Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Ovih dana počela je berba paradajza u plastenicima. Rod je kvalitetan, a nadanja povrtara su da će i zarada biti adekvatna u odnosu na ulaganja.Trenutna cena na malo od 120 dinara je više nego dobra.

Nakon pune agrotehnike koja je zahtevala đubrenje, zaštitu i navodnjavanje pristupilo se ubiranju plodova paradajza u sremskim plastenicima.

Berbu je najbolje vršiti 60 do 80 dana nakon sadnje kada su u pitanju količine koje moraju da dozrevaju prilikom transporta u komorama.

Rod je dobar kažu povrtari.

Berba u plastenicima je ručna, jer je takav način najprimereniji uslovima sredine u kojoj se paradajz nalazi.

Očekivanja prizvođača su i da zarada bude dobra baš kao i prinos.

Za proizvodnju paradajza u plasteniku, treba koristiti kvalitetna mineralna đubriva.

Ona pomažu razviću ukusnog ploda.

Navodnjavanje je takođe veoma važno, a sistemom kap po kap se omogućava pravilno doziranje hraniva tačno u određenom periodu rasta biljaka.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/pocela-berba-paradajza-u-plastenicima_1029105.html

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, uručio je juče 125 ugovora poljoprivrednicima iz Vojvodine o dodeli bespovratnih sredstava za podizanje i opremanje plastenika.Sekretar Radojević je istakao da je ukupna vrednost ovih ugovora oko 132 miliona dinara, od čega je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno nepunih 80 miliona dinara.

„Realizacijom ovih investicija u Vojvodini će pod plastenicima biti novih, blizu 125.000 kvadratnih metara plasteničke proizvodnje. Ja verujem da je to jedini model da mali i srednji poljoprivrednici izbore svoje mesto na tržištu, tako što će intenzivirati poljoprivrednu proizvodnju,pri čemu je povrtarska svakako jedan od načina“, rekao je Radojević.

Radojević je istakao da najveći broj korisnika ovih sredstava čine mladi poljoprivrednici do 40 godina i žene – nosioci poljoprivrednih gazdinstava, koje su se opredelile za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Radojević je podsetio da je za prethodne tri godine, Pokrajinska vlada izdvojila oko 220 miliona dinara za proizvodnju u zaštićenom prostoru. On je naveo i da od 2017. godine ima 50 odsto više para namenjenih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za sve vrste subvencija, i pozvao poljoprivrednike iz naše pokrajine da aktivno prate sve konkursne linije i iskoriste ponuđene mere da investiraju u svoju proizvodnju, te ukazao na nivo subvencija koji je izuzetan i dostiže čak do 70 odsto.

Najveći broj ugovora dodeljen je poljoprivrednicima iz opština: Ruma, Bačka Palanka, Novi Sad i Odžaka, koji su pokazali najveće interesovanje za ovu meru agrarne politike.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednicima-bespovratno-80-miliona-dinara-za-plastenicku-proizvodnu

