U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.585 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (941 t), krastavcem (239 t), dinjom (233 t), paradajzom (149 t), breskvom (148 t), tikvicom (141 t), paprikom (134 t), krompirom (126 t), kupusom (95 t), crnim lukom (85 t), šargarepom (79 t), kukuruzom (41 t), jabukom (39 t) i šljivom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: dinje (197 t → 233 t), paradajza (140 t → 149 t), krompira (115 t → 126 t), crnog luka (80 t → 85 t), šargarepe (64 t → 79 t), kukuruza (28 t → 41 t), jabuke (31 t → 39 t) i šljive (17 t → 25 t), dok je promet: lubenice (1.016 t → 941 t), krastavca (259 t → 239 t), breskve (181 t → 148 t), tikvice (169 t → 141 t), paprike (153 t → 134 t) i kupusa (121 t → 95 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     20 - 60 din; prošle nedelje 35 - 70 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din; prošle nedelje 60 - 70 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din.

lubenica                     8 - 17 din; prošle nedelje 13 - 18 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika malinara iz cele Srbije je dogovoreno da se cena maline poveća.

Takođe, dogovoreno je i da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara koji traju gotovo već dve decenije, a malinari su odustali od sutrašnjeg protesta.

Malinari su posle sastanka saopštili da se protest najavljen za sutra neće održati i da su zadovoljni sa pregovorima sa ministarstvom poljoprivrede, ali da ostaju pri zahtevu da otkupna cena maline bude 1,83 evra.

Država je takođe malinarima obećala pomoć kroz sadni materijal i zaštitna sredstva malinarima koji su od elementarnih nepogoda pretrpeli štetu.

Pred početak sastanka Nedimović je rekao Tanjugu da je sastanak sazvan na inicijativu ministarstva poljoprivrede uz koordinaciju sa predsednicom Vlade Anom Brnabić jer je, kako je naveo, jako važno da se na tom mestu razgovara o svim problemima koji muče jedan deo grupacije malinara, koji je organizovan u okviru asocijacije.

“Nama je ideja da, kao i prošli put, predstavimo ljudima kojim će to merama Ministarstvo poljoprivrede reagovati na probleme koji su se javili u vezi sa vremenskim uslovima, smenjenim prinosima, da povećamo kvalitet proizvodnje i da otvorimo nova tržišta u pogledu plasiranja robe”, rekao je Nedimović napominjući da Vlada apsolutno stoji na stanovištu otvorenog tržišta, koje opedeljuje cenu maline.

“Kada smo počeli da spajamo otkupljivače i malinare pre mesec dana cena je bila110 dinara, a danas već imamo taj skok koji ide 153, 158, 163 u zavisnosti od prostora, a negde čak i do 170 dinara”, naveo je ministar ističući da je jako je važnio da ta cena bude akontna.

To, kako je ukazao, znači da otkupljivači imaju obavezu da - prema ugovorima o prodaji maline na zapadno tržište - tako plaćaju razliku.

Za one pak proizvođače kojima je dnevno plaćena konačna cena “više nema pomoći jer je tu tržište odradilo svoj posao, rekao je ministar.

"Naše je da spečimo da bilo ko pokuša da izmanipuliše tržište i pokuša da na račun malinara da pribavi za sebe korist koja mu ne pripada.

To je posao države da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Prilike govore da će biti kretanja naviše, ali u kranjoj liniji je tržište to koje opredeljuje sve šta se dešava", napomenuo je ministar.

Kako su ranije saopštili predstavnici malinara, oni traže da akontna cena maline bude jednaka na nivou citave Srbije i da iznosi 180 dinara

Image may contain: plant and food

Kako piše Slobodna dalmacija, a prenosi B92 portal, oni koji nisu zadovoljni zaradom u poljoprivreredi  dnevnicama u Srbiji mogu da odu u Nemačku i zarade i do 10 puta više, gde za branje, špargle može da se zaradi i do 150 evra za dan navode onvi mediji i pojašnjavaju...Radni dan traje od osam do deset sati sa jednom pauzom, a nedelja je neradna. Od ovog iznosa se odbija porez, ali sezonski radnici taj plaćeni porez mogu da dobiju nazad, ako ulože zahtev na kraju poreske godine.

