U februaru u Barseloni biće otvorena druga najveća evropska pijaca na kojoj će se prodavati isključivo organsko voće i povrće. Biomarket je smešten u objektima Mercabarne i u početku će raditi sa deset veletrgovinskih kompanija, poljoprivrednim zadrugama i sa desetak malih lokalnih proizvođača.

- U pitanju je pionirski poduhvat koji će organsku hranu približiti većem broju potrošača. Želimo da pomognemo i malim proizvođačima i omogućimo im veću vidljivost na tržištu, kao i lakši pristup potrošačima – rekao je generalni direktor Mercabarne Jordi Vals.

Otvaranje Biomarketa prvobitno je planirano za oktobar, ali je zbog pandemije koronavirusa pomereno za februar.

- Iako je ovo izazovno vreme zbog teške zdravstvene situacije privodimo kraju adaptaciju i pijaca će biti spremna za otvaranje u februaru – dodao je on.

Barselona nije izabrana slučajno. Naime, Katalonija je vodeća autonomna regija u Španiji kada je u pitanju potrošnja organske hrane i za 26 procenata je viša u odnosu na ostale delove zemlje, piše Horti dejl.

- Gradsko veće Barselone obavezalo se na sigurniji, održiviji i zdraviji model ishrane koji postaje stvarnost. Verujem da će ove godine Barselona postati svetska prestonica organske hrane – rekao je Vals i istakao da će Biomarket pokrivati čitav niz proizvoda koje potrošači traže.

- Najviše će se prodavati organski proizvodi lokalnih proizvođača. Kupcima ćemo ponuditi kompletan asortiman, garantovaćemo snabdevanje svežim organskim proizvodima, dok će zbog konkurencije i cene biti prihvatljivije neko u prodavnicama – naglasio je on.

Španija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača u Evropi i na četvrtom mestu po prihodima ostvarenim od agrara sa više od  40 milijardi evra. Sa 23 miliona hektara Španija je druga u Evropi po površini iskorišćenog obradivog zemljišta i najveći su proizvođač i izvoznik voća i povrća u Evropskoj uniji i treća zemlja sveta.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kako rade pijace?

jan 17, 2021

Beograđani koji vole da zdrave i sveže namirnice nabavljaju na gradskim tržnicama od juče za obilazak tezgi imaju više vremena. Nešto „labavije” nove mere Vlade Srbije za sprečavanje širenja kovida 19 omogućile su da otvorene pijace od utorka do petka rade do 19 časova, dok će zatvoreni objekat Palilulske pijace raditi do 20 časova.

– Od momenta kada su krenule da se uvode i sprovode prve mere prevencije i zaštite od korona virusa u Srbiji brinemo o svojim kupcima i prodavcima i njihovoj bezbednosti poštovanjem i primenom svih propisanih i preporučenih mera. Omogućavamo snabdevanje, ali na odgovoran način, da bismo kupcima obezbedili kupovinu omiljenih namirnica, a prodavcima direktan plasman i kontinuitet u radu – kažu iz JKP „Gradske pijace”.

U ovom preduzeću apeluju na posetioce da i sami poštuju mere zaštite, noseći masku i kupujući na propisanom rastojanju.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/469350/Na-pijace-do-19-casova

