Nije prvi put da se u sezoni povrća kupci žale na skupoću namirnica. Ovoga leta ne smeta im toliko što krompir, luk, papriku, tikvice, krastavce… plaćaju po lanjskim cenama – bar je tako na novosadskim pijacama – već što za kilogram paradajza treba izdvojiti i više nego duplo novca nego prošlog leta, od 150 dinara pa naviše.Na pitanje zašto je paradajz skup usred leta proizvođači i agronomi imaju odgovor – kasni u zrenju i zato je skup. Ali potrošači ne treba da budu zabrinuti jer rod sazreva i cena paradajza će pasti.

Berba kasni dvadesetak dana jer je u vreme prve i druge cvetne oplodnje bilo kiše i nedovoljno toplog vremena pa je izostalo cvetanje i rod, i tek je treći i četvrti cvetni red oplođen, objašnjava Adam Takač iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Kako dodaje, paradajza ima i tek će ga biti, a kada dospe, cena će biti i tri puta niža od sadašnje.

Proizvođačima godi što je paradajz skup, pogotovo im ide naruku to što nema paradajza iz uvoza, što obično biva kada uvoznici osete da na domaćem tržištu ima odstupanja od uobičajene ponude.

Proizvođač iz Čalme (opština Sremska Mitrovica) Tihomir Bojanić kaže da se na Kvantaškoj pijaci paradajz na veliko može bez problema prodati po 80 do 150 dinara.

Iako leto uveliko traje, paradajza još nema u onim količinama u kojima smo navikli da ga bude u ovo doba godine, kaže Bojanić, inače u proteklih desetak i više godina najveći proizvođač paradajza u Sremu, i šire.

Ove godine Bojanić ima paradajza na sedam jutara i očekuje da će ga brati do polovine novembra.

Kilogram krompira po 50 dinara za proizvođače je u ovo doba uobičajena cena, kaže Branislav Zelenović iz Siriga, smatrajući da je ta cena prihvatiljiva i kupcima.

I lane je, podseća, toliko koštao.

Oni koji ga seju na veliko, na deset i više hektara, čuvaju ga za zimu, kada je skuplji i više tražen, kaže Zelenović.

On navodi da će prvi put posle više godina potrošači jesti kvalitetan domaći krompir zbog dobrog semena i klime koja nije naškodila tom povrću.

Kako kaže da je, za razliku od krompira, prolećni luk podbacio, zbog čestih kiša, i da se zato kvari i baca.Ali taj povrtar ukazuje i na to da prolećnog luka ima i u okolnim zemljama i da količine prelaze potrebe stanovništa i da je to razlog zašto ga povrtari ne mogu lako prodati ni dobiti pravu cenu.

Ne znam šta se dešava s lukom: niti ga traže, niti se raspituju za cenu, kaže povrtar iz Siriga Siniša Arsić, koji ima na lageru prolećnog luka.

Ali, kako kaže spreman je da čeka velike kupce. Na veliko je kilogram luka išao od 36 dinara pa naniže, ali kako sada stvari stoje, prodavaće ga i upola cene jer stiže jesenji koji kreće da se vadi posle Svetog Ilije.Na pijacama u Novom Sadu kilogram krompira je 50 dinara, luka 60, paprika je od 85 dinara pa naviše, tikvice se kreću od 40 dinara pa naviše, krastavci se prodaju iznad 70 dinara.

Gledajući lanjske cene, povrće se maltene prodaje po istim cenama, ali promet nije baš veliki, što je uobičajeno u sezoni godišnjih odmora, kažu pijačni prodavci, koji se takođe žale na godinu. Česte kiše, navode, pokvarile su rod povrća, ali je uprkos tome osnovno povrće zadržalo lanjsku cenu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pijaca-skupa-kisa-nazidala-cene-povrcu-03-08-2019

Na beogradskim pijacama kilogram paradajza u proseku košta 160 dinara, a profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Đorđe Moravčević kaže da je visoka cena tog povrća za ovo doba godine prouzrokovana ovogodišnjom kasnom berbom.
Kako je objasnio za Tanjug, vakum je nastao, jer berba paradajza na otvorenim poljima, koja obično počinje oko 1. jula, ove godine je kasnila desetak dana, dok je paradajz iz plastenika izbačen.Moravčević kaže i da se očekuje da će se situacija srediti za sedam do 10 dana, kada možemo očekivati i niže, odnosno uobičajene cene paradajza.

