Na sednici Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Udruženja za biljnu proizvodnju PKS pokrenute su dve nove inicijative za stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje ove sve profitabilnije privredne grane. Definisani su i konkretni podsticaji za investicije za nabavku novih mašina i opreme za primarnu proizvodnju cveća.

Na sednici je ukazana potreba za dodatnim subvencijama jer je u toku donošenje Uredbe za raspodelu sredstva iz budžeta u 2019. godini, kao i Nacrta pravilnika za realizaciju iste. Predsednica Udruženja pejzašne hortikulture Srbije, prof. dr Dragana Skočajić pokrenula je inicijativu za sprečavanje zabrane donošenja odluke izvoza za 39 rodova karantinski štetnih organizama.

Sednicom je predsedavao predsednik Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Milan Topalović. Sekretar Udruženja Aleksandar Bogunović je prisutne upoznao sa uslugama PKS i vidovima podrške članicama.

Dr Danica Micanović, koordinatorka rada Grupacije, informisala je prisutne o aktuelnoj situaciji i spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti proizvodnje cveća i ukrasnog bilja. Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja za šest meseci 2018. godine iznosila je 7,4 milion EUR (4.346 t). Vrednost izvoza za šest meseci 2018. godine manja je za 2% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je vednost uvoza manja za 10,5%, što je uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita za 21%, koji je iznosio 1,9 mil. EUR, a u istom periodu 2017. godine 2,4 mil. EUR.

Najveće učešće u izvozu imala je grupa živo cveće – 91% (2,5 mil EUR), dok je najviše je izvezeno cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU: Holandiju, Sloveniju, Nemačku, kao i u Rusku federaciju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju. U uvozu dominira sadni materijal – 39% ukupnog uvoza, sečeno cveće – 32% i živo cveće – 22% dok su ukrasno bilje i seme cveća bili zastupljeni sa 3%. Najveći uvoz realizovan je iz Holandije, Nemačke, Slovenije, BiH, Crne Gore, Kenije i Turske.

Uzimajuci u obzir povoljne klimatske i geografske uslove za gajenje cveća i ukrasnog bilja, i potencijal u ovoj oblasti, definisani su i predlozi za unapređenje ove privredne grane.

Predstavnice Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Kolinda Hrehorović i Ana Radojčić, informisale su skup o statusu aplikacija za podsticaje kao i o procedurama koje su u toku, a u vezi sa donošenjem novih pravnih rešenja, izrade Uredbe i Pravilnika. Predstavnica Uprave za zaštitu bilja Danijela Stojanović informisala je prisutne o aktivnostima na izradi Zakona o semenu i sadnom materijalu.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici akademske i naučne zajednice. Predstavnica Instituta za zemljište, dr Dušica Delić, istakla je podršku kroz usluge ispitivanja i analize zemljišta. dr Sandra Stević, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je podršku kroz učešće predstavnika u radu Grupacije i kroz oplemenjivanje ukrasnog suncokreta, i edukacije u semenskoj proizvodnji cveća koje se pokazalo profitabilnijom od povrća.

Profesori cvećarstva sa Šumarskog i Poljoprivrednog fakulteta daće svoj doprinos kroz edukativne programe. Istaknut je značaj standardizacije u proizvodnji koja je uradjena za ukrasno drveće i žbunje, ali koja još uvek nije obavezna za proizvođače. Na sednici je predstavljena i platforma za sadni materijal Green Net, i poziv za saradnju IAAS medjunarodne asocijacije privrednim društvima za obavljanje studentske prakse.

Prisutni su se saglasili da je neophodno raditi na afirmaciji ove oblasti, povećanju površina i intenziviranju proizvodnje, primeni novih tehnologija i transferu znanja, iznalaženju načina za nove vidove podrške kroz studijska putovanja, edukaciju, i apliciranje za zajedničke projekte nauke i privrede, uzimajući u obzir veliko interesovanje naučnih radnika za učešće u radu Grupacije.

Izvor: http://www.pks.rs 

Spanać “matador”, proizveden u plastenicima poljoprivrednog gazdinstva Balanji u Lukinom Selu, poneo je titulu “Najbolje iz Srbije” u kategoriji organske hrane.

