Poljoprivrednici su, uglavnom, završili obimne radove na njivama i polako počinju da se pripremaju za žetvu. Najveću finansijsku pomoć, baš kao i voćari, povrtari i pčelari imaju od Uprave za agrarna plaćanja, na čije podsticaje mogu da računaju gotovo cele godine, u zavisnosti od grane poljoprivrede kojom se bave.Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da Uprava ima podsticaje u nekoliko grupa – direktni podsticaji, podsticaji ruralnog razvoja, IPARD program, kreditna podrška."U zavisnosti od proizvodnje kojom se bave, mogu da osstvare razne podsticaje, za svaku granu poljoprivrede i sektor postoje podsticaji koji im mogu pomoći u proizvodnji, bilo da dobiju povraćaj za investiciju ili da podnesu zahtev za IPARD pre realizacije investicije", navela je Petrovićeva.

Osnovni uslov za sve podsticaje je da podnosilac zahteva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

"Posebni podsticaji postoje za mlade do 40 godina, a kod drugih podsticaja prijave mogu da podnesu i stariji, ali mlađi uvek imaju prednost", napominje direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Još danas traje javni poziv za pčerale i nabavku novih traktora. Ukupno se za podsticaje prijavi oko 15.000 pčelara, a dobija se 800 dinara po košnici.

Kada je reč o nabavci novih traktora, povraćaj je maksimalno do 800.000 dinara. Za razvijena područja povraćaj je 50 odsto, a za ruralna 60 odsto.

"Veliku" i skupu mehanizaciju kupuju veliki poljoprivrednici, i to uglavnom kroz IPARD program, navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Zahtev za podsticaj može podneti svako ko ima više od dva hektara zemlje, a maksimalan povraćaj je milion evra.Govoreći o podsticajima za stočare, Petrovićeva je rekla da ih oni dobijaju po grlu stoke, a mogu da podnesu tri zahteva u jednoj godini.

"Moraju da grupišu svoju prodaju kako ne bi slali ponaosob za svako grlo. Povraćaj je i do 15.000 po grlu. Godišnje stigne oko 40.000 zahteva", navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Prema njenim rečima, poljoprivrednici najbolje prate tržište i znaju šta se dešava. Zadatak Uprave je, kaže, da ih osluškuje i gleda kako da izađe u susret kroz pravilnike.

Objasnila je da stočari "mogu da dobiju sve".

"Ako nemaju novca, mogu da podnesu zahtev za kredit za kupovinu stoke sa kamtnom stopom od jedan odsto. Sledeća stavka je da, ako su to ženska grla stoke, mogu da traže povraćaj od Uprave od 50 odsto, odnosno 65 u nerazvijenim područjima. Nakon prodaje teladi mogu da dobiju podsticaj od 15.000. Pored toga, mogu da zidaju štalu, da se bave preradom, da kupuju mehanizaciju. Od početka do kraja proizvodnje smo sve pokrili", istakla je Petrovićeva.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4003081/podsticaji-poljoprivreda-uprava-za-agrarna-placanja.html

Dvogodišnji prekogranični program razvoja agrobiznisa u pograničnom regionu Srbije i Mađarske upravo završavaju Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente i Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice udruženi u konzorcijum sa vodećim partnerom „T. G. Strukovnom cvećarskom i tehničkom srednjom školom i kolegijumom” iz mađarskog grada Kecela.

Glavni cilj projekta bio je uspostavljanje i održavanje sveobuhvatnog prekograničnog sistema razvoja agrobiznisa koji podstiče razvoj kompetencija poljoprivrednika u oblastima primene savremenih tehnologija u poljoprivredi. To se pre svega odnosi na porodična poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike, primenu informacionih tehnologija i održivog poslovanja, pri čemu je ovaj projekat u okviru Interreg-IPA programa prekogranične saradnje vredan 335.649 evra sufinansiran od strane EU sa 285.302 evra.

Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice učestvovala je u projektu kao partner sa specifičnim zaduženjima da analizira postojeće stanje u oblasti agrobiznisa, razvija obrazovni program, stvara multimedijalno okruženje bazirano na razvijenim obrazovnim programima, kao i teoretskim i praktičnim treninzima za farmere.

Direktor Visoke tehničke škole Igor Firstner i profesor Robert Šanta napominju da se ova obrazovna ustanova ne bavi poljoprivredom, međutim, imaju dugogodišnju tradiciju izučavanja u studijskim programima obnovljivih izvora energije, pa su zbog toga i pozvani da učestvuju kao partneri u projektu, pošto se preostala dva partnera bave poljoprivredom. - Mi smo sebe našli u oblasti obnovljivih izvora energije , koji su nedovoljno ili vrlo malo iskorišćeni, a fukusirali smo se na potrebe malih poljoprivrednih gazdinstava - ukazuje Igor Firstner. - U ovoj regiji Vojvodine relativno dobro može se iskoristiti energija sunca, geotermalna energija, pri čemu se ne mora ići na duboke bušotine nego je dovoljan zahvat vode sa stotinak metara da bude toliko topla da se deo njene energije iskoristi u poljoprivrendoj proizvodnji. Isto tako moguće je koristiti energiju vetra i biomase, što se takođe malo koristi. Napravili smo istraživanje da vidimo koji od ovih izvora energije bi bili interesantni i na koji način primenjivi u unapređenju i razvoju poljoprivrednih gazdinstava.

Na osnovu studije o potencijalima obnovljivih izvora energije saradnici iz Visoke tehničke škole su se potrudili da sačine edukativni materijal u ovoj oblasti, a Igor Firstner ukazuje da su ciljna grupa bila manja poljoprivredna gazdinstva ili porodična gazdinstva, koja nemaju toliku tehničku osnovu da na akademskom nivou vrše proračune i donose odluke. Jer, s druge strane kada se pogledaju katalozi proizvođača neke opreme, ona je puna hvale, ali u praksi baš i nije tako.

