših klijenata“, rekao je Micić.

Sasa Petrović iz Opštine Knjaževac kaže da je uz turizam poljoprivreda dominantna grana privrede u opštini i navodi primer ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, koja samo u  poslednjih šest godina iznosi oko dva miliona evra. Ova  budžetska sredstava bila su usmerena direktno kroz podsticaje na razvoj poljoprivrede.

„Podelili smo sadni materijala za više od 1.000 hektara samo pod višnjama, tako da je opština Knjaževac danas opština s najvećom površinom pod višnjom u celoj Srbiji“, kaže Petrović.

Dodaje da je milion sadnica direktno subvencionisano i finansirano iz Opštine Knjaževac i navodi i druge primere ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju.

„Pomogli smo ljudima da podignu još hiljade košnica pčela, u stočarstvu pomažemo podizanje novih farmi, čak radimo i zasnivanje zasada pod medonosnim biljem“, naveo je Petrović. Petrović ističe da je osiguranje najvažnije za opstanak i sigurno ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju i navodi da se bez osiguranja znatno povećava rizik, pogotovo, ističe, u opštini Knjaževac, koja je podložna vremenskim nepogodama. „Mi imamo sjajnu saradnju s osiguravajućim društvima, a naročito s ‘Dunav osiguranjem’, koje je najzastupljenije u  osiguranja poljoprivrede na našem području. Svake godine ova osiguravajuća kuća povećava obim osiguranja, što pokazuje zadovoljstvo korisnika“, istakao je Petrović.

Glavna filijala Zaječar organizacioni je deo Kompanije „Dunav osiguranje“ i pokriva  teritorije sedam opština: Zaječar, Bor, Knjaževac, Negotin, Kladovo, Majdanpek i Boljevac.

Radionica u Knjaževcu održana je na otvorenom, na jednom od najvećih zasada višanja.

 

Osiguranjem poljoprivrede Glavna filijala Zaječar bavi se već decenijama. U periodu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka osiguranje poljoprivrede bilo je bitan i veliki segment u portfelju filijale. Jedan od osnovnih razloga bio je sistem poljoprivredne proizvodnje koji se zasnivao na postojanju velikih poljoprivrednih kombinata i zadruga koji su se u sistemu kooperacija bavili organizacijom, otkupom, preradom i izvozom poljoprivrednih proizvoda. Neki od velikih poljoprivrednih sistema u tom periodu koji su sve svoje interese iz oblasti osiguranja poverili našoj kompaniji bili su PD „Salaš“ – Salaš, DPK „Džervin“ – Knjaževac, PTK „Ključ“ – Kladovo, „Krajina Vino“ –Negotin, PD „Zaječar“, Institut za poljoprivredu „Zaječar“, kao i velik broj zemljoradničkih zadruga.

Kao rezultat velikih kriza u društvu i tranzicije koja je dovela do nestanka skoro svih poljoprivrednih kombinata i zadruga, osiguranje poljoprivrede na teritoriji Timočke krajine tokom i nakon tog perioda gotovo je zamrlo. Brojna staračka domaćinstva na selu, s nepovoljnim obimom i strukturom proizvodnje, nisu bila dobra osnova za koncept na kome bi se mogla zasnivati bilo kakva strategija u osiguranju poljoprivrede.

Nakon tog perioda, koji je trajao do pre 10-ak godina, na poslovnoj teritoriji Glavne filijale Zaječar mogu se prepoznati tri osnovne karakteristike koje su uticale na povećanje prodaje u oblasti osiguranja poljoprivrede:

  • na teritoriji opština Kladovo i Negotin zahvaljujući veoma plodnom zemljištu i dobrom geografskom položaju revitalizovala se proizvodnja svih vrsta žitarica, a najviše pšenice;
  • na teritoriji opštine Zaječar izvršena je privatizacija PD „Salaš“ i PD „Zaječar“;
  • na teritoriji opštine Knjaževac uvećani su zasadi stabala višanja s nekoliko stotina hektara na preko 2.000 hektara. Opština Knjaževac donela je strategiju razvoja u kojoj je poljoprivreda zauzela značajno mesto. Zasadi su uvećani prvenstveno uz pomoć opštine sistemom mera i subvencijama u prethodnom periodu (besplatna podela sadnica, subvencionisanje nabavke poljoprivredne mehanizacije i opreme, subvencionisanje troškova proizvodnje).