Spanać je sertifikovani organski proizvod od 2007. godine, a ovu prestižnu titulu dodelili su mu zadovoljni potrošači. U obrazloženju nagrade se navodi da se spanać “matador” proizvodi u Lukinom Selu, koje se nalazi u Specijalnom rezervatu prirode “Carska bara”, na području grada Zrenjanina.

Uglavnom se svake godine ostavlja seme spanaća koje se seje kao sopstveno organsko seme u narednoj godini. Spanać se može nabaviti u tri marketa u Beogradu, jednom u Novom Sadu, na dve pijace u Beogradu i može se naručiti za dostavu brzom poštom, navodi se na sajtu akcije “Najbolje iz Srbije”.

Šandor Balanji, nosilac porodičnog domaćinstva, veli da je za njega i njegovu porodicu, koja se duže vreme bavi ratarstvom, ovo veliko priznanje, ali i potvrda onoga što znaju i oni i njihovi potrošači već više od deset godina.


- Lepo je što sada na pakovanju spanaća možemo da dodamo i taj znak, odnosno dokaz da je to najbolji organski spanać u Srbiji - kaže Šandor Balanji.

Balanjijevi u plastenicima i na otvorenom proizvode dvadesetak vrsta organskog povrća. U zavisnosti od sezone, povrće prodaju na pijaci u novobeogradskom bloku 44, na Vidikovcu i u još pet manjih beogradskih prodavnica. Dostavljaju svoje proizvode i na kućne adrese, istina, opet beogradske.

- U Zrenjaninu, nažalost, ne postoji deo na pijaci namenjen organskim proizvođačima, a mislim da ni platežna moć ovdašnjeg stanovništva nije dovoljna. U Beogradu sve ode, a i cenom smo veoma zadovoljni. Zadovoljni smo i time kako ide prodaja, naši potrošači su zadovoljni kvalitetom proizvoda a, evo, stiglo je i zvanično priznanje za to – ističe naš sagovornik.

Trenutno su na tezgama krompir, šargarepa, beli i crni luk, blitva, rukola, a od nedavno i sušena tikva, jedan od novijih proizvoda Balanjijevih. Na pitanje, koji bi bio njegov favorit, Balanji kaže:

- Svih 20 vrsta povrća. U proizvodnju svake vrste ulažemo isti trud i znanje. Ovo priznanje koliko prija toliko i obavezuje jer moramo biti bolji nego što smo do sada bili – poručuje Balanji i zaključuje da bi država mogla više da podstiče organsku proizvodnju, uz napomenu da je bilo i boljih godina što se tiče subvencija, ali da je domaći organski lobi i dalje slab u odnosu na neke druge velike igrače.

Ž. Balaban

Sedam godina u organskoj proizvodnji
Porodica Balanji našla se i u Vojvođanskom klasteru organske proizvodnje. Bavi se povrtarstvom od 1996. godine, a od 2011. godine povrće Balanjijevih je u organskom statusu. Počeli su sa par kultura i svake godine uvodili po nekoliko novih. Danas proizvodnju organizuju u više plastenika i uzgajaju dvadesetak vrsta, između ostalog i blitvu, spanać, paradajz, rotkvice, crni i beli luk, kelerabu, krompir, šargarepu, cveklu, ibica i hokaido bundevu, tikvicu, rukolu, papriku, mirođiju…

- Prvi put smo čuli za organsku proizvodnju 2007. godine, kada su se u Zrenjaninu pojavilo nekoliko udruženja građana, koja su ovu vrstu poljoprivredne proizvodnje propagirala. Brzo smo doneli odluku da celu parcelu prijavimo za organsku proizvodnju. Posle nekoliko seminara u Zrenjaninu i Subotici dobili smo sertifikat o poznavanju osnovnih principa organske proizvodnje – ukazuje Šandor Balanji.

