Predstavnici firmi iz Srbije imali su više od 600 bilateralnih razgovora i sastanaka sa potencijalnim partnerima iz Indije i kompanijama iz UAE, a najveće interesovanje bilo je za uvoz svežeg i smrznutog voća i povrća. "Na sajmu u Nju Delhiju primećeno je veliko interesovanje za proizvodima iz Srbije o čemu svedoči i veliki broj razgovora i sastanaka sa kompanijama, predstavnicima države i stručnih organizacija", rekao je direktor Sektora poljoprivrede PKS-a Veljko Jovanović.

Kako dodaje, Indija je ogromno tržište sa velikim potencijalom za saradnju, a uspešni primeri pojedinih kompanija iz Srbije, koje su su našle partnere i posluju u ovoj zemlji, pokazuju da je moguće ostvariti značajne rezultate. U organizaciji PKS-a i Razvojne agencije Srbije, deset kompanija iz Srbije, prvi put je od 3. do 5. novembra predstavilo proizvodni program, na sajmu "World Food India 2017" na dva nacionalna štanda površine 126 kvadratnih metara.

Na manifestaciji u Nju Delhiju učestvovali su proizvođači svežeg, zamrznutog, ili sušenog voća "All Berries", Ivanjica, "Mirax Agrar", Beograd, "Sirogojno kompani", "ITN grup" Beograd, "Lučić-Prigrevica" Novi Sad i "Eliksir fud" Šabac, proizvođači pakovane hrane, supa i začina "Jumis" Niš, biskvita i keksa "Koncern Bambi" Požarevac, "Agranela" Valjevo i "Institut za kukuruz Zemun polje" Beograd.

Cilj nastupa firmi iz Srbije jeste promocija i povećanje izvoza srpske prehrambene industrije, ali i upoznavanje sa svetskim trendovima u prehrambenoj industriji.

Sajam "World Food India", čiji su organizatori Vlada Indije i Ministarstvo za prehrambenu industriju, svetski je poznata manifestacija, platforma za produbljivanje saradnje Indije i drugih država u oblasti prehrambene industrije, mesto povezivanja kompanija, proizvođača i prerađivača hrane sa trgovcima i trgovinskim lancima.

Ovo tržište, sa više od 1,3 milijarde konzumenata, izdvaja značajne investicije u infrastrukturu lanaca snabdevanja, što se, posebno, odnosi na potražnju proizvoda koji su prepoznatljivi na tržištima širom sveta.

Izvor: RTS

Možda ste ovo i lično doživeli, možda znali akli sada ima i naučnu potvrdu koju prenosi portal N1. Naime, ovce mogu da prepoznaju ljudska lica koja su već viđale na fotografijama i pre će odabrati sliku neke poznate nego nepoznate osobe, pokazalo je istraživanje naučnika s britanskog Kembridža. Prethodne studije su pokazale da ovce mogu prepoznati druge pripadnike vlastite vrste i ljude koje poznaju, poput svojih pastira bez bilo kakvog prethodnog uvežbavanja.  

Britanski naučnici uspeli su da ih uvežbaju pokazujući im fotografije lica na kompjuterskim monitorima u posebno opremljenom toru. Na jednoj strani bila je nepoznata osoba, a na drugoj jedna od četiri poznate osobe. Ovca je nagrađena hranom kada bi odabrala fotografiju slavne osobe njuškom prekinuvši infracrveni zrak ispred pojedinog ekrana, koja bi oslobodila nagradu. Naučnici su ih uvežbavali pokazujući im fotografije lica bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, glumca Džejka Džilenhala, glumice Eme Votson i BBC-jeve novinarke Fijone Brus. Nakon vežbi, ovce su češće birale fotografije poznatih lica nego onih nepoznatih. To je dokaz da ovce imaju slične sposobnosti prepoznavanja lica poput primata.  