Za početak postavljanja vašeg plastenika potrebno je da savijete cevi u lukove tako da im krajevi budu udaljeni 5 m. Ovakvi lukovi kasnije se postavljaju na
1,5 m jedan od drugog. Ukoliko za primer uzmemo da pravite plastenik dužine 30 m, treba da savijete 20 istih lukova. Kako bi smo fiksirali lukove potrebno
je da pobijemo kočiće koji su ukopani u zemlju najmanje pola metra. Za ovo vam mogu poslužiti i cevi koje su nešto većeg promera od lukova. Na ovaj način povećavamo zapreminu tunela i imamo bolje korišćenje sunčeve energije,. Ako ste se odlučili za stubiće - čelo stubića probušite burgijom i zavucite cevi. Kod ovog modela vrh stuba pritegnite debljom gvozdenom žicom da ne bi drvo vremenom puklo.Postoji i treći model a to je da se cevi i stubići mogu spajati tako što se izbuše rupe širine 12 mm i dubine 10 cm, zatim zavučemo parče gvozdene šipke od 15-20 cm na čiji se gornji kraj navlači cev.
Da bi smo pokrili tunel potrebno nam je 8 metara najlona ako imamo u vidu da su cevi duge 6 metara. U slučaju da su cevi duge 8 m onda je za pokrivanje potrebna folija širine 10 m. Treba imati u vidu da koristimo i stubiće koji su iznad površine 65-70 cm tako da treba da nam ostane i po 30 cm folije za zatrpavanje zemljom sa strane. Ako nemate foliju određene veličine spojite više folija dok ne dobijete potrebnu površinu za pokrivanje plastenika. Varenje
folija može da se uradi peglom. Najlakše ćete zavariti dve folije ako ih spajate na nekoj drvenoj površini koja nije farbana a koja je ravna. Dve rolne folije stave se jedna pored druge iza stola na kome će se "peglati" ivice. Za „varenje“ su potrebne tri osobe jer jedan treba da odmotava, drugi zateže folije na drugom kraju stola, a treći postavlja traku čvršćeg papira iznad folije i proverava zategnutost i preklapanje uz sve to vrelom peglom pritiska po papiru iznad folije. Treba paziti da peglom ne izgorite foliju. Zavarene folije polako odlepiti od stola jer mekana i još topla može lako da se cepa. Skinite papir i proverite da li je gornja ivica stopljena sa masom tako da je površina bude glatka, bez „džepova“. Dalji postupak varenja sastoji se u pomeranju folija napred, postepenom slepljivanju čitavom dužinom. Ipak ako vam se ovaj posao čini teškim i nepotrebnim potražite na internet željenu veličinu folije danas postoji veliki broj dobavljača i vrsta folija pa i veličine.
Pre nego što se folija postavi, treba napraviti vrata i zatvoriti čela plastenika, na ovaj način obezbedićete da vam se ne desi da se folija digne vetrom. Folija smotana na već opisani način se donese na vrh konstrukcije, zategne po dužini koliko je to moguće i krajevi se opruže niz obe strane do zemlje. Odmah se pristupa zatezanju, uspravljanju i vezivanju spolja, kanapom, na nekoliko mesta, kako bi se sprečilo neko naglo nadimanje i cepanje. Potom se zatvara čelo. Folija treba da štrči preko čeonih lukova da bi mogla za njih da se fiksira rasečenim plastičnim prstenovima.
Dužinu folije treba planirati tako da bude 3-4 m duža sa obe strane, jer će se njome zatvarati sa čela. Nećete pogrešiti da folija bude i metar ili dva duža, svakako je lakše odseći višak nego nadomestiti nedostatak. Jedan deo će biti isečen za izgradnju vrata, a drugi će zatvarati šupljine između lukova, vrata i površine zemljišta. Kada je plastenik gotov, treba pristupiti pripremi zemljišta za setvu i rasađivanje biljaka, jer se priliko izgradnje zemlja ugazi i sabije. Pre
podizanja plastenika obavezno uradite osnovnu obradu i dezinfekciju zemljišta.
Kako popraviti rupu na plasteniku? Ako imate rupe na plastičnoj foliji možete ih zakrpiti vrelom peglom tako što odsečete komad folije veći od oštećenja,
stavite preko oštećene folije, pokrijete papirom i pregledate pažljivo. Kada se folije sastave, opruže se po dužini i smotaju sa oba kraja prema sredini do pola širine sa obe strane.
Svakako da izbor folije zavisi od sredstava koje ulažete ali i od kulture koju proizvodite u zatvorenom prostoru tipa plastenika. Ovu su samo neke od brojnih koje možete nabaviti na našem tržištu. PATILUX folija je providna debljine 200mic, dok PATILITE folija ima 210 mic i u svom sastavu sadrži mehuriće ispunjene gasom čime se uspostavlja vrlo efikasna kontrola klime u plasteniku. Stvara difuzno svetlo, ne pravi senku, omogućava ravnomeran rast biljaka i sprečava njihovo pregorevanje. Proizvodi veći efekat plastenika, zadržavajući toplotu i do 85% čime se skraćuje vreme gajenih biljaka. Ne tamne tokom vremena za razliku od obične PE folije. Dimenzije: 8, 8,5 zatim, 9, 10 i 12m (širina) Grancija na foliju je 5godina a 1kg ima 4,5 m2.
