Po osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla pristiglo je 37.700 zahteva do 31. decembra 2019. godine, svi su obrađeni i poljoprivrednici kojim su odobrena sredstva dobiće novac do 25. marta, saopštilo je Ministarstvo poljoprvirede.

Za sve predmete koji su imali kompletnu dokumentaciju doneta su rešenja i isplate su u toku.

Jedan broj predmeta sa nepotpunom dokumentacijom je na dopuni, pa brzina odobravanja zahteva zavisi od ažurnosti podnosilaca odnosno korisnika subvencija.

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sjajne-vesti-stize-isplata-podsticaja-za-genetiku-u-stocarstvu-2020-03-12

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je plan IPARD javnih poziva za 2020. godinu. Ovaj plan okvirno definiše šta će od poziva biti objavljeno u ovoj godini. Po svemu sudeći to će biti kao i u 2019. godini, svega jedan poziv za Meru 3 u ovoj godini, odnosno za prerađivačku delatnost.

U Meri 1 planiran je jedan poziv za traktore, i jedan javni poziv za sve ostale investicije u povećanje imovine poljoprivrednog gazdinstva, ukupno dva javna poziva.

Novina je da se po prvi put planira objavljivanje Mere 7 vezano za diversifikaciju delatnosti na selu. U pitanju je najavljena subvencija za razvoj ruralnog turizama. Kao i ranije Ipardove mere i ove će biti definisane i zvanično objaveljene u Pravilniku, ali sistem rada će biti kao i za ostale mere IPARD programa finansiranja poljoprivrede i prerade hrane.

Preporuka poljoprivrednicima je da što pre razmotrite apliciranje, jer je rad na IPARD programu složen i dugotrajan. IPARD program zahteva dosta rada, dobro planiranje i dobru koordinaciju svih. A i ukoliko je odluka da se apliciranje obavi za neki od narednih poziva po ovom planu, opet je potrebno otpočeti rad na prikupljanju dokumentacije na vreme.

Dakle, biće manji broj poziva, ali sa većim budžetima. Ovo je dakle plan, desi se da datumi objavljivanja ne budu kao što je planirano. Prošla godina je pokazala da su se u Ministarstvu plana držali, što se broja objavljenih poziva tiće i budžeta, dok su datumi objavljivanja bili nešto drugačiji.

 

PLAN POZIVA ZA 2020. GODINU


MERA 1- Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (Nabavka novog traktora)

TRAJANJE KONKURSA: Od 01.10.2020. do 10.12.2020.

IZNOS SREDSTAVA: 620.119.041,00 dinara

 

MERA 1- Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (Izgradnja i opremanje objekata uključujući i nabavku opreme i druge mehanizacije, izuzev traktora)

TRAJANJE KONKURSA: Od 02.11.2020. do 18.01.2021.

IZNOS SREDSTAVA: 2.480.476.400,00 dinara

 

MERA 3- Investicije u fizičku imovinu u vezi sa preradom i marketingom poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (izgradnja i opremanje)

TRAJANJE KONKURSA 01.12.2020. do 19.02.2021.

IZNOS SREDSTAVA: 2.536.665.490,00 dinara

 

MERA 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

TRAJANJE KONKURSA: Od 16.03.2020. do 15.06.2020. 

IZNOS SREDSTAVA: 1.097.277.145,00 dinara

 
MERA 9 – Tehnička pomoć

TRAJANJE KONKURSA: Od 01.04.2020. do 31.12.2020.

IZNOS SREDSTAVA: 53.630.984,00

Napomena: Plan poziva je informativnog karaktera i podložan je promenama 

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Iz gradske kase će ove godine 65 miliona dinara biti dodeljeno poljoprivrednicima u Nišu, najavljuje sekretar za poljoprivredu Saša Stoiljković, a moći će da dobiju novac za veštačko osemenjavanje i sisteme za navodnjavanje, kao i subvencije za kredite. Najviše para i povlastica namenjeno je za ruralni razvoj.

Prošle godine 450 poljoprivrednika podelilo je 62 miliona dinara. Ove godine je 3 miliona više u budžetu za razvoj poljoprivrede u Nišu - sekretar kaže rekordna suma u poslednjih 7 godina.

