Početkom XX veka cena ćurećeg mesa iz Jagodine određivala je cenu ćuretine na Londonskoj berzi. Jagodina je nekada bila centar proizvodnje ove živine sa čuvenom rasom jagodinska ćurka. Godišnja proizvodnja i tov dostizao je 700.000 komada najkvalitetnijih ćuraka. Zbog toga je ćuran postao simbol grada i
zaslužno dobio mesto na grbu Jagodine. Danas, od ćuraka u ovom gradu nije ostalo ni traga, a karakteristično ćurlikanje ovih ptica sve manje se čuje u seoskim domaćinstvima.

Ko je proterao ćurke?
Ćurka (lat. Meleagris) je najkrupnija živina iz roda koka, prepoznatljiva po kožnim izraslinama koje vise preko kljuna. Ženka je manja od mužjaka i ima manje raskošne boje. Domaća ćurka je neletačica sa rasponom krila od 1,5 do 1,8 metara. Indijanci u Americi pripitomili su divlju ćurku i gajili je vekovima pre dolaska Evropljana. Prvo jato domaćih ćuraka u Evropu su doneli Španci, a 1880. nekoliko matičnih jata naseljeno u prostore šumske uprave Grafeneg u Austriji. Kasnije je to isto urađeno u Mađarskoj odakle su ćurke stigle i u Srbiji.
Uzgoj ove najkrupnije živine je prilično lak i jednostavan, a meso izuzetno zdravo što je bio razlog zbog čega su se ove domaće životinje vrlo brzo odomaćile najpre u Vojvodini, a kasnije i u drugim delovima Srbije. Ćurke u ishrani zahtevaju “obroke” sa nešto većim procentom proteina, ali za razliku od kokošaka mogu da koriste i hranu sa nešto većim sadržajem celuloze što omogućava da se lakše prilagođavaju “na paši”, a sve to doprinosi da ishrana ćuraka može biti jeftinija u odnosu na ishranu kokošaka.

Šta kaže nutricionista?
Kako za Agrobiznis magazin objašnjava nutricionista i dijetetičar Kata Todorović ćureće meso je mnogo je zdravije u ishrani ljudi odnosu na sve ostale vrste mesa, pa i piletinu.
- Ćuretina, posebno belo meso, ima nizak sadržaj masti a izuzetno je bogato proteinima koje ime više od piletine. Ovo meso je bogato polinezasićenih masnim kiselina, pa se konzumiranjem ćuretine ne povećava holesterol kod ljudi, za razliku od ostalih vrsta mesa. Ćuretina se lako vari jer su mišićna vlakna kraća, finija i tanja, što znači da se brže i lakše termički obrađuje i priprema uz zadržavanje nutrijenata u hrani– rekla je Kata.
Ćureće meso je, kažu stručnjaci, bogato gvožđem, cinkom, vitaminima B kompleksa, a posebno selenom koji je zajedno sa B 3 i B 6 vitaminima neophodan za normalno odvijanje energetskog metabolizma svake ćelije u ljudskom organizmu.
- Odnos belog i crvenog, odnosno tamnijeg mesa, kod ćurke je nesrazmerno veći nego kod piletine, jer ćurke imaju veliki grudni deo, a manje batake u odnosu na ostatak tela. Dobra strana ćuretine je što, za razliku od ostalih vrsta mesa, nema specifičan miris, pa se uz začine lakše dijetetski priprema –
dodaje naša sagovornica.
Prosečna hranljiva (energetska) vrednost ćurećeg mesa u 100 grama je oko 160 kalorija, sadrži oko 25 grama proteina i 3 grama masti (od toga 1 g otpada na zasićene masti). Zato se preporučuje u dijetalnoj ishrani, a osim klasične pripreme mesa ćuretina je pogodno i za sušenje. Trgovci kažu da se ćureće meso slabije prodaje u supermarketima, što zbog cene, što zbog činjenice da smo izgubili naviku da jedemo ćuretinu koja je nekada redovno bila zastupljena na srpskoj trpezi. Slaba potražnja dovela je i do sve manjeg uzgoja ove živine u Srbiji koja se danas uglavnom gaji sporadično i za sopstvene potrebe.

