U novembru ove godine premijerno će biti prikazan video o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima i tradicionalnim rukotvorinama iz Srbije sa geografskom oznakom koji imaju poseban značaj za prepoznatljivost jedne zemlje i njenih gradova i regiona jer jačaju imidž teritorije i lokalni identitet stanovništva i izvor su
ekonomske snage sredina u kojima nastaju.
Video snimaju NALED i Etno mreža uz podršku švajcarske razvojne saradnje, a pored 57 proizvoda zaštićenih u Srbiji geografskog oznakom kao što su leskovački ajvar, futoški kupus, ariljska malina, sjenički sir, pirotski ćilim, bezdanski damast, u filmu će se naći i autentične rukotvorine poput staparskog ćilima, knjaževačkih dvopređnih čarapa, tekeriškog peškira, banatske šare i dr.
Prvi kadrovi snimljeni su na završenoj IV međunarodnoj tkačkoj koloniji koju je u Dojkincima organizovala Etno mreža, u partnerstvu sa Pirotom i Somborom,
NALED-om i lokalnom zanatskom zadrugom „Damsko srce“ i uz podršku ambasada Kanade i SAD. Kolonija je jedinstven format za očuvanje i promociju ćilimarstva i tehnike tkanja kao jednog od istaknutih tradicionalnih zanata, a istovremeno i magnet za strance i turiste da dođu na Staru planinu po autentične proizvode poput ćilima, kačkavalja i peglane kobasice, koji u Beogradu nemaju svoje prodajno mesto.
Rukotvorine čine sastavni deo kulturne i turističke ponude, donose prihod ženama u unutrašnjosti i pomažu njihovoj društveno-ekonomskoj afirmaciji.
- Kao pokrovitelj ovogodišnje kolonije u Dojkincima animirala sam kolege diplomate da podržimo delovanje Etno mreže kroz učešće u koloniji i kupovinu
ćilima i rukotvorina žena na selu – izjavila je ambasadorka Kanade Kati Čaba.
Ona je posetila koloniju s kolegama iz ambasada SAD, Australije, Indije, Belgije, Brazila, Švajcarske, Švedske, Bugarske, Norveške i EU i zajedno su dodelili
priznanja deci iz pirotskog kraja za najbolje likovne radove s motivima sa ćilima i upoznali znamenitosti i lepote Stare planine.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ovih dana Gradska uprava Pirot raspisala je Konkurs za korišćenje subvencija u poljoprivredi i razvoju ekonomije ruralnog razvoja na teritoriji grada Pirota za 2019 godinu. Tim povodom Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, održao je konferenciju za medije i objasnio kako će novac biti raspoređen. "U Fondu za razvoj poljoprivrede ove godine odvojeno je 58 miliona dinara, od čega je 55,2 miliona namenjeno isplatama subvencija za poljoprivredne proizvođače," rekao je Popović.

Ovom prilikom Popović je naveo mere za razvoj poljoprivrede i koliko je novca iz budžeta izdvojeno za njihovu realizaciju.Za subvencije koje se odnose na uvećanje fizičke imovine poljoprivrednih gazdinstva izdvojeno je 42,2 miliona dinara, za upravljanje rizicima ili sufinansiranje osiguranja 4,5 miliona, za veštačko osemenjavanje 3,5 miliona dinara, a iznos subvencije po grlu biće 2.000 dinara. Za sufinansiranje kredita Grad je opredelio 1,5 milion dinara, za kupovinu opreme za preradu mleka i mesa na gazdinstvima poljoprivrednih proizvođača 3,5 miliona i za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i rurtalnom razvoju izdvojeno je 2,8 miliona dinara

Goran Popović je najavio da u ovoj godini planiraju da završe zaštitu geografskog porekla Pirotske peglane kobasice i dobar deo sredstava namenjen je za opremanje malih radionica gde će se ovaj brend proizvoditi.

Izvor:http://www.plusonline.rs/gradska-uprava-pirot-raspisala-konkurs-za-koriscenje-subvencija-u-poljoprivredi-ove-godine-za-ove-namene-izdvojeno-552-miliona-dinara/

U pirotsku poljoprivredu tokom ove godine, zahvaljujući gradskom Fondu za razvoj poljoprivrede investirano je bezmalo milion evra, tačnije 117 miliona dinara, kazao je pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu Goran Popović otvarajući ovogodišnji tradicionalni Sabor poljoprivrednika. Gradonačelnik Pirota mr Vladan Vasić u obraćanju poljoprivrednicima kazao je da Grad Pirot stoji iza poljoprivrednika i da je za Grad poljoprivreda veoma važna.