Imajući u vidu navedene činjenice, Kompanija „Dunav osiguranje“ je, vodeći proaktivnu politiku, u prethodnom periodu stupala u kontakt s individualnim proizvođačima, udruženjima poljoprivrednika, poljoprivrednim službama, i organizujući više desetina formalnih i neformalnih skupova radila na konstantnom povećanju broja osiguranika iz godine u godinu.

Na tim skupovima i u individualnim prezentacijama pokušavali smo da našim potencijalnim i budućim klijentima objasnimo da osiguranje nije trošak, već efikasan vid zaštite njihovih finansijskih interesa, a što je najbitnije, i skoro jedini vid zaštite ukoliko nastupe osigurani rizici. Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom i rizici koji se mogu ostvariti i koji za vrlo kratko vreme mogu uništiti njihov celogodišnji trud u najvećoj se meri ne mogu sprečiti. Svedoci smo klimatskih promena, nepredvidljivog vremena, povećanja broja dana u godini kad pada grad, jakih i neočekivanih oluja, prolećnih mrazeva. Bavili smo se i bavimo se edukacijom poljoprivrednika u pogledu toga koliki je značaj posedovanja polise u slučajevima padanja grada, izmrzavanja plodova i ostalih rizika. Objašnjavamo i značaj subvencija koje pruža država i koje iznose 40% na premiju osiguranja, kao i intenciju države da, preslikavajući dobru praksu u državama Zapada, osiguranje postane dominantno u zaštiti finansijskih interesa poljoprivrednika u slučaju nastanka šteta usled prirodnih nepogoda.

U tom procesu i naši klijenti su uočili našu kompaniju kao lidera na tržištu osiguranja i prilikom donošenja odluke o osiguranju mahom su se opredeljivali za našu „Dunav“.

Nažalost, još uvek postoji nemali broj poljoprivrednika koji s rezervom i skepsom uzimaju u obzir osiguranje kao vid zaštite i koji još imaju predrasude u vezi s radom osiguravajućih kuća. Jedan od načina za promenu njihovog stava jeste edukacija, ali po našem mišljenju, drugi način jeste da se, uz subvencije države, lokalne samouprave uključe s dodatnim subvencijama. To je urađeno u više opština u Srbiji i dalo je izuzetne rezultate u povećanju broja osiguranih površina, ali nažalost i u povećanju šteta. Zbog trenutno nestabilne situacije u pogledu otkupa poljoprivrednih proizvoda, mnogi odustaju od osiguranja jer se boje da ukoliko otkupna cena bude niža od proizvodne cene neće moći da plate polisu osiguranja. Oni, nažalost, ostaju bez osiguranja i prilikom nastanka šteta bivaju prinuđeni da se za pomoć obraćaju i lokalnoj samoupravi i državi.

Glavna filijala Zaječar u prethodnim godinama pokazuje stalnu tendenciju rasta prodaje polisa osiguranja poljoprivrede, i to dominantno u Opštini Knjaževac, gde se najviše osiguravaju plodovi višnje. Nakon plodova višnje, osiguravaju se plodovi šljive i grožđe. Što se tiče drugih poljoprivrednih proizvoda, najčešće se osiguravaju pšenica i kukuruz, i to uglavnom na području opštine Negotin.

Rizici koji se najčešće ugovaraju jesu osnovni požarni rizici: požar, grad, udar groma, dok se od dopunskih rizika kod voća sve više ugovara dopunski rizik od prolećnog mraza, a kod žitarica dopunski rizik od oluje.

U prethodnom trogodišnjem periodu Glavna filijala Zaječar imala je preko 38.000.000 dinara ostvarene premije osiguranja, i to dominantno osiguranja plodova višnje – u iznosu od preko 30.000.000 dinara.

