Vojvodina je ponudila bespovratno ukupno 25 miliona dinara preko konkursa za sufinansiranje investicija za preradu voća, povrća, pečuraka, prijem, preradu, punjenje i pakovanje.
Cilj pokrajinske podrške je podsticanje ulaganja u novu opremu redi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanje ruralnog stanovništva.

Po prijavi subvencija može pokrivati do 60 procenata ukupne vrednosti investicije a maksimalno do 2,2 miliona dinara.

Može se konkurisati sa nabavkom uređaja za sušenje, zamrzavanje, blanširanje, pasterizaciju a prijave se podnose do utroška sredstava, zaključno sa 1. martom.

Subvencije za navodnjavanje vredne 370 miliona RSD

Vojvodina je ponudila ukupno 370 miliona dinara bespovratno za sufinansiranje nabavke opreme i sistema kojima bi se navodnjavalo i poboljšavao vodni vazdušni i toplotni režim biljaka.

Cilj subvencije je povećanje obradivih površina pod opremnom i sistemima za navodnjavanje, sprečavanje razvoja korova, poboljšanja vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka.

Subvencija je usmerena ka sektorima voća, povrća, vinove loze, cveća i drugih useva.

Navedeno je da će po prijavi biti odobravano i do 70 posto prihvatljivih troškova, a maksimalan iznos je sedam miliona dinara.

Za prijave zainteresovanih konkurs je otvoren do 18. marta.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/vojvodina-sa-25-miliona-dinara-podrzava-opremanje-gazdinstava-subvencije-za-navodnjavanje-vredne-370-miliona-rsd%C2%A0_1204925.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za elektrifikaciju polja u 2021. godini.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se u periodu od 1. februara do 1. septembra 2021. godine, preko Pisarnice republičkih organa uprave ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Predmet podsticaja u skladu sa Pravilnikom i ovim Javnim pozivom jesu prihvatljivi troškovi investicije za elektrifikaciju polja, koji obuhvata prihvatljive troškove investicije za: nabavku kablova i ostale prateće opreme; pripremu terena i priključka na elektro mrežu.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to: fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo i zemljoradnička zadruga – koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu.

Prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj korisnici, između ostale dokumentacije, dostavljaju predračun za predmet investicije, ne stariji od 30 dana od dana podnošenja zahteva i potvrdu od javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” da je katastarska parcela koja je predmet investicije obuhvaćena projektom izgradnje elektro mreže srednjeg ili visokog napona i da je na njoj moguć priključak na elektromrežu.

Nakon sprovedenog administrativnog postupka, direktor Uprave za agrarna plaćanja rešenjem utvrđuje pravo na korišćenje podsticaja i iznos podsticaja i nalaže isplatu podsticaja na namenski račun korisnika podsticaja. Podnosiocu se određuje rok u kojem je dužan da u potpunosti realizuje prihvatljivu investiciju iz predračuna i podnese Upravi propisanu dokumentaciju kojom se dokazuje realizacija investicije.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od 90% vrednosti prihvatljive investicije u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u 2021. godini je 800.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Osim povoljnih uslova, organska poljoprivreda u našoj zemlji je nedovoljno razvijena. Za to postoje brojni razlozi sa kojima se naši proizvođači susreću prilikom prelaska ili u bavljenju ovom proizvodnjom.

Kako piše za portal PSSS Svetljana Jerinić, saradnik za ratarstvo i povrtarstvo PSS Valjevo, najveći problem za naše poljoprivredne proizvođače su velika početna ulaganja. U periodu konverzije veća su ulaganja, a proizvod se ne može prodavati po višoj ceni kao organski.

- Takođe, veliki problem kod naših poljoprivrednika predstavlja nedovoljna informisanost o organskoj proizvodnji i nedostatak stručnog znanja. Organska proizvodnja je i dalje velika nepoznanica i to je razlog da se poljoprivredni proizvođači teže odlučuju da se bave ovom proizvodnjom. Evidentna je nedovoljna edukovanost o različitosti u tehnologiji organske od konvencionalne proizvodnje. Iz tog razloga potrebno je raditi na edukaciji svih učesnika organske poljoprivrede, od poljoprivrednih savetodavaca, preko poljoprivrednih proizvođača i potrošača - navodi Jerinićeva.

Jedan od problema je i nedostatak inputa za organsku proizvodnju. Semenskog materijala i sredstava za zaštitu gotovo da nema na našem tržištu.

