Na jubilarnim 35. Danima ludaje u Kikindi, osim poslastica koje su pripremile domaćice i članice udruženja žena iz Kikinde i okoline, interesovanje je privuklo i pivo od ludaje koje je već drugu godinu u ponudi zanatske pivare Radice Panića iz Kikinde.

Pivo od bundeve popularno je u Americi, a sve su prilike, i Banaćanima je sve milije. Dobri poznavaoci piva kažu da je bundevino poteklo od engleskih kolonista iz 18. veka. Najstariji poznati recept je objavljen 1771. godine, a prvo komercijalno pivo sa bundevom je skuvano u pivari Bufalo Bil u Kaliforniji osamdesetih godina prošlog veka.

– Prvi put smo domaće pivo od ludaje pravili prošle godine za Dane ludaje. To je sezonsko pivo začinjeno bundevom koja se prvo ispeče u rerni i doda se receptu za redovno svetlo pivo. Zadovoljni smo jer ovo pivo dosta dobro ide, jer lane se popilo sve što smo napravili, a potražnja je dobra i na ovogodišnjoj manifestaciji – kaže Panić.

Sladoled sa ukusom ludaje prvi put je ponudila Smilja Francuski. Ona inače drži pokretnu sladoledžinicu, a sladoled sa ludajom je pripremila zbog Dana ludaje.

– Jedini recept sam pronašla na internetu i pravi se kao svi drugi voćni sladoledi, samo što je ludaja pečena tako da je ukus kao pita od bundeve. Kikinđani inače vole ukus bundeve, tako da su pohrlili da probaju sladoled – zadovoljna je Smilja Francuski.

Kikinda je poznata kao prestonica ludaje, pa Nikola Filipović iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija" smatra da šansu za prodor na tržište ima i sušena ludaja, koju su ponudili za degustaciju na štandu "Banatske lenije".

– Ovo je jedan proizvod sa dodatom vrednošću, što je jako bitna stavka i pravi je priroddni slatkiš kojim možete ponuditi goste kada vam dođu, ili kao poklon. Logično je da iz Kikinde se ponudi proizvod od ludaje u specifičnom sušenom obliku. Verujemo da će to u narednom periodu biti komercijalna priča, što rešavamo sa Gradskom upravom Kikinde, tako će se sušana ludaja ponuditi u maloprodajnim objektima. U prirpemi sušene ludaje moramo još da koristimo fruktozni šećer kao prirodni konzervans, što je jedini dodatak u ovom proizvodu, dovoljno dugo može da stoji i interesantan je za konzumiranje - objašnjava Nikola Filipović.

- Zbog velikog interesovanja hoćemo da uđemo u komercijalnu proizvodnju, pa ćemo prvo uraditi projekat koji treba da pokrije proizvodnju, ubiranje plodova u poljoprivrednim gazdinstvima i neophodnu infrastrukturu, a udruženje ili zadruga biće pravno lice koje će se baviti pripremom i plasmanom proizvoda na bazi sušene bundeve, da na najkvalitetniji način dođemo do korisnika na tržištu – zaključuje Filipović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3015316/pivo-i-sladoled-od-bundeve-u-banatu-idu-kao-alva

Udruženje francuskih proizvođača piva upozorava da će morati da uništi deset miliona litara ovog pića zbog zatvorenih kafića, restorana i pabova u doba korone.Udruženje ukazuje na činjenicu da je zaustavljen turizam, te da su otkazani svi festivali.

Milioni litara piva moraju biti uništeni jer je rok trajanja pri isteku.

Agencije prenose da će i sam proces uništavanje piva nekim firmama predstavljati znatne troškove.

Oko 70 odsto francuskih pivara već je ranije izvestio o "najmanje dvostrukom" smanjenju prodaje ovog pića od sredine marta. Identične probleme u doba pandemije imaju i pivari širom Evrope i sveta.

Izvor:https://www.021.rs/story/Zivot/Magazin/242836/Francuski-pivari-morace-da-uniste-10-miliona-litara-piva.html

U ponedeljak, 8. jula, biće objavljen oglas za prikupljanje pisanih ponuda u cilju zaključenja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji o davanju na korišćenje proizvodnih kapaciteta BIP, saopštila je danas Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

Postupak će se sprovesti u cilju zaštite interesa poverilaca, očuvanja stečajne mase, održavanja tehnološkog procesa proizvodnje i distribucije i očuvanja pokretne i nepokretne imovine BIP, navodi se u informaciji ALSU.Dodaje se da je od organa u postupku stečaja pribavljena saglasnost za održavanja kontinuiteta proizvodnje i sprovođenje postupka za pronalaženje novog proizvođača u sistemu poslovno-tehničke saradnje.