Amerikanci pojedu naviše ćuraka
Za razliku od Srbije gde se ćuretina sve manje koristi, ovo meso je postalo specijalitet na trpezama širom Evrope i sveta. U Hrvatskoj je to pečena ćuretina s mlincima, u Mađarskoj se priprema u pikantnom umaku od pavlake, na Bliskom istoku ćurka se puni kus-kusom, suvim grožđem i pinjolima. Mlevenu
ćuretinu Italijani sve češće upotrebljavaju u lazanjama, dok se u Meksiku služi kao nadev u buritosima.
Ipak, najviše ćurećeg mesa se pojede u Americi i to za Božić i Dan zahvalnosti kada je pečena ćurka obavezna na trpezama Amerikanca. Ostalo je upisano u istoriji da je prvi obrok za proslavu Dana zahvalnosti u SAD bio pripremljen 1621. godine kada su se doseljenici iz Evrope sastali sa Indijancima da bi im
zahvalili na uspešnoj jesenjoj žetvi. Proslava Dana zahvalnosti zvanično je uvedena 1789. godine na preporuku predsednika Džordža Vašingtona, dok je 1941. godine predsednik Ruzvelt potpisao zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti kao praznik, a obeležava se poslednjeg četvrtak u novembru.
Ćurke su, verovali ili ne nekada bile izuzetno cenjene u Srbiji, a često im je pripisivano i magijsko dejstvo. Srbi u Vojvodini su glavu ćurke ili guske ostavljali zajedno sa kljunom kao „čuvarkuću”, u Surduku su je stavljali pod prag da bi bilo napretka u kući, a ćuran je najčešće prinošen kao žrtva na
temelju nove građevine. Bilo kako bilo, jedno je sigurno ćureće meso je jedno od najzdravijih i trebalo bi ga jesti što češće zbog svih benefita po zdravlje čoveka.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pileće meso za srpsko tržište "Perutnina Ptuj" u celosti se proizvodi u Srbiji, pa nema bojazni za potrošače da bi se proizvodi koji se povlače sa rafova u Hrvatskoj mogli naći u našoj zemlji, potvrđeno je za Nova.rs u ovoj kompaniji.

Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da se zbog salmonele iz prodaje povlače odreske pilećeg filea od prsa od 400 grama, “Perutnine Ptuj”, koje je na tržište stavio Lidl.

Reč je o proizvodu LOT broja L 200514, s rokom upotrebe do 23. maja 2020. godine, u kojem je utvrđena bakterija salmonella ser. Enteritidis. Iz prodaje se povlači isključivo proizvod sa ovim podacima.

Kompanija “Perutnina Ptuj” u Srbiji ima fabriku “Perutnina Ptuj Topiko” i ceo proizvodni proces je, kako navode, zaokružen u našoj zemlji. Spornih proizvoda nema na tržištu Srbije, a ni “Lidl” u Srbiji u ponudi nema ovog proizvođača.

“Perutnina Ptuj pileće meso za srpsko tržište proizvodi u svojoj fabrici u Bačkoj Topoli. Proizvodnja u Srbiji se odvija u okviru vertikalno integrisanog ciklusa gde svi procesi počinju, odvijaju se i završavaju u Srbiji. Kompanija Perutnina Ptuj Topiko garantuje potpunu bezbednost i kvalitet svojih proizvoda. Kompanija Pertunina Ptuj Topiko pileće meso ne uvozi iz Hrvatske niti se takva vrsta uvoza planira. Isto tako Pertunina Ptuj Topiko nije dobavljač Lidla pilećim mesom”, potvrđeno je za Nova.rs u sedištu kompanije “Perutnina Ptuj” u Sloveniji.

U kompaniji “Lidl Srbija” za Nova.rs kažu da, kada je u pitanju sveže pileće meso, sarađuju sa domaćim dobavljačima.

“Nijedan od njih nije Perutnina Ptuj, tako da u asortimanu Lidl Srbija nema pomenutog proizvoda”, potvrđuju u ovoj kompaniji, dodajuči da u asortimanu, pod svojom robnom markom, “Lidl Srbija” ima isključivo proizvode od dobavljača koji su sertifikovani po najvišim međunarodnim standardima kvaliteta i bezbednosti proizvoda iz grupe GFSI standarda (kao npr. IFS Food).

Izvor:https://nova.rs/biznis/perutnina-ptuj-u-srbiji-nema-proizvoda-zarazenih-salmonelom/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31