Jedno gazdinstvo može da konkuriše za do 500.000 dinara, priča Stoiljković, a udruženja mogu da dobiju više para, jer je u njima veći broj gazdinstava. Detalji će biti poznati za oko mesec dana, dodaje, kada bi trebalo da bude raspisan konkurs.Konkurs je sagledan kroz 4 planirane mere. Prva je mera direktnih plaćanja - nju primenjujemo za veštačko osemenjavanje, gde dajemo 2.000 dinara po grlu. Druga je mera kreditne podrške, ona je vrlo interesantna za naše proizvođače u smislu da se kod poslovnih banaka uzima kredit, a Grad plaća celokupnu kamatu, sve troškove i 40 % glavnice. Tako recimo za 20.000 evra kredita na 5 godina, vraćaće se po 200 evra mesečno. Taj kredit je veoma povoljan i uglavnom se koristi za kupovinu ozbiljnijih stvari, poput traktora koji nije sagledan programom - pojašnjava Stoiljković.Najviše para, 53,3 miliona dinara, dobiće oni koji konkurišu za ruralni razvoj, a Stoiljković kaže da je to i najinteresantnija mera poljoprivrednicima.

U sklopu tog programa su i investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, ističe sekretar, a tim novcem mogu da nabave mehanizaciju, grla stoke, plastenike. Posebne pogodnosti imaće mlađi od 40 godina i žene.

Predviđeni procenat davanja je 50 % osnovni i plus 10 % za mlađe od 40 godina i za domaćinstva gde su nosioci žene i postoji mogućnost još 10 % za gazdinstva koja su sertifikovana, jer su dostigli ozbiljniji način proizvodnje, tako da se sagledavaju sa 70 % - kaže sekretar.

5 miliona dinara namenjeno je za osiguranje poljoprivredne proizvodnje - Stoiljković kaže da će ove godine refundirati 80 % vrednosti polise, za razliku od prošle, kada su plaćali 70 %.

Poseban je program za mlade, koji će unapred moći da dobiju 80 % para, a ukupno je za njih 5 miliona dinara.

Poseban aspekt predstavljaju sistemi za navodnjavanje. Vreme je takvo da bez navodnjavanja teško koji usev može da uspe i ove godine je za te potrebe izdvojeno 12 miliona dinara. Uglavnom je namenjen udruženjima vodokorisnika koji obuhvataju veći broj individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Tu meru mogu da koriste i fizička lica koja imaju adekvatan izvor vode - dodaje Stoiljković.

Ostatak para za niške poljoprivrednike, 13 miliona dinara, moći će da dobiju za preradu, a takođe će refundirati 80 % ukupne vrednosti prerade i deo će platiti unapred.

Zainteresovani da konkurišu na neki od programa mogu da očekuju konkurs u narednih mesec dana, a trebalo bi da on bude objavljen na gradskom sajtu.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Ove-godine-3-miliona-vise-za-niske-poljoprivrednike-najvise-para-za-ruralni-razvoj.sr.html

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini.

Cilj konkursa je ulaganje u novu opremu, radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva.

Za realizaciju Konkursa za sufinansiranje investicija nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini predviđeno je ukupno 70.000.000,00 dinara.

Bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu su do 50% od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova. Za podnosioce prijava, preduzetnike i pravna lica, čije je gazdinstvo registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i mlađe od 40 godina bespovratna sredstva za podršku investicija su do 60% od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije .

Prilikom obračuna, uzima se vrednost prihvatljivih troškova investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000,00 dinara, odnosno 2.200.000,00 dinara.

Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000,00 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000,00 dinara ili veća od tog iznosa.

Pokrajinski sekretarijat putem svog nadležnog sektora može da naloži Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi AP Vojvodine da utvrdi činjenično stanje na terenu – nulta kontrola. To je utvrđivanje zatečenog činjeničnog stanja na terenu. Investicije započete pre nulte kontrole se neće prihvatati.

Prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje bespovratnih sredstava, neće se priznavati investicije i kupljena oprema pre 01.01.2020. godine, što mora biti dokumentovano.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 06.03.2020. godine.