Ustanovivši da ovce uspešno prepoznaju osobe s fotografija, naučnici su im postavili nov zadatak. Želeli su da saznaju mogu li identificikovati iste osobe kad su im se fotografije prikazivane iz različitih uglova. Odgovor je bio pozitivan. Glavna autorka studije, prof. Dženi Morton objasnila je da su "ona i kolege pokušali da ustanove da li je životinja sposobna da obradi dvodimenzionalni objekat kao osobu."  

Naučnici ističu da bi ovakvo proučavanje sposobnosti ovaca da prepoznaju lica moglo biti značajno u istraživanju Hantingtonove bolesti i drugih poremećaja ljudskog mozga.

Izvor: http://rs.n1info.com 

 

Aleksandar Stanarević iz Valjevske kamenice apsolutni je šampion 11. Ovčarske izložbe u Pričeviću,koja je okupila  nekoliko hiljada posetilaca. Smotra ovčarstva koja se posle dve godine pauze sa valjevske stočne pijace preselila u selo Pričević, opravdala je sva očekivanja organizatora, domaćina, učesnika, ali i onih koji su u predivnom i sunčanom oktobarskom danu uživali u prigodnom programu.

Na izložbi je prezentovano preko 200 najboljih grla sjeničke pramenke, a takmičenje je bilo podeljeno u 4 kategorije. Šampion u kategoriji “Starije ovce” je Marko Gavrilović iz Degurića, dok su prvo, drugo i treće mesto u ovoj kategoriji pripali Marku Periću iz Gunjaka, Goranu Petroviću iz Zlatarića i Mirku Simiću iz Bobove.
 
Pehari za najbolje ovčare valjevskog kraja

U kategoriji “Mlađe ovce” šampionska titula pripala je Milovanu Stepanoviću iz Suvodanja, Ivanko Nenadović iz Gunjaka je prvonagrađen u ovoj kategoriji, za drugoplasiranog je proglašen Obrad Kostadinović iz sela Ravnje, dok je treće mesto pripalo Ostoji Milutinoviću iz Valjevske Loznice.
 
Nagrađeni učesnici

Što se tiče kategorije “Stariji ovnovi”, za šampiona je proglašen Obrada Kostadinović iz Ravnje, prvo mesto pripalo je Dragoljubu Davidoviću iz Lukavca, drugo Milanu Srećkoviću iz Raduše, a treće mesto Mileni Dobrašinović iz Lelića.

Ana Janković iz Gunjaka šampionka je kategorije “Mlađi ovnovi”, dok su Kosta Andrić iz Dragodola, Živorad Vitorović iz Dupljaja i Milan Pavlović iz Valjevske kamenice bili prvoplasirani, drugoplasirani i treće plasirani sa svojim selekcijama mlađih ovnova.

Organizatori su najbolje u sve 4 kategorije darovali robnim i novčanim nagradama u iznosima od 5.000 do 20.000 dinara, u zavisnosti od ostvarenog takmičarskog plasmana.

Prof. dr Cvijan Mekić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji je bio predsednik žirija ove 11. Ovčarske izložbe, podsetio je da je nekada naš region sa sjeničkom ovcom bio šampion na Novosadskom sajmu i izrazio zadovoljsto što je nastavljena izložba ovčarstva, sa istom idejom i istim ciljem okupljanja proizvođača radi izlaganja njihovih kolekcija priplodnih ovaca tipa sjeničke ovce.
Lepo uređen izložbeni prostor u Pričeviću

“Vidi se napredak, ali moram istaći da toliko prostora ima u daljem selekcijskom radu kod ovog genotipa da će naredne generacije i mladi stručnjaci imati ceo radni vek da rade na unapređenju genetskog potencijala i proizvodnih sposobnosti ove sjeničke ovce. Potencijal kod ovih grla koje smo videli danas na izložbi nije do kraja iskorišćen. Saradnja naše struke i proizvođača je na niskom nivou, mora se više struka poštovati i moraju proizvođaći više sarađivati sa stručnim službama. Nije dovoljno samo nabaviti priplodna grla i staviti određene ambijentalne uslove i očekivati maksimalna proizvodnja, jer je to nemoguće”, istakao je Profesor Cvijan Mekić, koji je napomenuo da ima dosta nekontrolisanog prometa životinja i raznih bolesti, ali je i pohvalio što među proizvođačima ima dosta mladih i ljudi srednjih godina.
 

