Domaće tržište dobro je snabdeveno svežim pilećim mesom i u tom pogledu potrošači mogu biti zadovoljni ponudom, cenama i kvalitetom mesa, pogotovo što bezmalo svakodnevno na akcijama u velikim stranim trgovinskim lancima mogu pazariti svežu piletinu po nižim cenama.

Proizvođači traže da se država umeša i odredi cenu kilograma utovljenih brojlera na veliko, utvrdi koliko je pilećeg mesa potrebno da bi se zadovoljile potrebne ovdašnjeg stanovništva, otvori mogućnost za izvoz, ponovo omogući pravo prečeg zakupa državnih njiva i ukine akcize na tečni naftni gas.U izražavanju tih zahteva domaći farmeri se oslanjaju i na nedavnu izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da je nedopustivo da kilogram bataka košta dva evra i da se mora stati na put trgovinskim lancima koji diktiraju cene mesa ispod ekonomske izdržljivosti proizvođača.

"I kod nas ima toga da trgovci uslovljavaju klanice niskim cenama", kaže Dragan Ješić, predstavnik tovljača pilića iz opštine Žitište, gde u 11 sela ima 54 farme i u turnusu se utovi 1.050.000 brojlera.

"Kilogram žive vage sada se kreće između od 60 i 70 dinara, što je ispod proizvođačke cene. Pre dva-tri meseca živa vaga koštala je između 110 i 115 dinara, što je omogućavalo da se ostvari solidna zarada", kaže on.

Dodaje da sada klanice odbijaju živinare, pod izgovorom da meso ne mogu prodati uprkos ugovorima koje imaju.

"Cena je pala jer se zaista pojavio višak brojlera, ali su višak napravili klaničari i mešaone hrane, koji su, u trci za zaradom, ugovorili obiman tov koji prelazi domaće potrebe, a viška pilića ima i zato i što trgovinski lanci određuju cenu mesa koja ne odgovara ni klaničarima ni nama. Zato je potrebno da država odredi pravila poslovanja u lancu tova", kaže Ješić.

Po proceni farmera iz Kaća Danila Vranića, na farmama u Srbiji trenutno ima između 200.000 i 300.000 brojlera koje klanice neće da prime, a ni farmeri neće da ih prodaju za 65 i 70 dinara kilogram jer tov jednog pileta košta stotinu dinara.

"Pravimo gubitke jer hranimo brojlere koji jedu više hrane nego u turnusu, a nemamo mogućnosti da nađemo drugo tržište", objašnjava on.

Direktor preduzeća "Premijum čiken”, nekadašnjeg "Agroživa”, Saša Stojanović ističe da zaista postoje problemi o kojima farmeri pričaju, da sadašnja situacija kvari poslovne odnose i da tu granu privređivanja treba urediti da bi se moglo nastaviti raditi.

Stojanović kaže da ima pritisaka stranih trgovinskih lanaca u pogledu diktiranja cene piletine ispod ekonomske održivosti, ali da diktat nije jedini koji nanosi štetu tovljačima i klaničarima.

"Naša zemlja trebalo bi da suzbije sivu ekonomiju jer ima veliki broj malih neregistrovanih farmi koje piletinu prodaju po pijacama, kioscima brze hrane i mesarama koje ne registruju promet preko fiskalne kase", istakao je Stojanović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=08&nav_id=1652188

Stočna hrana koja se koristi za ishranu živine sastavljena je od žitarica, proizvoda industrije ulja, alkohola i vrenja, mlinske industrije, kao i vitaminsko - mineralnih materija. Potrebe živine u hranljivim materijama zavise od vrste, rsae i kategorije živine. Koju ćete smešu za ishranu pilića koristiti zavisi pre svega od uzrasta živine. Ishrana kokoški nosilja konzumnih jaja u periodu produkcije usmerena je na obezbeđivanje uzdržanih i produktivnih potreba kokoši.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Živinarstvo kao linija stočarske proizvodnje, omogućava da se u relativno kratkom vremenskom periodu, dobiju značajne količine proizvoda, jaja i mesa. Živinsko meso kao i svaka životna namirnica
ima svoju, ne samo fizološku, već i ekonomsku granicu potrošnje, pa se i o proizvodnji ove namirnice i te kako vodi računa o proizvodnoj i tržišnoj ceni. Potrebe za živinskim mesom, danas su velike
i zadovoljavaju se najvećim delom iz organizovane industrijske proizvodnje na farmama. Živinarska proizvodnja poprima principe savremene proizvodnje. Smatra se da je živinarstvo profitabilna grana stočarstva iz razloga relativno brzog obrta uloženih sredstava. Proizvodnja živinskog mesa, tov brojlera u Srbiji je skoncentrisana u nekoliko velikih preduzeća, koja imaju sopstvene klanice, kao i na brojnim malim farmama.