Prijave s potrebnom dokumentacijom treba dostaviti poštom na adresu: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad, sa naznakom „KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA ZA SUFINANSIRANjE INVESTICIJA U NABAVKU OPREME ZA PROIZVODNjU VINA I RAKIJE NA TERITORIJI AP VOJVODINE U 2020. GODINI“ ili lično na Pisarnici Pokrajinske vlade, svakog radnog dana od 9 do 14 časova.

Dodatne informacije možete dobiti putem broja telefona 021/456-267, od 10 do 13 časova.

 

Tekst Konkursa i ostala potrebna dokumenta mogu se preuzeti sa internet adrese: www.psp.vojvodina.gov.rs.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/02/10/konkursi-i-programi/konkurs-za-nabavku-opreme-za-proizvodnju-vina-i-rakije/

Shodno Pravilniku i Konkursu AP Vojvodine, kojim se dodeljuju sredstva, između ostalog, za mlade poljoprivrednike u ruralnim područjima, i to u sektorima voća i povrća, mesa i mleka, malih pivara. Na listi investicija nalazimo i opremu za pčelarstvo, gljivarstvo, itd., pa čak i prerada lekovitog bilja što je inače vrlo retko obuhvaćeno merama subvencije.

Sistem subvencija je na osnovu predračuna, ne sme se kretati u investiciju dok se ne prođe na konkursu i ne potpiše ugovor sa AP Vojvodine (slično kao u IPARDu), i potrebno je prikupiti relativno obimnu dokumentaciju, između ostalog i poslovni plan.

Po ovome se subvencioniše i do 90 % troškova. Konkurs je za poljoprivrednike iz ruralnih područja, sa teritorije AP Vojvodine, i za mlađe od 40 godina.

Rok za ovaj poziv je relativno kratak, do 21.02.2020. godine,

Drugi konkurs je vezan samo za pčelarstvo na teritoriji pokrajine, opredeljeno je 25 miliona dinara, konkurs traje do utroška sredstava, a najkasnije do 28. februara. Konkurs obuhvata investicije u sektoru pčelarstva, pčelinja društva i opremu.

Treći je konkurs vezan za opremanje stočarskih farmi, opredeljeno je 80 miliona dinara, rok je do 21. februara 2020. godine. Visina povraćaja je do 60 %, ili 70 % ukoliko su u pitanju marginalna područja. Listu mogućih investicija imate kao sastavni deo konkursa, i možete naći dokument u prilogu mejla.

Četvrti je konkurs vezan za sektor vina i rakija, za teritoriju AP Vojvodine

Vi ste na ovoj mejling listi zato što ste sa teritorije Vojvodine, ili ste u sektoru poljoprivrede uopšte sa teritorije Republike Srbije. Ako smatrate da bi još nekom bila korisna informacija možete proslediti mejl.

U nastavku možete naći linkove do objavljenog pravilnika i javnog poziva, kao i sve detalje konkursa:

https://www.agroklub.rs/finansiranje/raspisan-konkurs-za-podrsku-mladima-u-ruralnim-podrucjima-vojvodine/56930/ 

Evo i linka do vesti vezane za pčelarstvo:

https://www.agroklub.rs/finansiranje/pcelarima-u-vojvodini-25-miliona-dinara/56979/?fbclid=IwAR0vvl7kF_DgEIwqX6LG8c7yOTa1gVLazkfRK0QYpVeS56td1K-tqhdj8KM  

Link do konkursa vezanog za opremanje farmi:

 
 
Naravno da se mozete obratiti za pomoć oko apliciranja na konkurs, moje kolege i ja Vam stojimo na raspolaganju


Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Srpskim poljoprivrednicima uskoro će biti na raspolaganju nova podsticajna sredstva iz kredita Svetske banke u vrednosti od 50 mil USD. Ugovor o kreditnoj podršci za poboljšanje konkurentnosti domaće poljoprivrede juče (3. februar 2020.) je usvojila Skupština Srbije.

Najveća pomoć biće namenjena sektorima voćarstva, povrtarstva i za startap projekte za početnike u proizvodnji.

Kako je za Novosti rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, oko 30 mil EUR biće namenjeno za pobošljanje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, sa akcentom na devastirana područja južne i istočne Srbije, gde su inače slabiji kapaciteti.

- Deo novca biće usmeren na e-agrar, oko 12 mil EUR. Pomoć će biti namenjena i za reformu penzijskih i invalidskih osiguranja - dodao je ministar.