“Proizvodi od ovčijeg mesa, sušeno meso, razni suhomesnati proizvodi, kao i proizvodi od ovčijeg mleka, poput sireva, svakako su nešto u čemu vidimo prostor za napredak i gde planiramo da usmerimo podsticaj, jer su izuzetno traženi ne samo na evropskom, već i na celokupnom svetskom tržištu. S tim u vezi, u narednoj godini Grad će podsticati ovaj kraj u vidu mini sušara i mini mlekara. Cilj je da napravimo reonizaciju stočarske proizvodnje za grad Valjevo i ta reonizacija će se već na narednoj skupštini naći pred odbornicima”, kaže Nikola Radojičić, pomoćnik gradonačelnika, koji ističe da je Grad prepoznao ovčarsku proizvodnju na svojoj teritoriji kao prioritet i da pored Sjenice upravo mi imamo najbolja grla sjeničke ovce trenutno u Srbiji.
 

Dobra atmosfera i odlična posećenost izložbe

“Plan je da naredne godine napravimo Sajam sjeničke ovce u Pričeviću. Takođe, cilj u naredne četiri godine je da se postigne broj od preko 100.000 grla na teritoriji samog grada Valjeva i da se dostigne cifra do 10.000 umatičenih grla jagnjadi”, naglašava pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić.

Pored Ovčarske izložbe organizovane su i dve propratne manifestacije koje su takođe bile takmičarskog karaktera. Tročlani žiri u sastavu Miloš Čolić, član Asocijacije šefova kuvara Srbije, Milomir Simić, profesor kuvarstva i Slavan Batoćanin, mesar, odlučivao je o najukusnijem jagnjećem pečenju i naboljem gulašu od jagnjetine spremljenom u kotliću.
 

Najbolje jagnječenje pečenje ispekla je ekipa Rajka Gavrilovića, drugoplasiranin su bili članovi tima Nikole Mirkovića, dok je treće mesto pripalo ekipi Zorana Boškovića. Kada je reč o kotlićima, žiri je za najukusniji proglasio gulaš M-2 ekipe, drugi je bio tim Kotlić from Komirić, a treći najukusniji gulaš pripremila je Zorica Petrić.
 
Snežana Birčanin 
 
Napredak nauke u brojnim oblastima najveće ekonomije sveta i najvećeg investitora u tu oblast već ima nove obrise u poljoprivredi. Naime kako prenosi BLIC online, kineski naučnici tvrde da su postigli ključni napredak u poljoprivredi, uzgojivši pirinač u slanoj vodi. Nova sorta je i ranije bila testirana, ali naučnici iz Centra za istraživanje i razvoj pirinča tolerantnog na soli i baze u gradu Čingdao su uspeli da uzgoje 4,5 metričkih tona pirinča po hektaru, što ga čini spremnim za komercijalizaciju. Kultivacija u slanoj vodi može da poveća proizvodnju kineske pirinča za skoro 20 procenata i moći će da hrani više od 200 miliona ljudi, kaže lider istraživanja Juan Longping, poznat kao kineski "otac hibridnog pirinča".
Istraživači su pumpali i razređivali morsku vodu iz Žutog mora, a potom ga kanalisali u polja pirinča. Nova sorta je nazvana "Juan Mi". Kina ima oko milion kvadratnih kilometara zemlje koja ima visok nivo saliniteta. Ovaj napredak znači da bi Kina mogla da iskoristi to zemljište i na njemu uzgoji 50 miiona tona pirinča. Ovakav pirinač je bogat kalcijumom i drugim mikronutrijentima, kojih ima u slanoj vodi. Osim toga so iz vode će odbijati mnoge bakterije i parazite, pa će farmeri na njemu koristiti manje pesticida. "Juan Mi" se već nalazi u prodaji, ali je trenutno njegova cena od 50 juana (7,5 dolara) po kilogramu čak osam puta veća od cene običnog pirinča. To ipak nije potpuno odbilo kupce i prošlog meseca je čak 1.000 naručilo ovaj pirinač.