Živinarstvo kao linija stočarske proizvodnje, omogućava da se u relativno kratkom vremenskom periodu dobiju značajne količine proizvoda, jaja i mesa. Sve je više prisutan intezivan industrijski sistem gajenja živine, a postoji i ekstenzivan tradicionalni sistem gajenja. Proizvodnja živinskog mesa ima potencijala u Srbiji.

Tov na industrijski način za potrebe tržišta je rentabilan, ukoliko se tov obavlja u velikim jatima. Industrijski sistem podrazumeva uzgoj brojlera u podnom ili baterijskom sistemu smeštaja, gde se proizvodi preko 30 kg živih brojlera, po 1 m2 podne površine. Pilići se isključivo hrane izbalansiranim smešama koncetrata i gaje se u zatvorenim kontrolisanom prostoru. Iskustva mnogih proizvođača su pokazala, da je tov pilića od 5.000 komada ekonomski koristan, ali jato od 10.000 komada donosi dvostruko više, za jedan vremenski period i isti uložen trud. Na farmu se naseljavaju jednodnevni pilići i tove se 42 - 45 dana. Da bi pilići napredovali, uslovi na farmi moraju biti adekvatni, veterinarske kontrole treba redovno da se sprovode. Dobra genetika i koncetrat bolesti se mogu svesti na minimum, a uginuća skoro i da ne budu velika. Imajući u vidu velike temperature u letnjem periodu, iskusni proizvođači savetuju da pored podne ventilacije, treba da postoji ventilacija i sa strane. Faktori koji imaju uticaja na proizvodnju živinskog mesa su: izbor hibrida, objekta i opreme, okruženja, ishrane, higijene i zdravstvene zaštite. Ne treba podcenjivati nijedan faktor od značaja za proizvodnju. U vidu se mora imati da je ova stočarska proizvodnja vrlo osetljiva, najmanje greške i propusti u tehnologiji vrlo negativno odražavaju na rezultate. Stručnjaci iz oblasti živinarstva savetuju da se na farmi ne smeju naseljavati pilići različitih uzrasta i porekla.

Cilj ovakve proizvodnje je da se u što kraćem vremenskom periodu postigne određena, ali što je više moguće ujednačena prosečna masa grla. Nastojanja su u isto vreme da se po jedinici izbalansirano količina hrane. Odgajivač mora stalno da prati i analizira troškove i naravno odmah da ih otklanja. Kada se obavlja tov u velikim jatima odgajivači imaju veliku pomoć pri obračunavanju i analiziranju troškova, ako uvedu neki integralni sistem upravljanja uz pomoć računara. Stalno analiziranje i praćenje ima za cilj da se pronađe optimalno rešenje između visine ulaganja i pokaznih efekata, upravljanja i odlučivanja.

Greške u svakoj proizvodnji se dešavaju, proizvođači ih čine u tehnologiji ishrane da mešaju hranu različitih proizvođača, da ne bi došlo do stresiranja pileta, pravilo je ako se počne sa hranom od jednog
proizvođača sa njom i treba završiti tov. Druga greška je u objektu, da se nedovioljno provetrava, gde tepmeratura u objektu bude preniska i previsoka, ukoliko je temperatura previsoka doćiće do vlaženja samog pileta, pilići budu mokri i tada kreću razne bolesti. Ukoliko je tepmeratura niska to dovodi do prehlađenosti nogica, prehlađenosti pileta i tada pilići slabo jedu i tada jedni druge griju i to dovodi do oslabljenog tova.

Da tov pilića bude isplativiji i sa uspehom potrebno je poštovati stručna iskustva proizvođača, koji su dugo prisutni u ovome poslu i naučna saznanja istraživačkih radova iz oblasti tehnologije proizvodnje i zdravstvene zaštite živine. Proizvođač da bi bio uspešan, važno je da se pre tova upozna sa troškovima proizvodnje.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30