U prvom tromesečju 2020. godine, zabeleženo je 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019, izjavila je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Dragana Stanić.Ona je naglasila da je značaj elektronske trgovine posebno došao do izražaja u vreme pandemije korona virusa. Vicerguvernerka je istakla da je NBS intenzivno promovisala različite oblike bezgotovinskog onlajn plaćanja.

Ona je naglasila da je u kupovini preko interneta kod domaćih prodavaca u prvom kvartalu ove godine zabeleženo oko 2,54 miliona transakcija u dinarima, što je za 82,19 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Takođe je ukazano da su rastu onlajn trgovine doprinele i regulatorne izmene, ali i unapređena infrastruktura. Dragana Stanić je naglasila da je za dve godine broj virtuelnih prodajnih mesta povećan za 77 odsto, dok za plaćanje DINA karticom postoje 443 virtuelna prodajna mesta.

Posebno je ukazano na činjenicu da je NBS uvela i instant platni sistem, koji je bio prvi takav sistem u regionu. Isto tako je naglašeno da sada oko 1,7 miliona građana Srbije može da koristi instant plaćanja, koja su jeftinija od klasičnog plaćanja platnim karticama.

O perspektivi onlajn plaćanja govori o sve veće interesovanje za otvaranje novih internet prodajnih mesta, naglasila je viceguvernerka NBS Dragana Stanić. Istraživanje o internet trgovini, koje je krajem februara sprovela agencija Smart plus Research, pokazalo je da je 75 odsto ispitanika kupilo nešto preko Interneta u proteklih 12 meseci.

Kako je naglasila Jovana Dukić-Vasić iz agencije Smart, ispitanici koji su kupovali preko Interneta kao pogodnosti ove vrste trgovine naglasili su isporuku na kućnu adresu, uštedu vremena, ali i na mogućnost da se kupuje sa stranih sajtova.

Sa druge strane, učesnici istraživanja su ukazivali da mnogo ljudi nema naviku da kupuje preko Interneta i da žele da vide proizvod koji kupuju.

Istraživanje je pokazalo da žene češće kupuju preko Interneta, a da polovina ispitanika onlajn kupovinu obavlja preko mobilnih telefona, a oko trećine sa svojih desktop računara. Uglavnom se kupuje na sajtovima pojedinih prodavnica, na domaćim sajtovima, kao i na stranim sajtovima, pokazuje ovo istraživanje.

Najčešće se kupuju obuća i odeća, knjige, mali kućni aparati, nakit i kozmetika.

Interesantno je da oko 13 odsto ljudi hranu i piće kupuje preko Interneta. Najveći broj ljudi - njih 47 odsto plaća gotovinom po dospeću, prilikom isporuke. Istraživanje je pokazalo da je prosek kupovine oko 17,5 hiljada dinara godišnje.

Većina građana očekuje isporuku do pet dana od narudžbe. I naravno, očekuje se da isporuka bude besplatna, pokazalo je istraživanje agencija Smart plus Research. Učesnici na onlajn konferenciji istakli su da je pandemija korona virusa doprinela rastu onlajn trgovine, ali da "e-commerce" ima tendenciju rasta duži niz godina.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/247800/Onlajn-trgovina-u-Srbiji-50-odsto-veca.html

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović i gradski sekretar za privredu Milinko Veličković prisustvovali su otvaranju 14. Međunarodnog sajma etno hrane i pića, koji se održava pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Otvaranju su prisustvovali i predsednik Saveta Sajma Gavrilo Veselinović, kao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović.

Mladenović je istakao da je Grad Beograd do sada najviše zastupljen na ovom sajmu sa velikim štandom, prostorom i brojem izlagača, preneo je Beoinfo.

–Grad je prezentovao preduzetnike sa svoje teritorije, koji uživaju podsticaje i subvencije preko Sekretarijata za privredu. Poljoprivredni preduzetnici su to vratili sa odličnim proizvodima i vrhunskim kvalitetom i sa ponosom predstavljaju naš grad na ovom sajmu – rekao je pomoćnik gradonačelnika.

On je naglasio da se sajam iz godine u godinu razvija, te da je sve veći broj izlagača i proizvoda.