Izvor: www.blic.rs

 

 

 

Dok u Švajcarskoj radije plaćaju 30 franaka za kilogram domaće junetine u Srbiji najveći proizvođači prerađevina nisu se libili da iz raznih krajeva sveta uvoze meso za koje se odavno u stručnoj javnosti sumnja u kvalitet. Ovaj "poslovni poduhvat" prerađivača dopao se i komšijama pa im se sada svima obija o glavu. Prenosimo u celosti zanimljiv tekst iz Večernjih novosti uz podsećanje na onu poslovicu "Dala kuma dinar da igra u kolu, sada bi dala dva da iz kola izađe"

U SRBIJI poslednjih meseci posustaje prerada mesa. Statistika otkriva da je u avgustu iz pogona izašlo pet odsto manje narezaka i drugih prerađevina. Pojedini proizvođači kažu da polako gube utakmicu od kolega iz regiona čiji jeftiniji proizvodi u Srbiju stižu bez prepreka.

Prerada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa, u periodu od januara do avgusta, smanjena je za dva odsto u odnosu na isti period lane.

- Imamo problem i s preprodajom mesa, ali i s primarnom proizvodnjom - kaže ekonomista Ivan Nikolić. - Dugoročna tendencija je smanjenje stočnog fonda u Srbiji. Veliki je pad u broju goveda i živine, dok se kod svinja broj možda i povećao. Stočarstvo kod nas nije iskorišćeno na pravi način.

Pročitajte još - Krave na hormonima daju sve više mleka 

Neki od mesnih prerađivača kažu da ih podaci ne iznenađuju i tvrde da su primetili veći uvoz.

- Ne čudi me smanjena prerada mesa, jer je povećan uvoz robe iz Hrvatske i Italije - kaže Radoslav Nedeljković, vlasnik mesne industrije "Nedeljković". - Nema dodatnog opterećenja za uvoz mesnih prerađevina iz CEFTA regiona. Kada uvozimo meso iz drugih zemalja, postoje prelevmani. Da postoji zaštita uvoza mesnih prerađevina iz regiona, naši proizvodi bi bili i do 20 odsto jeftiniji. Na pojedinim stranim proizvodima, naročito na viršlama, vidite da su pravljene od pilećeg i ćurećeg mehanički otkošćenog mesa. Neko bira cenu, neko kvalitet.

Pročitajte još - Pojačivači ukusa opasni po zdravlje 

Nisu, međutim, svi proizvođači nezadovoljni. Petar Matijević, vlasnik mesne industrije "Matijević", tvrdi da radi punom parom.

- Poslujemo odlično - tvrdi Matijević. - Ove godine nam je proizvodnja prerađevina porasla u proseku za šest odsto. Pojedine artikle, poput viršli, proizvodimo i 50 odsto više. Nema nekog velikog uvoza prerađevina, jer nisu kvalitetnije od naših.

U Privrednoj komori Srbije, s druge strane, napominju da je ove godine Srbija znatno povećala uvoz mesa.

- U ovom periodu mi imamo za skoro 30 odsto veći uvoz mesa i veliki uvoz masnoća - kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo PKS. - To meso ide u preradu. Uvoz je bio veliki jer je i cena žive vage tovljenika kod nas bila 220 dinara, pa ga je bilo jeftinije uvesti. Sada je pala cena žive vage na 160 dinara za kilogram, skoro za četvrtinu, ali kilogram krmendale u radnji košta isto.

ŠTITIMO SE OD EU

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da na uvoz mesnih prerađevina i mesa postoje prelevmani. Oni se odnose na uvoz iz zemalja EU i država s kojima nemamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, kao što su Švajcarska, Lihtenštajn i Norveška. Za države CEFTA ne postoje nikakvi nameti na uvoz.

