Klasična proizvodnja rasada duvana u lejama se sve više povlači pred flotalnim sistemom uzgoja. Zbog mnogobrojnih prednosti koje donosi takva proizvodnja rasada ili proizvodnja „na vodi“ postaje sve popularnija i u proizvodnji rasada mnogih povrtarskih vrsta. S obzirom da se proizvodnja odvija u zaštićenom prostoru, mikroklimatski uslovi u plasteniku predstavljaju jedan od najvažnijih činioca za ekonomsku opravdanu i kvalitetnu proizvodnju rasada duvana.

Dakle, osnovni cilj kontrole mikroklime u plastenicima je postizanje optimalnih uslova za rast i razvoj biljaka. S obzirom da postoji više uzajamno zavisnih faktora koji utiču na klimu u plasteniku, svako odstupanje od njihovih optimuma dovodi do više ili manje limitiranog razvoja mladih biljaka. U ekstremnim situacijama čitava proizvodnja može biti dovedena u pitanje.

Jedan od najvažnijih mikroklimatskih uslova je svakako temperatura vazduha. S obzirom, da setva duvana počinje u prvoj dekadi marta niske spoljne temperature vazduha su uobičajne. Veoma često se ne možemo u potpunosti osloniti na direktnu sunčevu insolaciju kao izvor toplote u plasteniku (usled visoke oblačnosti npr.) tako da je najčešće neophodno dogrevanje plastenika. Tehnička rešenja variraju u zavisnosti od mogućnosti farmera – od klasičnih peći, preko cevnih izmenjivača toplote do ventilatora, koji za zagrevanje vazduha koriste čvrsto gorivo, električnu energiju, dizel gorivo ili TNG. Na navedene načine ne može se obezbediti optimalna temperatura (oko 20 °C), ali u svakom slučaju možemo zaštititi biljke od izmrzavanja. Treba napomenuti da i agril folija ima značajno mesto u očuvanju toplote, ali je za preporuku njena primena samo tokom noći (preko dana stvaranjem senke može da indukuje izduživanje biljaka). Takođe, poznato je da postoji i čitav niz tzv. termičkih folija sa visokom energetskom efikasnošću.

Temperatura vode na čijoj površini „plutaju“ biljke je najčešće u početku veoma niska. Često i ispod 8-10 °C. Zagrevanje vode još uvek nije rašireno, ali je poznat benefit koji donosi (bolji razvoj korenovog sistema i smanjenu pojavu negativnog geotropizma). Treba reći da postoje mogućnosti da se zagrevanje vode vrši putem solarnih panela, ali ostaje još da se vidi da li će ideja zaživeti u praksi. Visoke temperature vazduha u plasteniku se zadovoljavajuće rešavaju pasivnim provetravanjem (otvaranjem čeonih luftera i krilnih vrata). Bitno je da na sredini plastenika održavamo temperaturu 25-28 °C. Eventualni problemi mogu da se jave u plastenicima dužine veće od 28 m, pa u tom slučaju treba računati na ugradnju bočnih luftera čime se ostvaruju dobri rezultati. Proizvodnja rasada duvana se uglavnom završava krajem aprila i u prvoj polovini maja, tako da se u tom periodu veoma retko stvaraju ekstremno nepovoljni temperaturni uslovi i potreba za dodatno rashlađivanje biljaka putem senčenja, fogera, aktivne ventilacije i dr.

Veliku ulogu u rastu i razvoju biljaka ima i relativna vlažnost vazduha koja utiče na intenzitet transpiracije, fotosinteze, ali i pojavu bolesti. Flotalni sistem obično onemogućava da vlažnost vazduha u plasteniku  bude ispod 30 % (što bi bilo nepovoljno za biljke), već uglavnom u kombinaciji sa visokom temperaturom i visokom transpiracijom biljaka dovodi do prevelike vlažnosti vazduha (iznad 80%). Tada najveća opasnost preti od pojave oboljenja čijim prouzrokovačima (gljive, bakterije) upravo ovakvi uslovi najviše i odgovaraju. Vlažnost vazduha se (kao i temperatura) reguliše provetravanjem. Ne sme se zaboraviti, da čak i u uslovima prohladnog i oblačnog vremena treba obavezno povremeno otvoriti plastenik (računajući pri tome na prihvatljiv gubitak toplote).

