Ovogodišnja suša nanela je štetu poljoprivredi u Srbiji u visini od preko milijardu evra. Usled nedostatka zelenih površina na pašnjacima, problem sa ishranom stoke imaju i stočari, koji nalaze alternativne načine za obezbeđivanje potrebne hrane.

Posledice suše uticale su na više od polovine  poljoprivrednih  kultura u Srbiji. U Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu stočari imaju problem sa ishranom stoke, jer  nema dovoljno pašnjaka i rečica, koje su presušile zbog nedovoljno kiše. Zaposleni u poljoprivrendoj savetodavnoj stručnoj službi poslednjih dana obišli su poljoprivrednike na ovom području.

“Apelujem na poljoprivredne proizvođače da usled nedovoljnih količina kvalitetne hrane na pašnjacima da počnu sa prehranom stokom u štalama . Bilo bi dobro da ne koriste seno, koje je takođe hranljivo, ali se preporučuje u simskom periodu”, rekao je ispred Poljoprivredne savetodavne stručne službe Safet Vesnić.

Zbog suše, ove godine smanjen je prinos ratarskih kultura.

“Kada su u pitanju ratarske kulture štete su oko 20%. Stočarska proizvodnja mleka i mesa povezana je sa ratarskom proizvodnjom. Na sreću suša se nije u većoj meri odrazila na ratarske kulture kukuruza, ječma, pšenice, ovsa pšenice i raži, to je ono što koriste naši poljoprivredni proizvođači na svojim gazdinstvima”, dodao je Vesnić.

Vesnić se nada da će poljoprivrednici uspešno prebroditi ovaj težak period i da će sačuvati stočni fond na ovom području.

Izvor>  (Rtvnp)

SRBIJA ima ozbiljan problem s kvalitetom zemljišta i zato moramo da izvršimo sanaciju postojećeg zagađenog tla. To je ogroman posao i jedan od najvažnijih, jer nam od kvaliteta zemljišta direktno zavisi kvalitet hrane koju jedemo. Zato tu dolazimo do jednog od ključnih pitanja - kakva je hrana koju jedemo?

Upozorava ovo, u razgovoru za "Novosti", ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ističući da je u celom svetu jedan od najvećih zagađivača poljoprivredna proizvodnja, zbog erozije zemljišta i hemijskih supstanci koje se koriste za zaštitu biljaka.

- To je slučaj i u Srbiji. Zbog toga imamo nekvalitetno zemljište, što utiče na kvalitet hrane. Ja nisam srećan zbog kvaliteta onoga što znam da jedemo. Nije za paniku, ali to je važno pitanje. Da li neko razmišlja o tome zašto mi imamo toliko prisutan sterilitet među mladim ljudima? Lično verujem da je ono što unosimo kao hranu u organizam dobrim delom razlog za tu vrstu problema. Važno je da se vratimo drugačijoj proizvodnji, da ne zagađujemo namirnice koje jedemo, jer tako zagađujemo nas same. To je krug u koji smo ušli i iz koga se teško izlazi.

* Da li za ovaj problem postoje rešenja?

- Potrebno je da pređemo na nove tehnologije koje su ekološki prihvatljivije. Ministarstvo poljoprivrede već radi na načinima kako da se promeni svest o tome šta se zapravo koristi, i ja ih u tome podržavam.

* Sve češće se govori o izvorištima pijaće vode u Srbiji

i činjenici da većinom njih zapravo upravljaju stranci.

- Veliko je pitanje šta sada, kada ste pravo korišćenja tih izvora kao zemlja prodali nekoj kompaniji, može da se učini. Ja zaista strepim i imam pravo da kažem da sam zabrinut i da država mora da misli o tome kome će pripadati pravo korišćenja izvora pijaće vode. Bez obzira na procene međunarodnih organizacija da mi spadamo u 50 ili 100 država koje imaju rezerve pijaće vode, ja se s tim ne slažem. Ako smo svesni činjenice da u ovom trenutku postoji uverenje da dostupne pijaće vode na planeti nema dovoljno, to ukazuje da su države koje imaju pijaću vodu bezbedne i bogate.

* Da li je moguće pronaći nova izvorišta pijaće vode i da li je to u planu?