Izvor:

https://www.dnevnik.rs/ 

U Srbiji postoje znatne mogućnosti za razvoj organske proizvodnje, iz godine u godinu, sve je više individualnih proizvođača koji se bave ovom delatnošću, ali je i dalje tek 0,4 odsto zemljišta zasađeno organskim proizvodima, za razliku od evropskog proseka od pet, šest odsto. Uz podršku PKS i GIZ-a ostvareni su kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a kompanije uskoro očekuju i konkretne ugovore.

Kako je istaknuto na konferenciji Organska proizvodnja u Srbiji – iz prirode s ljubavlju, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ), najviše mogućnosti domaći proizvođači imaju na tržištu EU zbog blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i potreba evropskog potrošača. Ipak izvoz organskih proizvoda više je nego skroman i iznosi oko 20 miliona evra godišnje.
Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede PKS ocenio je da organsko tržište u Srbiji nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda, ali i male kupovne moći stanovništva. Ukazao je da se domaći proizvođači i dalje bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama. „To znači da smo ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu“, rekao je Jovanović.
Kako je istakao, dobro je što svaki domaći proizvođač može da nađe tržište za sebe i sve je više individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom. Jovanović je podsetio da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku GIZ nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a da domaće kompanije očekuju i konkretne ugovore.
Naveo je da je tržište organskih proizvoda u svetu tržište koje najbrže raste i beleži konstantan i stabilan rast, a njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD, dok je u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 odsto površina pod organskom proizvodnjom.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, i da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.
„Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijal“, rekao je Stanojević.
Tomislav Knežević iz GIZ-a podseća da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija.

Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu.
Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, da je prepoznala globalne trendove i potencijal Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Izvršna direktorka IFOAM-a Luis Lutiholt ocenila je da je dobro što je PKS počela da organizuje konferencije koje okupljaju organske proizvođače. Kako je ocenila organska poljoprivredna povoljna je za razvoj seoskih područja Srbije, ali i turizma.
Vladimir Babić iz kompanije Ekoagri Srbija, koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. i to danas na 2.000 hektara kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

"Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrške države zaista nije realna", smatra Babić.
Dvodnevna konferencija o organskoj proizvodnji okupila je u Beogradu predstavnike najvažnijih svetskih i evropskih institucija u ovoj oblasti, stručnjake, predstavnike sertifikacionih organizacija, proizvođače, izvoznike, trgovinske lance, finansijske institucije. Cilj skupa je da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj Uniji i da se organska proizvodnja razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme su: zakonska regulativa, mehanizmi podrške tržištu organskih proizvoda, sertifikacija i standardi u organskoj proizvodnji, pristup finansijama.

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 ,,Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

 

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

RADIONICE PKS O IPARD PROGRAMU

Edukativni program Privredne komore Srbije (PKS) posvećen IPARD programu biće realizovan, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača i privrednih društava, i u februaru i martu, u opštinama Kraljevo, Kruševac, Kragujevac, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda. U januaru je održano niz radionica na ovu temu, koje je pohađalo više od 400 učesnika.

IPARD II je pretpristupni program Evropske unije koji pruža investicionu podršku od oko 230 miliona evra, 175 miliona od strane EU i deo od participacije države, za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane i postepeno prilagođavanje standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i diversifikacije ruralne ekonomije. Kroz program će se podržati i uspostavljanje proizvođačkih grupa, ruralna infrastruktura, obuka, uključujući i savetodavne službe, agro-ekološke sheme, kao i lokalne inicijative.
Osim toga, kroz ovaj program, zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD). IPARD II program, koji je odobrila EU, usvojen je zaključkom Vlade Srbije. To je prva pomoć ove vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima – pravnim i fizičkim licima.
Očekuje se da se kroz IPARD program pokrenu veće investicije u sektoru poljoprivrede, inoviraju tehnologije i omogući nabavka nove opreme i mehanizacije, što će pozitivno uticati na dalje jačanje konkurentnosti sektora i bolje pozicioniranje domaćih proizvoda, kako na našem tako i na stranim tržištima. Ove investicije doprineće produktivnosti i konkurentnosti ciljanih sektora, a olakšaće i bolje pozicioniranje proizvoda na tržištu i povećanje izvoza. Postoji veliko interesovanje za sredstva iz IPARD programa, ali je i mnogo ograničavajućih okolnosti za apliciranje.