Svetlost je faktor koji svojim kvalitetom i kvantitetom direktno utiče na fiziološku produktivnost biljaka. Na dužinu trajanja sunčanog dana mi naravno ne možemo uticati, ali uz izbor odgovarajuće folije (debljina, UV blokada, propustljivost difuzne svetlosti itd.) i orijentaciju plastenika (sever-jug) može se značajno doprineti većem iskorišćenju svetlosnog potencijala. Naravno, veštačko osvetljenje bi bilo idealno rešenje u uslovima nedostatka svetlosti, ali za sada finansijski nije isplativo u komercijalnoj proizvodnji rasada duvana.

*Autor teksta mr Dušan Jankov zadužen je u  kompaniji JTI za unapređenje proizvodnje duvana i saradnju sa poljoprivrednicima.

Klasična proizvodnja rasada duvana u lejama se sve više povlači pred flotalnim sistemom uzgoja. Zbog mnogobrojnih prednosti koje donosi, takva proizvodnja
rasada ili proizvodnja „na vodi“ postaje sve popularnija i u proizvodnji rasada mnogih povrtarskih vrsta. S obzirom da se proizvodnja odvija u zaštićenom prostoru, mikroklimatski uslovi u plasteniku predstavljaju jedan od najvažnijih činioca za ekonomsku opravdanu i kvalitetnu proizvodnju rasada duvana.
Dakle, osnovni cilj kontrole mikroklime u plastenicima je postizanje optimalnih uslova za rast i razvoj biljaka. S obzirom da postoji više uzajamno zavisnih faktora koji utiču na klimu u plasteniku, svako odstupanje od njihovih optimuma dovodi do više ili manje limitiranog razvoja mladih biljaka. U ekstremnim situacijama čitava proizvodnja može biti dovedena u pitanje.
Jedan od najvažnijih mikroklimatskih uslova je svakako temperatura vazduha. S obzirom, da setva duvana počinje u prvoj dekadi marta niske spoljne temperature vazduha su uobičajne. Veoma često se ne možemo u potpunosti osloniti na direktnu sunčevu insolaciju kao izvor toplote u plasteniku (usled visoke oblačnosti npr.) tako da je najčešće neophodno dogrevanje plastenika. Tehnička rešenja variraju uzavisnosti od mogućnosti farmera – od
klasičnih peći, preko cevnih izmenjivača toplote do ventilatora, koji za zagrevanje vazduha koriste čvrsto gorivo, električnu energiju, dizel gorivo ili TNG. Na navedene načine ne može se obezbediti optimalna temperatura (oko 20 °C), ali u svakom slučaju možemo zaštititi biljke od izmrzavanja. Treba napomenuti da i agril folija ima značajno mesto u očuvanju toplote, ali je za preporuku njena primena samo tokom noći (preko dana stvaranjem senke može da indukuje izduživanje biljaka). Takođe, poznato je da postoji i čitav niz tzv. termičkih folija sa visokom energetskom efikasnošću.
Temperatura vode na čijoj površini „plutaju“ biljke je najčešće u početku veoma niska. Često i ispod 8-10 °C. Zagrevanje vode još uvek nije rašireno, ali je poznat benefit koji donosi (bolji razvoj korenovog sistema i smanjenu pojavu negativnog geotropizma). Treba reći da postoje mogućnosti da se zagrevanje vode vrši putem solarnih panela, ali ostaje još da se vidi da li će ideja zaživeti u praksi. Visoke temperature vazduha u plasteniku se zadovoljavajuće rešavaju pasivnim provetravanjem (otvaranjem čeonih luftera i krilnih vrata). Bitno je da na sredini plastenika održavamo temperaturu 25- 28 °C. Eventualni problemi mogu da se jave u plastenicima dužine veće od 28 m, pa u tom slučaju treba računati na ugradnju bočnih luftera čime se ostvaruju dobri rezultati. Proizvodnja rasada duvana se uglavnom završava krajem aprila i u prvoj polovini maja, tako da se u tom periodu veoma retko stvaraju ekstremno nepovoljni temperaturni uslovi i potreba za dodatno rashlađivanje biljaka putem senčenja, fogera, aktivne ventilacije i dr.
Veliku ulogu u rastu i razvoju biljaka ima i relativna vlažnost vazduha koja utiče na intenzitet transpiracije, fotosinteze, ali i pojavu bolesti. Flotalni sistem obično onemogućava da vlažnost vazduha u plasteniku bude ispod 30 % (što bi bilo nepovoljno za biljke), već uglavnom u kombinaciji sa visokom temperaturom i visokom transpiracijom biljaka dovodi do prevelike vlažnosti vazduha (iznad 80%). Tada najveća opasnost preti od pojave oboljenja čijim prouzrokovačima (gljive, bakterije) upravo ovakvi uslovi najviše i odgovaraju. Vlažnost vazduha se (kao i temperatura) reguliše provetravanjem.
Ne sme se zaboraviti, da čak i u uslovima prohladnog i oblačnog vremena treba obavezno povremeno otvoriti plastenik (računajući pri tome na prihvatljiv gubitak toplote). Svetlost je faktor koji svojim kvalitetom i kvantitetom direktno utiče na fiziološku produktivnost biljaka. Na dužinu trajanja sunčanog dana mi naravno ne možemo uticati, ali uz izbor odgovarajuće folije (debljina, UV blokada, propustljivost difuzne svetlosti itd.) i orijentaciju plastenika (sever-jug) može se značajno doprineti većem iskorišćenju svetlosnog potencijala. Naravno, veštačko osvetljenje bi bilo idealno rešenje u uslovima nedostatka svetlosti, ali za sada finansijski nije isplativo u komercijalnoj proizvodnji rasada duvana.