- Da, naravno da mogu da se nađu nova izvorišta, ali rano je govoriti o takvim planovima. Srbija u ovom trenutku misli da nema problema sa pijaćom vodom, a ja se sa tim ne slažem. Uzmite u obzir nestašice pijaće vode u pojedinim gradovima i regionima u Srbiji tokom leta i biće vam jasno da nešto nije u redu. Ili nemamo kapacitet za proizvodnju pijaće vode u Srbiji, ili nemamo pijaću vodu. Mislim da je istina negde između.

* Koliko danas otpadne vode predstavljaju opasnost?

- Svedoci smo ubijanja života u rekama, a neki privredni sistemi čak nisu našli za shodno da ugrade sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. To se više neće tolerisati. Mi razumemo teškoće s kojima se susreće privreda, i privreda jeste najveći investitor u zaštitu životne sredine, ali privreda je i najveći zagađivač. Menjamo prag tolerancije kada je u pitanju zagađivanje vode. Uveravam vas da će inspekcija biti mnogo češći gost u postrojenjima.

* Koliko je novca u ovom slučaju potrebno?

- U preradu otpadnih voda je potrebno da uložimo na oko pet milijardi evra rok od 25 do 30 godina, a nešto manje novca je potrebno za rešavanje otpada u celini. Moramo da podignemo nivo kulture u Srbiji da bismo došli do zdravije i čistije životne sredine. Prema procenama, u Srbiji imamo između 4.000 i 5.000 divljih deponija, i to je zaista previše, ali to ne možemo da rešimo dok ne rešimo prethodno pitanje, a to je pitanje kulture. Plan upravljanja otpadom postoji za predviđenih 26 regionalnih deponija. Posebno pitanje je zemljište, kada imate zaprljane površinske vode i otpad koji se baca po zemlji i na taj način zagađuje zemljište, tako se zagađuju i podzemne vode. Želim da javnost kroz ovo što govorim shvati koliko je važno držati čistom površinu zemlje.

* Na koji način građani mogu da pomognu?

- Da bismo realizovali sve što je važno, potrebno je vreme, ali su neophodni i pomoć i podrška, kako Vlade Srbije, tako i samih građana. Moram da kažem da nama puno mogu da pomognu i, recimo, penzioneri. Takođe, kada govorimo o obrazovanju, Ministarstvo prosvete je vrlo svesno važnosti ove teme i ozbiljno radimo na tome da ova tema dobije još veći značaj u školama.

* Kako će se rešavati problem otpada na javnim površinama i u rekama?

- U planu je da Srbiju očistimo od otpada, naročito PET ambalaže. Verovatno ćemo primeniti jedan od sistema koji kod nas još nije primenjivan. Postoji način da se Srbija u roku od godinu-dve očisti od ambalažnog otpada.

* Na kom je nivou danas reciklažna industrija u Srbiji?

- Moramo da krenemo s razvrstavanjem otpada u domaćinstvima. To će biti proces, ali očekujem da će se u Beogradu to uraditi već u roku od godinu dana, a u nekim mestima u Srbiji to se već i radi.

* Nedavno ste bili u poseti SAD, gde ste imali razgovore sa potencijalnim investitorima...

- Veoma sam zadovoljan posetom i načinom na koji su nas ugostili. Ovo nam je bila druga poseta u ovoj godini. Imali smo jednu vrstu konferencije gde smo okupili potencijalne investitore iz države Merilend koji su zainteresovani da investiraju u oblast životne sredine u Srbiji. Oni će nam doći u posetu do kraja godine i to će biti prilika da konkretnije razgovaramo. Spremni su da investiraju u preradu otpadnih voda, kao i komunalnog otpada. Nastavićemo takvu vrstu komunikacije i sa drugim zemljama, zemljama Zapadne Evrope, Rusijom i sa Kinom. To nam je cilj, da dovedemo velike investitore. Sada smo u mogućnosti da u svetu svuda reklamiramo zaštitu životne sredine kao srpski brend. Veoma je važno da razumemo da se Srbija nalazi na jednom od 40 najbogatijih područja biodiverzitetom u svetu.

 

SRBIJA NEĆE NAPRAVITI GREŠKU

* KADA će biti moguće otvaranje poglavlja 27, koje bi moglo da bude jedno od najtežih?