- Poređenjem prvih devet meseci ove godine i prošle, ne beleži se neki veliki porast uvoza mesnih prerađevina koji bi mogao da ugrozi našu domaću industriju - tvrde u resornom ministarstvu. - Uz to, Ministarstvo je ove godine najveći deo budžeta usmerio u investicije u prerađivačku industriju. Oni imaju i prednost prilikom zakupa državnog zemljišta.

 

J. Su. - S. B. 

www.novosti.rs 

JEDINSTVENA OBUKA DOMAĆICA Da trpeza bude za svačiju dušu

Jedinstvena obuka domaćica centralne i zapadne Srbije u seoskom turističkom domaćinstvu "Gostoljublje" kod Kosjerića. Domaćice naučile da pripreme vegansku, vegetarijansku i presnu hranu

Obuku je sprovelo Udruženje "Vesnik" iz Kosjerića, a projekat je podržala američka ambasada u Srbiji. Domaćice koje su pohađale ovaj jedinstveni kurs izabrane su u saradnji sa Turističkom organizacijom regije zapadna Srbija, a stručna i praktična obuka bila je organizovana u seoskom turističkom domaćinstvu "Gostoljublje", u selu Mionici, na južnoj strani Divčibara, oko 13 kilometara udaljenosti od Kosjerića.

I DOMAĆICE MOGU U BIZNIS

- U većini slučajeva, turizam je dodatna, dopunska delatnost na selu - objašnjava Željko Sredić, iz "Gostoljublja", predsednik Udruženja "Vesnik". - Domaćini, često zauzeti poslovima na imanju, ne primećuju, neretko i zapostavljaju potrebe turista, koji su još osetljivi i nepoverljivi prema ovom vidu turizma. Higijena kuhinje, osoblja, rad sa hranom, način služenja jela, osnovni su parametri po kojima gosti prihvataju, ili eliminišu seoska turistička domaćinstva.

Na drugoj strani, ističe Sredić, sve više ljudi zbog brzog i stresnog života u gradu, vikendom ogranizovano, ili pojedinačno, odlazi u prirodu, na planinu. Neki, da se oslobode stresa i negativne energije šetnjom i boravkom na čistom vazduhu, ili zbog zdravstvenih tegoba, a ima turista koji se bave sportom, jogom...

- Svaka od ovih grupa ima različite zahteve za ishranom - kaže Sredić. - Često su to vegetarijanci, vegani, ljudi osetljivi, ili alergični na određenu hranu, ima i onih koji sami sebi žele da pripreme specijalan obrok. Male farme su asocijacija za zdravu domaću hranu, ali ove grupe turista, na posebnim režimima ishrane, ipak su retko viđene u seoskim domaćinstvima. Naši domaćini, u želji da svoje gostoprimstvo iskažu na najbolji način, ne pitaju, već svima serviraju isto. Uglavnom jaku, masnu, začinjenu hranu, kao za slavlja, ne znajući za potrebe pojedinaca.

AJVAR IZ MAŠTE KOD ZETA I TAŠTE

Sa tajnama posebnih režima ishrane, domaćice su se upoznale u seosko-turističkom kompleksu "Gostoljublje", koji se prostire na oko 12 hektara. Ima sedam vajata, preuređenih u apartmane, restoran, bazen, šljivik...

- Ovim projektom ukazali smo na sve češće potrebe turista za posebnim režimima ishrane - kaže naš sagovornik. - U poslednjih pet godina, gastro turizam i "turizam na recept" u velikoj su ekspanziji. Naš zadatak je da seoska turistička domaćinstva naučimo kako da svoju kuhinju prilagode i vrata širom otvore ovakvim gostima, a sebi obezbede više posla i bolje uslove za život.

 

INTERAKTIVNE RADIONICE

OBUKA je bila stručna i praktična, kroz interaktivne radionice i rad sa hranom - kaže Sredić. - Predavači su bili Margareta Vesna iz Beograda, stručnjak za makrobiotičku presnu i vegansku hranu, i Momčilo Conić, kuvar, profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija Leskovac, član Kulinarske federacije Srbije. Pored stručne obuke, domaćice su razmenile i lična iskustva, ideje, stvorile nove kontakte...