Izvor: Agrobiznis magazin

Bez kvalitetno proizvedenog rasada nema uspešne proizvodnje povrća, ni na otvorenom, ni u plastenicima. Ako kvalitetan rasad presadimo u plastenik, ili kada se stvore optimalni uslovi, na otvoreno polje, onda znatno skraćujemo vreme do berbe.

Dok su u rasadniku mlade biljke prožive i do pet svojih životnih stadijuma razvoja, tako da je ovom delu proizvodnje neophodno posvetiti optimalnu pažnju.

Lepo odnegovan rasad će u budućnosti imati lep izgled biljaka ali i sklop zasada, kao i veću mogućnost ranijeg cvetanja i takve biljke po pravilu daju natprosečne prinose. Takođe ako se zasad formira iz rasada onda može da se posadi znatno veći broj biljaka po jedinici površine.

Porodica Đurić iz pedgrađa Trstenika, tačnije iz Grabovca, se godinama unazad uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom, ali su pre podizanja plastenika morali da izaberu najbolje mesto gde mogu da podignu objekat za proizvodnju rasada. S obzirom na to koliko rada i brige treba oko rasada najzgodnije je bilo da to mesto bude u blizini porodične kuće, ali pošto tu nije bilo dovoljno prostora za podizanje takvih objekata i podizanje nove i lepe porodične kuće, rešenje je bilo objediniti sve pod jedan krov.


Odluka je doneta i tako reći pod jednim krovom, na spratu njihovog doma je nikao rasadnik. Sa godinama razvoja i ulaganja popravljali su se i uslovi u rasadniku. Danas je to jedna pre svega čista prostrana dobro osvetljena prostorija opremljena sa svom neophodnom opremom.