Sve bi trebalo da počne sa primenom u narednih sedam meseci.

- Pregovara se o programu IPARD 3, gde će biti posebna linija samo za malde proizvođače. Prioritet će imati oni koji se bave stočarstvom, povrtarstvon i vinogradarstvom - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2775490/srpskim-poljoprivrednicima-uskoro-dostupno-50-mil-usd

Poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove mogu da podnesu zahtev za korišćenje podsticajnih mera u stočarstvu, a koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Zahteve mogu da popune od 1. februara, a za ove namene iz državne kase biće izdvojeno od 250 do 600 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji imaju neumatičene krave, ovce, jagnjad i jarad, kao i oni koji planiraju da se bave tovom junadi imaju pravo na državne subvencije, kako bi se unapredila stočarska proizvodnja i uvećao stočni fond.

U Srbiji prema poslednjem popisu ima oko 950 hiljada krava od kojih je 450 hiljada muznih grla.

Kada je reč o desetogodišnjem preseku, ukupan broj goveda manji je za 6,2 odsto u odnosu na ranije godine.

Stočara je sve manje i u Šumadiji, pa je sada na evidenciji svega 18 hiljada grla u šumadijskim domaćinstvima.

Jedan od stočara koji se bavi tovom junadi je Aca Jovanović iz sela Čestin u opštini Knić. Kako kaže nikako da ostvari pozitivnu računicu u ovom poslu, već je godinama na gubitku.

Država je prepoznala probleme sa kojima se suočavaju stočari, pa je u cilju opstanka stočarstva i uvećanja stočnog fonda, donela Uredbu kojom se definišu podsticajne mere.

Za kvalitetne priplodne mlečne krave stočari dobijaju subvenciju u iznosu od 25 hiljada dinara godišnje, a za tovne krave i bikove mogu da ostvare i 40 hiljada po grlu za godinu dana.

Kada je reč o umatičenim stočnim grlima, subvenciju mogu da dobiju stočari koji imaju najmanje tri grla.

Podsticaje mogu da koriste i stočari koji imaju neumatičena stočna grla i to u iznosu od 20 hiljada godišnje, a uslov je da poseduju najmanje dva grla.

Za premiju za mleko iz državne kase izdvaja se tri milijarde dinara godišnje. Država premiju plađa sedam dinara po litru.

Za tov jagnjadi poljoprivrednici mogu da dobiju podsticajna sredstva u iznosu od dve hiljade dinara po jagnjetu.

Subvencije za biljnu proizvodnju su od ove godine uvećane i iznose 5.200 dinara po hektaru obradive površine.

Inače, za podsticajna sredstava mogu da konkurišu poljoprivrednici i to za uzgoj svinja, živine, kao i oni koji imaju košnice i ribnjake.

Izvor:http://rtk.co.rs/podsticajne-mere-u-stocarstvu/

U mačvanskim selima u toku su razgovori sa meštanima o subvencijama za navodnjavanje ratarskih kultura, kao i za ostale mere podsticaja za agrar.Dosad su članovi Gradskog veća Svetozar Marković i Slaviša Kostadinović, zajedno sa načelnikom Odeljenja za poljoprivredu Predragom Srdanovićem, posetili Tabanović, a od srede do petka obići će Mačvanski Pričinović, Drenovac i Ševarice.

U pitanju je potpun novi koncept, gde bi se korišćenjem savremenih zalivnih sistema, pre svega „kap po kap“ duplirali prinosi ratarskih kultura, kao što su kukuruz i soja.

Iz gradskog budžeta duplirani su iznosi za podsticaji u agraru i iznose oko 160 miliona dinara.

Planirano je da poljoprivrednici u Mačvi i Pasavotamnavi dobiju po 200 evra za ovu namenu, a osnovna prednost što se u ovim krajevima nalaze plitke podzemne vode. Na ovaj način oko 20.000 hektara plodnih oranica mogle bi da donesu prinose po 13-14 tona kukuruza po hektaru kao i visoke prinose soje, čime bi ratarstvo postalo profitabilno.

Šabac je prethodno dao dobar primer subvencijom za dubinske bunare u Pocerini, koja je inače bezvodna, i gde je oko 600 domaćinstava podiglo oko hiljadu hektara zasada jagoda.