ALSU navodi da će ta saradnja biti uz angažovanje određenog broja bivših radnika AD "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnog pića" i na minimalnom nivou mesečne proizvodnje.

Radnici koji su do sada bili angažovani u proizvodnom procesu, imali su zaključene ugovore s proizvođačem „M-6 EDEN SRB" te su od strane navedenog poslodavca isti raskinuti iz razloga jednostranog otkazivanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, saopštava ALSU.Dosadašnji zakupac je o prekidu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji stečajnog upravnika obavestio dopisom od 20. juna a datum raskida ugovora je 1. jul.

BIP je u stečaju od januara 2016. godine, a od marta iste godine ova većinski državna kompanija je u bankrotstvu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sansa-za-bip-u-ponedeljak-oglas-za-novog-zakupca/9x05g6d

Svetski prvaci u ispijanju piva su Kinezi - logično s obzirom na broj stanovnika te zemlje. Međutim, najviše piva po glavi stanovnika i dalje se pije u evropskim zemljama.

Najnovija istraživanja pokazuju da Česi i uporno drže primat u ispijanju piva i to sa 143 litra godišnje po glavi stanovnika. Srbija se ne nalazi među najvećim pivopijama u Evropi, ali je po ispijanju piva "dobro" pozicionirana u regionu. U našoj zemlji mesečno se popije oko pet litara piva po glavi stanovnika što je godišnje 60 litara. Ispred nas je Hrvatska sa 83 litra godišnje. Prema podacima Udruženja pivara Srbije u našoj zemlji pivare godišnje proizvedu oko 5,5 miliona hektolitara piva, što je na mesečnom nivou oko 460.000 litara u proseku.Na listi najvećih pivopija u Evropi Nemci zauzimaju drugo mesto i ne zaostaju mnogo za Česima. U toj zemlji se po čoveku godišnje popije 110 litara, a godišnja potrošnja u celoj zemlji je čak devet milijardi litara. Interesantno je da se više od polovine te količine popije na čuvenom festivalu tog pića u Minhenu - Oktoberfestu.

U Srbiji postoji šest velikih pivara, međutim tri najveće od njih "drže" 94 odsto udela na tržištu. Pored toga, registrovano je još oko 20 mikro-pivara koje posluju na domaćem tržištu, ali se smatra da ih postoji još oko 40 koje nisu zvanično registrovane."Srbija po otvaranju pivara prati evropski trend, pa se tako male i mikro pivare otvaraju takoreći svakodnevno i u stvarnosti ih ima znatno više od zvanično registrovanih. Kraft pivare su na našem tržištu od 2012. godine kada su imale udeo nešto ispod jedan odsto, ali je trend rastući i za samo četiri godine su duplirale svoje tržišno učešće", kaže za "Blic Biznis" izvršna menadžerka Udruženje pivara Srbije Rebeka Božović.

Najzastupljenije pivo u Srbiji je lager svetlo pivo, koje naši potrošači najviše vole. Takođe, postoje piva u kojima se koristi pšenica, tzv. pšenična piva, piva sa kinoom, raži, kukuruznom krupicom i druga, sve u zavisnosti od ukusa potrošača.

Proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjić. Pivo se prvi put zvanično spominje u Srbiji u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.Za vreme austrijske okupacije Beograda u periodu od 1718. do 1739. godine, pivarstvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje, a začetak modernog pivarstva u Srbiji datira od 1722. godine. Na Dorćolu su austrijski doseljenici i preduzimači izgradili dve male pivare. Sve velike pivare koje postoje i dan danas, imaju tradiciju skoro tri veka, budući da su izgrađene između 1730. i 1892. godine.Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki građanin Srbije stariji od 15 godina godišnje u proseku popije 9,1 litar alkohola.

Iza nas su građani Crne Gore, koji u proseku popiju po 6,6 litara alkohola. Na trećem mestu u regionu po konzumaciji alkohola je Albanija, čiji građani u proseku godišnje popiju 4,5 litara, dok je pola litra manja potrošnja u Bosni i Hercegovini. Najmanje u regionu piju Makedonci, koji godišnje konzumiraju 1,1 litar alkoholnog pića.