–Pratimo gazdinstva i preduzeća koji iz godine u godinu napreduju i vidimo ozbiljan pomak u prezentovanju i kvalitetu. To nam uliva nadu da će srpska poljoprivredna porozvodnja i u budućnosti biti na višem nivou i da će nastaviti sa dobrim poslovanjem – naveo je Mladenović.

Pomoćnik gradonačelnika je pozvao sve sugrađane da u nerednim danima, do utorka 26. novembra dođu na sajam u Halu 3 i uživaju u odličnim proizvodima.

Milinko Veličković je naglasio da Grad Beograd po peti put učetvuje kao pokrovitelj na Sajmu etno hrane i pića, zajedno sa Ministarstvom.

–Grad Beograd povećava subvencije za poljoprivredne proizvođače, te su tako te subvencije 2013. godine iznosile 20 miliona dinara, a ove godine su one 10 puta veće, odnosno opredeljeno je 200 miliona dinara. Sa ponosom mogu da najavim da će subvencije za 2020. godinu iznositi 240 miliona dinara – rekao je Veličković i dodao da to govori da se poljoprivreda visoko kotira na ukupnoj lestvici privrednog razvoja Beograda.

Gradski sekretar za privredu je podsetio da se Grad prostire na ukupno 327 hiljada hektara zemljišta, od čega je 277 hiljada hektara poljoprivredno zemljište.

– To nam je reper da Grad Beograd mora da vodi računa o poljoprivredi, jer je ona jako važna za naš grad – istakao je on.

Veličković je rekao da su na sajmu zastupljene sve gradske opštine koje izlažu svoje proizvode kao što su organsko povrće, voće, rakije, vina, sirevi, suhomesnati proizvodi, medovi, čajevi, zimnice i slatkiši.

–Pored poljoprivrednih proizvođača predstavili su se i Poljoprivredno-hemijska škola iz Obrenovca, Turističko-ugostiteljska škola sa Savskog venca, JKP Gradske pijace, zatim kulturno-umetnička društva i mnogi etno restorani.

Novina od ove godine je i prezentacija Sajma "Znanjem do cilja" u okviru kog se predstavljaju privrednici iz Beograda koji su koristili subvencije Grada za nabavku osnovnih sredstava, proširenje proizvodnje, inovacije i usluge – poručio je gradski sekretar.

Prema njegovim rečima ove godine biće dodeljena specijalna priznanja za postignute rezultate iz oblasti uluga, proizvodnje i inovacija, kao i priznanja za poljoprivrednike u oblastima organska proizvodnja, voćarstvo i pčelarstvo. Takođe, Grad Beograd dodeliće i priznanje za najlepši štand na sajmu.

Sajam etno hrane i pića traje do 26. novembra na Beogradskom sajmu u Hali 3.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2700366/otvoren-14-medjunarodni-sajam-etno-hrane-i-pica-u-beogradu

Najveća smotra prozvođača tradicionalnih proizvoda namenjenih tržištu u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope, 14. Sajam etno hrane i pića, održaće se od 23. do 26. novembra, u Hali 3 Beogradskog sajma.

Međunarodni sajam hrane, pića i opreme, regionalno je okupljanje proizvođača prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalni način. Reč je o nacionalnim specijalitetima, proizvodima karakterističnim za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski uzgojenih sirovina.

Manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvoklasne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje.

Cilj događaja je utemeljenje robne marke etno proizvoda, odnosno brendiranje tradicionalnih proizvoda, zaključenje kupoprodajnih ugovora, promocija i obrazovanje poljoprivrednih proizvođača.

Učesnici sajma su proizvođači poljoprivredno prehrambenih proizvoda, opreme za proizvodnju, serviranje i pakovanje tradicionalnih proizvoda, sadnog i semenskog materijala.

Fokus ovogodišnje smotre je na zaštiti geografskog porekla, zadrugarstvu, uvođenju sistema kvaliteta, pravnoj zaštiti, zaštiti receptura, kao i na unapređenju pakovanja i metoda prodaje.