Klimatske promene, nepredvidljivost vremena i konstantno povećanje broja dana padanja grada iz godine u godinu prouzrokovalo je da štete na osiguranim poljoprivrednim proizvodima budu izuzetno brojne i velike. Broj podnetih i isplaćenih odštetnih zahteva u posmatranom periodu iznosi oko 400, a poljoprivrednicima je isplaćeno oko 35.500.000 dinara.

Prosečna premija po hektaru osiguranih plodova višnje iznosi nešto ispod 20.000 dinara (nakon subvencija), što za osiguranika u prihodnoj kalkulaciji nakon prodaje plodova predstavlja trošak od oko 4% za stavku osiguranja. Što se tiče učešća na tržištu, procena je da oko 20% proizvođača osigurava svoje zasade, a od osiguranih površina Kompanija ima učešće na tržištu od preko 50%. Polje osiguranja je veliko i smatramo da uz pomoć države i lokalne samouprave, uključujući i stabilnost u ceni u otkupu poljoprivrednih proizvoda, u narednom periodu možemo beležiti konstantan rast prodaje navedenih vrsta osiguranja. 

Mi zaposleni u Glavnoj filijali Zaječar u procesu rada trudimo se da klijentu pre ugovaranja osiguranja pružimo potpunu informaciju o proizvodu koji nudimo, da ga upoznamo s rizicima koji mogu nastati i uticati na njegovu finansijsku stabilnost. Ukoliko nastane šteta, trudimo se da klijentima pružimo brzu, efikasnu i stručnu procenu, te da na taj način i kvalitetom i brigom o klijentima nadmašimo konkurenciju.

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ova godina bila dobra za poljoprivredu, da su malinari zadovoljni cenom maline, a da je najviše problema bilo sa višnjom.

Vučić je kazao da je država pomagala i da će nastavi dodatnim merama da pomaže poljoprivrednike.

"Malina ove godine ima odličnu cenu, zato ste malinare slabo čuli, ali malina je vredan proizvod i srećan sam što tri ili četiri srpska sela malinama pokrivaju 90 odsto tržišta Skandinavije", rekao je Vučić za TV Prva.

Najviše problema je bilo sa višnjom iz Merošina i u Prokupačkom kraju, kaže Vučić i dodaje da im je država pomogla, ali da to nije bilo dovoljno.

Ocenio je da poljoprivredna proizvodnja svake godine raste i da svake godine imamo više roda kukuruza, pšenice, soje u odnosu na svaku prethodnu godinu.

Ove godine, dodaje, bilo je uglavnom problema sa rodom breskvi i kajsija, zbog grada, iako je, kaže, ispaljeno više raketa nego dosad.

"Suštinski kada gledate situaciju u poljoprivredi u celoj Srbiji imamo dobru situaciju", rekao je Vučić.

Predsednik je odgovarao i na pitanja građana, a jedno od njih bilo je zašto ne mogu da nađu posao, na šta je Vučić odgovorio da se država svakog dana bori za nove investitore."Mi možemo da zapošljavamo ako dovodimo nove investitore", rekao je on i dodao da Srbija sada ima najnižu stopu nezaposlenosti koja je oko 10 odsto što je, ističe, na nivou EU.

Konstatovao je da je ta stopa nezaposlenosti ostala na istom nivou čak i sada u vreme krize izazvane pandemijom virusa korona i dodao da druge evropske zemlje beleže rast stope nezaposlenosti.

Govoreći o novim investicijama, Vučić je najavio da će biti dobrih vesti i za građane na severu Srbije, ali i širom centralne Srbije.

Važno je, dodaje, da država nastavi da ulaže u infrastrukturu, u puteve, pruge, vodovod i kanalizaciju.

Naveo je da će u Srbiji početi izgradnja postrojenja za prečišćavanje vodovodne mreže za celu Srbiju, da se gradi Moravski koridor, autoput Sremska Rača - Kuzmin, autoput Ruma-Šabac i brza saobraćanica ka Loznici.

Vučić je rekao da se uskoro očekuje potpisivanje ugovora za početak izgradnje Furškogorsko koridora, kao i da će se raditi autoput do Požarevca, a onda i brza magistrala do Golupca.