- Situacija sa mineralnim đubrivima dosta se popravila u poslednje vreme i pojedina đubriva se mogu naći ne samo u velikim centrima, nego i u manjim mestima, gde su dostupnija poljoprivrednim proizvođačima. Registovanih herbicida u organskoj proizvodnji nema, što iziskuje veće učešće ljudskog rada, naročito u proizvodnji voća i povrća - ističe.

Ono što predstavlja problema za naše proizvođače je i malo komplikovanija dokumentacija u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

- Naime, prijava za sertifikaciju, obeležavanje proizvoda, zahtevi za korišćenje semena iz konvencionalne proizvodnje, vođenje knjige polja i mnoga druga dokumentacija jedan je od činilaca koji odvraća naše proizvođače u samom procesu odlučivanja za prelazak na ovaj vid proizvodnje - napominje savetodavka.

Organska poljoprivreda u našoj zemlji, i pored brojnih problema, je velika šansa i dobro rešenje za mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Velika poljoprivreda gazdinstva, koja su specijalizovana za određene proizvodnje teško da se mogu preorijentisati i prilagoditi svoju mehanizaciju i opremu za bavljenje organskom proizvodnjom.

- Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo daje savet malim poljoprivrednim gazdinstvima, koja zbog potrebnih velikih ulaganja ne mogu da prerastu u veća ili srednja gazdinstva, da celokupnu ili jedan deo svoje proizvodnje prebace iz kovencionalne u organsku. Takođe, savet je da to budu i gazdinstva koja imaju raspoloživu sopstvenu radnu snagu i mehanizaciju, pa mogu biti održiva u ovakvim uslovima poslovanja - zaključuje Svetlana Jerinić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3141741/ko-su-potencijalni-proizvodjaci-za-organsku-poljoprivredu

Ministarstvo poljoprivrede je planirajući razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje za ovu godinu donelo Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u ruralnom razvoju na zadovoljstvo svih farmera i stručnjaka koji se bave ovom privrednom granom.

To je, kako ističe Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, od posebne važnosti za svakog farmera koji se bavi ili hoće da se bavi intenzivnom primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ili preradom poljoprivrednih proizvoda zato što treba da zna kako da planira i raspodeli finansije za predstojeću proizvodnu godinu.

„Ovom uredbom predviđene su i mere ruralnog razvoja za unapređenje konkurentnosti i to za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva koje se odnose na podsticanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, podršku za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje, investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne biljne i stočarske poljoprivredne proizvodnje, investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda,kao i nabavku opreme u sektoru mesa, mleka i piva u iznosu od 1.000 dinara, izgradnju objekata i nabavku opreme u sektoru proizvodnje vina i jakih alkoholnih pića“, kaže Širtov.Po njegovim rečima predviđeni su i podsticaji u organskoj proizvodnji koji se odnose na očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima, podršku mladima u ruralnim područjima, sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti u smislu dodavanja vrednosti kroz preradu kao i za uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih prizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima.

Svi poljoprivredni proizvođači koji su zainteresovani za realizaciju ovih mera agrarne politike Ministarstva poljoprivrede donete za ovu godinu kao i za dodelu sredstava koja se, između ostalog odnose, na ostvarenje prava premije za mleko, osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, podsticaje za kvalitetne priplodne mlečene krave, tovne krave i bikove, ovce, koze, jarčeve, krmače, nerastove… mogu da se za sve informacije obrate savetodavcima Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Vranju.

Izvor:https://jugmedia.rs/usvojena-uredba-o-raspodeli-podsticaja-u-poljoprivredi-i-ruralnom-razvoju-za-ovu-godinu/

Ministarstvo poljoprivrede će za podsticaje u ovoj godini opredeliti 37,503 milijarde dinara, a u planu je da se, uz podršku Svetske banke, poljoprivrednicima omogući da konkurišu i kroz poseban program za nabavku osnovnih sredstava.

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja, Biljana Petrović, kaže da se očekuje u aprilu poziv za IPARD sredstva za tzv. Meru 1, kada će biti raspisan poziv za mehanizaciju, osnovna sredstva, izgradnju i sve što poljoprivrednici mogu da koriste za ulaganja u imovinu.Ističe da će, ako nakon toga ostane raspoloživih sredstava, biti raspisan poziv i za traktore, i napominje da su do sada imali dva poziva. Ona napominje i da je do sada bilo dosta zainteresovanih za IPARD podsticaje kada su u pitanju traktori, kao i da je obrada zahteva privedena kraju.