T. PAUNOVIĆ - B. PUZOVIĆ 

www.novosti.rs 

Suočena sa sve većim napuštanjem sela, Evropa mora da obezbedi investicije i sprovodi politiku kojom će poljoprivredu učiniti privlačnijom, posebno mladim ljudima. Politička nesigurnost zbog nedosledne poljoprivredne politike Evropske unije, međutim, odvlači investitore. Loša infrastruktura, niske zarade i mala pokrivenost internetom demotivišu mlade da ostanu na selu. Seoska područja čine više od polovine površine EU, ali ne ispunjavaju svoje ekonomske i socijalne potencijale. Nezaposlenost je velika, a populacija je sve starija jer se sve više mladih seli u gradove u potrazi za novim mogućnostima. Za one koji ostaju na selu, nedovoljno investiranje u infrastrukturu ograničava ekonomski razvoj zbog čega je još teže ubediti mlade da život na selu može da pruži budućnost zbog koje vredi ostati.

 

"Ako želimo da održimo seoska područja u budućnosti, ako želimo da održimo poljoprivredu, moramo da privučemo mlade ljude", izjavio je predsednik Evropskog saveta mladih poljoprivrednika Janes Maes. "Mladi treba da vide da vredi živeti u seoskim područjima, da se od poljoprivrede može živeti i izdržavati porodica", rekao je Maes u Briselu na skupu o razvoju poljoprivrede koji je organizovao EURACTIV.com. Stiven Meredit iz organizacije EU za organsku hranu IFOAM veruje da poljoprivreda mora da bude u središtu politike seoskog razvoja. "Poljoprivreda je kičma seoskih područja. Ako nemamo poljoprivrednike biće još teže rešiti problem seoskog egzodusa", rekao je Meredit. Zarade poljoprivrednika su sada, međutim, 40% proseka širom EU. Manje od polovine seoskih područja ima pristup brzom internetu, što otežava seljacima da razvijaju posao i uvode inovacije. Sve to odvraća mlade da se bave poljoprivredom i da ostanu da žive i rade na selu.

 

Politička nesigurnost sputava investicije

Direktorka za seoski razvoj u Generalnom direktoratu Evropske komisije za poljoprivredu i seoski razvoj Džozefin Loriz-Hofman smatra da je investiranje u seosku infrastrukturu u velikoj meri pitanje "političke hrabrosti" u članicama EU. EU može da "obezbedi alat", rekla je evropska zvaničnica, ali zemlje pojedinačno moraju da odluče gde i u šta da investiraju. Obezbeđivanje novca za investicije, međutim nije lako za zemlje EU. Peka Pesonen, generalni sekretar udruženja poljoprivrednika i profesionalnih poljoprivrednih organizacija Copa-Cogeca, za nezainteresovanost investitora krivi "nedosledne" političke odluke EU. "Političko okruženje u Evropi je jednostavno previše nestabilno", ocenio je Pesonen. Prema njegovom mišljenju, ima mnogo primera koji pokazuju da "EU tvrdi da nauka preovladava u kreiranju politika sve dok joj se ne dopadne konkretan ishod".

Komplementarnost s drugim politikama

U vreme kada raste pritisak na budžet za Zajedničku poljoprivrednu politiku i kada bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da ostavi veliku rupu u finansijama posle 2020, učesnici skupa su se saglasili da je važnije nego ikad da se osigura da poljoprivrednici imaju koristi od niza politika EU, izvan Zajedničke poljoprivredne politike. Loriz-Hofman je izjavila da bi u cilju maksimalnog iskorišćavanja dostupnih sredstava, zemlje EU trebalo da kombinuju različite mogućnosti finansiranja iz regionalnih razvojnih i socijalnih fondova EU. Prema njenom mišljenju, prestonice članica EU treba da imaju unutrašnju diskusiju o povećanju komplementarnosti projekata koje finansiraju i da obezbede da budu korisni za seoski razvoj kad god je to moguće.

