Više puta smo se pitali da li je naša voda za zalivanje  bolja od kišnice ili je pak kišnica bolja od bunarske vode.

Bunarska voda sadrži rastvorene soli različitih minerala, čije količine i prisutnost zavise od sastava podzemnih stena kroz kojie prolazi voda, a razlikuje se od lokaliteta do lokaliteta. Nasuprot njima, kišnica i ostale atmosverske padavine su siromašne rastvorima mineralnih materija ali su zato bogatije smislu prisustva rastvorenih gasova, O2, CO2, SO2, gde neki od njih rastvaranjem u vodi daju blage rastvore kiselina na primer rastavaranjem CO2 nastaje ugljena kiselina. Ukoliko je njihovo prisustrvo veće dolazi do padanja takozvanih kiselih kiša.

U istraživanju Jasne Šoštrić obavljenom u Hrvatskoj koja j e ispitivala uticaj izvora vode na prinos, kao ogledna biljka je uzeta paprika gajena u plasteničkim uslovima, u pitanju su hibridi Cecil F1 i Bianca F1. Sklop biljaka je bio 30000 po hektaru, ogled je praćen 3 godine.  Stepen ph vrednosti bunarske vode je bio 8,32 dok je kišnica bila kiselija sa pH u opsegu 6,0 do 6,5, EC (električna provodljivost) bunarske vode je iznosio 2,48dS/m  dok se je EC vrednost kišnice bila u opsegu 0,13 do 0,25 dS/m. Ovo variranje kod kišnice potiče od varairanja sastava atmosverskog vazduha u smislu prisustva gasova i čestica prašine. Gledano u celosti mineralnih materija je bilo više u bunarskoj vodi u odnosu na kišnicu , od čega potiče veća vrednost EC odnosno elktrične provodljivosti. Tako je natrijuma u kišnici bilo  0,11 dok je u bunarskoj vodi bilo 4,2 mmol/l. Hlora je u kišnici bilo 0,29 dok je u bunarskoj vodi bilo 2,95 mmol/l, a kalijuma u kišnici je bilo 0,03 dok je u bunarskoj vodi bilo 2,8 mmol/l. I pored toga što je u bunarskoj vodi bilo više mineralnih materija ipak je rezultat neočekivan. Potrebno je naglasiti da je voda od kišnice sakupljana u lagune - bazene.Detaljnije čitajte u decembarskom izdanju Agrobiznis magazina koji izlazi 15.12.2018. godine.

 

Za pretplatu posaljite SMS sa tekstom PRIJAVA i vasim imenom, prezimenom i adresom. Cena pretplate je 1800 dinara. U toku je novogodisnja akcija. Gratis tri meseca pretplate tako da narednih 15 meseci dobijate po jedan primerak Agrobiznis magazina. www.agrobiznis.rs

 

Autor: Ninoslav Stevanović, dipl. inž. poljoprivrede

Visoki prinosi u poljoprivrednoj proizvodnji od suštinske su važnosti zbog porasta svetske populacije i sve veće potražnje za hranom. Istovremeno, negativne uticaje poljoprivrede na životnu sredinu i zdravlje ljudi neophodno je svesti na minimum.

To se, kako kažu stručnjaci, mora rešiti novim pristupima u proizvodnji. Jedan od njih je korišćenje energije hladne plazme kao efikasne zelene tehnologije u proizvodnji čiste i biološki vredne hrane. Njen uticaj na biljke otkrili su, i to prvi u svetu, naučnici Instituta za fiziku u Beogradu.

„Radili smo na tretmanu hladnih plazmi raznih bioloških materijala. Možda je malo čudno kad kažemo da u plazmi možemo da tretiramo ćelije, ali treba imati u vidu da su ovo neravnotežne plazme, što znači da su one na sobnoj temperaturi kao što je i gas oko nas. Do sada smo radili na ćelijama biljaka kako bismo proverili efekat koji plazma ima na same ćelije i pokazalo se da dobijamo bolji i brži rast ćelija nakon tretmana hladnom plazmom", kaže prof. dr Nevena Puač, naučni savetnik i rukovodilac Centra izvrsnosti Instituta za fiziku.

Kod biljaka čija semena imaju malu klijavost, hladna plazma je dala dobre rezultate, a kako pomaže semenu kukuruza ili pšenice koje se tretira raznim hemikalijama?

„U slučaju da je to seme zagađeno nekim patogenima, plazma sem što povećava klijavost, u isto vreme ga steriliše. Ona zapravo može da površinskim bombardovanjem jonima, neutralima, hemijskim reakcijama očisti taj kukuruz i pšenicu koji se posle melju za stočnu hranu. Dolazi do dekontaminacije površine i samim tim se daje bolja šansa biljci da izraste zdrava i da dostigne svoj puni potencijal", objašnjava dr Puač.

U Centru izvrsnosti Instituta za fiziku istraživači trenutno ispituju plazmu koja se formira na atmosferskom pritisku iznad tečnog uzorka, što dovodi do velikog broja hemijskih reakcija, koje potom prodiru u tečnost.

Dr Nikola Škoro, naučni saradnik u Institutu za fiziku kaže da sada istražuju dve stvari. Jedna se tiče tretmana vode i dobijanja tzv. plazma aktivirane vode. „To je voda u kojoj ste pomoću neravnotežne plazme ugradili razna azotna jedinjenja i tako praktično formirali tečno đubrivo. Drugi aspekt jeste dekontaminacija vode od pesticida i drugih organofosfatnih jedinjenja; to je vrlo važna stvar iz aspekta prečišćavanja vode, procesa reciklaže vode, kada vi zapravo možete vodu da prečistite i ponovo koristite u procesu poljoprivrede, za zalivanje poljoprivrednih kultura", objašnjava dr Škoro.

Upotreba plazme u poljoprivredi je oblast koja se veoma brzo razvija, a dr Nevena Puač je na čelu „Predloga evropskog projekta KOST akcije primene plazme u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji", u koji je uključeno 67 naučnih timova iz celog sveta. Za ovu oblast, kako su nam rekli, vlada veliko interesovanje, pa se nadaju pozitivnom ishodu.

Izvor: www.rts.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31