- Sačinili smo prezentacije iz ove četiri oblasti mogućeg korišćenja obnovljivih izvora energije koje daju osnovne tehničke karakteristike, na osnovu kojih čovek može da odluči da li uopšte da ulazi ili ne u takva ulaganja. Uz to održali smo niz treninga, ali zbog toga što su planirani za kraj projekta zbog pandemije koronavirusa napravili smo ih onlajn, po četiri na srpskom i mađarskom jeziku. Pokazali smo da se i sa relativno skromnijim ulaganjima može unapređivati i razvijati gazdinstvo. Cilj nam je i bio da se pokaže da se mogu razvijati manja gazdinstva, pri čemu investicije i ti zahvati ne moraju biti veliki, nego skromnijim sredstvima - ukazuje Igor Firstner.Vlasnička struktura obradivog zemljišta je tradicionalno nepovoljna, jer postoji veliki broj malih gazdinstava koje karakteriše niska radna produktivnost i neefikasno korišćenje raspoloživih resursa. Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente prvenstveno se bavi organizacijom fakultetskog obrazovanja za Univerzitet „Sent Ištvan” iz Gedelea (Mađarska) za osnovne i master studije, takođe i obrazovanjem poljoprivrednika i usavršavanjem kadrova agrarnih udruženja, kao i poljoprivrednike koji koriste sredstva za unapređenje svojih gazdinstava iz Fondacije „Prosperitati” što u Vojvodini finansira Vlada Mađarske.

Vodeći partner na projektu „Prekogranični program razvoja agrobiznisa” škola iz Kecela pružila je najsavremenija dostignuća u agrarnoj informatici, namenjena poljoprivrednicima, a prema rečima upravitelja Fondacije „Pro Sciencia Naturae” dr Lasla Lenđela oni su se angažovali na temu preduzetništva, odnosno onih gazdinstava koja hoće da se posvete obradi i preradi svojih osnovnih proizvoda, pa im je neophodno praktično upućivanje u oblast agrarnog preduzetništva, kako da ostvare te ambicije.

- Bitno nam je da u ovom vidu edukacije poljoprivrednika koji ulaze u sferu preduzetništva ukažemo na bitne stvari, da kod odluka ne bi pravili greške. Proučavali smo kakve su mogućnosti i sve što su naši naučni saradnici radili i došli do zaključaka preneli smo zainteresovanim na predavanjima u učionicama, a gradivo smo obradili u digitalnoj formi. Sagledavali smo među učesnicima i koji metod obuke im je bio prihvatljiviji, jer nas je interesovalo koliko poljoprivrednici mogu da prate najsavremenije informatične tehnologije. Zaključili smo da oni koji se bave poljoprivredom i raspolažu praktičnim znanjem i iskustvom, jako efikasno mogu da se prilagode i uče preko elektornskih formi.Sve ono što poljoprivrednik vidi preko video prikaza i animacija, odmah u praksi može efikasno da primeni.

- Preko digitalnih sadržaja im se nude rešenja za primenu preko kojih može da odmah sagleda da li donosi pravu odluku, odnosno da li je izabrao najbolji put. Znamo koliko se poljoprivreda menja, primenjuje se nova genetika, novi hemijski preparati i uopšte agrotehnika se razvija ubrzanim tempom, tako da na ovaj način nastojimo da ljude uputimo da koriste najsavremenije tehnologije, jer od toga sve više zavisi i uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji - naglašava dr Laslo Lenđel.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/agrobiznis-se-unapreduje-u-prekogranicnoj-saradni-s-madarskom-27-06-2020

Sombor, Inđija, Vrbas, Bačka Topola i Subotica biće prve lokalne samouprave u Srbiji koje će dobiti najsavremenije meteo-stanice i poljoprivrednicima omogućiti podatke u realnom vremenu o mikroklimatskim uslovima i predviđanje vremenskih prilika sa preciznošću od 90 odsto, saopštio je NALED.To je deo unapređenja koji će doprineti efikasnijem i lakšem prikupljanju podataka koji za cilj ima povećanje prinosa, uz optimalnu upotrebu đubriva, pesticida i vode.

Meteo-stanice biće instalirane u okviru projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“ koji sprovode NALED i Telegroup, uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) i biće deo AgroLIFE platforme za efikasnije planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom na zakupljenom zemljištu u državnoj svojini kojim upravlja lokalna samouprava.

– AgroLIFE softver, koji je razvio Telegroup, omogućava lokalnim samoupravama automatizovano upravljanje, pregled i obradu svih podataka neophodnih za kvalitetno upravljanje zemljištem, kao i praćenje promena nastalih na parcelama. Set alata za planiraje, organizovanje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom obezbediće korisnicima veće prinose i ukupne prihode uz smanjenje operativnih troškova. Kroz projekat NALED-a, Telegroup-a i GIZ-a, daljim razvojem platforme doprineće se efikasnijem korišćenju obradivog zemljišta u vlasništvu države, povećanju zadovoljstva zakupaca i očuvanju kvaliteta zemljišta – naveli su u zajedničkoj izjavi Diana Gligorijević suvlasnica TeleGroupa-a i Stefan Đurović, menadžer na projektu.

Više od 45% ukupne teritorije Srbije koristi se kao poljoprivredno zemljište, od čega je 515.000 hektara zemljišta u državnoj svojini kojim upravljaju lokalne samouprave i daje se u zakup. Praksa je pokazala da je, usled nedostatka informacija, nepravilna obrada dovela do opadanja kvaliteta njiva.

– U Srbiji je registrovano više od pola miliona poljoprivrednih gazdinstava, a od ukupnog zemljišta koje se daje na zakup, 65% zakupljuje se u Vojvodini. Lokalne samouprave koje su uključene u projekat među prvima su razvile upotrebu softvera za digitalno upravljanje zemljištem, a da sistematski rade na jačanju konkurentnosti poljoprivrede sada pokazuju uvođenjem meteo-stanica, kao novom uslugom za lokalno stanovništvo. Većina njih prošla je i program certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem što svedoči o dobroj poslovnoj klimi u ovim mestima – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Sporazum o saradnji na unapređenju kapaciteta gradova i opština za digitalnim upravljanjem zemljištem potpisali su predstavnici pilot gradova i opština u Srbiji, NALED, kompanija Telegroup i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).

