Krajem prošle godine u Srbiji se gajilo više koza, svinja i ovaca, a manje živine i goveda nego krajem 2019. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Ukupan broj koza 1. decembra 2020. godine bio je veći za 5,8 procenata nego istog dana godinu dana ranije, svinja je bilo 2,8 procenata više, a ovaca za 2,6 posto, utvrđeno je sprovođenjem ankete o stočarskoj proizvodnji na uzorku.

Zabeleženo je manje živine za 3,4 procenta i goveda za 1,3 posto, navodi RZS.

U odnosu na desetogogdišnji prosek, ukupan broj živine u Srbiji manji je za 12,7 procenata, a manje je i koza, svinja i goveda, dok je broj ovaca veći za 2,4 procenta. Goveda se najviše gaje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji gde je 46,4 procenata ukupnog broja, a 42,3 posto svinja gaji se u Vojvodini.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3627339/stocarstvo-u-srbiji-vise-koza-svinja-i-ovaca-manje-zivine-i-goveda-svinje-se-najvise-gaje-u-vojvodini

Od ove jeseni, agronomi 22 Savetodavne stručne službe, analizu zemljišta rade i pomoću mobilne aplikacije ministarstva poljoprivrede. Koordinate i broj parcele sa koje uzorkuju zemljište, odmah sa njive šalju u bazu podataka.Posle skidanja useva, a pre dubokog oranja, zemljište se uzorkuje za agrohemijsku analizu. Poljoprivrednik Đorđe Petrović iz Bogosavca obrađuje 40 hektara, i kvalitet oranica redovno proverava."Prehranjujem i radim na zemlji šta mi stručnjaci Savetodavne službe kažu. Pokazalo se dobro iskustvo, jer nekad, baci se mnogo više đubriva, a nije potrebno. Džabe bacanje para, a ne iskoristi biljka mnogo,'' kaže Đorđe.

Na hektaru, uzorak za analizu agromoni uzimaju sa 25 mesta, a pomoću mobilne aplikacije određuju koridinate parcele, i podatke odmah šalju u bazu.

"Izlaskom na teren, na osnovu te mobilne aplikacije ulazimo u broj parcele, odnosno, najpre na mestu gde se nalazimo, selo, zatim broj parcele, i dobijamo tačnu lokaciju na kojoj se parcela nalazi, to dalje odmah ide u sistem,'' objašnjava Svetlana Zlatarić, iz Poljoprivredne stručne službe iza Šapca.

Stučnjaci ističu da upotreba mineralnog đubriva na osnovu analize, znatno smanjuje troškove proizvodnje i povećava prinos.

"Pošto se to napamet radi đubrenje, gde imamo unošenja i nepredviđenih i neadekvatnih đubriva. Tako da je to jedna od mera gde se najviše utiče na smanjenje troškova gazdinstvu, samim tim i na popravku na nekim parcelama, koje su uglavnom na ovom delu kisele, pa se tu dobija preporuka na osnovu te kiselosti, PH vrednosti koliko treba uneti krečnjaka, odnosno saturacionog mulja", naglašava Zlatarić.

Registrovana poljoprivredna gazdinstva, kvalitet oranica besplatno mogu proveriti za najviše tri parcele. Analiza zemljišta, preporučuje se svake četiri godine.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4173737/zemljiste-analiza-aplikacija-.html

Cene voća u Srbiji trenutno su u laganom padu, ali u poređenju sa prošlom godinom, u proseku smo voće plaćali skuplje čak za više od 30 odsto.

Epidemija virusa korona poskupela je život u Srbiji, cene hrane otišle su gore, a najviše razlike plaćalo se prilikom kupovine voća. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od januara do septembra 2020. godine, poredeći isti period prošle godine, najveći rast cena kod naših proizvođača zabeležio je voće 32,7 odsto i industrijsko bilje 8,3 odsto. Tako je u ukupnoj ceni hrane voće najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže, pokazuju podaci RZS.