“U sektoru poljoprivrede radi se naporno i za naknadu od oko osam i po evra po satu bruto, što je za veliku većinu Nemaca jako niska plata, tako da su oni nezainteresovani za tako naporan, a slabo plaćen posao. Ipak, vrlo je atraktivan strancima, naročito Hrvatima i Poljacima”, kazao Mario Koturić, član Uprave Hrvatskoga ekonomskog saveza u Frankfurtu za "Slobodnu Dalmaciju". 

Mišljenja na internetu su podeljena. Ima onih koji su oduševljenji brzom zaradom, ali i onih koji su razočareni visokim cenama, posebno cigaretama i drugim luksuznih artiklima. 

Kao nedostatke najčešće navode to što se radi "po ceo dan", što je smeštaj navodno u radnim barakama i što obilan obrok košta 10 evra po danu, ali zato navode da pauza za ručak traje sat vremena.

U Mrčajevcima 3500 dinara po radniku

Ukoliko niste radi da zaradite 150 evra, dnevno, u Nemačkoj, berući šarglu, onda možete da sadite kupus kod proizvođača u Srbiji. Kako je objavio Agrobiznis magazin, dnevnica za ovaj posao u Mrčajevcima se plaća oko 2500 dinara, kada se na ovaj iznos dodaju i tri obroka kao i tri piva koliko sleduje radniku, iznos po jednom radniku gazde košta oko 3500 dinara. Ako bi se računala čista dnevnica i rad 21 dan mesečno svaki radnik bi zaradio 52.500 dinara i ne bi imao trošak za hranu i piće, što priznaćete, nije loša zarada ako se ima u vidu koliko zarađuju KV radnici u FIAT-u, GORENJU i drugim firmama koje su za svoje postojanje od Vlade Srbije dobile prilično dobra sredstva. To je takođe više od republičkog proseka i nije dotirano od strane države.

U vezi sa ovom temom zanimljivo je i šta je napisao, u kolumni, u listu Danas, novinar Miša Brkić:

"Jedna je predrasuda da je ovo berićetna zemlja i da je plata od 38.000 mala, nije... Ovo je zemlja na dnu Evrope, po razvoju, standardu i svemu i moramo toga da budemo svesni... To što mi imamo percepciju da smo važni, značajni, najbolji u regionu, to je besmislica... Svi u Evropi i u svetu misle da smo mi dno dna, i da se ovde radi za male pare. Za male pare radi se u Singapuru i Indiji, i u Slovačkoj su bile i manje, ali je postojao konsenzus da reforme treba završiti, da zemlja mora da popravi imidž i onda će biti veće plate", kazao je.

Premijer Slovačke Robert Fico dao je 18. jula Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru rok do jeseni da počnu da rešavaju problem različitog sastava istih proizvoda za tržišta "stare" i "nove" Evrope i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana. Fico je na primeru ribljih štapića pokazao da za istu cenu i u istom pakovanju kupac u Austriji dobije 300 grama a u Slovačkoj 280 grama, kao i da austrijski kupac dobije 65% mesa, a slovački svega 58%. "Zemlje Višegradske grupe su već ranije upozoravale na taj problem, ali mere Evropske komisije su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi naredila da ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju, mora da ima isti kvalitet", kazao je Fico novinarima u Bratislavi.

 

Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni dolaze posle velikog zvaničnog testa u susednoj Češkoj gde je, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta. Češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka predstavio je rezultate testa na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije ribljih štapića (prerađene zamrznute ribe za prženje) za nemačko i češko tržište - proizvodima koji su na testu najgore prošli. I premijer Fico je pred obraćanje novinarima takođe obavio "mali, lični test" u kupovinu namirnica. Fico je pokazao da su ti riblji štapići istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imale 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65% mesa, a slovački svega 58%, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.

