Poslednjih godina u Šumadiji se povećavaju površine plantažnih zasada borovnice u intenzivnoj proizvodnji. Ovogodišnja berba borovnica je pri kraju dok je berba nektarina tek počela. Kvalitet i prinos roda obe voćne kulture je dobar a jedan od najvećih proizvođača voća u Šumadiji ,,Gruža agrar i pored situacije sa pandemijom uspešno i dalje izvozi voće prve klase za rusko tržište.
Berba borovnica djuk i blu krop koja se odvija na četiri hektara plantažnih zasada porodice Nikolić i koja je deo njihove velike voćarske proizvodnje ,,Gruže agrara’’ u Kniću je pri samom kraju. Iako su biljke zasađene pre tri godine i još uvek nisu u punom rodu prinos je oko dva do dva i po kilograma po saksiji. Celokupan rod prve klase odlazi na rusko tržište."Berba borovnica nije laka ni malo. Berači moraju dosta da vode računa o zrelosti ploda, ne smeju da beru zelene plodove. Isto tako i ako se oberu ne smeju da odu na tržište plodovi koji su prezreli i koji su oštećeni prilikom berbe. Veličina ploda se gleda, mora da bude preko 12 milimetara da bi bila u prvoj klasi. Pored veličine ploda gleda se i vizuelno stanje odnosno kako plod izgleda i ne sme da ima trulih borovnica, ne sme da ima oštećenih jer sve to utiče na prvu klasu. Kišni dani u maju su nam malo odložili početak berbe što je uticalo na tu najbolju cenu koju smo mogli da imamo ali generalno što se tiče kvaliteta tu nismo zaostali ni malo i možemo da se pohvalimo da je 99 % prve klase koju smo izvezli otišlo direktno za Rusiju" rekao je Dejan Pavlović iz ,,Gruža agrar’’,u opštini Knić

Za razliku od borovnice koja je već skoro obrana berba nektarina je tek počela. Sorta kaldezi stigla je na branje a očekuje se prinos i do 25 tona po hektaru zbog ovogodišnjeg dobrog roda.

"Specifična je što ima krupan plod koji je dosta sladak, na tržištu se ta sorta nektarine traži i mi smo sve to pratili i pre sadnje. Inače zasad je star 11 godina i sada je u punom rodu. Kada je reč o izvozu naravno da se osećao taj problem i strepnja šta će biti ako se zatvore granice ali roba mora da ide, ekonomija mora da funkcioniše i nadamo se da će sve to proći kako treba. Zahvaljujući firmi ,,Gruža agrar’’ koja se bavi podizanjem savremenih zasada voća dosta porodica se uključilo u krug i to se već sada raširimo na ceo Šumadijski okrug a naravno i šire. Podižu se sve više savremeni zasadi jabuke, nektarine, borovnice što daje neki drugačiji pogled na Šumadiju i ovo područje ovde", kaže Pavlović.

Više od 2 800 gazdinstava u opštini Knić bavi se voćarstvom a poslednjih godina primetan je i trend podizanja savremenih zasada.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rastu-povrsine-pod-plantazama-borovnica-u-sumadiji_1149636.html

U okolini Valjeva do skoro šipurak se brao u šumama i uz puteve, od pre nekoliko godina gaji se na plantažama, a najveću u selu Mrčić ima porodica Prodanović.

Kada bi proizvođača bilo više i kada bi bilo dodatnih podsticaja, veruju da bi im i daleka tržišta bila otvorena.

Plantažni šipurak na dva hektara u Mrčiću kod Valjeva Aleksandar Prodanović zasadio je pre šest godina. Uz primenu agrotehničkih mera i povoljne vremenske uslove prinos je oko četiri tone ili četiri kilograma ploda po grmu. Svi članovi porodice angažovani su u vreme berbe.

"S obzirom da je to porodičan biznis, onda gledamo da svi budemo uključeni u to, i ja , i deca koliko god možemo i koliko nam vreme i obaveze dopuštaju", kaže Olivera Prodanović, Aleksandrova supruga, prenosi RTS.Cena svežeg šipurka u Valjevu je 100 dinara po kilogramu. Prodanovići su se opredelili za proizvodnju zimnice, jer je isplativije. Od plodova divlje ruže pravi se kaša, koja košta 100 dinara po litru, dok je tegla pravog, domaćeg džema 300 dinara."Razlika sama između kaša i džema je u tome što kaša kada ide u dalju prodaju, ona mora da se konzervira. Znači, ona sadrži u sebi konzervans, dok džem kada se proizvodi, konkretno ja ga proizvodim bez konzervansa, samo uz dodatak šećera i limunske kiseline", kaže Aleksandar Prodanović.