Amira Omanović, menadžer na projektu u Nemačkoj razvojnoj saradnji, rekla je da se poljoprivrednicima u saradnji sa opštinama otvaraju nove mogućnosti za povećanje produktivnosti i kvaliteta prinosa, uvezivanjem u jedinstvenu digitalnu platformu koja se može nadograđivati specijalizovanom opremom kao što su meteo stanice, senzori i slično. S druge strane, opštine mogu lakše i efikasnije pratiti način korištenja zakupljenog poljoprivrednog zemljišta, kako bi mu očuvali kvalitet i sprečili degradaciju, a istovremeno je moguće raspolagati podacima o vrsti i strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji opštine.

Projekat je regionalnog karaktera tako da će u narednoj fazi biti uključene i opštine u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kako pilot lokalne samouprave u Srbiji već koriste AgroLIFE platformu, biće mentori kolegama u susednim zemljama, što će omogućiti regionalnu razmenu iskustava i doprineti procesu digitalizacije u regionu.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nove-meteo-stanice-za-veci-prinos-u-poljoprivredi/

Poljoprivreda je važna privredna grana za Beograd i u nju mnogo ulažemo, jer verujemo da će se to vratiti kroz nova radna mesta, povećan izvoz i rast životnog standard, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić i istakao da su ulaganja u poljoprivredu sada 240 miliona dinara, a da su 2012. godine bila oko 20 miliona.

Vesić je to rekao prilikom obilaska poljoprivrednog gazdinstva porodice Milivojević u mladenovačkom naselju Bataševo, koje se bavi uzgojem borovnica i jagoda i koje je protivgradnu zaštitu i plastenik kupilo sredstvima Grada Beograda.

To domaćinstvo, kaže Vesić, na najbolji način pokazuje kako će se ubuduće, između ostalog, razvijati određeni delovi Beograda. Na teritoriji grada ima oko 250.000 hektara poljoprivrednih površina od čega se trenutno obrađuje skoro 170.000 hektara, rekao je i dodao da su ulaganja u poljoprivredu od 2012. godine povećana 12 puta, odnosno da su tada bila 20-ak miliona dinara, a da su sada 240 miliona.

Naveo je da su to subvencije koje Grad Beograd daje nezavisno od onoga što daje Ministarstvo poljoprivrede, te istakao da će gradska vlast nastaviti sa time i ubuduće.- Kako se naš budžet bude povećavao, povećavaće se i budžet za subvencije jer to na najbolji način pomaže našim poljoprivrednicima da ''stanu na noge'' i počnu ozbiljno da proizvode - rekao je Vesić.

Iako je gradski budžet morao biti smanjen za oko 20 milijardi dinara zbog epidemije korona virusa, istakao je da pomoć Grada poljoprivrednicima neće izostati ni ove godine jer "znamo koliko je sada važno pomoći poljoprivrednicima".

Kako je najavio, konkurs za pomoć poljoprivrednicima biće raspisan tokom ove nedelje.

Naveo je da Grad sa Vladom Srbije radi na tome da se beogradska veletržnica pretvori u nacionalnu veletržnicu čime će, dodaje, postati izvozni hab poljoprivrednih proizvoda jer je, kada je reč o poljoprivredi, suuština u tome da se osim pomoći poljoprivrednicima obezbedi i plasman njihove robe.

- Prema nekim podacima, Srbija baci milijarde evra u poljoprivrednim proizvodima jer ne postoji plasman za te proizvode. Kada bismo obezbedili plasman, svi ljudi bi mogli bolje da žive od poljoprivrede i zato radimo na tome da veletržnica bude nacionalna i da tu omogućimo plasman za robu poljoprivrednika - rekao je Vesić.Naveo je da poljoprivreda nigde na svetu ne može da opstane, ako ne postoji podrška države i istakao da je zato dobro što je Srbija finansijski sve snažnija i ima bolje ekonomske odnose jer sve to utiče i na poljoprivredu, odnosno bolji život građana. Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Mališa Milivojević kaže da, bez pomoći Grada Beograda, uopšte ne zna da li bi se upustio u sadnju borovnica jer, kako dodaje, bez sistema protivgradne zaštite to uopšte ne treba ni počinjati.

- Rizik se isplatio već prošle godine kada je padao grad jer su zasadi borovnica očuvani kao da ga nije ni bilo. Već te, prve godine se isplatilo svo ulaganje u sistem protivgradne zaštite koji, bez pomoći Grada, sam ne bih mogao da izfinansiram - rekao je Milivojević.

Predsednik opštine Mladenovac Vladan Glišić je zahvalio Gradu i resornom sekretarijatu na, kako je rekao, velikoj podršci. Naveo je da je prošle godine od 200 miliona dinara subvencija, 50 miliona završilo kod poljoprivrednika opštine Mladenovac.

- Nadam se da će Grad i u narednom periodu pomagati našim poljopriovrednicima. Podrška opštine je tu i nadam se da ćemo u budućnosti imati prerađivačke kapacitete jer će to stvoriti još bolje uslove da se mladi odluče na ovaj korak pošto je poljoprivreda velika šansa razvoja ne samo naše opštine, već svih delova grada Beograda - dodao je Glišić.

Gradski sekretar za privredu i poljoprivedu Milinko Veličković je rekao da je poljoprivredno gazdinstvo porodice Milivojević primer dobre prakse da je Grad novac "dao u prave ruke".

- Ovo izgleda impresivno, ali od toga ne bilo ništa da Mališa, sa svojom porodicom, nije bio uporan i istrajao u tome jer tu ima dosta rada, pored novca koji je u startu vrlo važan - rekao je Veličković.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3197892-na-teritoriji-beograda-ima-oko-250000-hektara-poljoprivrednih-povrsina-ulaganja-12-puta-veca

Želite da posadite voćnjak ili započnete sa organskom proizvodnjom povrća? Pre nego što se upustite u ovaj zahtevan posao, koji traži posvećenost, rad i pozamašno ulaganje novca trebalo bi da proverite zemljište. Naime, uzimanje uzoraka zemljišta je jedna od najvažnijih i najodgovornijih faza posla u sistemu kontrole plodnosti. Na osnovu rezultata hemijske analize uzoraka tla koji reprezentuju celokupnu parcelu, donosi se zaključak i daje preporuka za poljoprivrednu površinu od nekoliko hektara.