Prema rečima Biljane Petrović, lista je zbog previše zahteva bila rangirana, a u ovom trenutku - oko 40 zahteva stiglo je za isplatu, kada su u pitanju traktori iz javnog poziva broj 4, za Meru 1.

Napominje da su u 2020. godini urađena dva nova pravilnika ruralnog razvoja, i to za podršku vinarijama i za podizanje novih zasada, kao i pomoć destilerijama.

Podseća da je do sada isplaćena 41 vinarija u vrednosti od oko 500 miliona dinara i najavljuje da će, kada završe sa obradom tih zahteva, biti raspisan poziv u drugom ili trećem kvartalu ove godine. "Do sada su korisnici dobijali novac unapred i to pre nego što završe investiciju", dodaje. Ove godine je, kaže, novo to što će poljoprivednici imati učešće od samo 10 odsto.

- Oni bi podneli zahtev Upravi za agrarna plaćanja, nakon odobrenja 50 odsto podsticaja od poslovne banke bi tražili kredit od 40 odsto vrednosti investicije, dok bi njihovo učešće bilo samo 10 odsto - pojašnjava Biljana Petrović, i ističe da se u 2021. nastavlja s realizacijom Mere 1-3.

Napominje i da su žene podjednako zastupljene kroz sve pravilnike, a dobijaju određeni broj poena ukoliko su u pitanju pojedini podsticaji.

"Kada je reč o organskoj proizvodnji neće se ništa menjati u ponudi, očekivanja su ista i za ovu godinu", kaže direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

 

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/poljoprivrednicima-375-milijardi-dinara-podsticaja-u-2021-fokus-je-na-mehanizaciji/k04gy5r

Srpski agrar više od decenije je čekao na sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije za pomoć poljoprivredi IPARD. Kada je, konačno, 25. decembra 2017. godine, počelo njegovo sprovođenje, čini se da domaći poljoprivrednici nisu bili previše obučeni i da se nisu snašli.
Kako su nam rekli u Upravi za agrarna plaćanja, do sada je obavljeno i sprovedeno devet IPARD javnih poziva, u okviru tri mere. Pristiglo je 1.746 zahteva, a do sada su 204 poljoprivrednika isplaćena sa 11,7 miliona evra.

- Odziv poljoprivrednih proizvođača je veoma dobar - govori Biljana Petrović, v. d. direktora Uprave za agrarna plaćanja. - To pokazuje i činjenica da u svakom pozivu za meru jedan, koja je namenjena razvoju primarne poljoprivredne proizvodnje, tražena sredstva uvek budu iznad opredeljenih. Najveći broj zahteva je pristigao za nabavku novih traktora. Veliko je interesovanje i za ruralni turizam, kao i za nabavku ostale mehanizacije za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Oko 30 odsto zahteva je za podsticaje za izgradnju objekata.

Prema njenim rečima, za meru 3, namenjenu razvoju prerađivačkih kapaciteta, pristiglo je manje zahteva. Ovi podsticaji namenjeni su za kompanije i preduzetnike i reč je o izuzetno skupim investicijama. Inače, za devet sprovedenih javinih poziva, opredeljeno je oko 172 miliona evra. Od toga, 75 odsto ovih sredstava je iz budžeta EU, a 25 odsto obezbeđuje Srbija.

- Zbog trenutne epidemiološke situacije, u ovom trenutku nemamo aktivnih javnih poziva - ispričala je Petrovićeva. - Sledeći poziv očekuje se u aprilu 2021. i to će biti za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava. To će uslediti posle usaglašavanja zakonskog okvira za sprovođenje IPARD programa, koji bi omogućio uvođenje avansnog plaćanja. Ideja je da se posle odobravanja projekta, korisniku omogući povlačenje sredstava u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije, bez PDV. Tako ćemo korisniku olakšali pristup finansijskim sredstvima, ali i ubrzti realizaciju investicije. Ostatak podsticaja, poljoprivrednik bi dobio u drugoj fazi, kada se odobri zahtev za isplatu.

Ipak, strogi propisi EU, za mnoge srpske poljoprivrednike su i neostvarivi. Razloga za odbijanje uvek ima, a strah od papirologije i pisanja projekata je očigledno preveliki.