- Poglavlje 27 je najkompleksnije i najobimnije. To je jedan od razloga zašto je i formirano ministarstvo. Mi ćemo u poglavlje ući kada budemo spremni. Nisam za to da hitno uđemo u pregovore. Želim da još jednom temeljno pretresemo stanje životne sredine u Srbiji i da donesemo sud o tome šta nam je pregovaračka pozicija. Potrebno je da se dobro pripremimo, mislim da ne treba žuriti. Kada brzate možete doći u situaciju kao pojedine zemlje u okruženju, koje su pravile greške u pregovaranju, jer su htele brzo sve da urade, i sada plaćaju penale EU zbog toga što nisu dostigle standarde na koje su se obavezale tokom pregovora. To se Srbiji neće desiti.

SREĆA DOLAZI IZ PORODICE

* Da li, od kada ste na funkciji ministra, imate dovoljno vremena za porodicu?

- Vremena je manje nego ranije zbog obaveza koje nosi ovaj posao. Pre nego što prihvatite ovakav posao, morate računati šta je sve u opisu radnog mesta. Ipak, sve je stvar prioriteta. Naravno da imam vremena za svoju porodicu, za svog sina i suprugu, i tako će biti i dalje. To je neophodan začin u životu svakog čoveka koji želi da bude srećan. Sreća dolazi, pre svega, iz porodice. Ja sam rekao da posao koji radim nije samo posao za mene, to je moj život, i srećan sam što radim ovaj posao, stvarno uživam u tome, ali ipak je moja baza i središte života moja porodica.

 

KO ZAGAĐUJE, TAJ ĆE I DA PLATI

* DA li postoji plan za podizanje prihoda od ekoloških taksa?

- Mi sada radimo na ažuriranju podataka da bismo utvrdili koliko imamo obveznika, ko sve plaća, a ko ne plaća takse, i do kraja godine ćemo imati podatke o tome. Postoje kompanije i institucije u Srbiji koje ne plaćaju ono što su po zakonu u obavezi da plate. Ko zagađuje, taj će morati i da plati, i to u skladu sa zakonom. Treba da razumeju da je to doprinos za našu budućnost, za decu, za čistiji vazduh, vodu...

 

Izvor: www.novosti.rs 

Manifestacija „Beogradski Noćni Market”, pod sloganom „Tropical heat” održana je na pijaci „Blok 44“ uz dobru muziku, fantastičnu atmosferu i nezapamćenu posećenost. I ovoga puta Beogradski Noćni Market pružio je priliku posetiocima da kupe veliki broj proizvoda šampiona pijaca, dizajnera, umetnika, kao i da probaju specijalitete restorana i barova. Izlagači su na savremen i zanimljiv način predstavili svoju ponudu, dok su u posebnom delu pijace proizvođači organske hrane promovisali zdravu hranu.


Svi posetioci koji su bili deo ove manifestacije imali su prilike da uživaju u ritmu salse plesne škole Havana Belgrado, modernom zvuku di džej Brkatog, a svoj doprinos dali su članovi Centra brazilske kulture demonstrirajući kapueru. Naši najmlađi posetioci iskazali su svoju kreativnost kroz različite radionice i razbijanju pinjata.
Deveti Beogradski Noćni Market ispratili smo u tropskom ritmu uz havajske košulje, a Gradske pijace i Redesign naredni market zakazuju već u oktobru 2017. godine na pijaci „Kalenić“.

 

 

 

Novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom trebalo bi da izjednači prava majki koje žive na selu i rade u poljoprivredi, a koje do sada nisu imale nadoknadu za vreme porodiljskog bolovanja i druga prava koja imaju zaposlene majke u Srbiji, sa zaposlenim majkama.

Prema rečima ministarke zadužene za populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović, svaka osiguranica, ona koja je u poljoprivrednom domaćinstvu, a najmanje je dve godine pre porođaja imala zdravstveno osiguranje, stiče potpuno ista prava kao žena koja radi u privrednom subjektu.

„Značajno je to što je obuhvat žena do kojih dolaze finansijska sredstva veći, a to su pre svega žene koje rade privremene i povremene poslove najmanje 18 meseci, žene koje su angažovanje ugovorom o delu i one se potpuno izjednačavaju sa majkama koje su u stalnom radnom odnosu”, navela je ministarka za RTS.