Pravilno uzimanje uzoraka

Prilikom uzimanja uzoraka zemljišta, kako savetuju stručnjaci, mora se vodi računa o nekoliko vrlo bitnih stvari. Pre svega ako se uzorkovanje ne izvrši pravilno dovodi se u pitanje laboratorijski nalaz na osnovu kog se kasnije predlažu mere đubrenja koje mogu biti pogrešne. Uzimanje prosečnih uzoraka zemljišta vrši se u zavisnosti od toga zašto želimo da saznamo hranjivi potencijal tla, odnosno da li je u pitanju prihrana već postojećih useva ili želimo da započnemo sa uzgojem potpuno novih kultura ili voća.

Ukoliko se na parceli sadi potpuno nova kultura onda se uzimanje uzoraka vrši posle završetka vegetacije, tačnije poslije žetve ili berbe prethodnog useva. A, ako je u pitanju analiza kako bismo odredili koji je način prihrane najbolji onda se uzimanje uzoraka zemljišta radi u toku vegetacije u fazama razvoja biljke kada je biološki potrebno prihraniti usev. Recimo, za određivanje prihrane pšenice uzorkovanje se vrši u rano proleće u fazi bokorenja i vlatanja žita.

Prilikom uzimanja uzoraka treba voditi računa i o veličini parcele, kako i o kvalitetu zemljišta na celoj površini. Jedinična parcela predstavlja površinu koju reprezentuje jedan prosečan uzorak zemljišta. Površina najčešće nije precizno određena već zavisi od brojnih faktora. Pre svega zavisi od homogenosti zemljišta tj. da li je ono istog tipa na celoj parceli, odnosno da li je istog mehaničkog sastava, iste prethodne obrade i primene đubriva poslednjih nekoliko godina. Važno je i znati da li je kompletna parcela iste ili slične konfiguracije terena. Naravno, veoma je važno i koju vrstu biljne kulture planirate da uzgajate na tom zemljištu, da li će biti ratarske kulture ili voćnjak.

 Državno ili privatno zemljište

Prilikom uzimanja uzoraka zemljišta na analizu treba voditi računa i da li je u pitanju parcela koja je u državnom ili privatnom vlasništvu. Zašto je to važno? Parcele u privatnom vlasništvu za ratarske i povrtarske kulture najčešće su manje površine od 0,1 ha - 2 ha i sa njih se, ako zadovoljavaju navedene uslove, uzima jedan prosečan uzorak zemljišta.

Parcele u državnom sektoru po pravilu zauzimaju površinu od 10 - 100 – 200 pa i više hektara, tako da jedan prosečan uzorak (ako zadovoljava uslove homogenosti) reprezentuje površinu do 5 ha. To znači da shodno površini treba uzeti više uzoraka sa različitih mesta. Parcelama na kojima se uzgajaju voćarske i vinogradarske kulture najčešće su površine od 2 - 3 ha.

U razvijenim zemljama Zapadne Evrope, recimo u Holandiji, kontrola plodnosti se vrši tako da se sa svakog ha uzima prosečan uzorak zemljišta za analizu.

Na parcelama državnog sektora, odnosno kada su u pitanju veći kompleksi ili plantaže voćnjaka pre samog početka uzorkovanja  potrebno je od odgovornog lica uzeti plan parcele i na osnovu pedološke karte utvrditi tip zemljišta. Treba imati i sve informacije koje se tiču agromeliorativnih mera u poslednjih nekoliko godina (đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, kalcifikacija, podrivanje, drenaža, da li je vršena jednoobrazna obrada ...). Obići parcelu i sve navedene podatke zabeležiti, a potom odrediti jednu parcelu koju reprezentuje jedan prosečan uzorak zemljišta.

Da pojasnimo. Recimo, ako je potrebno izvršiti uzimanje uzoraka zemljišta sa parcele koja je veličine 20 ha, a pre toga je utvrđeno da je ona homogena po svim navedenim kriterijumima, onda obično jedinična parcela zauzima površinu od 5 ha. Iz toga proizilazi da je sa površine od 20 ha potrebno uzeti 4 prosečna uzorka zemljišta. Najbolje je nacrtati skicu parcele sa oznakama jediničnih parcela. Ukoliko zemljište nije homogeno onda, zavisno od uslova, jedinična parcela sa koga se uzima prosečan uzorak može zauzimati i manju površinu. Naime, ukoliko se na parceli se nalazi, recimo, uvala površine 1 ha u kojoj se povremeno zadržava voda, ili na delu parcele usev zaostaje u rastu, pa je i prinos znatno niži od roda na ostatku parcele, ta mesta posebno označiti na skici. Sa ovih mesta uzeti po jedan prosečan uzorak kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih dolazi do ispoljenih poremećaja.

 Kako se uzima uzorak?

U savremenim zemljama za uzimanje prosečnog uzorka zemljišta koriste se sonde, ali ukoliko ih nemate biće dovoljan i običan ašov. Dubina zemljišta iz koje uzimaju uzorci zavisi od kulture koja će se uzgajati, odnosno od korenskog sistema biljke. Na livadama i pašnjacima uzorak se obično uzima do dubine od 10 cm. Na parcelama gde će se gajiti povrtarske i ratarske kulture dubina uzimanja uzorka je od 0 do 30 cm, dok se u

voćnjacima i vinogradima uzorak najčešće uzima iz dve dubine i to od 0- 30 i od 30-60 cm.

U razvijenim zemljama kao što su Holandija ili Danska postoje posebna mala terenska vozila sa kompjuterskim dodatkom, koji nakon obilaska vozila po rubovima parcele sam ucrta skicu parcele i obeleži mesta sa kojih se uzimaju uzorci.

U kesu sa uzetim uzorkom zemljišta treba ubaciti i papir na kome su upisani podaci vlasnika parcele (ime i prezime) mesto, vreme kao i dubina sa koje je uzet uzorak, ali i veličina parcele, prethodni usev kao i kultura koja planira da se gaji na tom zemljištu. Upis ovih specifikacija je neophodan kako bi se lakše razumela interpretacije rezultata hemijske analize i dale preporuke za usev ili voće koje vlasnik planira da zasadi na toj parceli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević je u intervjuu za „Dnevnik” izrazio optimizam, navodeći da veruje da će mladi ljudi do 40 godina starosti biti nosioci razvoja poljoprivrede.Dobra vest za Vojvodinu: zahvaljujući značajnoj fi­nansijskoj podršci Pokrajinske vlade, koja je u proteklom četvorogodišnjem mandatu izdvojila za agrarni budžet oko 30 milijardi dinara, sve više mladih se opredeljuje za poljoprivrednu proizvodnju i ostanak na selu. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević je u intervjuu za „Dnevnik” izrazio optimizam, navodeći da veruje da će mladi ljudi do 40 godina starosti biti nosioci razvoja poljoprivrede.