U prostoriji je već četiri pokretnih stolova za proizvodnju rasada. Trenutno se izvodi rasad paradajza i paprike, dok je rasad kupusa i krompira nedavno promenio stanište i posađen je u plastenike. Količine koje sada proizvode su, kažu Đurići, dovoljne za prvu turu rasada u plasteniku za oko 40 ari. Trenutno imaju 10000 biljaka paradajza i 7000 biljaka paprike.

Početkom januara su ove biljke posejane iz semena, i nakon četiri nedelje, početkom februara su pikirane, odnosno rasađene pojedinačno. Po planu proizvodnje ove nežne biljčice će od desetog marta početi da se rasađuju u plastenike. Za 3 do 4 dana planiraju da petoro ljudi obave kompletnu sadnju i kažu da to nije težak posao, ali da im do tad predstoji možda najteži posao u ovoj proizvodnji, a to 

Zemljište u plasteniku treba da se podrije, da se isfrezira, pođubri i zaštiti. Svake druge ili treće godine se đubri stajnjakom.

Paradajz i paprika u rasadu ostaju optimalno 50-70 dana. Za proizvodnju rasada je neophodno da se odvija u zaštićenom prostoru i da određeni broj sati bude pod prirodnim ili veštačkim osvetljenjem pa je bolje ako su krovni pokrivači od providnih materijala. Proizvodnja se obavlja u strogo kontrolisanim uslovima temperature, svetlosti, vlage i ishrane.

 

Važno je da seme iz koga se dobija rasad a kasnije i celokupna proizvodnja ima sva izražena dobra svojstva, da ima visok procenat klijavosti i visok procenat energije klijanja. Seme treba da bude dezinfikovano kako bi se sprečila pojava virusa u kasnijem rastu u zasadu.

Zaštićeni prostor treba da ima dobre klimatske uslove pa je neophodno često provetravanje da biljke u rasadu nebi bile tanke i visoke, a samim tim i slabe. U fazi kad biljke niknu temperatura može da se snizi za desetak stepeni, a kada počnu da niču prvi listovi opet im je neophodna viša temperatura do perioda kaljenja pa se opet snižava.

Rasad zahteva stalnu negu, provetravanje prostorije, zalivanje po potrebi, osvetljenje i prihranjivanje. Đurići se prema njima ophode sa velikom brigom kao da su članovi porodice, s obzirom na to da dele zajednički životni prostor.

Ovako sa ljubavlju odnegovan rasad uvek da dobar prinos, samo ga treba odbraniti od bolesti i štetočina. Prošle vegetativne sezone su u dva plastenika sa paprikom isprobali biološku zaštitu i ona je dala izvanredne rezultate, pogotovu zato što su u ostalim hemijski branjenim plastenicima, pred kraj vegetacije imali velike probleme sa virusima i prenosiocima virusa, tako da za ovu sezonu nije bilo dileme. Iako je biološka zaštita prilično skupa za naše uslove proizvodnje, kako bi sačuvali kompletan rod svi plastenici sa paprikom će biti branjeni od bolesti i štetočina na ovaj način.

Plasman je godinama obezbeđen, a pošto kvalitetom uvek pravdaju očekivanja kupca za tržište ne brinu ni ove godine. Najveća zebnja je neposredna blizina plastenika Zapadnoj Moravi, koja je i najveći prijatelj i najveći neprijatelj ovim proizvođačima, kao što je dokazala u majskim poplavama 2014. godine, kada im je u dva navrata odnela sve. Sa setom se sećaju tih dana. Finansijski gubici su bili ogromni, ali osećaj nemoći i gubitka neće zaboraviti nikad. I svaki veći sneg, kome se mnogi raduju za njih je dodatni posao, jer potrebno je rasteretiti plastenike i sprečiti oštećenja.

Pitali smo ih i da li ostvaruju neke finansijske benefite iz državne ili lokalne kase. Kažu imaju povraćaj za sisteme za polivanje i foliju koju uglavnom menjaju svake treće godine.