"To prerasta u veliki međunarodni skandal, istu atmosferu osećam u susednim zemljama. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda", rekao je Fico. Slovački premijer najavio je da će se nastojanja da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju pođednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i da prestanu da budu "kanta za đubre Zapada" i nadnacionalnih kompanija, naći na dnevnom redu susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti 19. jula.

Fico želi da o tom problemu razgovara i sa šefom Evropske komisije Junkerom i daje EU rok do jeseni da počne nešto da preduzima, jer će u suprotnom Slovačka pribeći jednostranim merama. Takva mera, po rečima slovačkog premijera, mogao bi da bude embargo na pola godine na uvoz namirnica sa Zapada za ugostiteljske objekte, jer takva mogućnost, na određeni rok od šest meseci, postoji u propisima EU.

Nadnacionalne kompanije brane se da je za gori kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU kriv navodno lokalni ukus potrošača, a kod praška za pranje, Čehe je zasmejalo objašnjenje da Česi na odeći "prave drugačije fleke" nego Nemci.

 

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

https://www.euractiv.com 

Selo Miokovci za svoj standard iznad proseka, u odnosu na ostala čačanske sela, duguje žutom zlatu, odnosno kajsiji, koja se ove godine uprkos aprilskom snegu i mrazu, "polomila od roda". Proizvođači kažu da cena nije loša.

"Kajsija je rodila odlično, što je ostalo to je pun rod i grane su se polomile", kaže za Glas zapadne Srbije Savo Ilić iz Miokovaca. Radovan Matijević izma hektar pod kajsijom, zadovoljan je rodom, a u kuću je ove godine stigao prvi dinar od kajsija roda 2017 "Malo za rakiju, malo za džemove, sve se proda. Uzeo sam prvi dinar, ima vajde od bavljenja kajsijom", ističe Matijević.

Izvor: Glas zapadne Srbije

Opširnije u prilogu koji je emitovan u vestima Prve TV na linku: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/videos/851320451688258/ 

Proizvođači malina dogovorili su danas sa vlasnicima hladnjača koji otkupljuju to voće da se sadašnja akontna cena sa 120-140 dinara po kilogramu podigne za 10 do 20 dinara, izjavio je predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović. 

Nakon sastanka u Vladi Srbije, Radović je agenciji Beta rekao da to nije zadovoljavajuća cena ali da je važno da se "razbije dogovor otkupljivača (hladnjačara) o jedinstvenoj monopolskoj ceni". 

"Rod maline je ove godine manji za 50 odsto i nama je važno da se razbije dogovor vlasnika hladnjača. A posle toga neka ponuda i tražnja odrede cenu", rekao je Radović. 

On je dodao da je značajno i to što su proizvođači u Bosni i Hercegovini obećali da neće prodavati jeftino malinu srpskim otkupljivačima koji su je kupovali jeftino i ucenjivali proizvođače u Srbiji. 

Radović je rekao da je na sastanku delegacije proizvođača i hladnjačara, koji su išli u Poljsku da provere cenu maline, saopšteno da se to voće u toj zemlji prodaje po 1-1,2 evra po kilogramu. 

On je, međutim, istakao da je poljska malina lošijeg kvaliteta od srpskog "vilameta" i da zbog toga cene nisu za poređenje. 

Dodao je da je proizvođačima malina u Srbiji jedina isplativa cena 1,83 evra odnosno 220 dinara po kilogramu, zbog čega očekuju da će smanjena ponuda "pogurati" sadašnje cene od 120-140 dinara do tog nivoa. 

"Pola roda maline je prodato po sadašnjim bagatelnim cenama za keš a pola je smešteno u hladnjače po akontnim cenama od 120-140 dinara i čeka da to voće poskupi", rekao je Radović. 

Branje maline se na jugu Srbije i u Mačvi završilo a u ostalim krajevima Srbije će biti završeno za šest do sedam dana. 