-Na istom smo zadatku i svaki vaš pojedinačni mali uspeh deo je našeg velikog uspeha. Želim da se zahvalim vama poljoprivrednim proizvođačima koji pod vedrim nebom i uz mnogo neizvesnosti radite ovaj posao. Želim da se zahvalim stručnoj službi iz Fonda za razvoj poljoprivrede što sarađuje svakodnevno sa vama, ali i Veterinarskoj klinici, Poljoprivrednoj stručnoj službi, bankama koje podržavaju poljoprivredu i svima drugima koji su uključeni u poljoprivrednu proizvodnju u našem gradu-zaključio je gradonačelnik Vasić.

Pomoćnik gradonačelnika Popović kazao je da će u narednoj godini subvencije za poljoprivrednu proizvodnju biti veće za četiri miliona dinara pa ćemo u sledećoj godini podeliti ukupno 51 milion dinara. Želim da vam čestitam jer ste uz podsticaje Gradske uprave odnosno Fonda za poljoprivredu u svoja gazdinstva investirali 117 miliona dinara, bezmalo milion evra. Spremajte se jer marta ide novi konkurs-kazao je Popović.

Pomenuti Fond u Pirotu postoji od 2003.godine. Te 2003. godine za poljoprivredu se izdvajalo simboličnih 300.000 dinara, ali su zahvaljujući razumevanju Gradske uprave i gradonačelnika, kao i upornosti stručne služne, primera radi 2018. godine, za poljoprivredu putem Fonda za poljoprivredu izdvojilo čak 58 miliona dinara. Ukupne investicije u poljoprivredu u ovoj godini, računajući i sredstva van Fonda, iznose skoro milion evra, tačnije preko 117 miliona dinara.

Izvor: https://www.pirotskevesti.rs 

Njeno veličanstvo – pirotska peglana kobasica

Peglana kobasica jedan je od domaćih proizvoda koji su u poslednjih nekoliko godina doživeli pravu ekspanziju. Za veoma kratko vreme, ona se našla rame uz rame sa čuvenim pirotskim ćilimom i kačkavaljem i vinula se u svet vrhunskih suhomesnatih delikatesa. Sve su to bili razlozi da se o tajnama neobičnog ukusa ovog popularnog specijaliteta raspitamo detaljnije.

 

Retki meštani staroplaninskih sela kažu da su peglanu kobasicu pravili još njihovi pradedovi. Ona je uvek bila cenjen proizvod, kojim se svaki domaćin veoma rado hvalio. Prava peglana kobasica, tvrde oni, jedino može biti iz pirotskog kraja. Razlog za to je njen jedinstven, nezaboravan ukus, koji se može dobiti samo od mesa stoke napasane na staroplaninskim pašnjacima. Mnogobrojne lekovite, mirišljave i u svetu jedinstvene biljke koje rastu na ovom tlu u peglanoj kobasici će prepoznati svaki istinski poznavalac i ljubitelj kvalitetnog mesa.

Po starim tradicionalnim receptima, peglana se pravi od kombinacije tri do četiri vrste mesa, uglavnom kozjeg, ovčijeg, junećeg i ponekad konjskog. Svi začini koji se dodaju su potpuno prirodni, a glavni među njima su beli luk, tucana ili mlevena paprika, biber i so. Konzervansi, veštake boje, aditivi, arome i mirisi, kao i masnoće, loj i druge neželjene primese nešto su što u peglanoj kobasici nećete pronaći ni u tragovima.  Zato se ona sa punim pravom ubraja u zdrave i eko proizvode od čistog mesa.

Procese termičke obrade i dimljenja zamenjuje sušenje na staroplaninskom vazduhu. Na optimalnoj temperaturi između -5 i +5 stepeni celzijusa, bez vlage i oštrog mraza, peglane se kao i pre mnogo godina unazad suše po tridesetak dana. Svakih nekoliko dana one se peglaju staklenim flašama ili sličnim valjkastim predmetima. Na taj način istiskuje se vazduh i vlaga, pa kobasice mogu dugo da ostanu zdrave, sočne i ukusne. Istovremeno, sa svakim peglanjem one se sve više uvijaju u oblik potkovice, pa se zato u pirotskom kraju smatraju simbolima za sreću i rado daruju dragim ljudima.