Vremenske prilike i kišovit jul mesec ove godine nisu pogodovali pšenici.

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Tanjug da je žetva pšenice završena i to sa prinosima koji su ispod očekivanih, odnosno željenih, te da prosečan prinos iznosi po hektaru 4,5 tone.

Kaže da bi prinos bio veći da nije bilo izuzetno kišnog jula meseca, koji je negativno uticao i na prinose i na kvalitet pšenice.

Za razliku od pšenice, prema rečima Sakovića, te vremenske prilike ostalim, odnosno prolećnim kulturama, kao što su kukuruz, suncokret i soja, veoma pogoduju i one izgledaju u ovom trenutku više nego odlično i najavljuju rekordan rast.

Kada govorimo o kukuruzu, kaže Saković, očekuje se po sadašnjem stanju useva prinos oko osam tona po hektaru, kod soje da prinos bude iznad 3,5 tone, a kada je u pitanju suncokret najmanje 3,1 tona po hektaru.

"To je u samom vrhu i svetskih i evropskih standarda", kazao je Saković.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/paradajz-u-proseku-160-dinara-skuplji-zbog-kasne-berbe_1036744.html

Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači. Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”

Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.

– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434137/Cene-povrca-nikako-da-padnu

Ko želi da pripremi ručak samo od svežeg povrća i voća za dve osobe, mora da izdvoji od 150 do 600 i više dinara.

Rano voće i povrće i dalje drži visoku cenu na pijacama, pa je tako, recimo, kilogram mladog krompira od 160 do 250 dinara, tek 30 odsto jeftiniji od svinjetine, koja je oko 350 dinara.

Ko želi da pripremi ručak samo od mladog voća i povrća, mora da pripremi podebeo novčanik. Na primer, ako se odlučite za jednu zelenu salatu koja u proseku košta 40 dinara, jednu vezu luka od 40, vezu rotkvice od 30 dinara, miks vezu za supu, koja je 70 dinara, i najjeftiniji mladi krompir od 160 dinara, potrebno je 340 dinara.U slučaju da hoćete ručak od prvog paradajza, koji je 200 dinara, krastavaca od 70 i boranije od 300, potrebno vam je ukupno 570 dinara.

Najjeftinija varijanta je salata i luk, uz spanać ili tikvice od 80 dinara, za šta je potrebno 150 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/rucak-za-dvoje-600-dinara-paprene-cene-na-pijacama-mladog-povrca-i-voca/418bg25

Tokom letnjih meseci, naročito u vreme izuzetno visokih temperatura, neophodno je biti oprezan prilikom kupovine, načina čuvanja i obrade namirnica. Upotreba zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbeđuje ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti, već i štiti zdravlje. S druge strane, zagađenom, pokvarenom ili neispravnom hranom se prenose mnoge bolesti. Zato bi o kontroli hrane svi trebalo da vodimo računa.

Lekari i inspektori aktivno upozoravaju građane da tokom leta otvore četvoro očiju prilikom kupvine namirnica koje mogu lako da se pokvare! Poseban oprez potreban je na pijacama, u kioscima brze hrane, ali i kada ne možemo da odolimo sladoledu na kugle. Pre svega, apeluju da se na pijacama van rashladnih vitrina nikako ne kupuje meso, mleko, jaja, mesne i mlečne prerađevine.

Opštirnije u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin

Posle jednog veka na kraljici pijaca na Zelenom vencu održana XX  svečana Skupština Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“ i Beogradski Noćni Market

Na pijaci „Zeleni venac“, 27. aprila, održana je svečana Skupština Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“, povodom jubileja, obeležavanja stogodišnjice organizovanja prve Skupštine piljara Srbije na Zelenom vencu, kao i 15 godina aktivnog rada Udruženja.

Svečanoj sednici prisustvovali su Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika, Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja i većina članova ovog udruženja. Na skupu je istaknuto da na 410 registrovanih pijaca u Srbiji,  dnevno svoju robu plasira oko 80.000 poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnika, kao i da je ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u prethodnoj godini bila 35.586.000.000,00 dinara, što je u tekućim cenama za 3.6% više u odnosu na 2016. godinu, dok je tržišni udeo pijaca u prodaji i otkupu poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Srbije u toku 2017. godine bio 18.84%, što je za 1.7% više u odnosu na 2016. godinu.