"Kada sve to gledate, mnogo toga nas čeka, zato govorimo optimistično o BDP-u, privlačenju investitora i zato ulažemo u domaće investitore, kao što smo to sada učinili sa hotelima, ali i minimalcima za sve kompanije", zaključio je Vučić.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3518683/vucic-stanje-u-poljoprivredi-svake-godine-sve-bolje-drzava-ce-nastaviti-da-pomaze

Zemlje jugozapadnog Balkana imaju kvalitetne tradicionalne proizvođače voća i povrća, ali su njihovi posedi veoma usitnjeni, a nivo tehnologija i digitalizacije uglavnom nizakU takvoj situaciji oni otežano pristupaju glavnim lancima distribucije voća i povrća na zapadnim tržištima, čulo se na regionalnoj onlajn konferenciji o upotrebi digitalnih, informacionih tehnologija i inovacija (ICT) u poljoprivredi.

Na događaju, koji je okupio više od 80 učesnika iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije, govorilo se o primeni ICT inovacija u regionalnoj poljoprivredi i njihovom uticaju na dalji razvoj.

- ICT rešenja koje su liderske firme počele da primenjuju, vode ka konsolidaciji sektora i udruživanju većeg broja manjih proizvođača, a korišćenjem savremenih softvera postiže se sledljivost i bezbednost lanca snabdevanja hranom, na čemu insistiraju inostrani kupci - rečeno je.Takođe je zaključak da korišćenje precizne poljoprivrede koju omogućavaju savremene mašine, dronovi, i GIS/GPS tehnologije, postaju sve dostupnije i na manjim farmama, čime se optimizuju procesi proizvodnje i dolazi do ušteda, očuvanja životne sredine i veće konkurentnosti proizvođača.

Konferenciju je organizovao regionalni USAID-ov Projekat za ekonomski razvoj, upravljanje i rast preduzeća u saradnji sa USAID-ovim Projektom za konkurentnu privredu iz Srbije.

Izvor:https://www.kamatica.com/vest/da-li-digitalizacija-poljoprivrede-moze-da-pomogne-proizvodjacima/62446

Šteta od 20 milona evra godišnje u proizvodnji voća zbog grada. Gubitak od dva miliona evra godišnje u proizvodnji kajsija zbog kasnog mraza. Bačenih 30 miliona evra godišnje u proizvodnji jabuka zbog previsokih temperatura koje uništavaju kvalitet plodaDirektni gubici od 2,2 milijarde dolara tokom poslednje dve decenije zbog smanjenog prinosa kukuruza. Ovo su samo neke od procena koliko domaću poljoprivredu košta rast prosečne temperature izazvan klimatskim promenama.

Koliko košta domaće poljoprivrednike kada klimatolozi upozoravaju da su prosečne godišnje temperature u celoj Srbiji porasle od 1998. do 2017. godine za 0.5 do 1.5 stepeni, te da su od 2008. do 2017. rasle u proseku za više od 1.5, a u pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje i za 2 stepena Celzijusa?

Kada se naizgled tako mali porasti temeprature preračunaju u štete po poljoprivredu, taj bilans izgleda ovako. U periodu od 1994. do 2014. godine, direktne štete zbog smanjenih prinosa u ratarskim kulturama i to samo zbog učestalih suša iznosile su 4,6 miljardi dolara.

Najviše strada kukuruz

Ratarske kulture su najznačajnije za procenu negativnih uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, a pomenuta računica pokazuje da je u posmatranom periodu najviše stradao kukuruz, sa procenjenim direktnim gubicima od 2,2 milijarde dolara.

Štete su, međutim, znatno veće, budući da su ovakve procene iznete na osnovu analiza za samo 43% od ukupnog broja poljoprivrednih domaćinstava u Srbiji, navodi se u prošlogodišnjoj studiji „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP).

Štete u ratarstvu i povrtarstvu na otvorenom polju se kreću od umerenih do značajnih, jer su veoma promenljive od godine do godine. Ali ono što je, na žalost konstanta, jeste činjenica da se gotovo celokupna ratarska i deo povrtarske proizvodnje, poput uzgajanja pasulja, grašaka, krompira, crnog i belog luka, obavlja u uslovima bez namenski uspostavljenog sistema navodnjavanja.