- Limun smo u jednom momentu plaćali i 300 dinara po kilogramu. Staviš dva komada na vagu i već ti nije dobro. Sada su malo cene pale, ali i dalje je to dosta skupo za naš džep. Jabuke su oko 80 dinara, banane 120, grožđe od 100 do 200 dinara, mandarine i kruške oko 120 dinara, a narandže oko 200 dinara. Ukratko, svaki dan sam na ovoj pijaci i mogu reći da se voće ove godine kupovalo kad se moralo - rekla nam je penzionerka Mila koja nas je upoznala sa cenama na Ribljoj pijaci u Novom Sadu.Prema podacima RZS, cene voća su trenutno u padu, za razliku od prošlog meseca, ovaj ih plaćamo oko 10 odsto manje. Kada se gleda čitava godina, na beogradskom pijacama kilogram pomorandži 2019. godine mogli ste kupiti za 170, a ove godine prosečno je koštala oko 200 dinara, cene jabuka su sa 40 do 100 dinara na nekim tezgama otišle i na 120 dinara, mandarine sa 170 skočile su na 200 dinara. Drastična je razlika i u ceni jagoda, koje se mogu naći za 250, ali i za 500 dinara.Profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je povećanju cene kumovao pre svega uvoz.

- Skok cena na proleće kod nas se osetio isključivo zbog uvoza. Kamioni su čekali na granicama, transport je bio zaustavljen ili se obavljao usporeno, a to košta. Dakle, pre svega poskupelo je voće pa i povrće iz uvoza. Povrću je posle pala cena, a voće je ostalo skuplje zbog loše godine kod nas, imali smo mrazeve u proleće. Kajsija uopste nije bilo, jabučaste i koštunjičave voćne vrste imale su dosta problema, zato je voće i sad skuplje - rekao je Ilin sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo.Dalje po podacima RZS cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, povećane su za 8,1 odsto. U odnosu na isti mesec prethodne godine najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama voća, 19,3 odsto, industrijskog bilja 12,5 odsto i žita 6,9 odsto.

- Svi smo očekivali proletos da će biti katastrofa sa cenama voća, ali to se na sreću ipak nije desilo. Slabiji je bio rod, ali predviđanja su bila da će cene biti svakako veće nego sada. Grožđe je, recimo, rodilo za 20 do 30 odsto više, iako je ove godine slaba prodaja vina, vinari su opet sve pokupovali. Vino se ove godine prodavalo za oko 30 do 50 odsto manje nego prošle. S druge strane, usporen je uvoz grožđa iz Makedonije, pa vinogradari nemaju razlog za nezadovoljstvo. U septembru obično dođe do pada cena grožđa, ali to se ove godine nije desilo, ostala je jača cena, malo skuplja nego prošle godine - rekao je doc. dr Dragoslav Ivanišević direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu PF NS.Cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element kada se gleda ukupno povećanje cena hrane. No proletos i ono je koštalo papreno. Kilogram crnog luka skočio je sa 60 u nekim momentima i na 100 dinara, šargarepa je bila 60, a proletos i 100 dinara po kilogramu. Najskuplji paradajz bio je 140 dinara, a u jednom momentu prodavao se i za 250 dinara po kilogramu. Uz to, prema podacima RZS, ove godine poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, čije su cene pale.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/stavis-dva-limuna-na-vagu-i-nije-ti-dobro-papreno-poskupljenje-voca-zbog-korone-ali/3gngxg4

Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji značajno su povećala nabavku poljoprivredne mehanizacije u prvoj polovini ove godine, uprkos otežanim uslovima poslovanja tokom pandemije, navodi Privredna komora Srbije (PKS).

Kao primer navode broj prodatih "telehendlera", poljoprivredne mašine široke primene, poznate još i kao teleskopski manipulator. U prvoj polovini godine ukupno je prodato 140 primeraka ove mašine, što je za 45,8 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine.

Rastu prodaje poljoprivrednih mašina doprineo je i treći Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, kao i predviđene podsticajne mere u okviru tog poziva, ocenjuju u PKS.

Prema uslovima poziva, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60 odsto ukupnih prihvatljivih troškova investicije, odnosno 65 procenata ukoliko je investiciju realizovao poljoprivrednik mlađi od 40 godina starosti, i 70 odsto za investicije u planinskim područjima.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/eksplodirala-prodaja-traktora-koronavirus-vratio-proizvodace-na-imanja-2020-09-04?ref=aklamator&utm_source=aklamator_com&utm_medium=blic_rs_biznis_feed&utm_campaign=EKSPLODIRALA_PRODAJA_TRAKTORA__Koro

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28