Stoga su predstavnici Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku UNDP, organizovali seriju predavanje širom Srbije sa ciljem da se upoznaju svi zainteresovani sa osnovnim uslovima programa, pravilima i načinima na koje se mogu koristiti pretpristupna sredstva EU namenjena poljoprivrednoj proizvodnji i prerađivačkoj industriji. Radi promocije programa, tokom januara, više od 400 učesnika iz Valjeva, Užica, Niša, Leskovca, Subotice, Sombora, Pančeva, Požarevaca, Sremske Mitrovice, Beograda, Zaječara i okolnih mesta sa velikom pažnjom je pratilo predavanja Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnja iz PKS, koja su bila fokusirana na upoznavanje učesnika radionica sa svim pravila koja moraju da se poštuju. Usled velikog interesovanja edukacija poljoprivrednih nastaviće se tokom februara i marta meseca u opštinama Kraljeva, Kruševaca, Kragujevca, Novog Sada, Zrenjanina, Kikinde itd.

Srbija i ove godine na najvećem međunarodnom sajmu organskih proizvoda sajmu “Biofach” od 14-17. februara u Nirnbergu u Nemačkoj u organizaciji Nacionalnog udruženja “Serbia organika”, a uz finansijsku podršku Privredne komore Srbije, nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, i USAID.


Biofah je već 29 godine vodeći međunarodni sajam organskih proizvoda - prehrambenih, tekstilnih i kozmetike, a već 9 godina je Nacionalna asocijacija “Serbia Organika” organizator zajedničkog nastupa srpskih proizvođača na ovom prestižnom sajmu organske proizvodnje. Ove godine kao i prethodne dve, sajam se organizuje uz podršku Privredne komore Srbije i stranih donatora - nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, i USAID.


Na ovom sajmu posetioci se mogu upoznati i sa najnovijim tehnologijama proizvodnje, preradnim linijama i raznim novim načinima pakovanja, kao i inputima potrebnim za obavljanje ove proizvodnje, pa je od izuzetne važnosti za preduzeća i pojedince čija je delatnost organska proizvodnja. I ove godine, zajedno sa Biofahom, održava se i Vivaness, Međunarodni sajam prirodne kozmetike.
Sajam se održava pod pokroviteljstvom Međunarodnog pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) i tokom njega se oblikuju i budući trendovi na organskom tržištu, kao rezultat okupljanja predstavnika iz sfere politike, strukovnih udruženja, nevladinih organizacija, važnih ličnosti iz javnog mnjenja. Tadicionlano se tokom sva 4 dana trajanja sajma održavaju konferencije, seminari i radionice koji čine jedinstvenu platformu za razmenu znanja, informacija i profesionalnog umeća među proizvođačima, kupcima, dobavljačima i ostalim zainteresovanim stranama za inovativne proizvode i usluge iz organskog sektora i sektora prirodne kozmetike.


Očekuje se da broj izlagača ispuni očekivanja iz prošle godine kada je preko 2.500 izlagača posetilo skoro 50.000 posetioca iz celog sveta. U sklopu sajma se sada već tradicionalno održava i Biofah Vivanes, međunarodni sajam prirodne kozmetike, a izlagači takođe imaju priliku da prijave svoj proizvod za najbolju inovaciju godine. U konkurenciji se mogu naći dobre ideje, najbolje sirovine, dizajn i materijal pakovanja proizvoda raznovrsnih namena. Na nacionalnom štandu Srbije predstaviće se proizvodi 14 preduzeća sa širokim asortimanom proizvoda, od svežeg i zamrznutog voća i povrća do sušenih i prerađenih proizvoda.


Učesnici sajma koji će se predstaviti na zajedničkom štandu u hali 4a, br. štanda 505 su :


”ALL NATURAL FOODS“ d.o.o. www.allnaturalfoods-organic.com iz Nove Pazove, bavi se sušenjem voća i proizvodnjom vosoko kvalitetnih sušenih kolutova od jabuke i kruške.