Na današnjem sastanku od predstavnika Vlade bio je prisutan samo ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Izvor:

http://www.naslovi.net

BETA

Za Kikinđane koji žele da rade preko omladinskih zadruga nude se poslovi u poljoprivredi, kafićima, kao i prodaja sladoleda. Najviše sezonca traži se za poljoprivredne poslove, a radni sat plaća se od 130 do 200 dinara.

Članovi naše zadruge uposleni su na kopanju, branju trešanja, ali i prodaji robe, kao i pomoćnim poslovima u pakovanju, prodaji... - istakao je Žarko Ćirić, direktor Omladinske zadruge "Metalac".

U proseku, radni sat plaća se 150 dinara.

- Ponuda poslova manja je ove u odnosu na prošlu godinu. Takođe, manja je i potražnja, tačnije, manje je interesovanje za rad preko omladinske zadruge - predočava Ćirić.

Preko ove zadruge traže se, pre svega, radnici za berbu malina i rad u hladnjačama u centralnoj Srbiji, na period od 25 dana.

- Dnevnica je 2.000 dinara, a radi se 12 sati. Obezbeđeni su stan, hrana i novac za put - objašnjava naš sagovornik.

Pre desetak dana skinute su metlice sa kukuruza, a taj posao obavilo je do stotinak sezonaca.

OMLADINSKA ZADRUGA

SVI koji se zaposle preko Omladinske zadruge "Metalac" potpisuju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a poslodavci najčešće traže starije i iskusnije radnike, naročito za poljoprivredne poslove.

Izvor: www.novosti.rs

Savetnik za privatizaciju Poljoprivrednog kombinata Beograd biće kompanija Deloitte, odlučila je Skupština akcionara PKB-a, saznaje Blic u Ministarstvu privrede. Deloitte je jedini i konkurisao na javnom pozivu.

Kako su za Blic rekli u Ministarstvu privrede, ponudu kompanije Deloitte usvojila je i Komisija za prikupljanje ponuda za izbor privatizacionog savetnika u okviru PKB-a.

- Ministarstvo privrede će, ceneći procenu vrednosti, strateški značaj firme, kao i iskazano interesovanje investitora, predložiti Vladi najoptimalniji način za privatizaciju, a potom će biti raspisan i javni poziv - kažu u tom ministarstvu.

Pisma o zainteresovanosti za PKB poslali su kompanije Matijević i MK Grupa iz Srbije, Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dve kompanije iz Velike Britanije, jedna iz Kine i jedna iz Singapura, kao i jedan privrednik iz Kovina.

Prema informacijama dostupnim na zvaničnoj internet prezentaciji PKB Korporacija je najveće poljoprivredno Društvo u Srbiji koje zapošljava oko 2.000 radnika.

Proizvodnja PKB Korporacije čini glavnu sirovinsku bazu industrije mleka i mesa, stočne hrane, industijskog i drugog povrća, a predstavlja veoma značajnog proizvođača sirovine za mlinsko pekarsku industriju i industriju šećera i ulja u Srbiji.

PKB Korporacija se može smatrati genetskim centrom jer je i jedan od najznačajnijih proizvođača semena ratarskih kultura i priplodnih junica u Srbiji.
PKB Korporacija raspolaže sa 28.520 ha (popis 31.12.2015) zemljišta od čega je: zemljište u državnoj svojini – 5.050 ha (popis 31.12.2015) zemljište u svojini društva – 23.470 ha (popis 31.12.2015)
U ratarstvu 20.500 ha obradivih površina U stočarstvu kapaciteti za odgoj:


• 9.000 muznih krava sa pripadajućim podmlatkom za remont sopstvenog stada i prodaju VSJ na tržištu Srbije.
• 3.500 grla junadi u tovu
• 6.000 svinja
• 2.000 ovaca svih kategorija
• bikovski centar i VO stanica, čiji kapaciteti pokrivaju potrebe PKB Korporacije i značajan deo tržišta Srbije
• farma koka nosilja kapaciteta 30.000, 7.000.000 jaja na godišnjem nivou

Većina proizvodnih kapaciteta, tehnička logistika i administracija PKB Korporacije, EKO-LAB, Institut PKB Agroekonomik, locirani su u Pančevačkom Ritu, naselje Padinska Skela koje je udaljeno 15 km severno od centra Beograda sa kojim je povezano dobrim regionalnim putem.