Novi propisi predviđaju da bi porodice od sledeće godine trebalo da dobiju jednokratnu pomoć za prvo dete od 100.000 dinara, kao i povećanje dodataka za drugo, treće i četvrto dete.

Umesto povraćaja PDV-a, predviđena je jednokratna naknada svakom novorođenčetu od 5.000 dinara, a ministarka kaže da je to pravednije rešenje.

„Samo roditelji koji su se snašli, imali vremena da prikupe račune, sačekaju malo po redovima su dobijali povraćaj novca. Sada u ovoj situaciji, prosek od ukupne sume novca koja je na raspolaganju, biće oko 5.000 dinara za svaku bebu i mislimo da je to neuporedivo korektnije”, istakla je Đukić Dejanović. (Tanjug)

http://www.politika.rs 

Skupština Srbije usvojila je u ponedeljak (28. avgusta 2017. godine) izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje će stranim državljanima iz zemalja EU ograničiti kupovinu zemljišta.

Za izmene zakona, koje predviđaju uslove za promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, glasalo je 132 poslanika, a protiv je 13.

Da bi stranac državljanin zemlje EU mogao da kupi zemlju mora da ima bar 10 godina prebivalište u Srbiji, odnosno u jedinici lokalne samouprave u kojoj želi da kupi zemlju, da ga obrađuje najmanje tri godine, mora da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, mašine i opremu da bi obavljao poljoprivrednu proizvodnju.

Može steći u svojinu najviše do dva hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.

Precizirana je zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta držvaljanima EU u zoni od 10 kilometara od granice.

Izmene zakona stupiće na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku" a počeće da se primenjuje od 1. septembra.

Taj zakon treba da spreči potpunu liberalizaciju prometa poljoprivrednim zemljištem, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Naime, bilo je predviđeno da 1. septembra počne primena odredbi SSP-a koje izjednačavaju prava građana Srbije i EU pri kupovini poljoprivrednog zemljišta.

Kako je utvrđeno, izmene zakona se ne primenjuju u slučaju povraćaja imovine koja se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.

Pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog Komisije koju zajednički obrazuju ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija sporazumno propisuju uslove, rok, način i postupak prava preče kupovine.

Druge zemlje su se izborile u pregovorima o pridruživanju za višegodišnju zabranu prodaje zemlje strancima i nakon ulaska u EU.

http://www.ekapija.com 

Nakon velikog skandala sa jajima, Holandija kao jedan od najvećih izvoznika i proizvođača poljoprivrednih prozvoda, imaće ogromne probleme sa izvozom svojih proizvoda, predviđaju marketinški ali i agrarni stručnjaci.

Naime afera koja je potresla čitavu Evropu, procenjeno je da će koštati holadski sektor živinarstva oko 33 miliona evra i to kao direktna posledica klanja i drugih mera koje su sprovedene nakon što je ovog meseca otkriveno da su jaja sa njihovih farmi zagađena toksičnom hemikalijom. Ovi podaci dobijeni su nakon istraživanja koje je naručilo holandsko Ministarstvo poljoprivrede.  Ta procena ne uključuje štetu onih koji nisu farmeri u sektoru peradi, niti buduće gubitke na farmama. Ranije ovog meseca holandsko poljoprivredno udruženje procenilo je da će šteta biti najmanje 150 miliona evra.

Međutim, treba podsetiti da je Srbija imala vrlo negativno iskustvo takođe sa holndskim proizvodima. Reč je o sadnom materijalu odnosno semenskom kromipru koji je uvožen iz Holandije. Od tada je prošlo skoro 6 godina kada se otkirilo da je semenski krompir zaražen bakterijom Ralstonia solanacearum  uneta u njive gornjomilanovačkih sela Pranjana, Koštunića i Leušića. Semenski krompir na njive je dospeo iz Holandije, pošto ga je odatle uvezla firma „Dankom” iz Beograda.

Sve je počelo tako što je načelnik fitosanitarne inspekcije Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević saopštio da je otkriveno prisustvo štetne bakterije i to redovnom kontrolom apoteke „Trtović”, a trag zaraze inspektore je odveo do domaćinstva Stanka Tomovića u Koštunićima. On, međutim, nije mogao da objasni kako je moguće da zaraza nije otkrivena na granici.