Jesen u našem sokaku najlepše su opisali pesnici, slikari i muzičari. Taj kolorit boja običan svet nema kad da primeti. Septembar i oktobar su kažu najlepši meseci, jer sve miriše na plodove, lišće dobija koloritni pejzaž. Miholjsko leto dozvoli da obavimo sve one poslove koje nismo, pokupimo letinu, očistimo dvoriše zazimimo pčele, spremimo zimnicu. Ovo poslednje, čini se jesenas, biće najteže, jer su cene paprika, osnovne namirnice zimnice, prilično visoke. Ko će sve zbog nedostatka robe i planetarne korone ,,ekonomski stradati” tema je ove priče.
Zbog loših vremenskih uslova neki će, kažu, ove godine ostati tanjeg novčanika, a neki bez ajvara. Na zakupljenim njivama Kosta Vulović je osim deset postojećih, podigao još devet plastenika, uglavnom pod paprikom i jagodom. Mlad krompir, je s proleća zamenio paradajzom, koji je već odslužio svoje, dok paprika za pečenje i somborka, ovih dana uveliko stižu do kupaca. Proizvodnja je imala svoje osetne oscilacije.
,,Ova godina generalno je počela problematično, kako zbog korone, tako i vremenskih prilika, koje su udesile dase bolesti i štetočine gomilaju. Najviše
problema donela je tuta apsoluta. U suštini septembar je udarni za pripremu zimnice, ali je nepisano pravilo da je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo. Ovih dana je velika navalica, žuri narod valjda i zbog najave novog talasa korone da spremi. Mada, kvalitet je ipak ono što određuje cenu. Ja bih voleo da je moja paprika 30-40 dinara i da mogu svi da je kupe, ali je ove godine bilo mnogo više ulaganja, mnogo više problema u proizvodnji i mnogo manji prinos. Ja sam brao i po deset tona paprika, ove godine teško da će biti pola od toga, - priča nam Kosta.Slađana Doković iz Obrve, kod Kraljeva,
duže od 15 godina bavi se proizvodnjom paprike. Od 2 hektara ostalo joj 20 ari upotrebljive robe. ,,Nije joj bilo spasa bukvalno je poparena u roku od dva-tri dana.
Muka, radiš nekoliko meseci i kada dođe do ruku sve ode! Nikada se ovo nije dogodilo.” Povrće ima sličnu cenu kao i prošle godine, sem paprike, koja je opet poskupela. Ona je čini se zasad najveći problem za ljubitelje domaće zimnice. Prodaja nije kao ranijih godina, potrđuje Milica Stanojlović iz trsteničkog kraja, koja godinama ima tezgu na pijaci u Kraljevu.
,,Narod se trudi da kupi, malo je poskuplja za njihov džep. Ima i onih što kupe spremnu zimnicu. Birkaju, cenjkaju se. Šta ćeš ova korona proizvela novu krizu. Sve manje je para, osetimo mi prvi na pijaci. Sad kada spreme zimnicu, kupovaće na vezicu”.
Na zelenim pijacama potrošači trenutno za najkvalitetniju papriku moraju da izdvoje od 90 do 150 dinara. Paradajz od 50-80, boranija do 150, luk od 30-
50, plavi patlidžan 80, šargarepa 30-60, krastavac 70-100, dok su najeftiniji kupus I tikvice koje možete pazariti i za 30 dinara. Na tezgama sve miriše, šareno, ukusno, domaće. Aleksandar Lukić, deset godina ima tezgu na Zelenoj pijaci. Potvrđuje naše sumnje, nema para, nema robe.
,,Cena je viša za sigurno 30% možda i više u odnosu na lane. Međutim, i kvalitetne robe je manji za isto toliko posto u odnosu na prošlu godinu. Ono što vredi mora da ima višu cenu. Ko će da strada, ko će da opstane? Trgovci su opet na najmanjem gubitku, ako pošteno govorimo. Proizvođač se namuči da ga doveze do pijace. Sve to košta i on mora da ga proda da bi se pokrio. Kupci moraju da kupe, narod nešto mora da jede. Onda sledi drugo pitanje, kako se hranimo? Zimnica je sada prioritet. Kasnije opada interesovanje”- zaključuje Aleksandar.
I dok se na tezgama birka u kese, na kvantašu se meri na kutije, ili džakove. Roba svakojaka, pa po tome vredi i kantar. Za klasu prvu, treba izdvojiti skoro pa isto kao na tezgama, ali smo se uverili da ima zaista odlične robe. Paprika je i ovde lider prodaje. Sve ostalo valjda čeka malo temperaturno zahlađenje, ističe prodavac, Vesna Jakovljević.