Vodeći projekat Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“ u 2018. godini biće sertifikacija poljoprivrednih proizvođača, koji svoje proizvode direktno plasiraju na pijacama. Sertifikacija ima za cilj da doprinese isticanju vrednosti domaće proizvodnje, naglasi kvalitet domaćih proizvoda, kao i da se poboljša i obogati ponuda na pijacama.

Nakon dodele priznanja institucijama i partnerima, koji su  dali doprinos uspešnom radu Udruženja, promociji pijaca i pijačne delatnosti u Srbiji, počeo je 13. Beogradski Noćni Market, pod sloganom „Život je igra“. Posetioci su imali prilike da se uz najkvalitetnije proizvode, zabave i druže, a da sve protekne u slavljeničkom raspoloženju,  pobrinuli su se prestižni gradski di-džejevi i Teatar Mimart, sa hodačima na štulama, žonglerima i pantomimičarima.

Pijaca „Zeleni venac“ izgrađena je davne 1926. godine i tada je bila najsavremenija pijaca na Balkanu – u narodu poznatija kao KRALJICA PIJACA. Napori JKP „Gradske pijace“ da od pijaca napravi atraktivna mesta kupovine vide se i na navedenoj pijaci, gde će nove mobilne tezge sa suncobranima, ukrasni boksovi za cveće i Food Corner doprineti da pijaci vrati epitet, koji je imala kada je bila otvorena, kao i da u narednom periodu bude mesto velikih okupljanja i zabave.

GRADSKE PIJACE 2019. GODINE DOVODE SVET U BEOGRAD

 

JKP „Gradske pijace“ dobile su prestižno međunarodno priznanje na konferenciji Svetskog udruženja veletržnica (World Union of Wholesale Markets, WUWM), koja je ove godine održana u Barseloni, te će Beograd po prvi put u istoriji, 2019. godine, biti domaćin ovog značajnog skupa.

Prezentacija JKP „Gradske pijace“, u kojoj su prestavljene reforme koje su sprovedene na pijacama, dobri poslovni rezultati, kao i značajni projekti, ne samo za preduzeće, nego i za grad Beograd, izazvala je veliko interesovanje prisutnih, koji dolaze iz privredno jakih zemalja sa pet kontinanata, među kojima su Švedska, Italija, Španija, Holandija, Francuska, Poljska, Grčka, Kina, Amerika, Australija, Indija, itd. Održavanje konferencije WUWM-a značajno će doprineti predstavljanju Beograda i Srbije kao mesta proizvodnje zdrave i visokokvalitetne hrane, koja će postati prepoznatljiva na svetskom tržištu, daljem razvoju privrede, poljoprivrede, turizma i ostalih potencijala i resursa koje nudi naša zemlja.

Svetsko udruženje veletržnica (WUWM) je neprofitna organizacija, koja ima za cilj da promoviše međunarodnu razmenu informacija o pijacama i veletržnicama, kao i da razmenjuje iskustva i znanja, kako bi dalje unapredila pijačnu delatnost.

  NA IZGRADNJI NAJMODERNIJE PIJACE NA BALKANU RADI SE „PUNOM PAROM“ PALILULSKA PIJACA USKORO POSTAJE SIMBOL PRESTONICE

 

Dobro je poznato da u Gradskim pijaca nema stajanja i odmora dok se radi na izgradnji najmodernije pijace na Balkanu, nesvakidašnjeg izgleda inspirisanog lokalnim specijalitetom- Vasinom tortom.

Sam iskop i izrada betonske konstrukcije buduće pijace, zbog specifičnog položaja terena izvodi se u dve faze. Uspešno je završena prva faza u okviru koje je izbetonirano oko 6.450 m² armirano betonskih  ploča i ugrađeno je 6.500 m3 betona. Radovi u okviru druge faze izvode se kaskadno, na svim nivoima i na delu temelja i na pločama suterena i prizemlja, kao i na armirano betonskoj ploči galerije koja je najviša kota betonske konstrukcije.

I dok novi simbol Beograda niče u srcu grada, menadžment preduzeća se pobrinuo da se ispoštuju stari običaji i tradicija, te je povodom izlivanja ploče na gradilištu napravljena mala zakuska.