- Za IPARD programe karakteristično je da su veoma zahtevni - ističe Petrovićeva. - Potrebne su obimna dokumentacija i detaljne pripreme kako bi se odgovorilo strogim i jasno definisanim zahtevima. Poljoprivrednici ne bi trebalo da strahuju od toga, već da se dobro informišu o uslovima, odaberu podršku i da do detalja isplaniraju svoju investiciju. Za svu pomoć mogu da se obrate nama ili poljoprivrednim stručnim službama. Svako može sam da pripremi dokumentaciju, ali ako žele da angažuju konsultanta, treba da imaju u vidu da je taj trošak prihvatljiv u IPARD programu, tačnije da se refundira u određenom procentu.Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, srpski proizvođači uvek imaju dilemu i strah kod uzimanja ove vrste pomoći.

- U odnosu na iskustva zemalja koje su primljene u EU, Srbija nije do kraja najbolje organizovala deo koji se tiče pripreme dokumentacije - smatra Prostran. - Bilo bi dobro da to rade specijalizovane agencije, jer nisu svi dovoljno obrazovani i IT pismeni, da bi mogli da spreme dokumentaciju koja je ogromna. EU je birokratska i nama je teško da to ispunimo, jer imamo averziju prema papirima. Ovde ne možemo kako mi hoćemo, već kako EU zapoveda. I ta pravila su ista za sve u EU, ne samo za nas. Taj novac su najbolje povlačili Poljaci. U svakom slučaju, sredstva iz IPARD su povoljna, najviše se usmeravaju ka mehanizaciji i za nabavku staklenika i plastenika. Ipak, treba dobro do kraja sve osmisliti, jer poljoprivrednik može biti odbijen zbog sitnice.KONKURISATI u IPARD je stvarno teško i zahtevno. Mnogi stočari su pokušali da ostvare ove podsticaje, ali su odbijeni. Ipak, jedan do glavnih problema zbog kojeg ne mogu da konkurišu za IPARD sredstva jesu nelegalno sagrađeni objekti na imanjima, objašnjava Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- Legalizacija i vlasništvo su veliki problemi i u gradu, a ne na selu - smatra Bugarski. - Moj zahtev za legalizaciju čeka u Opštini Inđija od 2003. godine, a imam sve papire spremne i predate. IPARD je zahtevan i ide do najsitnijih detalja.POSTUPAK za dobijanje IPARD podsticaja sastoji se iz dve faze. Prihvatanje projekta i faza odobravanja isplate. Proces odobravanja projekta može da traje i do devet meseci od dana podnošenja zahteva. Dok deo da se odobri isplata traje oko pola godine, od momenta kada se podnese zahtev za ovu fazu.

- Ovi postupci se završavaju donošenjem rešenja povodom zahteva za odobravanje projekta ili isplate IPARD podsticaja - govori Petrovićeva. - Između ove dve faze, korisnik IPARD treba da realizuje svoju investiciju na način i u roku koji je utvrđen. Trajanje ove faze zavisi od složenosti projekta.

Kako nam objašnjava Petrovićeva, potencijalni korisnik IPARD podsticaja treba da odabere podršku i obezbedi sredstva, kojima će sprovesti projekat, kada on bude bio odobren. Novac ne mora da bude na bankovnom računu u momentu podnošenja zahteva.

- Treba imati na umu i vreme koje je potrebno odvojiti za pribavljanje uverenja, prikupljanje ponuda, izradu poslovnog plana, dobijanje dozvola i ostale dokumentacije neophodne u procesu podnošenja zahteva za odobravanje projekta - ističe Biljana Petrović.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/948020/kroz-gusto-reseto-evropskih-para-mnogim-poljoprivrednicima-prekomplikovano-dobijanje-novca-ipard

Prema podacima Odeljenja za poljoprivredu, jesenja setva je skoro završena, a plan je premašen za deset odsto u odnosu na prošlu godinu.
To znači da će biti dovoljno hlebnog žita i drugih kultura, što daje izvesnu sigurnost u kriznim vremenima, kao što je ovoj period nestabilnosti izazvan pandemijom virusa korona – kaže je Stevan Trivković, načelnik gradskog Odeljenja za poljoprivredu u Bijeljini, ističući da podsticaja za merkantilnu pšenicu, koji iznosi 300 KM po hektaru, će biti isplaćen proizvođačima i naredne godine.