,,Rod na otvorenom je prepolovljen, to je uticalo na cenu. Pogotovo u leskovačkom kraju, koji je najbitniji za snabdevanje našeg tržišta. Najviše se prodaje crvena paprika i paradajz. Kvalitet je dobar, ima dosta prve klase, ali je neće biti koliko smo je imali lane. Naime, maj i jun su bili hladni i kišoviti, i to je uticalo na količinu roda. Tek što je prošao prvi talas korone, i nebo se urotilo protiv nas, pa su i polja bila pod vodom. Kažu u Srbiji jedna nevolja nikad ne ide sama. Šta ćeš, narod kupuje i ako je skupo, mora da se jede ali robe nema, nema kvalitetne robe kao ranijih godina kaže naša sagovornica”.
Pokušavamo da saznamo i od najmlađeg prodavca na pijaci, Jovane Denić, koja je paprika najbolja za ajvar. ,,Dukat, najbolja za ajvar, izdašna, dobro
se ljušti, ima lepu boju, dobar ukus. Jeste najskuplja, ali i najbolja. Kupuje narod, neko manje neko više. Pitaju, ne znaju svi da razlikuju ovu sortu, pitaju i kupuju. Biće zimnice, biće ajvara”, sa osmehom pojašnjava ova mlada devojka koja i sama voli da priprema ,,srpski kavijar”.
Kada su krajem marta gradovi po Srbiji počeli da zatvaraju pijace zbog epidemije korona virusa mali proizvođači, povrtari više nego voćari našli su se u nebranom grožđu. Nažalost sudbinu proizvođača i zakupaca na kraljevačkoj pijaaci deli i ovo javno preduzeće. Petak je Kraljevčanima sinonim za pijačni dan. Minulog petka slika ovdašnje pijace nije ni izbliza negdašnjih slavnih dana. I dok su pijace koje su na otvorenom zatvorene, narod je nateran u redove po supermarketima kako bi se snabdeo, najčešće za celu nedelju. Potez koji je tada bio nelogičan, a ni sada nije ništa razumljiviji, jer je zatvaranje pijaca
uništilo male i srednje povrtare, voćare kojima su pijace glavni izvor gde mogu robu da ponude i dođu do nekog novca,,Pijaca Kraljevo je zbog planetarnog
problema morala da deluje kako tako lokalno. Nisu pomogle ni nove tezge, jer je dobar deo zakupodavac imao znatno stariju ličnu kartu. Izvesno vreme pijace nisu ni radile, to će svakako ostviti posledice i na investicioni program, od koga se ove godine odustalo, jer nam je bio prioritet tekuće poslovanje. Inače primetno je i znatno manje robe. Kvantaš kraj Ibra je nekada bio najveći trgovinski lanac na otvorenom. Transfer roba je prilično posustao. Robe nema, jer je delom propala na njivama. Izvoz i platežna moć su takođe kumovali ovakvom stanju”- kaže Srećko Bojanić, upravnik Pijace u Kraljevu.
Do kraja godine ostaje poslednja dekada i nade da će sumirani rezultati za sve u ovoj priči biti bolji. Vole ljudi pijacu, imaju svog prodavca, stanu da popričaju. Pijaca je bila i ostala mesto gde se svi osećaju nekako svojim. A cene ko cene, vazda je onima što prodaju jeftino, dok onima što pazare skupo. Važno je da smo malo relaksirani, mada sudeći po maskama na licima prodavaca, oprez nije na odmet.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pijačni karavan zimnice ovog vikenda, u subotu i nedelju, 31. oktobra i 01. novembra „seli se“ na pijacu „Blok44“. Svi posetioci pijace „Blok44“ pored svežeg voća i povrća, imaće priliku da pazare i domaće proizvode pripremljene po tradicionalnoj recepturi, po pristupačnim cenama.
U raznovrsnoj ponudi zdravih i kvalitetnih namirnica, svi sugrađani imaće mogućnost da nabave širok asortiman ajvara, ukusnih i zdravih zimskih salata,
kompota, pekmeza, sirupa, suvog voća, sokova, meda, vina, rakije i mnoge druge specijalitete po pristupačnim cenama.
Organizacijom „Karavana zimnice“ JKP „Gradske pijace“ pokazuje da u svakom segmentu brine o potrebama savremenog potrošača, da predstavlja značajnu
kariku u plasmanu autentičnih domaćih proizvoda. Karavani zimnice organizuju se svakog drugog vikenda na drugoj pijaci koja posluje u sastavu Preduzeća, kako bi tradicionalna zimnica pripremljena od visokokvalitetnog lokalno gajenog povrća i voća bila dostupna sugrađanima u svim delovima grada.
JKP „Gradske pijace“ koje neguje visok stepen odgovornosti i prema kupcima i prema prodavcima, podseća posetioce beogradskih pijaca da ostanu odgovorni,
da održavaju preporučenu fizičku distancu kao i da nose zaštitne maske.