Prilikom postavljanja, izuzetno je bitno pravilno okrenuti foliju. Folija je napravljena od nekoliko slojeva i sloj koji treba okrenuti ka unutrašnjosti plastenika sadrži u sebi aditive koji sprečavaju kapanje (AD) i smanjuju zamagljenost (AF). Na folijama praksa jeste da se prilikom postavljanja folija okrene tako da se slova mogu pravilno čitati iz plastenika. KRITIS folije od 130 mic. mogu biti u širinama 6m, 8,5m, 13m, dužine su proizvoljne. Neke od osnovnih karakteristika folija su: 3-slojna termička folija; Kombinacija 2 polimera: mLLDPE, EVA kao i prisustvo metalocina daju ovoj foliji izuzetnu mehaničku otpornost, UV stabilisana, sa anti-kapajućim efektom, anti-maglenim efektom-važan u proizvodnji povrća, cveća i začinskog bilja posebno u prelaznim godišnjim dobima. Folija je i sa termičkim efektom smanjuje gubitke toplote tokom noći karakteriše je povećana difuzija svetlosti - totalna i uniformna distribucija svetlosti u plasteniku, ne pravi se senka i sprečavaju se ožegotine na biljkama. Otporna na stvaranje algi i gljivica. takođe je važno koju stranu okrećete prilikom postavljanja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Toplota je ključna za uspeh u proizvodnji, a evo i saveta za gajenje povrća u zaštićenom prostoru.
Prema potrebama za toplotom vazduha, povrće delimo na tri grupe. U prvu grupu spadaju toploljubive biljke (paradajz, paprika, krastavac i dr.) za čiji je rast optimalna temperatura od 22 do 25 stepeni. Drugoj grupi pripadaju biljke sa srednjim zahtevom za toplotom (cmi i beli luk, praziluk, grašak, spanać, salata i dr.) sa optimalnom temperaturom za rast od 16 do 19 stepeni. U treću grupu se svrstavaju biljke sa manjim potrebama za toplotom (rotkva, rotkvica, repa, ren), sa optimalnom temperaturom za rast od 13 stepeni.
Temperaturna razlika od sedam stepeni, manja ili veća od optimalne, zaustavlja razvoj biljaka, dok razlika od 14 stepeni zaustavlja rast biljaka. Temperatura zemljišta, za najveći broj vrsta, bi trebala da bude za 3-4 stepena niža od temperature vazduha. Potreba biljaka za toplotom diktira vreme setve i ekonomičnost gajenja. Biljke sa manjom potrebom za toplotom uspevaju u svim oblicima zaštićenih prostora (staklenik, plastenik) dok biljke kojima je potrebna viša temperatura zahtevaju gajenje u zaštićenim prostorima sa grejanjem.
Toplotni uslovi u zaštićenom prostom utiču na intenzitet porasta, ranostasnost, prinos, kvalitet povrća kao i na izbor vrsta koje se mogu gajiti. Pri nedostatku toplote i maloj vlažnosti, biljke imaju kratko stablo, manje listove tamnozelene boje i ljubičastu nijansu lisnih drški. Pri niskoj temperaturi i visokoj vlažnosti listovi su nežni, svetlozelene boje. Pri nižim temperaturama biljke kasnije cvetaju, a oplodnja je slabija. Visoka noćna temperatura povećava disimilaciju, odnosno trošenje organske materije biljke. Takve biljke imaju duge intenodije, a listovi su nežni. Dobar odnos temperatura omogućava povoljan bilans fotosinteze i disimilacije (nakupljanja i trošenja organske materije). Noćne temperature kao i temperature oblačnih dana trebalo bi da su za tri do
pet stepeni niže od dnevnih temperatura, odnosno temperatura u toku sunčanih dana.Za povrće je nepovoljno naglo povećanje i naglo sniženje temperature. Optimalno je da se temperatura povećava i smanjuje za dva do tri stepena u toku jednog sata.
Temperatura zemljišta je stabilnija od temperature vazduha i veća je u površinskom sloju. Neusklađenost temperature vazduha i zemljišta jedan je od čestih razloga zaostajanja razvoja biljke. Takve promene se najčešće javljaju pri nagloj promeni temperature i osvetljenosti (prelaz sa nižih ka višim temperaturama pri jakoj osunčanosti). Tada listovi venu jer biljka ne može da usvoji dovoljno vode, zbog niže temperature zemljišta, odnosno usporene aktivnosti korena. Temperatura zemljišta (na dubini od 10 centimetara je za stepen-dva niža nego u sloju do 5 centimetara) zavisi i od mikrobiološke aktivnosti. Zato je u objektima bez grejanja bitno unošenje svežeg ili poluzgorelog stajnjaka kao izvora toplote i hraniva. Ovo su saveti i znanje koje smo preuzeli od kompanije Superior iz Velike Plane koju je osnovao prof. dr Ivo Đinović, naš uvaženi stručnjak u povrtarstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Dvadeset pet mladih nezaposlenih povrtara i povrtarki sa teritorije Jablaničkog okruga dobili su plastenike, koji će im biti dragocena pomoć u pokretanju ili unapređenju sopstvenog biznisa.Oprema za mlade povrtare, koju čini 20 manjih i pet većih plastenika, obezbeđenja je u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih” u partnerstvu sa gradom Leskovcem.