Kad vidimo sočne plodove jarkih boja na pijacama i učini nam se da su skupi treba samo da stvorimo sliku svih stepenica koje su prešli od semena do pijačne tezge, i možda shvatimo da cena nije uopšte visoka.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Za uzgoj paprike u plastenicima najpodesnije su rane sorte koje imaju plod sa jednim vrhom, kao što su cecei, zlatna medalja, somborka, odnosno sorte koje imaju srednje krupan plod (novosadska bela babura, AL-12). Najbolje se razvijaju sorte tipa feferoni (papričica) kao što su niška, leskovačka...

Vreme proizvodnje podešava se prema mogućnostima grejanja. Uz to sadnja paprike se obavlja kada je pikirani rasad star oko 70 dana a nepikirani 50-60 dana. Prema tome se podešavaju termini setve i sadnje.

U kontinentalnim uslovima, za prolećni uzgoj paprike u plastenicima bez grejanja, setva se obavlja krajem januara, a pikiranje do polovine februara. Ukoliko se plastenik greje, kao i u mediteranskom području, za ovu proizvodnju setva se obavlja 20-30 dana ranije. Za jesenju berbu paprika se seje krajem maja. Proizvodnja ranog rasada paprike obavlja se u zaštićenom prostoru gde se može postići temparatura oko 22 °C.

Najbolje je da se seme zaseje u sandučiće napunjene dezinfikovanom zemljišnom smesom. Do nicanja (10-12 dana) održava se temperatura 25-28 °C. Posle nicanja temperatura se snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje rasada. Kad se pojavi prvi par pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke (8 x 8 cm). Posle pikiranja rasad se uzgaja na temperaturi vazduha 22-25 °C danju i oko 20 °C noću i temperaturi zemljišta 20 °C. Optimalna relativna vlažnost vazduha je oko 70 %. U toku nege rasada paprike primenjuju se sve redovne mere nege uz 1-2 folijarna prihranjivanja (vuksal ili s.).

Za jesenju berbu setva se obavlja krajem maja u otvorene pripremljene leje. Setva je ređa (5-10g, semena na m2 ), što omogućuje ujednačen rast biljke, bez izduživanja. Sadnja paprike se obavlja u pripremljeno zemljište (đubreno pred obradu sa 4-6 kg stajnjaka na m2 i sa 40-50 grama NRK đubriva na m2 uz dezinfekciju), na rastojanju 30-50 cm između redova i u redu 10-20 cm, uz dobro zalivanje.

Posle sadnje paprika se dobro zalije. Prvih 10-15 dana posle sadnje paprika veoma sporo raste. U tom periodu treba obaviti prvo prihranjivanje sa 40-50 grama NPK đubriva, zatim zalivanje i međuredno okopavanje. Drugo prihranjivanje sa istom količinom hraniva vrši se u fazi masovnog cvetanja i formiranja prvih plodova. Pored toga, u toku vegetacije valja izvršiti i 1-2 folijarna prihranjivanja. Posle zalivanja i prihranjivanja obavlja se okopavanje (međuredna obrada). što je više okopavanja to se korenov sistem bolje razvija, a to je za papriku značajno.

Za uzgoj paprike temperatura u plasteniku danju treba da se kreće oko 22 °C a noću oko 20 °C. Na temperaturi od 15 °C paprika zaustavlja rast, a na +10 °C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Tokom sunčanih dana , a posebno leti, provetravanje plastenika mora biti pojačano. Na tunelima se početkom leta (polovinom jula) skida plastična folija i ponovo stavlja na noseću konstrukciju početkom septembra. Redovnim provetravanjem održava se niža vlažnost vazduha (oko 70 %), što pogoduje paprici.

Do masovnog cvetanja zalivanje paprike u plastenicima je ređe (sa 10-20l/m2 ) a sa formiranjem plodova zaliva se svakih 5-7 dana sa 20-30l/m2 . Berba sitnoplodnih sorti u plastenicima bez grejanja počinje polovinom maja a krupnoplodnih početkom juna, a u jesenjoj proizvodnji krajem septembra odnosno početkom oktobra. Kod rane proizvodnje berba može trajati do jeseni, s tim što se do početka jula može ostvariti prinos od 2 do 2,5 kg/m2 , odnosno 5-6 kg do kraja vegetacije. Kada je u pitanju jesenji uzgoj paprike u plastenicima berba traje do kraja novembra, odnosno do polovine decembra (ako ima grejanja) i ostvaruje se prinos od 2 do 3 kg plodova na m2.