Ponesite cegere i 31.oktobra i 01. novembra od 08 do 16 časova posetite pijacu „Blok44“ !
Ulaz slobodan!

Izvor: Agrobiznis magazin

Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih. Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

- Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci - navodi se u saopštenju.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027441/kako-kafa-cokolada-i-kozmetika-zavrsavaju-na-pijacnim-tezgama

Prema najavi gradskih vlasti, Inđija će ove godine dobiti potpuno novu, modernu pijacu.

Kako su poručili nadležni u opštini Inđija kapitalni projekat u 2020. godini biće izgradnja potpuno nove zatvorene pijace.

Reč je o projektu za čiju je rekonstrukciju predviđeno ukupno iz budžeta oko 240 miliona dinara, prenosi portal PazovaInđijaVesti.

Kada se budu sprovodili radovi, pijačne tezge će biti izmeštene na parking u pijaci, a najavljeno je da će zakup tezgi biti jeftiniji tokom perioda radova.

- Mislim da ćemo svi biti zadovoljni kako će izgledati pijaca nakon radova, a ono što je najvažnije obezbedićemo prodavcima daleko bolje uslove za rad a našim građanima pijacu kakvu odavno zaslužuju - poručio je predsednik opštine Inđija Vladimir Gak.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2743510/indjija-u-2020-dobija-novu-pijacu-vrednost-projekta-240-miliona-dinara

Zimski beogradski noćni market u organizaciji JKP „Gradske pijace“ i „BGD marketa“, održan je na pijaci „Skadarlija“ uz prazničnu atmosferu i rekordan broj izlagača.
Ova jedinstvena manifestacija po 25. put okupila je poljoprivredne proizvođače, male porodične radionice, zanatlije, dizajnere, umetnike i ugostitelje na najvećem festivalu hrane, pića i dizajna. Organizatori ove manifestacije 2019. godinu ispraćaju uz rekordan broj – 250 izlagača.
Uz širok asortiman različitih kreativnih dizajnerskih proizvoda idealnih kao poklon za predstojeće praznike, posetici manifestacije imali su prilike da kupe i zimske specijalitete šampiona pijaca – od suvog mesa, čvaraka, pršute, raznih vrsta sireva, sezonskog voća i povrća do proizvoda beogradskih ugostitelja – pečenih kobasica, burgera i ukusnog peciva.
Na marketu su se služila tradicionalna novogodišnja pića, a posetioci su uživati u muzici, po izboru di-džeja Brkatog.
Uspešna 2019. godina za organizatore je podstrek da u narednoj 2020. nastavimo da čuvamo tradiciju, doprinosimo jačanju odnosa poverenja između kupaca i prodavaca i obogaćujemo sadržaje kako bi zadovoljili potrebe savremenog čoveka.

Palilulska pijaca, čija je izgradnja počela pre dve godine, trebalo bi, posle nekoliko najava, konačno da bude otvorena do kraja godine. Svi radovi na tržnici, za koju iz JKP Gradske pijace navode da će biti "najmodernija u jugoistočnoj Evropi", su završeni i u toku je opremanje izlagačkih mesta od strane zakupaca.

- Ono što ovu pijacu razlikuje od drugih su koncept rada i ponuda. Pijaca Palilula dobila je maksimalnu funkcionalnost, atraktivan i moderan izgled. Prvi put, Beograd je dobio višespratnu pijacu opremljenu svim logističkim i tehničkim kapacitetima potrebnim za funkcionisanje pijace 21. veka, na koju će biti ponosni svi Beograđani - saopštili su iz JKP Gradske pijace.