Mlada povrtarka tridesetdvogodišnja Ivana Tanić iz Brestovca ne krije koliko joj ova pomoć znači, s obzirom da je nezaposlena majka troje dece.

“Moj suprug i ja smo dobili plastenik i beskrajno sam zahvalna GIZ-u, što nam pomaže i pruža ovakvu šansu. Stvarno ne bi mogli sami da pokrenemo naš posao jer treba da školujemo i troje dece. Imam tremu, a toliko toga sam želela da kažem”, iskrena je bila Ivana.

Jedan od dobitnika velikog plastenika je i mladi povrtar Dušan Milojković iz Donje Lokošnice, koji poziva sve mlade da se udruže kako bi unapredili svoju proizvodnju.

“Imam 31 godinu, otac sam dvoje dece, oženjen srećno i dobitnik sam velikog plastenika. A ova podrška mi puno znači jer sam povećao svoju proizvodnju i samim tim povećao svoje prihode, ovim putem se zahvaljujem i pozivam sve mlade da se udružimo kako bi omogućili sebi bolji nastup na tržištu i unapredili proizvodnju”, poručio je mladi povrtar.

Svim srećnim dobitnicima ugovori o dodeli opreme za razvoj povrtartsva uručeni su u svečanoj sali grada, a uručio im je načelnik Gradske uprave grada Leskovca Miloš Cvetanović u prisustvu predstavnika GIZ-a i Help-a.

“Poljoprivreda je jedna od najboljih razvojnih šansi našeg kraja a i čitave Srbije i zato su podsticaji poput današnjeg veoma važni za sve vas koji ste odbarali da se bavite tim poslom. Zahvalio bih se GIZ-u i Help-u što odlično sarađuju i podstiču zapošljavanje mladih ljudi”, kazao je Cvetanović u svom obraćanju mladim povrtarima. Kao uspešan primer njihove dosadašnje saradnje, Cvetanović je pomenuo 16 mladih ljudi koji su preko ovog projekta završili neki od prva dva ciklusa stručnih obuka za zavarivače u leskovačkoj Tehničkoj školi od kojih se već desetoro zaposlilo u prviatnim lokalnim kompanijama, ali i 53 pčelara kojima su preko ovog projekta donirane košnice.