Specijalno za posetioce sajta AGROPRESS-a prenosimo deo intervjua Žarka Radata, direktora Uprave za agrana plaćanja koji će biti objavljen u Agrobiznis magazinu od 15. jula 2017. godine

Koliko sada u upravi ima zaposlenih? A koliko treba da ih bude do početka primene realizacije sredstava iz IPARD fondova?

Uprava od osnivanja sukcesivno zapošljava i obučava ljude. Trenutno imamo 200 zaposlenih i taj broj zadovoljava uslove za sprovođenje nacionalnih i međunarodnih programa podsticaja u poljoprivredi i u skladu je sa analizom radne opterećenosti. U narednim godinama je u planu je da se broj zaposlenih i broj poslovnih jedinica poveća. To predstavlja neophodnost na putu ka EU. Treba podsetiti da su sredstva iz IPARD-a i nacionalnog budžeta simbolična u odnosu na sredstva koja će Srbija imati na raspolaganju kroz evropske fondove za ruralni razvoj. Dakle, rad treba prilagođavati obimu posla koji nas u budućnosti očekuje.


Koja je osnovna uloga institucije na čijem ste čelu?

Uprava za agrarna plaćanja predstavlja svojevrsni „trezor” poljoprivrede, tehničko telo Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, koje je u najbližem kontaktu sa poprivrednim proizvođačima - korisnicima podsticaja. Naime, mi u delo sprovodimo poljoprivrednu politiku koju donosi Ministarstvo, tako što omogućavamo poljoprivrednim proizvođačima da ostvare subvencije na koje imaju pravo i obezbeđujemo efikasnu i brzu isplatu sredstava gazdinstvima.
Uprava za agrarna plaćanja vodi evidenciju o isplatama gazdinstvima po osnovu subvencija, brine o registru poljoprivrednih gazdinstava, upravlja podsticajnim sredstvima za poljoprivredu iz međunarodnih izvora i brine se o tome da ona stignu do krajnjih korisnika.


Formiranje Uprave je jedan od institucionalnih uslova da srpska poljoprivredna gazdinstva koriste sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Kada postanemo članica EU, biće nam dostupna i mnogo veća sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj.

Koliko je do sada plasirano novca kroz Upravu za agrarna plaćanja?

Ukoliko pričamo o plasmanu sredstava od osnivanja Uprave 2010. godine, veoma uspešno, sa gotovo maksimalnom realizacijom, sprovedeno je 8 agrarnih budžeta. Svaka godina je bila sve zahtevnija i u broju mera, pravilnnika, uredbi, kao i u broju podnetih zahteva. Međutim, to jeste jedana od uloga Uprave – da poljoprivrednim proizvođačima približi ideju o korišćenju subvencija. Zato i jesmo zadovoljni sve većim brojem korisnika iako to za nas predstavlja sve veći posao. Kao i do sada, mi ćemo ga uspešno završiti.
Što se tiče 2017. godine, UAP je od početka godine do sada na ime podsticaja u poljoprivredi isplatila blizu 40.000 rešenja i za te namene je izdvojeno oko 10 milijardi dinara.


Imajući u vidu da je Srbiji dostupan novac EU za podsticaje koji će ići preko Uprave, kako teku pripreme za ovaj posao? Da li su počeli radovi na novoj lokaciji? Kada očekujete da će biti završeni? I šta je još preostalo da se uradi?