”ECO MELE“ d.o.o. www.ecomele.com iz Beograda, se bavi otkupom i preradom samoniklog voća, preradom malina, kupina, borovnica, šljiva, jabuka i drugog voća u sušene, zamrznute proizvode, kao i u voćne piree i koncentrate.


„ECOAGRI Serbia“ d.o.o. www.ecoagri.rs iz Bele Crkve, se bavi proizvodnjom i preradom žitarica i industrijskog bilja na vlastitim poljoprivrednim površinama, skladištenjem i sušenjem žita i industrijskog bilja, kao i doradom semena strnih žita. Nastupaju na domaćim i strani tržištima i sa prepoznatljivom linijom brašna od velikog broja žitarica.


”JOVANjICA“ d.o.o. www.jovanjica.com sa sedištem u Beogradu, se bavi distribucijom i veleprodajom organske hrane, i jedan je od vodećih snabdevača domaćeg tržišta, pre svega organskog povrća (preko trideset vrsta), kao i gotovih proizvoda. Organska hrana se većim delom distribuira sa PG Predraga Koluvije iz Stare Pazove kao i sa drugih organskih gazdinstava koja su kooperanti.


”MONDI LAMEX” d.o.o. www.mondiserbia.rs iz Kraljeva je već više od 15 godina, kada je počeo sa poslovanjem kao Mondi Serbia, vodeći proizvođač i prerađivač organskog jagodičastog voća i voćnih pirea (maline, kupine, borovnice) iz tog dela Srbije.


”ZADRUGAR“ d.o.o. www.fruit.rs iz Ljubovije, se bavi otkupom, zamrzavanjem i preradom jagodičastog voća. Zadrugar je dugi niz godina jedan od vodećih izvoznika zamrznutog voća iz Srbije, pre svega maline, kupine, višnje i šljive. 


„SUNCOKRET“ d.o.o. www.granum.rs proizvodi iz Hajdukova je dugogodišnji vodeći domaći proizvođač proizvoda brenda Granum od uljarica, koštičavog voća i dr. Liniju organskih proizvoda čine hladno ceđena, nerafinisana ulja, namazi od uljarica i rogača, balzamiko voćna sirća, voćni barovi i slatki i slani krekeri.


Pored ovih 7 učesnika na sajmu će se predstaviti i proizvodi još 7 kompanija (Flory d.o.o iz Kruševca, Timomed d.o.o iz Knjaževca, Herba d.o.o iz Beograda, Avis d.o.o iz Beograda, Baltik junior d.o.o iz Beograda, Elixir d.o.o iz Šapca, Olga Group doo iz Beograda), sa svojim proizvodima: medom, linijom hrane za bebe, lekovitim i začinskim biljem, proizvodima od žitaricama, povrćem, jagodastim voćem, proizvodima od origana.

Predstavnici firmi iz Srbije imali su više od 600 bilateralnih razgovora i sastanaka sa potencijalnim partnerima iz Indije i kompanijama iz UAE, a najveće interesovanje bilo je za uvoz svežeg i smrznutog voća i povrća. "Na sajmu u Nju Delhiju primećeno je veliko interesovanje za proizvodima iz Srbije o čemu svedoči i veliki broj razgovora i sastanaka sa kompanijama, predstavnicima države i stručnih organizacija", rekao je direktor Sektora poljoprivrede PKS-a Veljko Jovanović.

Kako dodaje, Indija je ogromno tržište sa velikim potencijalom za saradnju, a uspešni primeri pojedinih kompanija iz Srbije, koje su su našle partnere i posluju u ovoj zemlji, pokazuju da je moguće ostvariti značajne rezultate. U organizaciji PKS-a i Razvojne agencije Srbije, deset kompanija iz Srbije, prvi put je od 3. do 5. novembra predstavilo proizvodni program, na sajmu "World Food India 2017" na dva nacionalna štanda površine 126 kvadratnih metara.