Kao relativno umerene procenjuju se štete u vinogradrastvu, koje se kreću od 10% do 30% od uobičajene dobiti, dok su one najmanje u plasteničkoj proizvodnji, sa prosečnim gubitkom od oko 10% od uobičajene dobiti.
Cena kasnog mraza

Za razliku od pomenutih kultura, negativne posledice klimatskih promena je teže proceniti u voćarstvu. No i sa dostupnim podacima, računica je i te kako zabrinjavajuća, jer su ekstremno visoke temperature i suša najveće posledice klimatskih promena, a za domaće voćarstvo je karakteristično da se najčešće obavlja bez planskog sistema navodnjavanja. Pored toga, na kvalitet ploda i njegovu cenu utiče i pojava grada, kao i pojava kasnih prolećnih mrazeva.

Uzmimo za primer kajsije. Ako se u u Srbiji godišnje proizvede oko 23.000 tona kajsija, uz proseču cenu od 0,3 evra, dolazi se do vrednosti ukupne proizvodnje od oko sedam miliona evra. Uočeno je da se izostanak roda kod kajsije usled dejstva kasnog prolećnog mraza dešava svake treće godine, a u nekim rejonima i češće. Iz toga proizilazi da samo kod kajsije, problem kasnog prolećnog mraza godišnje nanosi štetu od preko dva miliona evra.

Zbog sve toplijih zima, kretanje vegetacije i kod drugog voća počinje sve ranije, pa će se dešavati sve veće štete od poznih prolećnih mrazeva i kada je reč o ekonomski značajnijem voću, kao što su šljiva, breskva, kruška i jabuka. U studiji se navodi da proizvodnja voća u Srbiji čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje, te da vrednost izvezenog voća zadnjih godina iznosi oko 500 miliona dolara.

Pojava grada uništi 20 miliona evra

Od ukupnih šteta prouzrokovanih vremenskim nepogodama, petina nastaje usled dejstva grada. Iz toga proizilazi da samo šteta od grada u proizvodnji voća može da umanji prinos i da smanji kvalitet ploda za oko 5 %. Na godišnjem nivou to iznosi u proseku oko 20 miliona evra.

Štete od povećanja letnjih temperatura koje izazivaju prestanak rasta i stvaranje ožegotina na plodovima, pojedinih godina iznose i preko 30%, a odnose se na smanjenje kvaliteta. Samo kod jabuke, čija je vrednost proizvodnje oko 100 miliona evra, štete uzrokovane visokim letnjim temperaturama, mogu iznositi i 30 miliona evra, navodi se u studiji.

U stočarstvu je, pak, najteže utvrditi kolike štete mogu nastati usled klimatskih promena, sem ukoliko one nisu fatalne po životinje. Naime, ustanovljeno je da toplotni talas sa ekstremno visokim temperaturama leti može stvoriti uslove koje, na primer, živina ne može da izdrži i da to uzrokuje pomor životinja. Takvih primera je bilo u Srbiji. Najčešće su štete indirektne, i mogu se ogledati u mlečnosti krava, ili slaboj tovnosti životinja, slaboj ishrani i slično.Gubitak genetičkih resursa

Ipak, najveći gubitnik klimatskih promena je održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje. Mnoge autohtone sorte biljaka, kao što su futoški kupus ili somborska paprika postaju ugrožene vrste.

Isto se dešava sa autohtonim rasama životinja, poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, i zato ne mogu da istrpe sve značajnije promene klime. Pretnja od njihovog nestanka praktično znači da Srbija gubi svoje prirodne genetičke resurse.

Stoga su stručnjaci, na osnovu naučnih projekcija o budućim promenama klime u Srbiji, sačinili listu najvećih rizika po domaću poljoprivredu, kao i posledica po biljnu proizvodnju. Rezulati ankete koja je sprovedena za potrebe UNDP studije među više od 140 poljoprivrednika širom Srbije iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, pokazali su da poljoprivrednici prepoznaju iste opasnosti od klimatskih promena koje su utvrdili i naučnici.