Palilulska pijaca prostire se na 12.689 m2 i ima četiri nivoa. Dva pod zemljom u odnosu na Ulicu Ilije Garašanina, dok se sa strane Ulice 27. marta nalazi prvi nivo (suteren) u kojem je smeštena mlečna hala, menjačnica, zanatski deo, magacinski prostor s hladnjačama, prostor za pakovanje robe, kao i onaj za pripremu proizvoda. Na nivou ispod, koji je pod zemljom, nalazi se parking prostor za posetioce.

Pijačni plato je smešten u nivou prizemlja, a umesto klasičnih tezgi postavljeni su moderni modularni boksevi od montažnih elemenata i moderne tezge koje se prostiru po središnjem delu pijace.- Posetioci Palilulske pijace pored voća i povrća imaće priliku da uživaju u degustacijama rezličite hrane i pića, a planirani su i ugostiteljski objekti brze hrane, ugostiteljski objekti namenjeni vegetarijancima i veganima, kafeterije, prodavnice s organskim proizvodima, pet šop, poslastičarnice, prodavnice suvenira, cvećare, vinarije i ostalo. Pokretnim stepenicama će se dolaziti do poslednjeg nivoa, gde je smešten supermarket. Na pijaci Palilula biće 50 tezgi za voće i povrće, 36 rashladnih vitrina i 72 modularna boksa - navodi se u saopštenju.

Kako kažu u JKP Gradske pijace, njihova strategija je usmerena ka unapređenju i modernizaciji pijačnih usluga savremenog doba, podizanju efikasnosti preduzeća, ali uz očuvanje tradicionalnog načina prodaje.

- Gradske pijace su izuzetno značajne za male poljoprivredne proizvođače i preduzetnike predstavljajući sigurno mesto plasmana njihovih proizvoda i izvor prihoda. Takođe, beogradske pijace su od neprocenjivog značaja, jer snabdevaju kvalitetnim i svežim namirnicama stanovnike Beograda - navode.

Posle otvaranja pijace Plilula, menadžment preduzeća planira da nastavi dalje uređenje svih beogradskih pijaca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2706644/otvaranje-palilulske-pijace-do-nove-godine

Kineski stručnjak prvi put na čelu FAO od osnivanja ove agencije UN

Doskorašnji zamenik ministra poljoprivrede Kine nedavno je izabran za direktora FAO, ubrzo ga imamo i u gostima u Srbiji. To je svakako još jedna potvrda odličnih odnosa Kine i Srbije, a velike agencije UN kao što je to FAO preneli su mediji.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i generalni direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu Chu Dongju, koji je kao čelnik FAO prvi put u istoriji te organizacije posetio Srbiju, prisustvovali su danas otvaranju biogasnog postrojenja “Đurđević” u Subotištu kod Pećinaca. "Ovo je prvi put u istoriji FAO od 1945. da direktor FAO posećuje Jugoslaviju, Srbiju i Beograd", naglasio je Nedimović i dodao da je Chu došao u Srbiji jer se zainteresovao za srpsku poljoprivredu. Chu je, dodao je Nedimović, došao u Subotište, bio je danas i u Zemunu na pijaci- "Došao je da vidi srpsku poljoprivredu, ne da sluša neke lepe reči već da se uveri kako to funkcioniše kod nas", naveo je ministar. Podetio je da je Chu čovek koji je napravio revoluciju kada je reč o modernim tehnologijama u kinskoj poljoprivredi i na naučni način razrešio gomilu problema, kao i da nije slučajno što vodi jednu od najvećih organizacija u UN. "Nema boljeg intelektualnog potencijala nego što postoji u FAO kada je reč o hrani. Njihov posao je da pruže nama podršku i da nam približe sve ono što se dešava u svetu", naglasio je Nedimović i dodao da je digitalizacija sve prisutnija i u poljoprivredi. Doskorašnji zamenik ministra poljoprivrede Kine Chu Dongju rekao je novinarima da mu je velika čast što je došao u Srbiju i istakao da srpska poljoprivreda ima veliki potencijal, zbog velike prirodne raznovrsnosti. Chu je ukazao na značaj digitalizacije u poljoprivredi i dodao da je sa premijerkom Anom Brnabić razgovrao sa o "digitalnoj farmi", projektu koji se razvija u Srbiji. PET MB AGRAR je počeo 2018. sa izgradnjom biogasnog postrojenja za proizvodnju električne energije kapaciteta 1 MW i toplotne energije kapaciteta 1 MW, uz mogućnost proširenja proizvodnje električne energije na 2 MW. Za proizvodnju električne energije kao energenti koristi se kukuruzna silaža, stajnjak od goveda, klanični otpad, i ostale sirovine kao ostaci od prehrambene industrije,voća,povrća, odnsno sve materije koje su sklone truljenju. U sastavu Industrije mesa “Đurđević”, nalazi i firma PET MB Agrar koja se bavi poljoprivrednom i stočarskom proizvodnjom. PET MB Agrar poseduje farmu kapaciteta 2.000 junadi i obrađuje oko 750 hektara zemlje. Proizvodena električna energija dalje ide u električnu mrežu za masovno korišćenje, poznata kao zelena energija, dok se toplotna energija koristi za grejanje.