Vođa ovog projekta Aleksandar Bec mladim povrtarima poželeo je da uz pomoć ovih plastenika izgrade svoju budućnost u svojoj zemlji.

“Naš cilj je da se mladim ljudima da perspektiva kako bi ostali u ovom kraju. I ja dolazim iz malog sela iz jedne porodice koja se bavi poljoprivredno, tako da vrlo dobro znam kako život na selu izgleda i kako ga j teško izgraditi i u tom smislu imam puno poštovanja za sve što vi radite. nadam se da će vam ovi plastenici pomoći da izgradite svoju budućnost postoji dosta perspektive za dalju saradnju i buduće investicije u gradu”, rekao je Bec na današnjoj svečanosti.

Takođe, on je izrazio nadu da Srbija u budućnosti postane deo EU kako bi im se granice otvorile i da ovaj region bude region gde će mladi ljudi imati dobru priliku da ostanu i rade.

Nakon svečane dodele ugovora, Aleksandar Bec i regionalni koordinator Help-a sa predstavnicima lokalne samouprave otišli su u obilazak plastenika u Donjoj Lokošnici.

Izvor:http://jugmedia.rs/mladi-povrtari-dobili-plastenike/

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević dodelio je 196 ugovora u ukupnoj vrednosti oko 247 miliona dinara korisnicima koji su dobili subvencije za nabavku protivgradnih mreža i za podizanje plastenika, navodi se u saopštenju Vlade Vojvodine.

Ugovori za nabavku protivgradnih mreža i elemenata za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja potpisani su sa 136 poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije je oko 211 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 121,4 miliona dinara, dok je učešće poljoprivrednika oko 90 miliona dinara.

- Za ovu konkursnu liniju smo rebalansom budzeta u junu obezbedili dodatna sredstva u iznosu od 90 miliona dinara, kako bismo izašli u susret gotovo svim poljoprivrednicima koji su konkurisali za ovu vrstu investicija - kazao Radojević.

On je naglasio da je u toku 2018. godine sa vojvođanskim poljoprivrednicima zaključeno 230 ugovora za nabavku protivgradnih mreža. Investicije koje će na taj način biti realizovane vredne su gotovo 358 miliona dinara, i iz pokrajinskog budzeta su subvencionisane sa 210 miliona dinara. Kako je Radojević napomenuo, očekuje se da će realizacijom tih investicija pod protivgradnim mrežama biti novih 387 hektara voćnjaka.

Subvencije za podizanje novih oko 50.00 m2 plastenika dobilo je 60 vojvođanskih poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije iznosi 35,3 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila 24 miliona dinara, a učešće korisnika je 11,2 miliona dinara.

- Po ovoj konkursnoj liniji, 2018. smo potpisali 99 ugovora, u ukupnoj vrednosti od 71 milion dinara, sa učešćem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu od 48 miliona dinara - kazao je sekretar Radojević i dodao da će realizacijom tih investicija biti obezbeđeno novih 104 hiljade m2 plastenika.

Radojević je napomenuo i da su po ovim dvema konkursnim linijama posebno prepoznati poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima rada. 