Poslanica Evropskog parlamenta iz Hrvatske Marijana Petir izjavila je da činjenica da je za četiri godine 80.000 mladih Hrvata napustilo domove, uglavnom na selu, da bi radili nisko-kvalifikovane poslove širom EU pokazuje da članice i Zajednička poljoprivredna politika moraju da definišu prioritete u regionalnom razvoju tako da se život i rad na selu ne smatra "sramotnim".

 

Izvor: EURACTIV.com

Dok se u Srbji neretko dešava da se javno iznose paušalne ocene o kvalitetu i bezbednosti hrane, u Hrvatskoj je situacija potpuno suprotna. Podsećamo ministar zaštite životne srednie Goran Trivan, nedavno je izjavio da nije siguran u to šta jede u Srbiji, a pitanja Agrobiznis magazina su i dalje bez odgovora na osnovu čega je ministar to zaključio. Međutim ministar poljoprivrede Republike Hrvatske i drugi zvaničnici svoje građane uveravju da jedu ispravnu i kvalitetnu hranu.

Kako prenosi portal http://rs.seebiz.eu otvarajući drugu hrvatsku konferenciju o proceni rizika hrane ministar Tomislav Tolušić je ocijenio kako je situacija kontrole sigurnosti hrane danas puno bolja, čemu su doprinele i brojne kontrole na terenu, koje se provode u puno većem obimu nego prethodnih godina.

To pokazuje da se uz preventivne, a ponekad i represivne aktivnosti, neke stvari mogu popraviti i unaprijediti. Kada je reč o inspekcijama i onome što radi Ministarstvo poljoprivrede, tu nema povlastica, popusta i "gledanja kroz prste", niti će biti u budućnosti, poručio je ministar Tolušić

Ocijenio je kako Hrvatska agencija za hranu (HAH), sa sedištem u Osijeku, u saradnji s drugim institucijama omogućava hrvatskim potrošačima kvalitetnu procenu rizika i sprečavanje problema, koje može izazvati nekvalitetna i zdravstveno neispravna hrana.

S obzirom da je ovogodišnja tema Svetskog dana hrane ulaganje u prehrambenu sigurnost i ruralni razvoj, Tolušić je ocijenio kako su program ruralnog razvoja i EU fondovi neka od rešenja za ruralna područja Hrvatske, kako u budućnosti ne bi opustela zbog ekonomskih migracija.

Direktorka Hrvatske agencije za hranu (HAH) Andrea Gross-Bošković ističe da slučajevi u kojima se otkriju određeni rizici a javnost obavesti o povlačenju određenih proizvoda s tržišta pokazuju "da institucije funkciošu i rade svoj posao",

"Iako u životu nema apsolutne sigurnosti, pa tako i u segmentu sigurnosti hrane, ulažemo sve moguće napore kako bi naši građani bili što sigurniji", poručila je Gross-Bošković.

http://rs.seebiz.eu/tolusic-dostatna-proizvodnja-hrane-i-njezina-sigurnost-najveci-izazov/ar-164166/

Intervju ministra Trivana možete pročitati ovde: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:685039-GORAN-TRIVAN-I-otrovi-iz-hrane-krivci-za-belu-kugu 

Ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev u petak je imao sastanak s najvišim političarima među kojima je bio i predsednik Vladimir Putin. Snimak sa tog sastanka postao je hit na društvenim mrežama zbog reakcije predsednika Rusije na glupu izjavu ministra.

Sastanak je održan u Voronežu, a Tkačev je prisutnima govorio o uspešnom iskustvu Nemačke u izvozu proizvoda životinjskog porekla.

"Nemačka godišnje prodaje više od tri miliona tona svinjskog mesa u Kini, Indoneziji, Japanu...", rekao je minister i izazvao reakciju Putina.

"Indonezija je muslimanska zemlja, svinjetina nije dozvoljena", ispravio ga je Putin.