Na manifestaciji u Nju Delhiju učestvovali su proizvođači svežeg, zamrznutog, ili sušenog voća "All Berries", Ivanjica, "Mirax Agrar", Beograd, "Sirogojno kompani", "ITN grup" Beograd, "Lučić-Prigrevica" Novi Sad i "Eliksir fud" Šabac, proizvođači pakovane hrane, supa i začina "Jumis" Niš, biskvita i keksa "Koncern Bambi" Požarevac, "Agranela" Valjevo i "Institut za kukuruz Zemun polje" Beograd.

Cilj nastupa firmi iz Srbije jeste promocija i povećanje izvoza srpske prehrambene industrije, ali i upoznavanje sa svetskim trendovima u prehrambenoj industriji.

Sajam "World Food India", čiji su organizatori Vlada Indije i Ministarstvo za prehrambenu industriju, svetski je poznata manifestacija, platforma za produbljivanje saradnje Indije i drugih država u oblasti prehrambene industrije, mesto povezivanja kompanija, proizvođača i prerađivača hrane sa trgovcima i trgovinskim lancima.

Ovo tržište, sa više od 1,3 milijarde konzumenata, izdvaja značajne investicije u infrastrukturu lanaca snabdevanja, što se, posebno, odnosi na potražnju proizvoda koji su prepoznatljivi na tržištima širom sveta.

Izvor: RTS

Centar za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije uz podršku Nemačko – srpske razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizuje 27. i 28. marta međunarodnu konferenciju na temu organske proizvodnje u Srbiji.

Prvog dana učesnicima konferencije obratiće se: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Srbije, Veljko Jovanović, rukovodilac Centra za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije, Jirgen Šmid, predstavnik ambasade Nemačke u Beogradu.

Cilj konferencije jeste da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj uniji i da se organska proizvodnja i dalje razvija na dobrim i zdravim temeljima. Teme konferencije su: zakonski okvir u organskoj proizvodnji, mere podrške, sistem kontrole i tržište.

Predavači dolaze iz renomiranih instituta koji rade na pravnoj regulativi i unapređenju organske proizvodnje širom sveta. Među predavačima su: Konrad Hauptflajš, menadžer sektora edukacije IFOAM-a (Međunarodne federacije pokreta organske poljoprivrede), Beate Huber, upravnik odseka za međunarodnu saradnju FiBL –a (Institut za istraživanje u organskoj poljoprivredi) iz Austrije, Sonja Karoglan Todorović, konsultant za održivu proizvodnju i ruralni razvoj iz Hrvatske.

 

27. mart 2017, 10:00 časova, PKS, Resavska 15, sala 1, prizemlje

Nagrade Privredne komore Srbije za 2016. dodeljene su danas, na svečanoj sednici Skupštine Komore, kompanijama, institutima i pojedincima za uspeh u privređivanju, inovativnosti i nauci, unapređenju menadžmenta, informisanju javnosti o radu Komore i privrednim kretanjima. Dodeljena su 43 priznanja, od kojih je 19 jubilarnih nagrada.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, uručio je nagrade najuspešnijim kompanijama. Nagrađena privredna društva su: Slobodna zona Pirot, Societe Generale banka Beograd, MK Mountain Resort Kopaonik, Van Drunen Farms Evropa doo Banatsko Karađorđevo, DP – Zaliv prevozno trgovinsko doo Crvenka, Impol Seval ad Sevojno, Mitas doo Ruma, P.S. fashion design doo Čačak, Mara doo Sombor, Siemens doo Beograd – Fabrika vetrogeneratora Subotica, Phoenix Pharma doo Beograd.

Zaslužnim pojedincima koji su svojim radom doprineli unapređenju imidža srpske privrede priznanja je uručio Miroslav Tlačinac, predsednik Komisije za dodelu nagrada PKS. Nagrađeni su: Gordana Petrović, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva „Petrović“, Sava Krstić, generalni direktor Utva Silosi ad Kovin, Miomir Petrović, suvlasnik Controlpoint doo Užice, prim. dr Aleksandar Jokić, direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača, Tomislav Vojnić Purčar, vlasnik Lion Group System doo Subotica, Dragomir Lazović, vlasnik i generalni direktor Matis Group Ivanjica, Petar Đorđević, vlasnik Pro Galvano Mikrometal doo Beograd, Rade Stojačkov, generalni direktor doo Sintelon Bačka Palanka, Petrašin Jakovljević, generalni direktor Metalac ad Gornji Milanovac, Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekt Hoding ad Beograd, Dobrila Jakić Dimić, direktor Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.