Tako je po konkursnoj liniji za protivgradne mreže u 2018. godini 165 korisnika posebno finansijski stimulisano, sa mogućnošću povraćaja investicije do 70%. Na konkursu za podizanje plastenika iz ovih kategorija je podržano 77 korisnika.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2208222/dodeljeni-ugovori-od-ukupno-247-miliona-dinara-za-protivgradne-mreze-i-plastenike

Priča koju vam donosimo iz Nemačke pokrajine Severna Rajna i Zapadna Vesftalija, je zapravo primer uspešne proizvodnje u poljoprivredi, sa finalizacijom, odnosno plasmanom sopstvenih proizvoda, kroz prodajna mesta koja ste sami organizovali. Ali krenimo redom, porodica Axela Hochstaedatera, je još krajem 19. veka počela da se bavi uzgajanjem i prodajom jagoda. O tome imaju i dokaz u vidu računa izdatog tadašnjem biskupu u Kelnu, kojem su prodali 30 kg jagoda. Porodica se 1965. godine preslila u Bielfeld gde se i danas nalazi proizvodnja jagoda, ali i najsavremenijih plastenika. Axel je sad broj jedan, kada je u pitanju prodaja plastenika na čitavom nemačkom govornom području. I njegova priča oko biznisa sa plastenicima je intereseantna: „Kupio sam plastenik iz Engleske 2004. godine.

Axel Hochstaedater

Kako sam bio apsolutno nezadovoljan njegovim kvalitetom, sve sam modifikovao i usavršio, tako da danas konačno imamo savremenu tehnologiju proizvodnje plastenika za jagode, maline i borovnice“ Axel nam kaže, da je u ovom kraju počela proizvodnja na 20 hetara, tada se trgovalo tako što su mušterije dolazile, nabrale jagode i platile određenu cenu. Takvih mušterija je bilo 2000 dnevno.

Danas je prodaja, ali i proizvodnja jagoda sasvim drugačija, ali oni prate trendove i ulažu u inovacije u proizvodnji. Prosečan prinos jagode u plasteniku koja se gaji na podu,je 25 t/ha, dok kod visećih jagoda prosek ide na 35 t/ha. Razlika u ova dva sistema gajenja, pored gustine sadnje i načina rada, predstavlja i dve nedelje ralike u dolayku na rod. Naime, podni sitem omogućava sazrevanje čak dve nedelje ranije nego sistem visećih saksija.

Zahvaljujući širokom izboru sorti, načinu sadnje, uslova u plastenicima, oni su prisutni na tržištu, od sredine aprila do septembra ili početka oktobra. Ove godine kao u Srbiji vegetacija kasni oko dve nedelje. Kako bi ostvario najbolje uslove na tržištu i prodao jagode po najvećoj ceni , Axel je osmislio sopstveni lanac kioska, koje prodaje i svojim kolegama. Ovaj specijalni obekat u obilku jagode se koristi za prodaju jagoda, malina i borovnica. Otvoren je od 9 do 18 časova, a njeova rentabilnost u Nemačkoj je na granici, ako se proda proizvoda u vrednosti 600 evra, dakle nešto manje od 100 kilograma, jer je cena jagode u ovom momentu 7 evra za jedan kilogram svežih jagoda. Prosečno pazar bude 1000 evra. Svaki njegov plastenik ima 120 metara dužine i zbog toga je na četiri mesta moguće dodatno otvarati plastenik radi provetravanja.

„Cena jednog metra kvadratnog našeg plastenika je 8 do 15 evra, u zavisnoti od nivoa opreme koji koristite. Trenutno imam 4ha pod plastenicima, a proizovodim i prodam godi[nje preko 150 hektara plastenika, a kada je reč o našim objekima za prodaju voća, njih prodajemo po ceni 5000 evra, i do sada smo prodali 1200 komada“. Imajući u vidu da u Nemačkoj imamo problem sa kvalifikovanom radnom snagom i ljudima koji rade, minimalno sat rada kod nas košta 8,84 evra plus bonus u zavisnosti kakav je radnik.