Najveći rizici od daljih kilmatskih promena prete nam od suša, visokih temperatura i pojave olujnih vetrova i grada. Sva tri problema označena su kao veoma značajna, a njihovo rešavanje, odnosno pokretanje mera prilagođavanja, kao urgentno. Najozbiljnija posledica sa kojom će se poljoprivrednici suočiti je smanjenje prinosa, zbog ekstremnih vremenskih uslova koji će uticati i na smanjivanje obradivih površina, kao i na lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, poljoprivrednicima prete i nove biljne bolesti, štetočine i korovi pristigli sa drugih kontinenata. To potvrđuje i podatak da je samo tokom poslednje decenije registrovano deset novih biljnih vaši.

Leta će trajati skoro pola godine

Ako Srbija ne uspe da zaustavi brzo povećavanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, klimatolozi predviđaju da će do kraja ovog veka srednja godišnja temperatura porasti za 4.3 stepena Celzijusa u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.

To u prevodu znači da će u pojedinim delovima Srbije, naročito na jugoistoku zemlje, padavina biti znatno manje nego danas, a leta će trajati dva meseca duže nego sada. Klimatolozi procenjuju da ćemo imati više od sedam toplotnih talasa godišnje i prosečno od 20 do 30 vrelih dana više nego danas. Zato će se vegetacioni period produžiti za skoro dva meseca, a ekstremne suše javljaće se na svakih osam do deset godina.

Izvor:https://www.kamatica.com/analiza/koliko-rast-prosecne-temperature-steti-domacoj-poljoprivredi/62364

Više od petine žena zaposlenih u poljoprivredi Srbije radi kao „pomažući član” poljoprivrednog gazdinstva. Samo u 15 odsto slučajeva žene se javljaju u ulozi upravnika. Više od polovine njih starije su od 65 godina, navodi se u nedavno objavljenom informatoru „Ipard na dlanu”.

Podršku u jačanju položaja žena u poljoprivredi pruža evropski pretpristupni fond Ipard, kroz tri akreditovane mere u Srbiji.

Kao korisnice mere jedan (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), žene mogu da ostvare bespovratnu podršku u iznosu od 60 odsto investicije. U određenim slučajeva konkurisanja za podsticaje imaju prednost.

Recimo, kada je vrednost podnetih zahteva veća od vrednosti opredeljenog novca žene – nosioci poljoprivrednog gazdinstva ili preduzetnice – pri bodovanju i rangiranju dobijaju dodatne bodove. Na taj način mogu da osiguraju bolje pozicije na rang-listi. Inače, u okviru ove mere mogu da konkurišu za različite tipove investicija u sektorima proizvodnje mleka, mesa, jaja, grožđa, voća i povrća i ostalih useva.

U okviru mere tri (Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva) žene mogu da ostvare podršku u iznosu od 50 odsto za investicije u oblasti prerade mleka, mesa, voća i povrća i jaja, kao i u sektoru proizvodnje vina.

Kao potencijalne korisnice Ipard novca, u sve popularnijem ruralnom turizmu, one mogu da konkurišu kroz takozvanu meru sedam. Taj novac može biti uložen u različite vrste investicija – od izgradnje, rekonstrukcije i opremanja objekata za smeštaj, preko nabavke opreme za rekreaciju i uređenja igrališta za decu, do nabavke opreme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

U ovoj meri dodatne bodove pri rangiranju zahteva dobijaju žene – podnosioci zahteva ili ona preduzeća koja u strukturi zaposlenih imaju najmanje 30 procenata žena.

Do sada su žene, na pet objavljenih poziva za meru jedan, podnele 279 zahteva, a najveće interesovanje iskazale su za kupovinu novih traktora. Pored toga, investirale su i u linije za sortiranje i kalibriranje voća, opremu za hladnjače, kao i u izgradnju farmi ovaca. Odobreno im je više od 393 miliona dinara za realizaciju investicija, a isplaćeno 165,5 miliona dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/459947/Zene-investirale-u-traktore-i-farme-ovaca

Ministar poljoporivrede Branislav Nedimović izjavio je da očekuje 1,9 do 2 miliona tona pšenice za izvoz, kada Srbija zadovolji svoje potrebe.