Konzumacija alkohola u Srbiji se smanjila, jer su tokom 2017. godine Srbi po glavi stanovnika godišnje pili 12,5 litara alkohola.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ziveli-srbi-godisnje-popiju-60-litara-piva-i-u-vrhu-su-po-ispijanju-u-regionu/kw0b8eq

Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, ova zelena "šišarka", neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji ovog omiljenog pića na svim meridijanima planete. Pivari kažu da je duša svakog piva upravo hmelj, a ukoliko je domaći, od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima ni jedno pivo brzo proizvedeno, napravljeno "preko noći".

Srpski hmelj, čija tradicija uzgoja na ovim prostorima traje 250 godina, i dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, a nekada se izvozio širom sveta, od Nemačke, Engleske, do Amerike, a zabeleženo je da je stigao i do Japana.

U okolini Bačkog Petrovca bilo je pre jednog veka više od osam hiljada hektara pod ovom kulturom, kaže direktor "Petrovec" d. o. o. Rastislav Struhar, koji je jedan od najvećih uzgajivača hmelja u našoj zemlji.

"Tokom 250 godina duge tradicije, bilo je raznih uspona i padova kada je reč o hmeljarstvu", kaže Struhar, ali ističe, ipak, da je na srpskim njivama, zahvaljujući uzgajivačima i stručnjacima, sačuvana čuvena autohtona sorta "Bačka".

Devedesete godine u Srbiji, gotovo potpuno su uništile nadu da će na našim njivama, ova biljka penjačica, nastaviti da raste te je postojala bojazan da će hmelj zauvek nestati sa naših polja.

Međutim, proteklih godina, kaže Struhar, rastom potražnje i proizvodnje u malim zanatskim pivarama kao i pivarama koje imaju dugu tradiciju proizvodnje kvalitetnog piva, sve je više i površina pod hmeljom.

"Ove godine, berbu ćemo imati na oko osam hektara".

Još su to, dodaje, počeci u obnavljanju nekada velikih površina u Srbiji pod ovom kulturom, a želja Struhara je da se hmelj "vijori" na njegovim njivama na još 20, 30...i više hektara.

Inače, duga biografija gajenja ove biljke govori da ju je grof Andraš Hadik, austrijski feldmaršal i predsednik dvorskog ratnog saveta u Beču, doneo u Futog 1770. godine, a u to vreme, na svega 15 kilomatara u Bačkom Petrovcu, već je postojala mala pivara.

Akademik Jan Kišgeci, vodeći strucnjaka za hmeljarstvo, podseća da je oduvek sudbina piva vezana sudbinu hmelja, bez koga nije moguće napraviti ovaj napitak.

Danas, sav hmelj uvozimo, osim onog koji se proizvodi već četvrt milenijuma u Bačkom Petrovcu.

"Upravo je ta tradicija doprinela da naučimo da stvaramo nove sorte, a srećom, sačuvan je sadni materijal, genetika", kaže Kišgeci.

Profesor navodi da je reč o sortama hmelja namenjenim za proizvodnju visoko kvalitetnog piva, a kvalitet, kaže, danas nauka lako meri, a kupci ga prepoznaju.

Bitno je, napominje, da se obnovi tradicionalno hmeljarstvo u Srbiji jer postoje pivare koje zanima isključivo kvalitet.

Stručnjak za proizvodnju piva, dr Dimitrije Aranđelović, konsultant u kompaniju "M6 Eden", preduzeću koje je zakupilo i oživelo proizvodnju u čuvenoj Beogradskoj industriji piva (BIP), objašnjava da je pivo jedinstven proizvod u svetu jer ni jedan drugi prehrambeni proizvod na svetu ne sadrži hmelj.

A hmelj je, kaže, prestao da postoji na našim njivama dolaskom na tržište velikih multinacionalnih kompanija koje se snabdevaju ovom biljkom iz svojih centrala.

"Preuzimanjem poslovanja BIP-a, od strane makedonske firme M6 Eden, došlo se na ideju da se napravi domaće ''Naše pivo'' sa isključivo domaćim sirovinama", kaže Aranđelović.

I upravo tada, kaže, logičan korak je bio da se kontaktira uzgajivač iz Bačkog Petrovca kao i preduzeće za proizvodnju slada iz Bačke Palanke, a kako bi se napravilo prvo domaće pivo proizvedeno isključivo od sirovina sa srpskih polja.