Iz kojih mesta se naj­više javljaju za podsticajna sred­stva Pokrajine?

– Najviše mladih poljoprivrednika nam se javljaju na konkurse za podsticajna sredstva iz Bačke, i to iz Vrbasa, Novog Sada, Bačke Palanke, Sombora, iz Srema se izdvaja Sremska Mitrovica, u Banatu okolina Zrenjanina. Znači, generalno, iz svih delova Bačke i srednjeg Banata, dok je, nažalost, zasada manje inte­resovanje mladih poljoprivrednika iz južnog i severnog Banata.

Za koju proizvodnju se interesuju?

– Najveće interesovanje u proteklom četvorogodišnjem mandatu bilo je za nabavku priplodnih grla, opremanje stočarskih farmi, ulaganje u savremenu opremu u ratar­stvu, podizanje višego­diš­njih zasada, takođe i za plasteničku proizvodnju. Ve­rujem da sve treba da raduje to što mladi ljudi pokazuju značajno interesovanje za stočarsku proiz­vodnju. Kupuju kvalitetna priplodna grla, i to je dobar znak. Može se očekivati da će mladi biti nosioci razvoja poljopri­vrede u Vojvodini.

U kojoj meri je pandemija uticala na rad Sekretarijata i njegov budžet?

– Zbog pandemije i opšte ekonomske situacije, rebalansom je buyet Sekretarijata smanjen oko deset procenata. To nas, međutim, nije omelo u našim ciljevima i namerama zato što smo ove godine raspisali naše konkursne linije polovinom januara, kao nikada do sada, a želeli smo što ranije da krenemo da bi poljoprivrednici mogli odgovarati svim agrotehničkim rokovima. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo najznačajnije mere agrarne politike uspeli da realizujemo u prvom kavrtalu godine u otežanim uslovima rada u vanrednom stanju, čak smo svi morali biti u izolaciji dve nedelje jer se jedna naša koleginica inficirala virusom. Ali, i pored toga, sve prijave koje su pristigle smo obradili – radili smo od kuće – i potpisali ugovore. Poljoprivrednici su krenuli u realizaciju projekata i već ima proizvođača koji su ga i spro­veli i pravdaju sredstva i ugovore. Realizovali smo pet­naestak konkursa u prvom kvartalu godine. Znači, od početka godine smo potpisali 1.155 ugovora s poljoprivrednim gazdinstvima, ukupno vrednih blizu 1,6 milijardu dinara.– Mali i srednji proizvođači moraju razmišljati o udruživanju. Zemljoradničke zadruge imaju dugu tradiciju u Vojvodini i prepoznate su kao model udruživanja – kaže Radojević. – Verujem da je u poslednjih nekoliko godina država prvi put prepoznala zemljoradničke zadruge kao partnere u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Zakonom o zadrugama iz 2016. konačno je rešeno pitanje svojine, što je omogućilo zadrugama da ulažu u zadružnu svojinu. Država i na republičkom i na pokrajinskom nivou prepoznaje zemljoradničke zadruge kao korisnike subvencija i zadruge ostvaruju bespovratnu finansijsku pomoć. To je još jedan vid stimulansa poljoprivrednicima da se udruže jer mogu ostvariti subvencije od državnih organa, s jedne strane, kao individualni proizvođači, a s druge, i zadruga može ostvariti subvencije. Kroz intenziviranje udruživanja se rešava skladištenje, klasiranje, sortiranje, pakovanje i plasiranje proizvoda na tržište ka krajnjem potrošaču, dakle ceo proizvodni ciklus. Mi se rukovodimo primerima iz razvijenih zemalja, kako tamo razne kooperative beleže dobre rezultate. Moramo imati taj nivo svesti o značaju udruživanja.

U koje proizvodnje je uložen novac iz budžeta Sekretarijata?

– Značajne investicije su bile u nabavku sistema za navodnjavanje – uloženo je više od 740 miliona dinara, zatim u plasteničku proiz­vodnju – oko 125 miliona, opremanje stočarskih farmi – više od 60 mi­liona, nabavku opreme za zaštitu od elementarnih nepogoda, najviše za podizanje protivgradnih mreža – oko 120 miliona, potom za nabavku imovine – više od 250 miliona. U podizanje i rekonstru­kciju postojećih ribnjaka investirano je više od 20 miliona dinara, pčelarstvo oko 50 miliona, organsku proizvodnju više od 14 miliona, proiz­vodnju vina i rakije oko 100 miliona …

Najavili ste akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje za period 2020–2025. Šta se želida se postigne tim dokumentom i kada će biti prezentovan javnosti?

– U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini je u toku izrada akcionog plana razvoja organske poljoprivrede za period do 2025. godine. Dokument treba da definiše buduće pravce razvoja organske poljopri­vrede, uključujući analize komparativne prednosti pojedinih regiona u Vojvodini za razvoj tog održivog oblika poljoprivredne proizvodnje. U iz­radi dokumenta učestvuju relevantne institucije: Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Udruženje organskih proizvođača „Teras”, ali isto tako i NALED – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Očekujemo da će do kraja godine dokument biti predstavljen javnosti i želim da pomenem da resorni sekretarijat kroz taj dokument želi da definiše i buduće mere agrarne politike, dakle, koje bi vrste podrške bile naj­adekvatnije proizvođačima organskih proizvoda. U tom kontekstu vidim značaj dokumenta. S druge strane, želim da napomenem novu meru koju smo uveli u ovom mandatu Pokrajinske vlade: osim po­drške i subvencionisanja ser­tifikacije organske pro­iz­­vod­nje, prvi put smo uveli subvencionisanje nabavke specijalizovane mehanizacije za organsku poljoprivrednu pro­izvodnju. Za tu svrhu uloženo je četrdesetak miliona dinara.