Evropska Komisija sprovela je prvu IPARD revizorsku misiju povodom Zahteva za poveravanje budžetskih ovlašćenja krajem maja prošle godine. Proveravali su spremnost sistema odgovornog za implemetaciju IPARD-a u Republici Srbiji – od postojanja adekvatnog pravnog osnova, preko tehničkih uslova, sve do spremnosti administracije za proces koji predstoji. U izveštaju revizora je bilo nekoliko nalaza koji imaju blokirajući karakter za implementaciju IPARD programa u Srbiji. Do današnjeg dana uspeli smo da ispravimo gotovo sve nedostatke najvišeg rizika. Poslednje što je ostalo da se reši, odnosno nalaz koji još ne može da bude u potpunosti zatvoren, ali se ide u tom pravcu, jesu prostorije UAP. Radovi teku po planu i realno je da se sredimnom avgusta zatvori i taj blokirajući nalaz.


Tokom protekle godine 84 osobe su primljene u stalni radni odnos u Upravu za agrarna plaćanja, kroz dve faze javnog konkursa, a obuke zaposlenih su konstantno u toku. Izmenjen je i Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i tako uspostavljen adekvatan zakonodavni okvir za sprovođenje IPARD programa u Republici Srbiji.


Potpisani su i sporazumi o saradnji sa tehničkim telima koja će utvrđivati ispunjenost nacionalnih uslova i EU standarda kod korisnika podsticaja iz IPARD programa. U toku je i finalizacija procedura. Situacija je mnogo polja nego prošle godine u ovo vreme, očekujemo novu posetu revizora i sa velikom optimizmom očekujemo da nam budu poverena ovlašćenja za upravljanje sredstvima EU.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu koji je na kioscima od 15. jula 2017. godine

 

Goran Đaković

Na obroncima Stare planine, nadomak Zavojskog jezera, krije se arhitektonski dragulj, selo Gostuša koja je poslednjih godina u fokusu svih onih koji vole planinarenje, miran ambijent, dobru hranu i odlučuju se za seoski turizam.

Jedinstvena je po tome što se u njoj nalaze kuće od kamena koje je decenijama unazad pravila grupa majstora od materijala kojim ovaj kraj obiluje.

Arhitektonsku autentičnost, Gostuši pripisuju i poznavaoci stilova gradnje, upravo zato što tokom izgradnje kuća nije korišćen nikakav vezivni materijal, već su kuće doslovce komponovane ređanjem kamena i drveta. Kamene ploče umesto crepova, čine Gostušu prepoznatljivom, a Zavod za zaštitu spomenika iz Niša i zakonom je zaštitio ovo selo.

Meštani pominju legendu po kojoj je upravo na ovom mestu, nedaleko od rimskog vojnog puta - Via militaris, vekovima ranije bila gostiona, u kojoj su vojnici gostili dušu. Narodna etimologija kaže da je Gostuša tako i dobila ime.


Gostuša - dragulj za avanturiste; foto: B. R.
I danas, mnogo kasnije, Gostuša predstavlja mesto gde će vam, mada znatno malobrojniji, svi stanovnici ovog mesta, ponuditi da odmorite i počastiti vodom, kafom, rakijom ili medom.

Dragan i Božana Vidanović jedni su od onih koji su iskoristili subvencije Svetske banke, obnovili krovove i kuću, održavajući njihovu originalnost i danas turistima nude smeštaj.

Turistička organizacija u svom sistemu ima oko 6 kategorisanih kuća koje ljubitelji prirode i tog drevnog stila gradnje i kulturnog nasleđa mogu da koriste, da u njima borave i da uživaju u kamenom selu - kaže Bratislav Zlatkov, predsednik Turističke organizacije Pirot.
Selo Gostuša predstavlja veliko bogatstvo Opštine Pirot, ali je danas nažalost sve manje majstora koji su u vreme nastajanja kuća “pekli zanat”, pa je održavanje originalnog izgleda sve teže. Meštani se nadaju da će Zavod za zaštitu spomenika reagovati, jer su neki od njih primorani da zbog nedostatka sredstava, uprkos zakonima, krovove menjaju crepovima.

 

Izvor: https://www.juznevesti.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31