Palilulska pijaca je najveća investicija JKP „Gradske pijace“ i podrazumeva izgradnju najmodernije pijace na Balkanu. Prostiraće se na 12.691 m² i imaće četiri nivoa. Drugi nivo garaže ili -2 etaža biće opremljena sa 60 parking mesta, namenjenih isključino korisnicima pijace. Prvi nivo garaže ili -1 etaža predviđena je za logistiku pijace, snabdevanje, utovarne rampe, magacine, prostor za pripremu proizvoda i za odlaganje otpada, kao i parking mesta za zakupce poslovnog prostora. Na platou pijace, funkcionalno biće odvojene i jasno deferencijalne zone prodaje poljoprivrednih i neprehrambenih proizvoda, koncipirane kao otvoreni prostor sa slobodnostojećim pijačnim „modularnim boksovima“. Na nivou galerije nalaziće se dodatni prodajni prostor, namenjen pre svega prodaji srpskih suvenira, narodne radinosti, antikviteta, kao i veći restoran i kafe namenjen degustaciji hrane i pića, koji nudi sam asortiman pijace.

 

JKP „Gradske pijace“ deo međunarodne kampanje „Love your local market 2018“

JKP „Gradske pijace“ kao članica  Svetskog udruženja veletržnica (World Union of Wholesale Markets, WUWM) učestvuje u međunarodnoj kampanji „Love your local market 2018“ (LYLM2018) koja se ove godine obeležava pod sloganom „Close to your heart“, u periodu od 17. do 31. maja 2018. godine.

Tim povodom, Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, zajedno sa predstavnicima pijaca iz još 17 zemalja, potpisao je Memorandum o razumevanju za pokretanje ovogodišnje #LYLM2018 kampanje, i uvrstio beogradske pijace među 4.000 pijaca širom Sveta koje su deo ovog značajnog pokreta. Ovaj pokret zalaže se za očuvanje tradicije i kulture, negovanja odnosa poverenja između proizvođača i kupaca, za  značaj  zdrave i bezbedne hrane koja se prodaje na tržištu, kao i za promovisanje pijaca kao  važnog  turističkog simbola svakog grada.

U okviru ovogodišnje kampanje, u Beogradu, 25. maja, na mestu gde se nalazila prva pijaca u gradu, u narodu poznatija kao Velika pijaca, a danas Studenski trg, biće organozovan popularni muzičko-gastronomski festival „Beogradski Noćni Market“. Ova atraktivna manifestacija prepoznatljiva po dobroj muzici, atmosferi, druženju i mogućnosti da posetioci kupe različite proizvode dugogodišnjih poljoprivrednih proizvođača „šampiona pijaca“, dizajnera, umetnika, biće još jedna prilika za dobru zabavu i provod.

Dobro je poznato da u Gradskim pijaca nema stajanja i odmora dok se radi na izgradnji najmodernije pijace na Balkanu, nesvakidašnjeg izgleda inspirisanog lokalnim specijalitetom- Vasinom tortom.


I dok novi simbol Beograda niče u srcu grada, menadžment preduzeća se pobrinuo da se ispoštuju stari običaji i tradicija, te je povodom izlivanja ploče na gradilištu napravljena mala zahuska.

Sam iskop i izrada betonske konstrukcije buduće pijace, zbog specifičnog položaja terena izvodi se u dve faze. Uspešno je završena prva faza u okviru koje je izbetonirano oko 6.450 m2 armirano betonskih ploča i ugrađeno je 6.500 m3 betona. Radovi u okviru druge faze izvode se kaskadno, na svim nivoima i na delu temelja i na pločama suterena i prizemlja, kao i na armirano betonskoj ploči galerije koja je najviša kota betonske konstrukcije.