- Procedura podnošenja zahteva je izmenjena i proizvođači će zahtev za podsticaj podneti nakon izlaska Pravilnika za narednu. godinu, a ne kao što je to bilo da sada, do 31. januara. Odeljenje za poljoprivredu će učiniti sve da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da izvrše registraciju u APIF-u, što je prva stvar koju nakon Nove godine moraju učiniti, a nakon toga da sačekaju objavu Pravilnika, na osnovu čega će ostvariti pravo na podsticajna sredstva – pojasnio je Trivković.

Načelnik je poručio poljoprivrednim proizvođačima da do 30. novembra mogu u Odeljenju za poljoprivredu da podnesu zahtev i za pare namenjene investicijama na poljoprivrednim gazdinstvima.- Pravo podnošenja zahteva imaju oni koji se bave stočarstvom, voćarstvom i povrtarstvom, a maksimalan iznos koji mogu dobiti je do 15.000 KM. Ono što poljoprivrednicima obično predstavlja problem je građevinska dozvola za poljoprivredne objekte, a na njoj insistiramom jer je potrebna za sve aktivnosti poljoprivrednika koje se budu odvijale prema EU fondovima.Takođe, što se tiče izgradnje objekata za poljoprivrednu proizvodnju, bitno je napomenuti da su objekti do 500 kvadrata oslobođeni plaćanja rente za pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Poljoprivrednicima su na raspolaganju službenici Odeljenja za poljoprivredu u pružanju pomoći oko procedura prilikom dobijanja građevinskih dozvola. Renta propisana zakonom nije mala i iznosi za prvu klasu zemljišta 6,60 KM po kvadratu – istakao je Trivković, i dodao da su, osim sredstava namenjenih izgradnji objekata, poljoprivrednicima na raspolaganju i sredstva za nabavku opreme u stočarstvu, voćarstvu i povrtlarstvu.

Načelnik je najavio da će u narednoj godini poljoprivrednim proizvođačima biti na raspolaganju i sredstva iz EU fondova, u iznosu od 20 miliona KM za period od 2020. do 2024. godine.

Izvor:https://www.novosti.rs/republika-srpska/vesti/934911/stizu-podsticaji-semberiji-setva-iznad-plana

Površina koja je najmanja za upis u Registar je 0,5ha dok za proizvodnju u plastenicima, staklenicima, proizvodnjaribe (ribnjaci), proizvodnja puževa može biti manja površina od 0,5ha.

Važno je napomenuti da RPG koja se bave preradom ne moraju u biljnoj strukturi imati prijavljene površine pod biljnom kulturom.

Ako se pravno lice ,odnosno Preduzetnik bavi preradom poljoprivrednih proizvoda, uz ostalu dokumentaciju dostavlja rešenje o registarciji izdato iz APR za obavljanje prerade poljoprivrednih proizvoda kao pretežne delatnosti.

Ukoliko dođe do bilo kakve promene u RPG vrši se obnova gazdinstva u roku od 30 dana od koje je nastala promena.

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u Registar može da bude u aktivnom ili pasivnom statusu. Pasivni status nastaje ako se steknu uslovi za to: ako prestane neki od uslova za registraciju,u slučaju ne izvršavanja preuzetih obaveza predviđenih posebnim propisima kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje (dospeli kredit nije vraćen na vreme, davanje netačnih podataka, falsifikovanje dokaza koji su u vezi sa predmetom podsticaja i tako dalje).

2) Podizanje novih matičnih zasada voća i vinove loze kroz dodeljivanje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala,sertifikaciju i klonsku selekciju voća, vinove loze i hmelja, odnosno za unapređenje rasadničarske proizvodnje. Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala, odnosno podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voća i vinove loze -maksimalni iznos do 3.000.000 dinara; -Proizvodnja sadnice voća, vinove loze i hmelja u maksimalnom iznosu do 700.000 dinara koja se ostvaruje kao refundacija za proizvedene sadnice na osnovu izdatog sertifikata. Podrška programima i projektima sertifikacije i klonske selekcije voća–maksimalni iznos do 10.000.000 dinara.

MERE PODRŠKE

3) Osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju

-Pravo na podsticaj imaju sve biljne kulture, osim prirodnih livada, pašnjaka i neobrađenog zemljišta.

-Iznos sredstava je 5.200 dinara po hektaru za nadoknadu troškova u primarnoj biljnoj proizvodnji.

4) Osiguranje zasada

-Regres se ostvaruje u iznosu od 40-45% od visine plaćene premije osiguranja, a odnosi se na rasadnike i mlade višegodišnje zasade voća, kao i useve i plodove.