Nagrada za inovativnost i postignute rezultate u nauci uručena je dodeljena je Nemanji Jevtoviću, studentu Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, a Nagrada za doprinos informisanju javnosti o poslovanju privrede i PKS Aleksandri Bulatović, novinarki ekonomske rubrike „Večernjih novosti“.

Jubilarne nagrade uručio je Miloš Nenezić, predsednik Skupštine PKS, a priznanje je ove godine dodeljeno kompanijama i institutima: Apatinska pivara Apatin doo Apatin za 260 godina uspešnog poslovanja, vpd Gornji Banat doo Kikinda za 170 godina uspešnog poslovanja, Toza Marković doo Kikinda za 150 godina uspešnog poslovanja, Duvanska industrija Čoka ad za 140 godina uspešnog poslovanja, British American Tobacco ad Vranje za 131 godinu uspešnog poslovanja, Prva iskra – namenska proizvodnja ad Barič za 78 godina uspešnog poslovanja, Naučni institut za veterinarstvo Srbije za 90 godina uspešnog poslovanja, Holdinf Korporacija Krušik ad Valjevo za 77 godina uspešnog poslovanja, Morava doo Čačak za 70 godina uspešnog poslovanja, Institut Mihajlo Pupin Beograd za 70 godina uspešnog poslovanja, ad Aleva Novi Kneževac za 70 godina uspešnog poslovanja, ad Metalna Industrija Alfa-Plam Vranje za 68 godina uspešnog poslovanja, ad Vino Župa Aleksandrovac za 60 godina uspešnog poslovanja, Energoprojekt Holding ad Beograd za 64 godina uspešnog poslovanja, Hemijska industrija Hiv ad Vranje za 59 godina uspešnog poslovanja, Energomontaža ad Beograd za 58 godina uspešnog poslovanja, Hemofarm ad Vršac za 56 godina uspešnog poslovanja, Putevi doo Ivanjica za 55 godina uspešnog poslovanja, Đuđa Giugia doo Žiča Kraljevo za 50 godina uspešnog poslovanja.

 

 

Privredna komora Srbije podsetila je privrednike i kompanije koji izvoze u SAD da do kraja godine obnove registraciju u Upravi za hranu i lekove SAD (US Food and Drug Administration) kako bi svoje proizvode mogli nesmetano da izvoze.
 
Obnova registracije u Upravi za hranu i lekove SAD (FDA US) do 31. decembra 2016. obavezna je, vrši se svake druge godine i besplatna je.
 
FDA US je agencija odgovorna za zaštitu javnog zdravlja obezbeđujući sigurnost, efikasnost i bezbednost ljudskih i veterinarskih lekova, hrane, bioloških proizvoda, kao i medicinskih sredstava.
 
Agencija ima odgovornost za regulisanje proizvodnje, marketinga i distribucije duvanskih proizvoda radi zaštite javnog zdravlja i smanjenja upotrebe duvana od strane maloletnika.
 
Takođe, FDA US ima ovlašćenja i nadležnost za unapređenje javnog zdravlja kroz inovacije, koje čine medicinske proizvode efikasnijim, sigurnijim, više pristupačnijim stanovništvu i pomažući javnosti da dobije tačne, informacije o sastojcima svih proizvoda koji su u domenu verifikacije FDA US.
 
 
Amerika je 19. izvozni partner srpske privrede, ukupan izvoz u prvih šest meseci 2016. godine iz Srbije u SAD iznosio je 102,7 mil USD.
 
Srbiji je u trgovinskoj razmeni sa SAD odobrena preferencijalna trgovina, kroz primenu Opšte šeme preferencijala (GSP). Preferencijalna trgovina podrazumeva da se u SAD mogu uvoziti proizvodi iz više od 140 zemalja bez carina ili sa minimalnom carinom.
 
Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda. Takođe, roba mora da zadovolji i kriterijum porekla, mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35% vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije.
 
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30