Sada je na pomolu nova neprijatna situacija sa holandskim sadnim materijalom. Naime, kako Agrobiznis magazin saznaje u zasadima borovnica, u okolini Beograda, došlo je do pojave bolesti i do velike štete. Sumnja se da je bolest uneta u zasad preko sadnog materijala borovnica koji je kupljen u Holandiji. Nameće se ponovo pitanje kako je to moguće ako je sadni materijal deklarisan kao bezvirsuni i vrhunsku uz to je prošao fitosanitarnu konrtolu...Više detalja uskoro!

Sumnja se da je došlo do pojave RAKA STABLJIKE BOROVNICE Bolest izaziva više vrsta patogenih gljiva kao npr.: Fusiococcum putrefaciens, Phomopsis vaccini i Botryosphaeria corticis. Bolest se najčešće uočava na stabljikama biljke u obliku nekroze, rak-rana i odmiranju stabljike biljke, sušenju izboja pa i celog grma. Nema baš zadovoljavajućih mera zaštite, mogu se koristiti fungicidi iz grupe ftalamida kao npr. kaptan i folpet. Neophodno je ukloniti zaražene delove biljke ili same biljke.

Skandal s jajima zaražnim toksičnim insekticidom preti da se ponovo razbukta pošto je holandska ministarka zdravlja obavestila parlament da su na farmama živine nađeni tragovi još jednog zabranjenog insekticida.

Reč je o insekticidu čija je upotreba dozvoljena kod svinja i goveda, ali ne i kod živine. Ministarka je rekla da rizik po javno zdravlje tog zabranjenog insekticida "još nije jasan". Do sada amitrac nije otkriven u jajima.

U danas dostavljenom pismu holandskom parlamentu, ministarka Edit Šipers navela je da je insekticid amitrac (amitraz) otkriven posle kontrole pet farmi koje su 2016. i 2017. imale veze sa Čikenfrendom (ĆickenFriend), preneo je EFEAgro.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović i ministar hrane, poljoprivrede i stočarstva Republike Turske, Ahmet Ešref Fakibaba, potpisali su danas, 22. avgusta 2017. godine u Beogradu Akcioni plan u oblasti poljoprivrede za 2017. i 2018. godinu.

Dokument je potpisan nakon bilateralnog sastanka Nedimovića i Fakibabe, organizovanog uoči otvaranja tursko-srpskog Agrobiznis Foruma, na kom učestvuje više od 150 predstavnika turskih poljoprivrednih firmi, ali i prodajnih lanaca kao mogućih otkupljivača srpskih proizvoda.

Ministar Nedimović je izjavio da je sa turskim kolegom razgovarao o izvozu junećeg mesa i rafinisanog i sirovog suncokretovog ulja iz Srbije.

Nedimović je preneo da je na sastanku bilo reči o tri teme – postojećem sporazumu o slobodnoj trgovini u oblasti poljoprivrede i mogućnosti povećanja spoljnotrgovinske razmene, investicijama u stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo i novom usaglašavanju kvota za različite poljoprivredne proizvode u korist obe strane.

Prema rečima Nedimovića, postoji jako dobar politički okvir između dve zemlje koji je stvoren između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana koji omogućava lakšu i efikasniju saradnju i u oblasti poljoprivrede.

Nedimović je naveo da su razlog za organizovanje tursko-srpskog Agrobiznis Foruma i investicije u prehrambenu industriju. 

„Srbija je otvorena za investicije iz Turske, jer su nam potrebna ulaganja i u prehrambenoj i u poljoprivrednoj industriji“, ukazao je ministar Nedimović.

Poljoprivrednici od Vlade FBiH zahtevaju 65 miliona KM, ili će blokirati aerodrom u Tuzli. Prolećni mraz i sneg, te avgustovske ekstremne vrućine, odnosno suša, naneli su ogromnu štetu poljoprivredi u Tuzlanskom kantonu.

Dosadašnja šteta iznosi i do 70 odsto, zbog čega su poljoprivrednici Vladi Federacije BiH uputili upozorenje u kojem zahtevaju isplatu zaostalih premija u iznosu od skoro 50 miliona KM i dodatnih 15 miliona maraka pomoći, u protivnom najavljuju proteste, blokadu saobraćajnica i Međunarodnog aerodroma Tuzla.