Neki od posetilaca koji su potvrdili svoje prisustvo su trgovinske radnje, restorani, hoteli, veliki trgovački lanci, kao i individualni posetioci.

Pokrovitelji sajma su Ministarstvo poljoprivrede i Grad Beograd.

 

Proizvodi iz Vojvodine naći će se na ovogodišnjem međunarodnom sajmu hrane i pića World Food Moscow. Pod pokroviteljstvom Pokrаjinske vlаde i u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine (RAV), svoje proizvodne programe predstaviće 10 kompanija koje će u periodu od 24. do 27. septembra pokušati da uspostave nove poslovne kontakte i plasiraju robu na nova tržišta.

World Food Moscow je vodeći međunarodni sajam iz oblasti hrane i pića na tržištu Rusije i u regionu Zajednice Nezavisnih Država, na kojem se proizvodi iz Srbije predstavljaju već tradicionalno. Ovoga puta, međutim, zahvaljujući Sporazumu o zajedničkom nastupu na sajmovima (novembar 2017.), zajedno će se predstaviti vojvođanske kompanije: Copa, Apple World, JSO, Hladnjača Voćko, Patewski, Macval Теа, Pollino Agrar, Lučić Group, Sweet Charry Lady, kao i Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Pored zajedničkog štanda, svi izlagači predstavljeni su u zajedničkoj brošuri na engleskom i ruskom jeziku, kao i u zajedničkom promotivnom filmu.

Ovaj moskovski sajam postoji već više od 20 godina i održava se na preko 58.000 m2 u okviru sajamskog izložbenog prostora Crocus Expo. Prethodne godine posetilo ga je gotovo 40.000 posetilaca iz 98 zemalja, a svoje proizvodne programe predstavilo je više od 1.560 izlagača iz 65 zemalja sveta.

- Ukoliko budete imali sreće da prođete ove godine kroz kapije ovog velikog sajma, posetite i štand Vojvodine B577, u hali 13, u trećem paviljonu - poručuju iz Razvojne agencije Vojvodine u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2630953/proizvodi-iz-vojvodine-na-medjunarodnom-sajmu-hrane-i-pica-world-food-moscow

„Jesenji ukus Fest“ dvodnevni festival domaće hrane i pića, biće održan u subotu 14. i u nedelju 15. septembra 2019. od 10 do 19 sati u Kombank dvorani (bivši Dom sindikata) u Beogradu.

Na manifestaciji će biti predstavljena široka lepeza sa preko 2000 proizvoda iz cele Srbije i regiona, a moto festivala je „U službi zdravlja“.

Posetioci „Jesenjeg ukus Fest-a“ imaće jedinstvenu priliku da probaju raspevanu simfoniju ukusa, nezaboravne arome i da uživaju u svim degustacijama, ali i da nabave najukusnije sireve, suhomesnate proizvode i renomirana vina, likere, domaće sokove. Šta nam to donosi trpeza „Jesenjeg ukus Fest-a“ ? Festival pun boja i aroma koju nosi jesen, pa zato kažemo da volimo dobro u ljudima kada probaju pravo, prirodno voće i sokove vrhunskog kvaliteta! Šta nam to tako zavodljivo miriše: domaći kulen ili potpuno novi, kulen sa bademima! Zasladimo se nadevom od aronije, rashladimo se sokovima bez veštačkih zaslađivača sa stevijom! U jesen najepše zamirišu uvek nove vrste meda, med sa sušenom malinom ali i jedinstvena mešavina sušenog šipurka i zove u lipovom medu. Ko može da odoli dobrom zalogaju vruće vekne beskvasnog hleba u sendviču sa tvrdim sirom i pečenicom, uz malo „šmeka“ ljutih začina, ili uz pravi domaći ajvar. Pravi hit i ovoga puta biće neprikosnoveni vegapčići, veganski ćevapi, od proklijale pšenice. Okrepimo se starim dobrim čajevima. Gutljaji vina sami teku uz hercegovački sir, a odmah rame uz rame tu je i čuvena pirotska peglana kobasica. Premijera! Prvi put pred nama će biti veliki izbor sireva, kao i šampionski kozji sir sa čubrom u hrastovoj kori!