"Ove godine poljoprivreda će biti dobar generator rasta BDP-a i smanjenja posledica koronavirusa", rekao je Nedimović za tv Prva.

Prema njegovim rečima, kukuruz i soja čekaju žetvu, a žetva suncokreta je na nekoliko parcela Banata i Srema otpočela.Govoreći o protivgradnoj zaštiti, on je rekao da ne postoji nigde potpuna protivgradna zaštita već je ona na oko 50, 60 odsto. "Ne postoji zemlja na planeti, ni da imate ruski s-500, nikada ne postoji potpuna protivgradna zaštita", rekao je Nedimović.

Zato, kako je rekao, gradimo automatski protivgradni sistem, "koji je dosta precizniji".

Dodao je da se ne brani samo protivgradnim sistemom, već zajedno sa njim mora da ide sistem osiguranja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=08&nav_id=1716604

Grad Kraljevo raspisao je drugi krug Javnog oglasa za prikupljanje pisanih ponuda za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada za agroekonomsku 2020/2021. godinu.

Prema rečima Dragana Čorbića, predsednika Saveta za poljoprivredu Grada Kraljeva, za zakup zemljišta mogu da konkurišu nosioci poljoprirednih gazdinstava sa teritorije Kraljeva upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom.

- Grad daje u zakup 308 hektara poljoprivrednog zemljišta, a cena po hektaru, u zavisnosti od vrste zemljišta, njegovog kvaliteta i lokacije, kreće se od 6.000 do 30.000 dinara. Javni oglas za prikupljanje pisanih ponuda traje od 20. jula do 6. avgusta i nalazi se na zvaničnom sajtu Grada Kraljeva, oglasnoj tabli Gradske uprave i na sajtu Ministarstva poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede, kaže za Kurir Dragan Čorbić.

Čorbić naglašava da svi zainteresovani poljoprivrednici, potencijalni zakupci, mogu da obiđu poljoprivredno zemljište koje se daje u zakup i na korišćenje 30. jula u 10 časova.

- Uvid u dokumentaciju, grafički pregled katastarskih parcela po katastarskim opštinama i spisak parcela po formiranim javnim nadmetanjima (kompleksima), koja su predmet izdavanja uzakup i na korišćenje, može se izvršiti u zgradi Gradske uprave Kraljevo, u kancelariji br 112, svakog radnog dana od 8 do 14 časova, dodaje Čorbić.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3502517/kraljevo-daje-u-zakup-308-hektara-poljoprivrednog-zemljista

PORESKA uprava Republike Srbije obaveštava da je u toku uručenje rešenja za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika za 2020. godinu, za osiguranike kojima se obaveza utvrđuje rešenjem poreskog organa.
Uručenje rešenja vrši se shodno članu 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Rešenje se smatra dostavljenim po isteku roka od 15 dana od dana predaje rešenja pošti a na rešenju je naznačen datum predaje pošti.

Mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike poljoprivrednike u iznosu 25.801,00 dinara kao i godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike poljoprivrednike u iznosu od 309.612,00 dinara, utvrđene su na osnovu člana 27. stav 3. i člana 38. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike poljoprivrednike.

Stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 25,5%.

Stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 10,3%.

Godišnji iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2020. godinu obveznik plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 45 dana od dana početka tromesečja (15.02, 15.05, 15.08, i 15.11.2020. godine), na propisane račune koji su naznačeni u rešenju, sa pozivom na broj u čijoj je strukturi BOP (brojodobrenjazaplaćanje).


Privremene tromesečne akontacije u 2021. godini, počev od prve koja dospeva 15.02.2021. godine, uplaćuju se sa pozivom na broj odobrenja u čijoj je strukturi BOP opredeljen za uplatu obaveza za 2021. godinu i koji je prikazan u samom rešenju.

Potrebno je da poreski obveznici prilikom uplata poreskih obaveza za 2020. godinu, odnosno 2021. godinu, postupaju u skladu sa navedenim uputstvima kako bi uplate bile ispravno proknjižene.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/903564/stizu-poreska-resenja-poljoprivrednicima-toku-urucenje-resenja-uplatu-doprinosa-obavezno-socijalno-osiguranje

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30