Ovde se voda crpi sa više od stotinu metara dubine, ali sa punom primenom agrotehničkih mera po hektaru se može zaraditi i do deset hiljada evra.

U primeni novih sistema za navodnjavanje važna je i edukacija i volja zemljoradnika. Primera radi, prilikom vraćanja zemljišta po restituciji u Mačvi hiljadu hektara sa sistemom za navodnjavanjem poljoprivrednog dobra „Ogled“ je upropašćeno, jer je sistem prodat u staro gvožđe.Sistem „kap po kap“ pokazao je izuzetne rezultate u Izraelu, a naravno i u Holandiji i Danskoj. Poslednjih godina letnje temperature su sve više, a padavine tokom leta ređe, što dovodi do smanjenih prinosa kukuruza i soje. Poljoprivreda je značajna privredna delatnost u šabačkom kraju, jer polovina stanovništva živi u selu i od sela, a ovaj kraj prednjači u proizvodnji mesa, mleka, voća i meda.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kap-po-kap-za-duplirane-prinose/

Ove godine, novac u ukupnom iznosu od 667, 2 miliona dinara dobilo je 58 zadruga na teritoriji cele Srbije, od kojih je 21 na teritoriji Vojvodine. Dodela podsticaja zadrugama još jedan je korak u razvoju zadrugarstva, promovisanog od strane projekta „500 zadruga u 500 sela“, koji se već
treću godinu zaredom uspešno realizuje, rečeno je na skupu u Palati Srbija.
Lokalne samouprave, nauka i tehnologija, kroz učešće Akademijskog odbora za selo i koncept Vlade Srbije, koja je u ove tri godine ukupno uložila 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka - rekao je Krkobabić. - Ovo su i velika i mala sredstva. Velika, jer prvi put država na takav način ulaže u zadrugarstvo, a mala u odnosu na to koliko je zaista potrebno ulagati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije. Hoćemo
i moramo da zaustavimo pražnjenje sela.
Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, ugledni stručnjaci, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, kao i gradonačelnici i predsednici opština koji su potpisali ugovore.
Miroslav Nikolić: Potrebno nam je poverenje i timski rad