Manifestaciju su podržali Ministarstvo poljoprivrede, sekretarijat za privredu i turizam Skupštine grada i Turističke organizacije.

„Ukus Fest“ priprema vrhunski program!

Očekuju nas pravi derbiji u nadmetanju za najkvalitetnije ukuse, a najbolji proizvođači i izlagaći će dobiti zaslužena priznanja. Velika premijera : ove jeseni žiri će biti u naboljem sastavu na ovim prostorima sa gostima velikih iznenađenja ! Na „Jesenji Ukus Fest“ dolaze vrhunska imena kulinarstva koja će nas voditi u nove prostore uživanja u prefinjenim aromama. Posetioce uz sjajnu i ukusnu degustaciju čarobnih zalogaja i pića, očekuju brojne radionice i predavanja koja će održati eminentni evropski i domaći predavači. Moći ćete da probate direktno kako nastaju kolači u najslađoj radionici i da ih probate, a zatim sami pokušate to isto !

Prvi put na „Ukus Fest-u“ biće održani i B2B sastanci, na kojima će proizvođači i izlagači imati priliku sa razgovaraju sa vodećim privrednicima iz velikih i uglednih kompanija. „ Jesenji festival ukusa“ će imati nekoliko zona: Zonu za vegane, Wine i Cheese zonu, a za najmlađe posetioce tu je specijalni kutak zabave! Nismo zaboravili ni sladokusce i ljubitelje suvomesnatih proizvoda.

NEW LOOK! Ukus Fest dobija potpuno novi izgled dizajna i scenografiju sa stolovima, stolnjacima i još velikih iznenađenja! Na „Jesenji Ukus Fest“ stiže veliki izbor najkvalitetnije hrane i pića iz zemlje i regiona. Međunarodni stručni žiri oceniće najbolje i najukusnije proizvode. Svi čekamo veliko finale u nedelju 15.septembra: dodelu nagrada za „Najbolji ukus Srbije“ u čak 9 kategorija, ali i veliki Grand Prix koji se dobija na osnovu glasova publike i posetilaca.

U specijalnom programu oba dana, posetioce koji učestvuju u kvizu znanja o hrani i pokažu se kao najbolji, očekuju brojni pokloni iznenadjenja!

Manifestacija „Jesenji ukus Fest“ biće svečano otvorena u subotu 14. septembra u 11 sati na bini, uz prisustvo brojnih uglednih zvanica, zemlje gosta festivala, predstavnika ministarstva poljoprivrede, Sekretarijata za privredu i turizam Skupštine Beograda, Turističkkih organizacija, specijalnih gostiju festivala uglednih privrednika, kao i velikog broja predstavnika medija iz Srbije i regiona.
Ulaz za sve posetioce je besplatan, kao i degustacija na svim punktovima i štandovima izlagača.

Izvor: Agrobiznis magazin

Vino je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića u ljudskoj istoriji, koje se smatra jednim od najvažnijih sastojaka mnogih evropskih i mediteranskih kuhinja, odnosno kultura. Postoje razne vrste vina koje odražavaju različita podneblja i klime gde su uzgajane različite sorte vinove loze.

Narandžasta vina - na svetskom tržištu može se kupiti vino narandžaste boje, koje je ime dobilo po boji i ne sadrži nikakve citruse. Ovo vino se fermentiše u posebnim glinenim posudama, a zrna se ne odvajaju od opne, koja vinu daju narandžastu boju. Narandžasto vino ubraja se u važna i cenjena vina na svetskom tržištu. U svetu postoji mala količina narandžastog vina, pretežno u Sloveniji, Italiji i Francuskoj. Narandžasto vino proizvode mali vinari na tradicionalni stari način proizvodnje. Zbog toga na tržištu ima i visoku cenu. Narandžasta vina imaju ukus meda i slatkog voća. Ovo vino je prihvaćeno kod mlađih generacija, dok starije generacije kažu da narandžasto vino nije inovacija u voćarskoj industriji. Kažu i da nema poseban miris i ukus, samo je mesto na tržištu pronašlo zbog karakteristične narandžaste boje.