Među brojnim proizvođačima peglane kobasice u Pirotu kao jedan od najvećih izdvaja se Dalibor Tošić. On je i dobitnik mnogih nagrada i priznanja za ovaj proizvod i o peglanoj uvek govori sa mnogo ljubavi. Ona je, kaže, mnogo puta do sada imala veliki značaj za opstanak njihovog porodičnog gazdinstva i zato zaslužuje da joj se posveti puna pažnja. Tako je Dalibor odlučio da peglanu kobasicu počne da prodaje i u lepim pakovanjima, čime ona kupcima postaje još atraktivnija.

„Trenutno, ja prvi i jedini proizvodim peglanu tokom cele godine. Moja porodica i ja smo osvojili i tehnologiju sušenja u komori. Uz dodatno hlađenje, provetravanje, automatsko regulisanje nivoa vlage, temperature, strujanja vazduha i nadzora temperature 24 časa preko sms servisa uspeli smo da sačuvamo kvalitet i u kontrolisanim uslovima. Zato već nekoliko godina peglanu možemo da ponudimo tržištu 365 dana u godini“, ističe Tošić.

„Prošlog meseca podneli smo i zahtev za registraciju pogona za preradu mesa Upravi za veterinu. On će ujedno biti i prvi registrovani pogon za proizvodnju peglane kobasice. To je za nas od velikog značaja, jer trenutno teško uspevamo da proizvedemo sve veće količine koje se traže na tržištu. Sledeći korak na putu razvoja peglane kobasice verovatno će biti dozvola za izvoz. To bi već moglo da utiče i na celokupan razvoj stočarstva na Staroj planini, pa i napredak cele naše opštine“, dodaje on.

Na kraju, za slučaj da uskoro budete u prilici da sretnete njeno veličanstvo peglanu kobasicu, zapamtite još nekoliko saveta naših pirotskih domaćina. Peglana se seče oštrim nožem i to na milimetarski tanke komadiće, pod uglom od 75. Najbolje je jesti je u dobrom i veselom društvu, bez žurbe, kako bi u ustima osetili žar ukusa i otapanje mirisa Stare planine. Prijatno!

Iz godine u godinu iz Budžeta grada Pirota izdvaja se svi više novca za razvoj i podsticaj poljoprivrede. Lokalna samouprava, kroz razne vidove davanja, u saradnji sa svojim i drugim stručnim službama, je uspela da motiviše i veliki broj mladih ljudi da otpočnu poljoprivrednu proizvodnju i obezbede sebi dohodak. Na kraju godine, u organizaciji sektora za poljoprivredu grada Pirota, organizuje se Sabor poljoprivrednika na kome je bilo svečano i veselo.

Gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, pozdravio je brojne poljoprivrednike koji su došli na svečanost, poželeo im još više uspeha uz obećanje da podrška lokalne samouprave neće izostati i u narednim godinama.Pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, Goran Popović, je istakao da je sav novac iz Fonda za razvoj poljoprivrede ove godine blagovremeno utrošen i da je ukupno uloženo oko milion evra. Takodje, pozvao je poljoprivrednike da se spreme za novi poziv za dodelu sredstava početkom proleća 2019. godine.

Izvor:http://www.plusonline.rs/podsticajima-grada-pirota-u-razvoj-poljoprivede-ukupno-ulozeno-oko-milion-evra-u-2018-godini/

U organizaciji Privredne komora Srbije, Grad Pirot, Ugovorna okružna Privredna komora Pirot i Ministarstvo poljoprivrede počela je obuka o primeni Pravilnika o malim količinama primarnih proizvoda za male proizvođače u oblasti poljoprivrede.

Cilj ove obuke je podizanje kvaliteta i zdravstvene bezbednosti proizvoda i adekvatnijeg uključivanja proizvođača u lance proizvodnje i tržišne tokove.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Nenad Budimović istakao je da je obuka ne samo način za unapređenje zdravstvene bezbednosti hrane i podrška razvoju brendova, već i pozitivan primer saradnje na lokalnom nivou.