Muhamed Halilović, predsednik Grupacije poljoprivrednika Tuzlanskog kantona, sekcije stočarstva i biljne proizvodnje, kaže da je ova godina za poljoprivrednike mnogo teža nego 2012.

Ističe da je suša uzela svoj danak, zbog čega nije ostalo ni 30 odsto kvalitetne hrane za ishranu stočnog fonda.

Zbog svega toga, naveo je, nije moguće postići kvalitet mleka prema evropskim standardima.

Zbog novonastale situacije grupacija poljoprivrednika TK danas je u Tuzli održala sastanak na kojem je kao jedan od zaključaka navedeno da se od Federalne vlade pored isplate zaostalih podsticaja traži i dodatnih 15 miliona maraka u cilju rešavanja trenutnih problema.

 

Izvor:  www.blic.rs 

U voćnjacima gde želite da proizvodite voće po organskim princimima ne možete upotrebljavati lako rastvorljiva mineralna đubriva, već umesto njih morate koristiti prirodna đubriva proizvedena na farmi dakle ili kompost, stajnjak ili zelenišno đubrivo uz mulčiranje i naravno  obradu zemljišta. Cilj đubrenja u zasadima organskog voća je ishrana mikroorganizama u zemljištu. Upotrebom plodoreda različitih kultura i stvaranjem povoljnih useva za korisne organizme teži se manjoj upotrebi veštačkih đubriva i pesticida.

Kod ovakve proizvodnje se ne koristite herbicidi, već se samo mogu kombinovati mehaničke mere borbe protiv korova evntualno možete primeniti i termičku kontrolu korova ili travne pokrivače.

Nikako ne koristiti sintetičke hemijske pesticide, da bi se umanjila šteta treba raditi na poboljšanju biološke aktivnosti zemljišta. Stručnjaci savetuju i da koristite one voćne vrste i sorte koje su dobro adaptirane na klimatske uslove lokaliteta. U zasadima treba saditi otporne sorte i upotrebljavati prirodne aktivne supstance o čemu se informišite u stručnoj literaturi.

Dr Hans Miler švajcarski agrarni političar, smatra se začetnikom organsko - biološke poljoprivrede, koja je počela da se razvija još od 60-ih godina XX veka. Njegov osnovni cilj bio je da stvori farme koje će biti što je moguće manje zavisne od spoljnjih faktora. On je poznat i po tome što je poljoprivrednicima pripisao odgovornost za javno zdravlje. Zdravo zemljište je osnovni preduslov za zdrave biljke i životinje, a zatim i ljude govorio je Miler.

Stručnjaci tvrde da svaki tip poljoprivredne proizvodnje podrezumeva uticaj velikog broja ekoloških faktora i rezultira određenim problemima u zaštiti bilja. Na primer, povećana pojava štetnih insekata obično je posledica vremenskih prilika. Ekološka ravnoteža često je narušena od strane spoljašnjih faktora koji potiču iz prirode ili čovekovih aktivnosti.

Karakteristično za organske voćnjake je i to da:

  • redovi se ne održavaju u čistom stanju u toku čitave godine;
  • međuredni prostori u voćnjaku su prekriveni samoniklim biljem i kose se po potrebi;
  • samoniklo rastinje ostaje na ivicama parcela;
  • podstiče se naseljavanje pojedinih životinjskih vrsta i to tako što se unose veštačka gnezda poput gomilica kamenja i dveta.

Kod postojećih zasada može se preći na organsku poljoprivredu i taj period traje 3-4 godine. U tom periodu se radi sledeće:

  • primenjivati mere za poboljšanje strukture zemljišta;
  • primeniti mere za popravku zemljišta poput obogaćivanja humusom i aktivnosti u zemljištu
  • koristiti organska đubriva
  • prilagoditi ekološke uslove uz pomoć živih ograda, vetrozaštitnih pojaseva i izolacionih polja sa samoniklim biljem koja su stanište korisnih životinja

Gde podići zasad?

Kada je u pitanju organska proizvodanja pogodnija su brdsko planinska područja, jer je u takvim agroekološkim uslovima daleko lakše sprovoditi zaštitu od važnijih prouzrokovača bolesti i štetočina.