Na ceremoniji upriličenoj za potpisivanje Ugovora sa zadrugama u ime lokalnih samouprava govorio je predsednik Opštine Knić: „Definitivno je uspostavljena dijagnoza, a to je da nam je potrebno poverenje“ rekao je Miroslav Nikolić, predsednik ove šumadijske opštine, koji je istakao i značaj timskog rada i saradnje sa stručnjacima.
„Ono što je velika vrlina je da čovek koji ima viziju, ima i istrajnost, kao što je to u slučaju ministra Milana Krkobabića, koji je na čelu tima Vlade Srbije zaduženog za zadrugarstvo. U naprednom svetu tri stvari su važne proizvođači –poljoprivrednici, struka i Vlada da da što bolji ambijent za rad”.
On je ovom prilikom naveo primer profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je dao svoj doprinos struci u oblasti voćarstva, naročito donoseći znanje iz sveta.
Bumbarevo brdo – podsticaji za pčelarstvo
Slučajnost ili ne, među korisnicima sredstva iz budžeta Ministarstva bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, koje vodi Milan Krkobabić je i ZZ Profarming Group iz Kinića, koja je dobila bespovratna sredstva u iznosu 7.300.000,00 dinara. Ova sredstva su namenjena za unapređenje pčelarske proizvodnje, ali i plasmana proizvoda.
„Sredstva ćemo iskoristiti za nabavku vrcalica, kristalizatora, opreme za sakupljanje polena, pakerica meda i druge opreme, koja je većinom domaće proizvodnje” kaže za Agrobiznis magazin, jedan od osnivača zadruge i uskoro diplomirani inženjer poljoprivrede, Ilija Radovanović iz Bumbarevog Brda kod Knića.
„Moram da naglasim da smo mi pored ove podrške zaista podržani u svakom smilsu, i od naše Oštine Knić i tim oko predsenika Miroslava Nikolića čini zaista sve što je potrebno da nam se pomogne u razvoju poljoprivrede, a mislim da je to značajno i reći da on lično razume naše potrebe, jer je i sam iz sela, bavi se poljoprivredom i zna kakvi su problemi i izazovi.Rok da se sredstva utroše i započne posao je 1. april 2020. godine. Za potrebe rada Zadruge i aktivnosti pčelara zakupljeno je imanje sa kućom koja se privodi nameni sve u skladu sa važećim propisima i HACCP standardom, koji je u postupku uvođenja u ovoj mladoj, ali ambicioznoj zadruzi. Trenutno imaju 7 članova i 15 kooperanata. Svi zajedno imaju 400 košnica, a kada osposobe pakericu i uvedu sve potrebne mere, počeće pakovanje meda za domaće, a kasnije i inostrano tržište zbog toga su se odlučili da naziv zadruge bude na engleskom jeziku.
Inače Ivan pčelari iz hobija, počeo je pre dve godine, ostao mu je još diplomski na Agronomskom fakultetu u Čačku, a planira da upiše i master studije, gde bi se bavio pčelarskom tematikom.
„Košnice naših članova nalaze se na teritoriji Opštine Knić i tu će i ostati, jer u narednom periodu imamo nameru da zaštitimo i geografsko poreklo našeg
meda. Do tada plasman naših proizvoda od aprila biće moguć u svim domaćim radnjama, a potrudićemo se da što pre izađemo i na inostrana tržišta“.Prema rečima Radovanovića u Kniću ima više od 100 pčelara i postoji velika perspektiva za razvoj. Većina aktivnih pčelara su članovi SPOS-a, a ZZ Profarming
Group će od naredne godine postati članica Zadružnog saveza Srbije. U pogledu saradnje sa voćarima kaže nam da nema nikakvih problema i da nemaju trovanja pčela, kao što se to pominje u drugim krajevima Srbije. Nada se boljoj godini za pčelare u Kniću, jer je ova koja je na izmaku bila loša posto se oslanjaju uglavnom na bagremovu pašu koja je skoro izostala zbog čestih padavina u proleće tako da je jedino bilo nešto livadskog meda.
Poljoprivredna zadruga KONOPLJA – sredstva za sušaru
Jedna od zadruga koja je dobila bespovratna sredstva je i PZ KONOPLJA iz Novog Sada. Sredstva su namenjena za kupovinu sušare za cvet i zrno konoplje. „Na ovaj način podižemo konkurentnost naših proizvoda i prevazilazimo najveći problem, jer zelena biomasa se brzo pokvari, ako nema adekvatan tretman sušenja“ rekla je za naš časopis dr Maja Timotijević, direktor Zadruge KONOPLJA koja je izrazila je svoju zahvalnost Ministarstvu za regionalni razvoj i ministru g.Milanu Krkobabiću koji se svim snagama zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje kroz organizaciju zadružnog sistema.
„Ovo je velika stvar za našu zadrugu, jer ćemo omogućiti našim zadrugarima brže, efikasnije i bezbednije sušenje biomase, namenjene uglavnom za izvoz“ naglasila je dr Timotijević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na ovogodišnji javni poziv za kupovinu traktora u okviru IPARD programa, koji je završen 25. novembra, pristiglo je 437 zahteva više nego prethodne godine.Podsticaji za to iznose oko 15 miliona evra, rekli su Tanjugu iz Ministarstva poljoprivrede.

Do sada su raspisana dva javna poziva za nabavku novog traktora u okviru IPARD-a. Prvi javni poziv je raspisan u januaru 2018. godine i na njega je pristiglo 393 zahteva, prenosi RTV.Do sada je izdato 163 rešenja o odobravanju projekata na osnovu kojih su poljoprivredni proizvođači počeli realizaciju svoje investicije, navodi se u Ministarstvu.

Njih 137 je podnelo zahtev za isplatu, dok je 3,1 miliona evra na ime subvencija isplaćeno na račune 103 poljoprivredna proizvođača.

Visina podrške iznosi 60 odsto prihvatljivih troškova investicije, dok je ovaj iznos 65 odsto namenjen za poljoprivrednike mlađe od 40 godina, a 70 odsto za one koji žive u planinskim područjima.

U okviru IPARD-a, ove godine raspisan je još jedan javni poziv za traktore, koji je završen krajem novembra.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=10&nav_id=1628709

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30