Nedimović je rekao da je digitalizacija relnost i da se sve vrti oko kupca i tržišta koje sve određuju. "Nije dovoljno samo proizvesti, već treba to i transportovati i prodati. Ova biogasna eletrana je primer kako je ceo krug zatvoren, sve je zaokruženo i ne postoji nijedan deo proizvodnje da ne može da se iskoristi - sve donosi prihod". Kaže da se je Industrija mesa “Đurđević” najveći izvoznik goveđeg mesa u Kinu. "Chu je kao zamenik ministra poljoprivrede Kine, pre nekoliko godina, prisustvovao kada je dobijen taj sertifikat za izvoz goveđeg mesa u Kinu", rekao je on i dodao da je izvoz goveđeg mesa iz Srbije u Kinu najmanje četiri puta veći nego, na primer, u Tursku. Ističe da će se sve u budućnosti vrteti oko smanjivanja troškova i da na primer transport u Kinu traje 45 dana. Chu je rekao da bi neka zemllja imala dobru poljoprivredu da je važno da ima dobre poljoprivrednike, kao i Ministarstvo poljoprivrede, a što Srbija sve ima. "Srpska poljprivreda nije samo poznata po kvanitetu već pre svega po kvalitetu i raznovrsnosti. U to sam se i lično uverio jutros kada sam posetio pijacu u Zemunu, došao sam bio na pravo mesto". Kako je rekao, Srbija zauzima svega dva odsto evropske teritorije, a njena flora i fauna učestvuje sa 30 do 40 odsto u biodiverziteta. Chu dodaje da nije došao u Srbiju kao pregovarač već u prijateljsku posetu i da bi želeo da svetu predstavi iskustva Srbije po pitanju digitalne farme, jer bi mnogi od nas u toj oblasti imali šta da nauče. Kada je reč o biogasnim energanama, Chu je kazao kroz smeh - lepo je što i dok spavate i dalje pravite novac. Vlasnik bio energane i klanice Milenko Đurđević je rekao da je energana napravljena kako bi se zaokružio ceo ciklus - da od njive i farme, klanice i biogasa, finalni proizvod bude kilovat struje i kilovat mesa. "Ovo postrojenje je dobro za ekologiju, jer sav otpad sa klanice i farme završava ovde. Očekujemo da ćemo vratiti investiciju za šest do sedam godina, možda i pre. Meso i energija je jedan proizvod kod nas", rekao je on. Vrednost investicije oko 3,5 miliona evra, sistem je digitalizovan u potpunosti sa daljinskim praćenjem procesa proizvodnje,a ugrađena oprema je od najpoznatijeg nemačkog proizvođača. Energana ima trenutno pet zaposlenih. Biogas je veoma fleksibilno gorivo i može se na efikasan način koristiti za kombinovanu proizvodnju elektricne toplotne ili rashladne energije, upumpavati u mrežu prirodnog gasa ili koristiti kao gorivo za pogon motornih vozila. Razvoj tehnike omogucio je izgradnju uspešnih postrojenja za proizvodnju toplotne i elektricne energije od biogasa na poljoprivrednim gazdinstvima. Time poljoprivreda može znacajne površine da angažuje za proizvodnju energije, te da uz proizvodnju hrane stice dodatni dohodak i proizvodnjom energije. Za razliku od fosilnih goriva, biogas je trajno obnovljivo gorivo, pošto se proizvodi od biomase, koja je ustvari živo skladište sunceve energije kroz fotosintezu. Korišcenje biogasa pomaže poboljšanju energetskog bilansa zemlje i dopronosi ocuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.