Ako se u blizini nalaze samonikle voćke, trebalo bi ih ukloniti kako ne bi predstavljale izvor bolesti i štetočina. Preporučuje se 300 - 400 m udaljenosti divljih prenosilaca ili drugih zasada

Ako je na zemljištu gde se planira podizanje zasada u prethodnoj godini bila primenjivana zaštita hemijskim sredstvima, to zemljište dobija status prelaznog perioda od dve godine. Ukoliko je zemljište bilo neobrađeno tri i više godina, nakon izvršenih analiza, može odmah da dobije status za proizvodnju organskog voća. Najbolji predusevi za mnoge vrste voćaka su strna žita, a idelano bi bilo da je predusev heljda jer je ona glavni konkurent korovima tako da će zemljište ostati nakon nje čisto. Pravac sadnje treba da bude sever jug zbog bolje osvetljenosti. Kod ovakvog modela proizvodnje rastojanja između stabala su veća, manja je produktivnost, veći je utrošak radnih sati i to naročito ručnog rada. Međutim to se sve naravno odražava i na cenu ploda koji se sve više traži, naročito u zemljama EU.

Korisni insekti i mikroogranizmi za organsku proizvodnuju voća

Za organsko voćarstvo veliki značaj imaju predatori – korisni insekti. Među njima najznačajniji korisni insekti su bubamare. One se hrane uglavnom lisnim, krvavim i štitastima vašima, nekim vrstama paukovih grinja i pepelnicom. Počinju da se hrane čim se pojave u proleće, a svoja  jaja ležu u blizini kolonija vaši. Značaj za proizvodnju imaju i ose kao i predatorne grinje koje se takođe mogu hraniti sporama gljiva, hifama ili polenom. Osim crvene paukove grinje, hrane se i rđastom grinjom. Predatorne grinje su veoma osetljive na pesticide.

Najvažnija bakterija u organskoj proizvodnji voća je Bacillus thuringiensis. Gusenice je unose u organizam hranom, a bakterijski endotoksin ih ubija. Zaražene gusenice prestaju da se hrane jedan dan nakon unosa bakterije, i nakon nekoliko dana uginu. Postoji nekoliko sojeva bakterije, ali jedino tip A ima značaja u kontroli gusenica u voćnjaku. Posebno je efikasna u suzbijanju mrazovca.

Odnedavno se u kontroli puževa golaća koristi nematoda Phasmarhabditis hermaphrodita koja parazitira na puževima, razmnožava se unutar njih i ubija ih. Nematoda se unosi navodnjavanjem u vlažno zemljište i pruža zaštitu do šest nedelja u optimalnim uslovima.

U organskoj proizvodnji voća korisno je prisustvo ptica koje hraneći se larvama insekata doprinose njihovoj biološkoj kontroli i grabljivica koje se hrane miševima i voluharicama.

 

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je danas da u Srbiji postoji problem zbog suše, posebno na poljima kukuruza i soje, ali da će biti dovoljno poljoprivrednih proizvoda za srpsko tržište i za izvoz.

On je za RTS rekao da će do kraja avgusta pratiti stanje i utvrditi kolika je šteta, ali je dodao da suša ove godine nije kao što je bila 2012. godine, kada je bila ekstremna.

"Na pojedinim područjima imamo ugrožene kulture, a cilj nam je da poljoprivredni proizvodi budu apsolutno zaštićeni", rekao je Nedimović navodeći da se priprema set mera koje će se sprovesti kada bude bilo utvrđeno kolika je šteta od suše.

Govoreći o zaraženim jajima koja su se prodavala u Evropi Nedimović je rekao da ih na srpskom tržištu nije bilo i da građani mogu da budu mirni.

"Naša veterinarska inspekcija uredno vodi evidenciju, sve je pod kontrolom i srpski prostor je apsolutno zaštićen", rekao je Nedimovć.

Upitan o merama protiv Hrvatske zbog povećanja taksi na uvoz voća i povrća on je rekao da je Srbija morala da reaguje.

"Evidentno da je ovo bila ishitrena reakcije ministarstva poljoprivrede Hrvatske. Srbija je morala ovako da reaguje i dali smo sve od sebe da zaštitimo naše interese i naše povrtare", rekao je ministar i dodao da je ipak sve vraćeno na režim koji je važio do 15. jula.

On je kazao da razume nezadovoljstvo hrvatskih poljoprivrednika, ali da protekcionističke mere nisu dozvoljene.

(Beta, 12.08.2017)

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30