U eri kada se proces proizvodnje piva sve više skraćuje na uštrb kvaliteta a zarad profita, kada hektolitri piva svakog minuta izlaze iz fabrika velikih međunarodnih "igrača", Aranđelović navodi da je "Naše pivo" iz BIP-a, nastalo tradicionalnim metodama izrade, ali uz korišćenje savremenih naučnih saznanja u proizvodnji piva.

U proizvodnji se, kaže, koriste niske temperature kako bi se očuvao kvalitet sirovina, pivo "leži" dugo, prirodno se bistri.

"Sve to traje dosta dugo, ali bez toga, nema kvaliteta, a kvalite se sastoji u dobrom balansu nusproizvoda", kojih, kaže, u pivu ima nekoliko stotina pa i hiljada.

Koliko je hmelj važan u proizvodnji piva možda najbolje govori podatak da se na 100 litara dodaje svega stotinjak grama ove zelene "šišarke", kaže šef službe za kontrolu kvaliteta u BIP-u Tanja Nikić.

Voda, ječmeni slad i kvasac, kao i tri vrste aromatičnog hmelja iz Bačkog Petrovca, domaći su sastojci bez kojih, ističe, ne bi bilo moguće napraviti prvo srpsko domaće pivo od 100 odsto sirovina iz naše zemlje.

Zaljubljenici u ovo penušavo piće, čiji se koreni ispijanja vezuju za period od pre 6. 000 godina i stari Egipat, mogu "Naše pivo" izrađeno po domaćoj recepturi naći na rafovima marketa "Maksi" i "Tempo".

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nase-pivo-od-srpskog-hmela-novi-temel-domaceg-pivarstva-29-04-2019

U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije Valjevske pivare.

Pisma o zainteresovanosti treba da sadrže, između ostalog, predlog modela privatizacije Valjevske pivare, predlog indikativne cene, investicionog programa, okvirnog plana poslovanja i broja radnika koje je investitor spreman da zaposli na neodređeno vreme.

Javni poziv je otvoren do 6. novembra 2017. godine.

Valjevska pivara, nakon neuspešne privatizacije, stala je ponovo „na noge“, podigla proizvodnju, a trend rasta proizvodnje proteklih godina omogućio je i osvajanje novih tržišta, između ostalog i Sjedinjenih Američkih Država, a uskoro se očekuju i isporuke u Kanadu.

Nakon uspešnog oporavka, država je odlučila da proda najstariju pivaru u zapadnoj Srbiji. Valjevska pivara zapošljava oko 200 radnika. Ovo preduzeće na vreme izmiruje sve svoje obaveze prema radnicima, državi i dobavljačima.

Valjevska pivara je sponzor skoro svih kulturnih i drugih manifestacija u valjevskom kraju, a svojim donacijama pomogli su mnoge ustanove.

Izvor: www.telegraf.rs

Manifestaciju Dani piva tokom sedam dana posetilo je nekih 400.000 ljudi, što smatram sjajnom posetom koja opravdava sve naše napore da Dani piva budu među tri najveće turističke manifestacije u Srbiji, kazao je zrenjaninski gradonačelnik Čedomir Janjić.
 
Prvi finansijski efekti manifestacije, po njegovim rečima, takođe su veoma povoljni.
 
- Samo od zakupa štandova ostvareni su prihodi od 11,6 miliona dinara, što je veoma ozbiljan prihod i od kog su pokriveni troškovi svih izvođača na manifestaciji. Očekujemo indirektne prihode i od PDV-a, imamo i neke procene ekonomskih stručnjaka da je preko 4 mil EUR ušlo u grad, odnosno da je tolika potrošnja ostvarena tokom manifestacije, što je takođe sjajno. Pretpostavljam da su zadovoljni i zakupci i oni koji se bave različitim vrstama usluga - napomenuo je gradonačelnik.
 
Janjić dodaje i da su "smeštajni kapaciteti bili prebukirani, mnogo je gostiju bilo i iz inostranstva i mislim da je ovo najbolji pokazatelj našim preduzetnicima gde treba da ulažu, jer očigledno je da Zrenjaninu nedostaju smeštajni kapaciteti, ne samo kada su Dani piva, već je problema sa smeštajem gostiju bilo tokom celog leta".
 