Koliko je u Vojvodini zastupljena organska proi­zvodnja?

– Po raspoloživim poda­cima, organska proizvodnja u Vojvodini je zastupljena na više od 6.000 hektara. U strukturi je prisutna i biljna i stočarska proiz­vodnja. Srbija izvozi organske proizvode za oko 28 miliona evra, najviše u Nemačku, Holandiju, Austriju i Italiju. Verujem da će akcioni plan razvoja organske proizvodnje dati jasne smernice i poljoprivrednim proizvođačima u konvencio­nalnoj proizvodnji o tome koje su mogućnosti organske proiz­vodnje i da će im omogućiti da u periodu konverzije pređu iz konven­cio­nalne proizvodnje u organsku.
Kao profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koju vrstu organske proizvodnje biste lično pokrenuli?

– Meni bi možda najinteresantnije bilo voćarstvo, možda vinogradarstvo. U tom pravcu bih lično razmišljao, pre svega imajući u vidu to da se na relativno malom posedu može osigurati odgovarajući profit, ali i zbog niza mogućnosti koje stoje na raspolaganju. Jer, na nacionalnom nivou od Ministrastva poljopri­vrede, u Pokrajini od Sekretarijata, pa čak i od lokalnih samouprava, postoje značajne finansijske podrške namenjene toj grani proizvodnje. Znači, s malo ličnih ulaganja i uz značajne finansijske podrške države mo­žemo podići višegodišnje zasade i na malom posedu ostvariti odgovarajuće prihode.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/radojevic-sve-vise-mladih-se-opredeluje-za-poloprivrednu-proizvodnu-31-05-2020

Da bi naša poljoprivreda postala održiva, ekološka i inovativna, i konkurentna u odnosu na ostale zemlje, nužno je da se savremene tehnologije što više koriste. Uprkos poljoprivrednom potencijalu koji ima, Srbija mora da krene u digitalizaciju agrara.

Da bi naša poljoprivreda postala održiva, ekološka i inovativna, i konkurentna u odnosu na ostale zemlje, nužno je da se savremene tehnologije što više koriste, ocenjuju stručnjaci.

Prema indikatorima Svetske banke, Srbija raspolaže sa 0,37 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, što je mnogo više od svetskog proseka. Međutim, iako imamo značajne mogućnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje, izvoz agrikulturnih proizvoda, samim tim i povećanje BDP, činjenica da digitalizacija nije sprovedena u dovoljnoj meri dovodi do toga da početna prednost ostaje neiskorišćena. S druge strane, primera radi, Holandija, koja po stanovniku ima svega 0,06 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta, drugi je izvoznik poljoprivrednih proizvoda, odmah posle SAD!

Odgovor na pitanje u čemu je tajna daleko čuvenog „holandskog modela“ više je nego jednostavan - u digitalizaciji poljoprivredne proizvodnje.Nemanja Oparnica, inženjer za preciznu poljoprivredu iz kompanije „Al Dahra“, navodi da digitalizacija poljoprivrede omogućava potpunu transparentnost proizvodnog sistema - od izvođenja operacija na terenu i optimizacije efikasnosti mehanizacije do praćenja stanja useva i donošenja odluka na osnovu dostupnih informacija.

- Precizna poljoprivreda u svojoj suštini predstavlja prikupljanje i obradu podataka, a moderna tehnologija služi kao njihov izvor. Stepen efikasnosti precizne poljoprivrede zavisi od sposobnosti zadužene osobe da analizira prikupljene podatke i na osnovu analize donosi odluke, odnosno pravilna primena tehnologije može da utiče na kreaciju sistema koji funkcioniše besprekorno, ali takođe promena može da bude neosetna ako se podaci ne iskoriste na pravi način - ističe Oparnica.

On dodaje da „s obzirom na činjenicu da lideri u poljoprivrednoj proizvodnji već godinama koriste dostupnu tehnologiju, implementacija tehnologije na našim prostorima daje nam priliku da ih sustignemo“.

Na globalnom tržištu postoji ogroman broj različitih senzora, softvera, modela navigatora, dronova, a kako bi se povećala konkurentnost, proizvodni sistem mora da prepozna koja je najoptimalnija tehnologija za njih i da se obaveže na potpunu primenu.

- Tranzicioni period s tradicionalne poljoprivrede na preciznu u proseku traje tri do četiri godine i zahteva potpunu posvećenost svih ljudi uključenih u proizvodnju kako bi se dostigli standardi koje postavljaju najveći svetski poljoprivredni sistemi - zaključuje Oparnica.Upitan da li je realno i za koliko da povećamo prinose primenom savremenih tehnologija, sledeći „holandski model“, inženjer Oparnica kaže da stepen porasta prinosa, ipak, zavisi od mnoštva faktora, te da je drugačiji za svaki sistem.

- Precizna poljoprivreda nam omogućava uvid u svaki aspekt koji bi mogao da utiče na povećanje prinosa, počevši od kompletne analize zemljišta, koja obuhvata sve makro i mikro elemente, i izradu mapa za varijabilnu aplikaciju koje omogućavaju egzaktnu količinu nutrijenata neophodnih za pravilan razvoj biljaka u različitim zonama parcele. Ovakav pristup može da utiče na povećanje prinosa i do 20%, ali takođe je moguće da će samo prinos zona na kojima smo promenili količinu đubriva dostići nivo zona koje su već dostizale maksimalni potencijal specifične parcele. Prinos je takođe moguće povećati korekcijom kompakcije zemljišta, koja može da utiče na gubitak do 22% potencijalnog prinosa - navodi on.ČINJENICE

ŠTA SE POSTIŽE DIGITALIZACIJOM

Optimalizuju se prinosi koji, u zavisnosti od vremenskih uslova, mogu da variraju i po nekoliko puta
Upotreba pesticida i đubriva može znatno da se smanji, a da se, pritom, poveća prinos
Upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda
Analizom podataka mogu se identifikovati štetočine, bolesti i korovi na prostoru manjem od jednog kvadrata
Brži i ravnomerniji ruralni razvoj
Proizvodnja većih količina hrane
PIONIRSKI PODUHVAT