Direktor Regionalne privredne komore Nišavskog, Pirotskog i Topličkog upravnog okruga, Aleksandar Milićević, kazao je prilikom obraćanja proizvođačima da je Pirot među prvim gradovima Srbije gde se obuka održava jer ima prepoznatljive i kvalitetne proizvode.

“Primena Pravilnika šansa je za proizvođače da budu konkurentniji, dobiju bolju cenu za svoj proizvod i otvore put ka kupcima u zemlji i inostranstvu”, dodaje Milićević.

Predsednik UO Privredne komore Pirot Dragan Kostić izrazio je zadovoljstvo zbog konkretizovanja saradnje Komore Pirot sa Privrednom komorom Srbije i Regionalnom privrednom komorom Nišavskog, Pirotskog i Topličkog upravnog okruga i istakao da će Komora Pirot i dalje biti spona između inspekcija i malih proizvođača i nastaviti sa aktivnostima koje pospešuju razvoj brendova i otvaranje svetskog tržišta za domaće proizvode.

IZVOR:http://jugmedia.rs/u-toku-obuka-za-male-proizvodjace-sa-ciljem-osvajanja-trzista/

Ministarstvo poljoprivrede potvrdno se izjasnilo o predloženom Programu subveniconisanja poljoprivredne proizvodnje Grada Pirota za 2018. godinu pa će, po rečima pomoćnika gradonačelnika zaduženog za poljoprivredu Gorana Popovića, javni poziv svim zainteresovanih poljoprivrednicima u Pirotu biti objavljen odmah posle Uskrsa. 

-U Fondu raspolaženo sa 58 miliona dinara. Od tog iznosa 40 miliona dinara je namenjeno za direktne subvencije i po tom iznosu spadamo u gradove u Srbiji koji izdvajaju ozbiljna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Konkurs se razlikuje u odnosu na prethodne godine jer će određene grupe proizvođača biti upućene na korišćenje subvencija iz IPARD programa i od Ministarstva poljoprivrede.

I dalje će na vodećem mestu biti sufinansiranje kupovine priplodnih kvalitetnih grla u stočarskoj proizvodnji, a ove godine je novina da će moći da se kupuju i druge kategorije goveda osim junadi, što je ranije bio slučaj. Tu su i bogati paketi subvencija za voćarsku, pčelarsku proizvodnju a pokušaćemo da pomognemo poljoprivrednim gazdinstvima da registruju proizvodnju proizvoda od mesa, mleka, jer imamo veliki broj proizvođača peglane kobasice kojim bi pomogli da kupe opremu, a kako ne bi kasnije imali problema sa Veterinarskom inspekcijom-kazao je pomoćnik Popović Pirotskim vestima.

 

izvor : http://www.pirotskevesti.rs 

Peglana kobasica jedan je od domaćih proizvoda koji su u poslednjih nekoliko godina doživeli pravu ekspanziju. Za veoma kratko vreme, ona se našla rame uz rame sa čuvenim pirotskim ćilimom i
kačkavaljem i vinula se u svet vrhunskih suhomesnatih delikatesa. Sve su to bili razlozi da se o tajnama neobičnog ukusa ovog popularnog specijaliteta raspitamo detaljnije.

Retki meštani staroplaninskih sela kažu da su peglanu kobasicu pravili još njihovi pradedovi. Ona je uvek bila cenjen proizvod, kojim se svaki domaćin veoma rado hvalio. Prava peglana kobasica, tvrde oni, jedino može biti iz pirotskog kraja. Razlog za to je njen jedinstven, nezaboravan ukus, koji se može dobiti samo od mesa stoke napasane na staroplaninskim pašnjacima. Mnogobrojne lekovite, mirišljave i u svetu jedinstvene biljke koje rastu na ovom tlu u peglanoj kobasici će prepoznati svaki istinski poznavalac i ljubitelj kvalitetnog mesa.