Izvor: www.ekapija.com
Iz Valjevske pivare put Sjedinjenih Američkih Država krenuo je novi kontejner Valjevskog piva od 24 tone. To je četvrta isporuka za godinu dana i druga u poslednja tri meseca za distributera Valjevskog iz Čikaga. Preko okeana ovoga puta je otpremljeno tzv. malo Valjevsko pivo od 0,33 litra, u brendiranim kartonskim pakovanjima.
 
- Nije problem prodati jednu količinu robe, ali ako se kupac više nikada ne pojavi, to je već problem - rekao je direktor Aleksandar Rajevac pre godinu dana kada je krenula prva veća isporuka za američko tržište.
 
Uprkos činjenici da u Čikagu, pa i drugim gradovima, ima skoro svih poznatijih pivskih brendova iz Srbije, Valjevsko pivo je očigledno naišlo na dobar prijem. Osim u Čikagu i državi Ilinois zastupljeno je i u nekoliko susednih država. Većoj potražnji u letnjim mesecima svakako su doprineli tradicionalni skupovi potomaka naših iseljenika.
 
Tačno pre godinu dana je preko okeana iz Valjevske pivare krenuo šleper sa 23 palete sa skoro 30.000 boca 0,33 i tzv. velikog piva od 0,5 litara.
 
Tada je direktor Aleksandar Rajevac rekao da je prva isporuka sadržala oko 10.000 flaša i bila je neka vrsta testa, da se vidi kako će probirljivo američko tržište prihvatiti naš proizvod.
 
- Dobrom prodajom potvrdili smo kvalitet Valjevskog piva, a potvrda kvaliteta je i ova nova porudžbina, koja je tri puta veća od prve isporuke - rekao je Rajevac pre godinu dana.
 
Iz Valjevske pivare najavljuju da će sledeće nedelje krenuti i prva isporuka limenki za kupca u Kanadi.
 
Izvor: www.ekapija.com

Najveći proizvođač piva u EU je Nemačka, vodeći izvoznik je Holandija a kada uvozi pivo, EU na prvom mestu bira ono iz Meksika a na drugom ono iz Srbije, objavila je Evropska statistička služba povodom Svetskog dana piva koji se obeležava 4. avgusta. Evropska unija je 2016. proizvela 39 milijardi litara piva, za 400 miliona više nego godinu pre, što odgovara proizvodnji od 76 litara po stanovniku. Proizvedeno je i gotovo 900 miliona litara piva sa manje od 0,5% alkohola ili potpuno bez alkohola. Dve trećine piva sa alkoholom u EU proizvede se u šest članica a svaki peti litar napravljen je u Nemačkoj.

Nemačka je prošle godine proizvela 8,3 milijarde litara piva ili 21% ukupne proizvodnje EU. Velika Britanija proizvela je 2016. godine 5,1 milijardu litara piva, Poljska četiri milijarde, Španija 3,7 milijardi, Holandija 2,6 milijardi a Belgija 2,3 milijarde. Izvoznike predvodi Holandija sa 1,9 milijardi litara piva sa alkoholom a slede Nemačka sa 1,7 milijardi, Belgija sa 1,5 milijardi, Francuska sa 0,7 milijardi i Britanija sa 0,6 milijardi. Glavna izvozna destinacija za pivo iz EU su SAD gde je 2016. isporučena 1,1 milijarda litara. Slede Kina, koja je uvezla 525 miliona litara piva iz EU i Kanada sa uvozom od 202 miliona a po više od 100 miliona litara uvezli su i Južna Koreja, Švajcarska i Tajvan.

Istovremeno je tržište EU za pivo koje nije proizvedeno u bloku gotovo marginalno. Ipak, ako uvoze pivo iz neke zemlje van Unije, članice prednost daju Meksiku i Srbiji. Uvoz meksičkog piva od gotovo 180 miliona litara u 2016. predstavljao je gotovo polovinu uvoza iz zemalja van EU, pokazuju podaci Eurostata. Sledi uvoz iz Srbije - 46,9 miliona litara ili 13% ukupnog uvoza piva iz zemalja van EU. Popularna su u piva iz SAD (36,5 miliona litara), Belorusije (20,6 miliona), Kine (16,4 miliona) i Rusije (11,6 miliona).

Međunarodni dan piva obeležava se od 2008. godine svakog prvog petka u avgustu u više od 200 gradova širom sveta.

Izvor: EurActiv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31