Novina je da je od ove godine za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama omogućen regres u iznosu od 70% za Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski region.

5) Podsticajna sredstva unapređenje organske biljne proizvodnje–Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da ostvare pravo na podticaje u organskoj biljnoj proizvodnji u iznosu od 11.440din/ha koji su 120% uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

6) Sertifikacija sistema bezbednosti hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla

Podrška investicijama za sertifikaciju proizvoda sa oznakom geografskog porekla u sektoru voća je 50% do 65% od iznosa investicije.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku iznosi 500.000 dinara.

7) Kreditna podrška u voćarstvu i vinogradarstvu– Uslove kreditiranja definiše sama banka u skladu sa svojom poslovnom politikom, dok ministarstvo subvencioniše deo kamatne stope do 3%, odnosno do 1% za marginalna područja, do 40 godina starosti i za osobe ženskog pola.

Rok otplate je od 1-3 godine uz grejs period od godinu dana ili od 3-5 godina, odobravaju se u dinarima bez valutne klauzule.

Fizičko lice može da ostvari pravo na kreditnu podršku do 6 miliona dinara, dok pravno lice, zemljoradnička zadruga može ostvariti sredstva do 18 miliona dinara. Pravo na kreditnu podršku ostvaruje se podnošenjem pismenog zahteva za odobrenje kreditne podrške banci koja sa ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede ima zaključen ugovor do 1. novembra tekuće godine.

8 )Podrška promotivnim aktivnostima u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Ova mera se odnosi na podsticaje i to:

* Organizaciju naučno stručnih skupova, seminara,radionica, tribina i predavanja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja na teritoriji Republike Srbije;
* Organizaciju privrednih manifestacija, sajmova i izložbi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, na teritoriji Republike Srbije;
* Za učešće odnosno izlaganje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na privrednim manifestacijama, sajmovimai izložbama u inostarnstvu;
* Za učešće, odnosno izlaganje sopstvenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na privrednim manifestacijama, sajmovima i izložbama na teritoriji Republike Srbije.
Pravo na podsticaje, po ovom pravilniku može ostvariti: fizičko lice–nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice registrovanou skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, jedinice lokalne samouprave, obrazovna ustanova i naučno istraživačka ustanova.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od 100% od vrednosti realizovanih troškova, umanjenih za iznos PDV.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje se pokrećem podnošenjem zahteva Upravi za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu od 1.aprila do 31.oktobra tekuće godine

11) Podsticaji za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje Podsticaji programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća i to: izgradnju objekta za čuvanje i skladištenje voća i povrća; nabavku nove opreme za objekat za čuvanje i skladištenje voća i povrća;nabavku nove opreme za pripremu voća i povrća za tržište. Kako bi ostavrio pravo na podsticaj u okviru programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća, podnosilac zahteva treba da u RPG ima upisano poljoprivredno zemljište pod proizvodnjom voća i to površine do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha drugog voća i da je predmet investicije vezan za proizvodnju odgovarajuće vrste voća i povrća. Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem zahteva u periodu od 15. juna do 15. oktobra tekuće godine. Najviši ukupni iznos podsticaja po podnosiocu zahteva je 8.000.000 dinara za podsticaje programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/16/vocarstvo/ovo-su-podsticaji-za-vocarstvo-u-2020-godini/

Poljoprivrednici su, uglavnom, završili obimne radove na njivama i polako počinju da se pripremaju za žetvu. Najveću finansijsku pomoć, baš kao i voćari, povrtari i pčelari imaju od Uprave za agrarna plaćanja, na čije podsticaje mogu da računaju gotovo cele godine, u zavisnosti od grane poljoprivrede kojom se bave.Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da Uprava ima podsticaje u nekoliko grupa – direktni podsticaji, podsticaji ruralnog razvoja, IPARD program, kreditna podrška."U zavisnosti od proizvodnje kojom se bave, mogu da osstvare razne podsticaje, za svaku granu poljoprivrede i sektor postoje podsticaji koji im mogu pomoći u proizvodnji, bilo da dobiju povraćaj za investiciju ili da podnesu zahtev za IPARD pre realizacije investicije", navela je Petrovićeva.