Izvor: www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Više od 300.000 ljudi na našim stranicama pročitalo je Vesninu životnu priču!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

 

 

Za subvencionisanje investicija u plasteničkoj proizvodnji u ovoj godini, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu opredelio je oko 17 miliona dinara. Oni proizvođači koji su uspešno konkurisali, potpisali su Ugovore o korišćenju bespovratnih sredstava, kojima će moći da podignu nove plastenike, ili tehnološki unaprede već postojeće.

Sa pažnjom i interesovanjem 42 poljoprivrednika iščitava Ugovore u kojima su navedene pojedinosti o korišćenju bespovratnih sredstava, kojima Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u okviru konkursne linije namejene plasteničkoj proizvodnji subvencioniše do 70 odsto ukupne investicije u tu - radno intenzivnu granu poljoprivrede.

Proizvođači koji rade u otežanim uslovima, žene i mladi poljoprivrednici, imali su prednost prilikom dodele sredstava. Ne kriju zadovoljstvo, a ima i iznenađenih.

A kada je reč o površinama u plasteničkoj proizvodnji, one su zahvaljujući finansijskoj podršci pokrajine u porastu, a veća produktivnost i bolja iskoristivost poljoprivrednog zemljišta i jeste jedan od ciljeva ovakvih konkursnih linija.

Subvencionisna podrška poljoprivrednicima neće izostati ni u narednom periodu, poručio je pomoćnik nadležnog pokrajinskog sekretara Mladen Petković, naglašavjući da su u pripremi nove konkursne linije među kojima i one namenjene stimulisanju udruživanja poljoprivrednih

Izvor: www.rtv.rs

 

SAVETI: Kako gajiti karfiol?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3268-saveti-kako-gajiti-karfiol

 

 

Trialeurodes vaporariorum je jedan od najčešćih insekata koji se javlja na gajenim biljkama u zatvorenom prostoru. Predstavnik je ekonomski značajnih štetočina, jer pravi izuzetno velike štete na paradajzu, paprici, krastavcu, salati, jagodi i ukrasnom bilju.

Kao primarna štetočina, pravi štete sišući sokove, što ima za posledicu da biljke budu slabije, sa sitnim plodovima.

Sekundarne štete prouzrokuju gljive čađavice, koje se javljaju na mednoj rosi, koju luče ove vaši, oštećuju list, smanjujući asimilacionu površinu, što je za biljke ozbiljan problem.

Suzbijanje je izuzetno složeno i ono se izvodi tokom cele godine.

Preventivne mere za suzbijanje su: uništavanje korova u plasteniku i oko plastenika, saditi biljke koje nemaju insekte na sebi, koristiti žute lepljive ploče za utvrđivanje prisustva i brojnosti insekta.

Sa hemijskim merama počinjemo kada na 100 biljaka nađemo četiri leptira. Vrlo često se desi da ni hemijske mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog voštanog štita koji obavija telo lutke i larve, a i vrlo brzo razvijaju rezistentnost na insekticide.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da primenjuju insekticide sa različitim mehanizmom delovanja, kako bi smanjili mogućnost pojave rezistentnosti, i učinili efikasnijom primenu insekticida.

Od insekticida je preporučeno koristiti:

Chess 50WG  0,06 %      karenca 3 dana paradajz,krastavac,14 paprika

Talstar 10 EC 0,05 %      karenca 7 dana paradajz i krastavac

Decis  2,5 EC 0,05 %       karenca 7 dana paradajz i krastavac

Calypso 480 SC 0,05 %  karenca 7 dana paradajz i krastavac

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31