Po starim tradicionalnim receptima,peglana se pravi od kombinacije tri do četiri vrste mesa, uglavnom kozjeg, ovčijeg, junećeg i ponekad konjskog. Svi začini koji se dodaju su potpuno prirodni, a glavni među njima su beli luk, tucana ili mlevena paprika, biber i so. Konzervansi, veštake boje, aditivi, arome i mirisi, kao i masnoće, loj i druge neželjene primese nešto su što u peglanoj kobasici nećete pronaći ni u tragovima. Zato se ona sa punim pravom ubraja u zdrave i eko proizvode od čistog mesa. Procese termičke obrade i dimljenja zamenjuje sušenje na staroplaninskom vazduhu. Na optimalnoj temperaturi između -5 i +5 0C, bez vlage i oštrog mraza, peglane se kao i pre mnogo godina unazad suše po tridesetak dana. Svakih nekoliko dana one se peglaju staklenim flašama ili sličnim valjkastim predmetima. Na taj način istiskuje se vazduh i vlaga, pa kobasice mogu dugo da ostanu zdrave, sočne i ukusne. Istovremeno, sa svakim peglanjem one se sve više uvijaju u oblik potkovice, pa se zato u pirotskom kraju smatraju simbolima za sreću i rado daruju dragim ljudima.

Među brojnim proizvođačima peglane kobasice u Pirotu kao jedan od najvećih izdvaja se Dalibor Tošić. On je i dobitnik mnogih nagrada i priznanja za ovaj proizvod i o peglanoj uvek govori sa mnogo ljubavi. Ona je, kaže, mnogo puta do sada imala veliki značaj za opstanak njihovog porodičnog gazdinstva i zato zaslužuje da joj se posveti puna pažnja. Tako je Dalibor odlučio da peglanu kobasicu počne da prodaje i u lepim pakovanjima, čime ona kupcima postaje još atraktivnija.
„Trenutno, ja prvi i jedini proizvodim peglanu tokom cele godine. Moja porodica i ja smo osvojili i tehnologiju sušenja u komori. Uz dodatno hlađenje, provetravanje, automatsko regulisanje nivoa vlage, temperature, strujanja vazduha i nadzora temperature 24 časa preko sms servisa uspeli smo da sačuvamo kvalitet i u kontrolisanim uslovima. Zato već nekoliko godina peglanu možemo da ponudimo tržištu 365 dana u godini“, ističe Tošić.

„Prošlog meseca podneli smo i zahtev za registraciju pogona za preradu mesa Upravi za veterinu. On će ujedno biti i prvi registrovani pogon za proizvodnju peglane kobasice. To je za nas od velikog značaja, jer trenutno teško uspevamo da proizvedemo sve veće količine koje se traže na tržištu. Sledeći korak na putu razvoja peglane kobasice verovatno će biti dozvola za izvoz. To bi već moglo da utiče i na celokupan razvoj stočarstva na Staroj planini, pa i napredak cele naše opštine“, dodaje on. Na kraju, za slučaj da uskoro budete u prilici da sretnete njeno veličanstvo peglanu kobasicu, zapamtite još nekoliko saveta naših pirotskih domaćina. Peglana se seče oštrim nožem i to na milimetarski tanke komadiće, pod uglom od 750. Najbolje je jesti je u dobrom i veselom društvu, bez žurbe, kako bi u ustima osetili žar ukusa i otapanje mirisa Stare planine. Prijatno!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Grad Pirot je za razvoj poljoprivrede ove godine opredelio ukupno 58 miliona dinara. Već od ponedeljka, naredne nedelje sva registrovana poljoprivredna gazdinstva, moći će da koriste pogodnosti koje pruža lokalna samouprava, a odnose se na povraćaj uloženih sredstava.Ove godine maksimalni iznos subvencija po poljoprivrednom gazdinstvu je 800 hiljada dinara, umesto dosadašnjih 750 hiljada. Kod svih mera gde smo uočili veće interesovanje povećali smo iznose subvencija. Oprema za mužu se sada subvencioniše do 200 hiljada dinara, za pčelarstvo do 200 hiljada, duplo više nego do sada, za voćare i povrtare sa 200 na 300 hiljade dinara, dok smo za nabavku nove mehanizacije učinili ozbiljan korak napred i povećali sa 350 na 500 hiljada dinara. Subvencija za kamate je jako popularna mera i za to je u Fondu odvojeno 8 miliona dinara. Ova mera podrazumeva kao i do sada, da za kredite koji uzimaju poljoprivredni proizvođači lokalna samouprava plaća kamatu. – izjavio je danas Goran Popović, pomoćnik gradonaćelnika za poljoprivredu.Konkurs se odnosi i važi za sva ulaganja od 1.novembra 2016.godine i ulaganja u 2017.godini. Izvor: Pirotske vesti

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30