www.tanjug.rs 

Prolamaju se i crvene ovih dana tezge na gradskim pijacama od paprika i paradajza. „Smeše” se iz kamiona, kutija i džakova buduće „članice” tegli – „kurtovke”, „amande”, „somborke”... ali i predstavnici čuvene voćne vrste dospele iz južne Amerike koju kod nas već uveliko smatraju povrćem – paradajz. Iz gajbica viri – „novosadski jabučar”, „volujsko srce”, „roma”, „maraton”, „medeno srce”...

Zavodnički izazivaju domaćice da što pre otvore novčanik i izbroje i poslednji dinar za zimnicu.

– Ove godine paprika je dosta dobra. Jeste bilo suše, bilo je doduše i grada, ali srećom to nije puno uticalo na rod. Paprika je dosta dobra, mesnata, zdrava, nije vodena, a i cena je prihvatljiva. Robe ima za svakog, a cena za svačiji džep – kaže Nenad Stanković iz Prokuplja koji već 15 godina sa Nikolom Dragičevićem iz Velikog Drenova prodaje na vidikovačkoj pijaci.

Kod njega se može naći „kurtovka-dugme” jedna od paprika najviše traženih za ajvar. Mogu se pazariti na kutiju, ali i na biranje.

Na kamionu do njega komšija Đorđe iz Trstenika prodaje između raznih vrsta i papriku „amandu”. Reč je žućkastoj paprici „protkanoj” ljubičastim tragovima. Odlična je, kaže Đorđe, za barenje, turšiju, za peglanu papriku. Njena cena je 70 dinara po kilogramu na veliko.

Za one koji ne žele samo da ih peku, već hoće da prave ajvar i to ljuti na svakom ćošku ima i papričica. Ljute kao otrov, tvrde prodavci, mogu se kupiti na kilogram ili na komad.

One male crvenkaste i žućkaste prodaju se na meru, dok one duguljaste mogu i na komad.

– Ove male su ljuće. Neke su toliko ljute da para izlazi na uši kad je zagrizete – kaže jedan od prodavaca.

I kao što svaki muškarac ima svoj tim za fudbalsku reprezentaciju tako svaka domaćica ima svoj recept za ajvar. Naravno najbolji. Dok mnoge pod ajvarom podrazumevaju smo onaj pripremljen isključivo od pečenih paprika ima i onih koje ajvaru od barenih paprika daju prednost.

I u jedan i u drugi, može da se stavi patlidžan. Njegova cena slična je uglavnom na svim pijacama, ali boje nisu. I dok su jedni navikli samo na „ljubičasti” patlidžan ima i poljoprivrednika koji pomeraju granice. Jedan od njih je iz Velikog Sela, 13 kilometara udaljenog od centra Beograda.

On na svojoj tezgi na Zelenom vencu prodaje rozikasti i beli patlidžan.

– Ovaj beli prodajem već pet, šest godina. Seme uvozim, a domaćice ga baš traže. On ne gorči, mekan je i ukusan, ko piletina – kaže ovaj palilulski poljoprivrednik.

Poslednji je voz da se pazare šljive. Na pijacama ima onih krupnijih poput „stenlejki”. Bidon sa smesom za džem od drenjina košta 800 dinara, od šipurka 600, kajsije 700, a šumskog, bobičastog voća 800 dinara. Litar i po paradajz sosa košta 250 dinara.

Za one domaćice koje ne žele da prave ajvar na tezgama može da se nađe gotov. Tegla ajvara od mlevenih paprika je 600 dinara, a od cepkanih 700.

Cene paprike po kilogramu:

* Manja i stnija od 50 do 60 dinara

* Na kutiju ili džak 70 do 80 dinara

* Leskovačka kurtovka 90 dinara

* Paprika na biranje od 100 do 150 dinara

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438804/Tezge-pucaju-pod-paprikama

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31