Osnovni uslov za sve podsticaje je da podnosilac zahteva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

"Posebni podsticaji postoje za mlade do 40 godina, a kod drugih podsticaja prijave mogu da podnesu i stariji, ali mlađi uvek imaju prednost", napominje direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Još danas traje javni poziv za pčerale i nabavku novih traktora. Ukupno se za podsticaje prijavi oko 15.000 pčelara, a dobija se 800 dinara po košnici.

Kada je reč o nabavci novih traktora, povraćaj je maksimalno do 800.000 dinara. Za razvijena područja povraćaj je 50 odsto, a za ruralna 60 odsto.

"Veliku" i skupu mehanizaciju kupuju veliki poljoprivrednici, i to uglavnom kroz IPARD program, navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Zahtev za podsticaj može podneti svako ko ima više od dva hektara zemlje, a maksimalan povraćaj je milion evra.Govoreći o podsticajima za stočare, Petrovićeva je rekla da ih oni dobijaju po grlu stoke, a mogu da podnesu tri zahteva u jednoj godini.

"Moraju da grupišu svoju prodaju kako ne bi slali ponaosob za svako grlo. Povraćaj je i do 15.000 po grlu. Godišnje stigne oko 40.000 zahteva", navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Prema njenim rečima, poljoprivrednici najbolje prate tržište i znaju šta se dešava. Zadatak Uprave je, kaže, da ih osluškuje i gleda kako da izađe u susret kroz pravilnike.

Objasnila je da stočari "mogu da dobiju sve".

"Ako nemaju novca, mogu da podnesu zahtev za kredit za kupovinu stoke sa kamtnom stopom od jedan odsto. Sledeća stavka je da, ako su to ženska grla stoke, mogu da traže povraćaj od Uprave od 50 odsto, odnosno 65 u nerazvijenim područjima. Nakon prodaje teladi mogu da dobiju podsticaj od 15.000. Pored toga, mogu da zidaju štalu, da se bave preradom, da kupuju mehanizaciju. Od početka do kraja proizvodnje smo sve pokrili", istakla je Petrovićeva.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4003081/podsticaji-poljoprivreda-uprava-za-agrarna-placanja.html

ŠIROM Republike Srpske se proveravaju prijavljene parcele sa zasejanom pšenicom. Posao vodi Ministarstvo poljoprivrede RS, a cilj provere je da se utvrdi da li je sva prijavljena površina za sejanje pšenice, a to je oko 15.600 hektara, i obrađena. Ovom akcijom želimo na terenu da utvrdimo da li su podsticaji koji poljoprivrednici dobijaju za pšenicu opravdani ili se zloupotrebljavaju budžetska sredstva, kaže, za "Novosti", Predrag Sladojević, v. d. direktora Agencije za agrarna plaćanja RS.

 On pojašnjava da poljoprivrednici u svojim zahtevim za podsticaje navode kolike parcele će zasejati pšenice, a na resornom ministartstvu je da utvrdi da li je to tačno i urađeno na terenu.

 - Provera se sada radi i uz pomoć satelitskog praćenja zasejanih površina odnosno programa Etfarm. Ovo je prva godina primene ovog programa u Srpskoj. Etfarmom, odnosno satelitskim snimcima, pokriveno je oko oko 9.600 hektara u RS i jasno se vidi gde je zasejana pšenica a gde nije. Te podatke smo već dobili, ali smo kontrolom na terenu još jednom proverili podatke i videli da je sistem tačan. Oko 6.000 hektara, koje nisu pokrivene stalitima, obilazimo i detaljno proveravamo. Posao ćemo završiti do žetve - ističe Sladojević.

 On kaže da je za već proverenih 9.600 hektara utvrđena nepravilnost kod četvrtine, odnosno u 20 do 25 odsto slučajeva, i već su jasne sankcije za one koji su obmanuli resorno ministarstvo i nisu uopšte obradili parcele za koje su tražili podsticaje.

Kako kaže, radi se o milion maraka podsticaja koji su mogli biti uzalud potrošeni da nije urađena detaljna analiza na terenu.
- Za one koji su se prijavili za podsticaje, a na parcelama nisu ništa zasejali, sledi kazna da se dve godine ne mogu prijavljivati za podsticaje propisane pravilnicima. Oni poljoprivrednici koji su deo prijavljenih parcela zasejali, a deo nisu, dobiće podsticaj, ali će im se deo koji nije zasejan odbiti - pojašnjava Sladojević.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:871797-Na-proveri-rod-pod-psenicom-Ratari-uzeli-podsticaje-a-nista-nisu-zasejali

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31