„Mi u Nemačkoj nemamo problem, ako neko radi dobro mi ga nagradimo, ako ne radi dovoljno moramo ga poslati kući“. Gospodin Axel nam je pojasnio da radnicima obezbeđuje smeštaj, a oni sami brinu o ishrani. Radno vreme je od 7.30 do 18 ili 20h, u zavisnosti od posla koji se radi , ali prosečno se radi 8 do 10 sati. Najviše radnika dolazi iz Poljske i Rumunije, a od ove godine nam dolaze iz Srbije. Prva grupa je već došla, oni su iz Kladova i za sada smo zadovoljni, kako su se snašli. Kako smo čuli, uskoro stiže još ljudi iz Srbije. Ukupno ćemo ove godine uposliti 50 radnika u proizvodnji jagoda i njih 60 u postavljanju plastenika, ponosno nam kaže naš domaćin Axela Hochstaedatera.

Poljoprivredni fakultet sprovodi projekat urbane poljoprivrede, koji bi trebalo da obezbedi posao za stotinu nezaposlenih Banjalučana sa biroa.

Mladima su obezbeđeni grantovi za podizanje zasada jagodastog voća, formiranje pčelinjaka i plastenika, kao i stručna pomoć agronoma.

Urbana poljoprivreda podrazumeva uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u, ili u neposrednoj blizini naseljenih mesta.

Fakultet je za 20 korisnika već obezbedio zemljište u Motikama, koje je podeljeno na zasebne parcele, a još 80 korisnika poljoprivredom će se baviti na vlastitom zemljištu.

- Taj konkurs je otvoren do 5. oktobra i za njega je mnogo više zainteresovanih, nego za oglednu farmu u Motikama, gde imamo maline, pčelinjake i plastenike. Proizvodne parcele će mladima do 35 godina obezbediti prihod za platu, a što će im na kraju projekta omogućiti da se odjave sa Biroa i registruju svoje komercijalno poljoprivredno gazdinstvo - pojasnila je profesorka Gordana Đurić.

Zahvaljujući projektu, u Banjaluci će biti formirana i poljoprivredna zadruga u Saračici, a taj objekat na korišćenje će im dodeliti Gradska uprava.

Kako su za “EuroBlic” potvrdili u Odeljenju za lokalni ekonomski razvoj, to je planirano da se uradi već na idućoj sednici Skupštine u oktobru.

- Objekat Grada trebamo još sanirati i nabaviti opremu, hladnjaču za trenutni prihvat maline koja se mora ohladiti pre distribucije, a biće izgrađena i jedna pčelarska radionica za proizvodnju košnica - najavila je ona.

Hemijski tehničar Anita Radošević iz Šargovca, dugo je već, kaže, na Birou i sve to vreme bezuspešno traži posao.

Projekat urbane poljoprivrede ju je, priča, oduševio, pa iako se nikada nije time bavila, spremna je da pokuša i porodici da obezbedi dodatne prihode kroz organsku proizvodnju u plastenicima.

- Nemam iskustva, ali ohrabruje me što su svi voljni da pomognu, imaćemo stručnu i materijalnu pomoć i naše je u stvari samo da radimo. Malinari su već sve posadili, a i mi povrtlari ovih dana očekujemo da nam stignu plastenici, kako bismo konačno krenuli sa proizvodnjom - nestrpljivo govori ova 30-godišnja majka.

Anita se, kao i drugi mladi poljoprivrednici uzda u pomoć buduće zadruge, te nada saradnji sa većim tržnim centrima.

Ovaj projekat se realizuje u okviru poziva “Podrška lokalnim partnerstvima za zapošljavanje u BiH”, a finansira ga Evropska unija.

Hrana problem u gradu

Karakteristika urbane poljoprivrede je proizvodnja hrane za lokalnu upotrebu i, pored zapošljavanja, osigurava još kultivaciju gradskih i prigradskih površina, te više hrane i zdraviju ishranu.

- Koncept urbane poljoprivrede je aktuelan, jer su gradovi postali megapolisi i snabdevanje hranom u gradu je zaista postao problem, zajedno sa dugoročnom nezaposlenošću nekih kategorija - kaže profesorka Đurić.

Izvor: www.blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30