Palilulska pijaca je najveća investicija JKP „Gradske pijace“ i podrazumeva izgradnju najmodernije pijace na Balkanu. Prostiraće se na 12.691 m2 i imaće četiri nivoa. Drugi nivo garaže ili -2 etaža biće opremljena sa 60 parking mesta, namenjenih isključino korisnicima pijace. Prvi nivo garaže ili -1 etaža predviđena je za logistiku pijace, snabdevanje, utovarne rampe, magacine, prostor za pripremu proizvoda i za odlaganje otpada, kao i parking mesta za zakupce poslovnog prostora. Na platou pijace, funkcionalno biće odvojene i jasno deferencijalne zone prodaje poljoprivrednih i neprehrambenih proizvoda, koncipirane kao otvoreni prostor sa slobodnostojećim pijačnim „modularnim boksovima“. Na nivou galerije nalaziće se dodatni prodajni prostor, namenjen pre svega prodaji srpskih suvenira, narodne radinosti, antikviteta, kao i veći restoran i kafe namenjen degustaciji hrane i pića, koji nudi sam asortiman pijace.

Novi projekat: „Garantovano domaće – Pijace Srbije“.

Svečana sednica Skupštine Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“, održava se 27. aprila 2018. godine (petak) u 17 časova na pijaci Zeleni venac u Beogradu.

Domaćin skupa je Javno komunalno preduzeće „Gradske pijace“ Beograd, a održava se u povodu 100. godišnjice prvog skupa pijačara u Srbiji i 15. godišnjice rada Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“.

U sklopu programa će se održati i manifestacija „Beogradski noćni market“, koju JKP „Gradske pijace“ sada već tradicionalno organizuju kao sastavni deo svojih promotivnih aktivnosti.

Poslovno udruženje „Pijace Srbije“ će tokom sednice Skupštine predstaviti svoj vodeći novi projekat „Garantovano domaće – Pijace Srbije“.

Povodom obeležavanja 15 godina rada Udruženje će na svečanoj sednici Skupštine uručiti priznanja institucijama i partnerima za doprinos uspešnom radu, odnosno promociji pijaca i pijačne delatnosti u Srbiji.


RADNO VREME PIJACA U DANE NOVOGODIŠNjIH I BOŽIĆNIH PRAZNIKA


Zelene pijace - u nedelju, 31. decembra će raditi uobičajeno, od 06 do 19 časova, dok 01. i 07. januara neće raditi. Jedino će pijace „Zemun“, „Banovo brdo“, „Bele vode“ i „Dušanovac“ 01. i 07. januara raditi skraćeno od 06 do 13 časova. Dana 02. januara sve zelene pijace će raditi od 06 do 13 časova.

Garaža na pijaci “Zeleni venac” - neće raditi 01. i 07. januara, dok će ostalim danima raditi po redovnom poslovnom radnom vremenu.


Otvoreni tržni centar – Novi Beograd (popularni „Buvljak“) – 31. decembra će raditi uobičajeno od 08 do 16 časova, dok 01. i 07. januara neće raditi.


„Dušanovac“ prodaja iz vozila – obavljaće se 31. decembra do 22 časa, 01. i 07. januara neće se obavljati, dok će 02. januara ovaj deo pijace raditi od 14 časova.


„Pijaca za promet starih stvari i robe sa greškom – Miljakovac“ – 31. decembra će raditi uobičajeno od 06 do 19 časova, dok 01. i 07. januara neće raditi.


Tržni centar „Krnjača“ (cvetna pijaca) – 01. i 07. januara biće zatvoren i neće raditi.

 

Ova roba se najviše tražila na Kvantašu tokom nedelje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3474-ova-roba-se-najvise-trazila-na-kvantasu-tokom-nedelje

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 27. 11. DO 03. 12. 2017. GODINE.

 

PORAST PROMETA JUŽNOG VOĆA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.095 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (212 t), jabukom (169 t), crnim lukom (101 t), mandarinom (83 t), šargarepom (76 t), krompirom (60 t), pomorandžom (55 t), paradajzom (41 t), paprikom (36 t), bananom (26 t), suvom smokvom (23 t), limunom (21 t) i krastavcem (20 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (143 t → 169 t), crnog luka (86 t → 101 t), mandarine (10 t → 83 t), pomorandže (21 t → 55 t), banane (17 t → 26 t), suve smokve (1 t → 23 t) i limuna (3 t → 21 t), dok je promet: kupusa (268 t → 212 t), šargarepe (115 t → 76 t), krompira (61 t → 60 t), paradajza (57 t → 41 t), paprike (50 t → 36 t) i krastavca (28 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    50 - 70 din.

paprika                       30 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

suva smokva              130 - 160 din.

pomorandža               60 - 120 din.

mandarina                  70 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          75 - 110 din; prošle nedelje 85 - 115 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31