Prodanovići pripremaju i ajvar od pečenih paprika i plavog patlidžana, koji takođe gaje na svom posedu. "Važno je pratiti tu domaću recepturu, po receptima naših baka. Radimo od sto posto prirodnog, pečena paprika, plavi paradajz pečen, to se prerađuje, to sve žene rade", kaže Milomirka Ranković iz Valjeva.Aleksandar Prodanović planira da ubuduće smanji količine ajvara koji priprema u korist džema i kaše od šipurka. "Pošto ja imam i ostale poljoprivredne kulture od povrća do voća, šipurak mi je, ipak, najisplativiji i zahteva mi najmanje radne snage i što se tiče same njive i što se tiče kasnije prerade. Mogućnosti što se samog šipurka tiče su veoma velike", kaže Aleksdandar Prodanović iz Valjeva.

Međutim, kod proizvodnje šipurka ne mogu da se ostvare nikakve subvencije, zato što se on ne nalazi na listi ni lekovitog bilja, ni voća kod Ministarstva poljoprivrede, kaže Aleksandar.

Dodaje da su neke opštine kao što su Novi Pazar, Sjenica i Tutin izašle u susret proizvođačima šipurka i donirale besplatna sredstva za navodnjavanje.

Plantažni šipurak selekcionisan je od divljeg da bi plod bio mesnatiji, sa manje semenki, a grm sa manje bodlji. Aleksandar Prodanović gaji dve sorte koje za branje ne stižu u isto vreme, a namerava da uvodi i nove. Ističe da je posao sezonski, ali je isplativ i perspektivan.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sire-se-plantaze-sipurka-posao-sezonski-i-veoma-isplativ/fn2nmpf

Preduzeće koje se inače bavi proizvodnjom cigle i crepa „Mladost“ iz Leskovca, zakupilo je oko 200 hektara zemlje na području grada Leskovca, uglavnom nekadašnje plantaže vujanskog „Porečja“, i oko 100 hektara na području opštine Vlasotince sa namerom da na ovim  površinama podiže nove voćnjake.

Ovo je za JUGpress potvrdio i šef Odseka za privredu i poljoprivredu grada Leskovca Boban Sokolović.

“Oni su ovo zemljište uzeli po članu 61. zakona, po kome prvih pet godina nemaju obavezu plaćanja, ali u tom periodu imaju obavezu da prokrče stare voćnjake i podignu nove zasade,- dodao je Sokolović.

Od šeste godine počinju da plaćaju zakup.

” Ukoliko ispoštuju ono što je predviđeno ugovorom u prvih pet godina, onda im se produžuje zakup na još 25 godina. Šta dalje oni rade na tom prostoru to dogovaraju direktno sa Ministarstvom poljoprivrede”,  dodaje Sokolović.

On kao neistinite odbacuje priče koje se čuju u porečkom kraju da će, zapravo, “Mladost” po brdima iznad sela, na kojima su nekada bili voćnjaci “Porečja”, da kopaju zemlju za svoju proizvodnju.

“Ugovori su potpisani, ljudi dižu potpuno novu proizvodnju i to je jedna od većih investicija u poljoprivredu kod nas”, rekao je Sokolović.

Nekadašnji radnici “Porečja” su nam ispričali da su, zapravo, najbolje površine pod voćnjacima zauzele dve firme iz porečkog kraja “Jugprom” i “Fungo jug”, i da nije poznato da li oni nekome i koliko, plaćaju za to.

Kažu i da je zemlja koja je ostala na nekim mestima slabijeg kvaliteta, ali smatraju da je to što će “Mladost” da podiže nove voćnjake “odlična vest” i da to može da znači da će i ljudi iz porečkog kraja najzad dobiti šansu za posao.

 

Izvor: https://jugpress.com/mladost-sadi-vocnjake-u-leskovackom-i-vlasotinackom-kraju/

Nakon nedelja rasprave i maratonskog 15-časovnog sastanka koji se završio u sredu ujutru, parlamentarni odbor glasao je za ograničenje površina pod plantažama eukaliptusa, koje uglavnom okrivljuju za izazivanje požara, prenosi AP.

U šumskom pozaru u Portugalu prošlog meseca život su izgubile 64 osobe. 

Portugalski mediji objavili su da nove mere uključuje sađenje novih plantaža eukaliptusa u hladnijim oblastima duž obale, gde ređe dolazi do požara i gde je zemlja bogatija. 

Te nove plantaže eukaliptusa najverovatnije će biti dvostruko manje od postojećih u unutrašnjosti zemlje, koje će biti iskrčene. 

Predlog bi tek trebalo da se nađe na sednici parlamenta. 

Proizvodnja tehničke celuloze koja se dobija iz eukaliptusa čini tri procenta portugalskog bruto domaćeg proizvoda.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31