PRVA DIGITALNA FARMA U REGIONU

Prva digitalna farmu u Srbiji otvorena je pre dve godine pored Bačke Topole, a njen cilj je da poljoprivrednike informiše o mogućnostima koji im pružaju digitalizacija i nove tehnologije, da besplatno nauče kako da smanje rizike u proizvodnji, troše manje vode i đubriva i ulože manje sredstava, a dobiju veće prinose. Nju je osmislio i realizovao Institut BioSens. Čine je dva dela: 1) fizički, gde na njivama privrednog društva „Krivaja d.o.o.“ u stvarnom proizvodnom okruženju rade brojne savremene mašine, alati i uređaji za preciznu poljoprivredu, i 2) virtuelni, u kom platforma digitalne poljoprivrede Srbije AgroSens omogućava praćenje stanja useva i planiranje poljoprivrednih aktivnosti preko mobilnog telefona ili računara, na osnovu podataka sa satelita, dronova, robota, različitih senzora i meteo-stanica.

Novitet je što se u svakodnevnom radu koriste najsavremenije digitalne tehnologije: senzori, dronovi, roboti, sateliti, savremena poljoprivredna mehanizacija.

S druge strane, poljoprivrednicima je na raspolaganju besplatna platforma AgroSens, pomoću koje mogu da vide svoje useve i eventualne promene na njima, da dobiju vremensku prognozu, preporuku za optimalno vreme obavljanja poslova, upozorenje na razvoj neke bolesti i slično.

Izvor:https://www.kurir.rs/odrziva-buducnost/3466469/napredak-srpskog-agrara-zavisi-od-digitalizacije-nova-era-poljoprivrede

Institut BioSens u saradnji sa 38 partnera iz Evrope kroz projekat agROBOfood podstiče građenje snažnog evropskog ekosistema koji će omogućiti efektnu primenu robotskih tehnologija u poljoprivredno- prehrambenom sektoru.
Projekat agROBOfood (finansiran kroz program Evropske Unije Horizont 2020) povezuje svet robotike, poljoprivrede, istraživanja, nauke, razvoja i poslovanja. U okviru projekta, realizovaće se sedam inicijalnih inovativnih eksperimenata sa različitim fokusom. Na primer, razvoj robotske ruke za sakupljanje uzoraka zemljišta, unapređenje sistema za automatsko branje povrća u staklenim baštama, uvođenje robota za rad na niskim temperaturama i slično. Eksperimente će nadgledati mreža Digitalnih Inovacionih Habova uspostavljenih u 7 regionalnih centara (za naš region to je Institut BioSens) koji će eksperimentima pomoći da dostignu tehničku i tržišnu zrelost.

Prvi otvoren poziv nudi ukupno 2,65 milona evra (od 300.000 do 500.000 po konzorcijumu) i usmeren je ka malim i srednjim preduzećima iz cele Evrope kojima su neophodna sredstva, kao i tehnička podrška kako bi razvili svoja inovativna rešenja u oblasti robotike, primenjiva u poljoprivredno- prehrambenom sektoru.
Ovaj poziv namenjen je preduzećima koji ispunjavaju sledeće uslove:
Rešavaju realan problem u poljoprivrednom sektoru
Imaju oformljen konzorcijum koji se sastoji od 2 do 5 članova (malih i srednjih preduzeća)
Svi članovi konzorcijuma su aktivna registrovana preduzeća
Konzorcijum se sastoji od bar jednog krajnjeg korisnika (npr. poljoprivredno gazdinstvo) i najmanje jednog preduzeća koje razvija tehnološka rešenja (npr. preduzeće koje razvija robotska rešenja za poljoprivredni sektor)
Konzorcijum je uspostavio kontakt sa regionalnim Digitalnim Inovacionim Habom (za naš region to je Institut BioSens – kontakt osoba je Staša Stojkov Rošić.)
Inovativno rešenje je bazirano na robotskim tehnologijama
Prvi otvoren poziv traje do 31. maja, 2020. godine, a početak implementacije za izabrane projekte je septembar 2020. godine. Detaljnije o samom projektu i procesu prijave, možete pronaći na zvaničnom sajtu, a dodatna pitanja pošaljite na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/agrobofood-velika-sansa-za-inovacije-u-poljoprivredi-konkurs-za-265-miliona-eur/

Domaća jaja, vrcani med, prirodni sokovi, bijeli krompir, koziji sir, jagode, heljdino brašno, maslinovo ulje i dostava direktno na vrata stana, mimo posrednika i trgovačkih lanaca.

Zadovoljni i proizvođači i kupci. Prvi su našli put da direktno, za gotovinu, prodaju proizvode, a drugi da im na vrata stignu svježi, domaći proizvodi. Posrednik je stranica na društvenoj mreži Facebook (FB).

Ilija Stanić iz Mojkovca, jedan je od onih koji je usluge i prodaju svojih proizvoda ponudio na stranici "Kupujmo domaće - podržimo male proizvođače hrane".U razgovoru za RSE kaže da je prije deset godina počeo da se bavi poljoprivredom. U početku je proizvodio samo med a od prije pet godina jagode, luk, krompir. Navodi da je dosta proizvoda prodao preko FB stranice a da je prije toga prodavao pretežno komšijama.

"Vjerujem da se glas dobrog proizvoda brzo širi, a danas marketing prodaja preko interneta je pola posla. Ozbiljna poljoprivreda ne može bez toga", kaže ovaj mladi poljoprivrednik.

Kroz osmijeh navodi da je ipak situacija sa virusom korona imala pozitivan efekat.

"Vidimo da se konačno u ovoj situaciji narod okrenuo domaćim proizvođačima. Svaki euro ostavljen domaćem poljoprivredniku je euro ostavljen svima nama – zdravstvu, školstvu, svim institucijama koje nam kasnije to vraćaju", dodaje Stanić."U utorak sam preko te grupe kupila maline, borovnice, kao i nekoliko vrsta džemova. Osim ljubaznosti i ekspeditivnosti isporuke, mogu reći da sam prezadovoljna, tako da toplo preporučujem proizvode, a sjutra očekujem isporuku sokova divljeg šipka i maslinovog ulja iz Bara", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Ćosović.Ona je jedna od onih koji koriste mogućnosti grupe koju je osnovalo par entuzijasta u cilju povezivanja ponude i potražnje za domaćim proizvodima iz svih dijelova Crne Gore. Mali proizvođači su dobili prostor da na jednom mjestu plasiraju svoj proizvod i da lakše dođu do kupca. Za nepunu sedmicu grupa je prikupila 18.500 članova.