"Južna Koreja ... U čemu je razlika", odgovorio je Tkačev i nastavio govor.

Izjava ministra poljoprivrede izazvala je smeh u sali, a Vladimir Putin je pokrio lice rukama.

Izvor:

https://noizz.rs

Video: https://youtu.be/ENtLG5rnO68 

Evropska komisija je 12. oktobra objavila smernice koje treba da pomognu članicama da zaštite poljoprivredno zemljište od pretnji poput prekomernih spekulacija sa cenama ili vlasničke koncentracije. Članice EU imaju pravo da ograniče prodaju poljoprivrednog zemljišta kako bi očuvale zajednice poljoprivrednika i podsticale održivu poljoprivredu. Međutim, sve mora da bude u skladu sa propisima EU, posebno onim koji se odnose na slobodno kretanje kapitala. Komisija je, kako je podsetila, 2015. pokrenula procedure protiv članica koje su diskriminisale investitore iz drugih zemalja EU i uvodile neproporcionalna ograničenja za prekogranične investicije.

U novom dokumentu Komisija je članicama dala smernice šta mogu da urade da regulišu prodaju poljoprivrednog zemljišta na osnovu sudske prakse Suda pravde EU. Komisija je razjasnila da su članice kompetentne da odluče o merama kontrole prodaje poljoprivrednog zemljišta.

Kao što je pojasnio Sud pravde EU, neka ograničenja mogu da budu prihvatljiva pod određenim uslovima, npr. prethodna dozvola nacionalnih vlasti za akviziciju zemlje, ograničenje površine koja se kupuje, državna intervencija u oblasti cene.

Među prihvatljivim je i pravo na "prvenstvo u kupovini" koje omogućava određenim kategorijama kupaca da kupe poljoprivredno zemljište pre nego što se proda drugom. To pravo mogli bi da imaju kupci iz redova farmera koji rentiraju zemlju koju obrađuju, susedi, suvlasnici i država.

Međutim, zakoni EU ne dozvoljavaju diskriminatorne restrikcije poput zahtevanja prijave boravka kao preduslova za preuzimanje zemlje. Protiv zakona su i neproprcionalna ograničenja na prekogranična ulaganja. Takvim će se smatrati obaveza da kupac sam obrađuje zemlju, zabrana kupovine kompanijama ili traženje kvalifikacije za poljoprivredu kao preduslov.

Komisija je smernicama odgovorila na poziv Evropskog parlamenta iz marta. Parlament je tražio od EK da donese jasan i sveobuhvatan set kriterijuma za regulisanje tržišta zemljišta kako bi se obezbedili jednaki uslove za sve u skladu sa pravilima EU. Poljoprivredno zemljište je oskudno i predstavlja posebnu imovinu koja zahteva isto tako posebnu zaštitu. Stoga neke članice EU zavode ograničenja na kupovinu.

Istovremeno su strane investicije značajan izvor kapitala, tehnologije i znanja i mogu da unaprede produktivnost u poljoprivredi i pristup finansiranju lokalnom biznisu, obrazložila je EK i istakla da su propisi EU o slobodnom kretanju kapitala ključni za prekogranična ulaganja. U maju 2016. Evropska komisija je tražila od Bugarske, Mađarske, Letonije, Litvanije i Slovačke da se usklade sa propisima EU o prodaji poljoprivredne zemlje. Naime, neke odredbe zakona tih članica koje su ograničavale pojedincima i kompanijama iz EU kupovinu zemlje bile su diskriminatorne ili preterano restriktivne.

Ti zakoni usvojeni su nakon što je isteklo prelazno odstupanje od slobodne kupovine oranica koje su neke zemlje dobile kada su ulazile u EU.

Evropski parlament uradio je detaljno istraživanje izazova s kojima se članice EU suočavaju na njhovim tržištima poljoprivrednog zemljišta. Bojazni se posebno odnose na povećanu koncentraciju zemljišta ili preveliko spekulisanje cenama zemlje.

Izvor: EURACTIV.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30