Ćosović raduje inicijativa o formiranju grupe a, kako kaže, broj članova i potražnja proizvoda za kratko vrijeme pokazuje koliko je bila potrebna i koliko olakšava vezu između prodavca i kupca.

"Skeptična sam po pitanju naručivanja hrane preko FB i to do sada nisam ni radila. Mi kupci, ne možemo znati da li pri pravljenju soka, džema, uzgajanju povrća i voća je ispoštovano sve što prodavac navodi kao benefite. Ali, povjerenje se uspostavlja. Samim tim što se svaka objava i utisak kupaca mogu komentarisati. Jednom izgubljeno povjerenje, otkrivanje bilo kakve plasirane dezinformacije od prodavca bi značilo i prestanak njegovog lanca prodaje", ocjenjuje Ćosović.Jedan od osnivača grupe, Ivan Bošković za RSE govori o motivima i šta je prethodilo inicijativi formiranja grupe.

"Ideja je bila da sve okupimo na jednom mjestu kako bi za sebe i svoju porodicu kupili domaće i kvalitetne namirnice. Takođe željeli smo i da pomognemo malim proizvođačima da se izbore sa smanjenjem potražnje usljed novonastale situacije ili da povećaju prodaju svojih proizvoda, kao i nađu stalne kupce", kaže Bošković.Dodaje da ima malu djecu i da stalno sa prijateljima razmjenjuje preporuke oko domaćih namirnica.

"U doba pandemije i restrikcija otežano smo dolazili do ljudi kod kojih smo nabavljali. Svjesni smo postali problema sa kojim se suočavaju mali proizvođači. Htjeli smo da pomognemo a da to bude jednostavno i svima dostupno. Znamo da je FB platforma toliko jednostavna i da je gotovo svi mogu koristiti. I jesmo očekivali podršku ali nismo ni slutili da će biti baš ovoliko objava, pohvala, dobrih sugestija", priča Bošković.

Smatra da su građani uvijek znali koliko je važan domaći proizvod, ali da je to u vrijeme pandemije intenzivirano poraslo.

"Sama činjenica da je u našoj grupi 95 odsto potrošača najslikovitije govori o tome koliko je porasla svijest i potreba građana kada je domaća hrana ", zaključuje Bošković.Aleksandra Minić i njen suprug su prije deset godina zasadili voćnjak a prije dvije godine počeli su da prodaju prirodno cijeđene sokove, domaće pekmeze, džemove, rakije. Njihov voćnjak danas ima 12.000 sadnica. Aleksandra nam kaže da su sami svojim sredstvima napravili fabriku i da im je u planu proizvodnja ljekovitog bilja, proizvodnja likera, travarica. Kaže da je marketing preko FB stranice jedini način prodaje u njihovom slučaju.

"Išli smo ranije na neke podgoričke sajmove, pomalo smo se samo tako reklamirali. Sada primjećujemo da su građani zainteresovaniji. Vjerovatno su shvatili koliko je princip zdrave ishrane ključan za zdrav život", kaže Aleksandra za RSE.Na ovaj način proizvode plasira i gazdinstvo Martinović, koje je prije 15 godina započelo proizvodnju kozjeg i kravljeg sira. Milena Martinović nam je ispričala da im se marketing prodaje u početku svodio na princip "od prodavnice do prodavnice", i da je tada promet bio solidan.

"Ovo sada sa FB grupom je pun pogodak. Koleginica mi je rekla da postoji ta stranica i sugerisala da objavimo. Iako sam bila skeptična po tom pitanju, ipak sam postavila i odziv je bio nevjerovatan i svakodnevno se širi", precizira Milena.Navodi da je zbog situacije sa pandemijom i mjerama koje su preuzete neko vrijeme u potpunosti bila zaustavljena njihova prodaja.

"Mi smo do tada prodavali prodavnicama i nekim hotelima ali, kako su njih zatvorili, naša prodaja je direktno ispaštala. Zato smo morali da prodaju usmjerimo na pojedince. U svakom slučaju, ova FB grupa nam je veliki uslugu napravila", dodaje Milena.

Na ovoj stranici u prosjeku, kilogram jagoda može se naći za 3 eura, kilogram krompira iznosi 0.80 eura, bijeli luk 6 eura, crni 1 euro. 30 jaja je moguće kupiti za 5 eura, sir je od četiri do pet eura, suvi sedam, kozji 10, a kajmak 12 eura. Kilogram meda košta 10 eura, litar soka od jabuke se može naći za 2 eura.

Izvor:https://www.slobodnaevropa.org/a/do-doma%c4%87e-hrane-preko-tastature/30583613.html

Hrvatska izgleda mora da vrati tri milijarde kuna (396,8 miliona evra) podsticaja dobijenih od EU.Naime, kontrola iz Brisela utvrdila da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano, piše Večernji list.

Hrvatska je u proizvodnji hrane pala ispod 40 odsto potreba. U krizi se već sada pojavljuju razni nakupci i prekupci, a sve na štetu seljaka, kaže Antun Vrakić, vlasnik poljoprivredne firme Agro-palm i član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore, navodi Večernji list.Vrakić upozorava na pogrešan smer hrvatske agrarne politike, koju vode interesne skupine.

"Podižu se podsticaji na puste njive na kojima niko ništa ne proizvodi. Kontrola iz Brisela utvrdila je da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano. I sad traže da se novac vrati za tri godine unatrag, milijardu kuna po godini. Predlog je da taj povrat snosimo solidarno, ali to ne dolazi u obzir", odlučan je Vrakić.

Dodaje da je Poljoprivredna komora početkom koronakrize tražila od Ministarstva poljoprivrede da se popiše koliko čega ima na skladištu i da se vidi koju proizvodnju povećati. Ali odgovora nema.

"Nekad smo imali ratne, sada ćemo imati koronaprofitere", kaže Vrakić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=04&dd=25&nav_id=1678237

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31