foto: https://www.prowein.com/ 

Plava vina - u Španiji, u vinskoj regiji u okolini Madrida, vinari su proizveli posebno vino koje ima plavu boju. Ovo vino se zove „Gik Blue“ i kažu da je nastalo iz zabave. Dobija se mešanjem različitih sorti crvenog i belog vina sa dva organska pigmenta koja im daju plavu boju. Plavo vino ukusom podseća na rizling. Kako tvrde oni koji su ga probali, plavo vino odlično ide uz suši, ribu i paste. Postoji i plavo penušavo vino, koje se pravi od četiri različita tipa grožđa i mešavine ekstrakta cveća i voća. Ovo vino sazreva tri godine i svaka flaša je ručno obeležena. Neobična boja ovog vina pomogla je da se prodaje u velikim količinama i da se jedna flaša prodaje po ceni od oko 50 €.

Penušava vina – sadrže ugljen-dioksid pod pritiskom, pa se pri otvaranju boce javlja prasak ili obilna pena. Kvalitet ovih vina u velikoj meri zavisi od količine ugljen-dioksida, kao i njihov specifičan ukus. Penušava vina su osvežavajuća i imaju prijatan ukus sve dok iz njih ne izađe ugljen-dioksid. Potrošnja ovih vina je velika, zbog jednostavnije proizvodnje i niže cene.

 

Vina sa voćnim ukusima – su vrlo popularna u Francuskoj. Postoje vina sa ukusom lubenice, limuna, mente i aloje. Mlađe generacije su pokazale veliko interesovanje za ova vina, dok su stariji više zainteresovani za tradicionalna crna i bela vina.

Rast tražnje za vinima u limenkama - prodaja vina u limenkama dostigla je prodaju od 6,4 miliona dolara u SAD (2015. godina). Ovo vino je namenjeno mlađim potrošačima, kiselija su u odnosu na vina u flašama.

Frizzante vina -  su vina koja su malo manje penušava od klasičnog šampanjca. U Italiji se ova vina nazivaju „frizzante“, a u Španiji „Vino de Aguja“. Jedno od najpopularnijih frizzante vina je Gavi vino, zlatno žuto vino sa aromom trava, citrusa i jabuke. Pije se uz riblje specijalitete. Ovo vino je najskuplje italijansko vino koje se pretežno izvozi na tržište SAD.

foto: https://www.prowein.com/ 

Organska vina – su vina koja se dobijaju od grožđa uzgojenog na organski način. Bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, proizvodnja ovog grožđa i vina iziskuje primenu brojnih pravila i kriterijuma. Usled povećane tražnje, interesovanje za organska vina je sve veće. Mnogobrojna statistička istraživanja pokazuju da organska vina najradije piju mlađe generacije, kao i da se za njega više interesuju oni koji manje zarađuju. U svetu nemaju velike količine organskog vina, pa je tako još uvek aktuleno tradicionalno vino.

Rast tražnje vina u domaćinstvima a opadanje tražnje u restoranima – visoke cene u restoranima dovele su do pada tražnje i potrošnje vina. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, uz porodicu u prijatnoj atmosferi, a uz to i po dosta nižoj ceni.

Srpska vina na sajmu u Dizledorfu

Na nacionalnom štandu Srbije velikoj sajamskoj publici predstavljene su „Vinarija Trivanović“ Erdevik, „Vinarija Aleksandrović“ Topola, „Vinarija Lastar“ Rekovac, „Vinarija Zvonko Bogdan“  Subotica, „Vino Budimir“ Aleksandrovac, „PP Erdevik“ Erdevik, „Rubin“ Kruševac, „Vinarija Aleksić“ Vranje, „Vinarija Despotika“ Smederevska Palanka i „Vinarija Virtus“ Žabari.

Selekcija izloženih domaćih vina izazvala je veliku pažnju posetilaca, a interes stranih distributera koji su posetili nacionalni štand potvrđuje da su srpska vina prepoznata kao kvalitetna i konkurentna.

Više o ovoj temi u Agrobiznis magazinu za april 2018. www.agrobiznis.rs  

 

foto: https://www.prowein.com/ 

Agrobiznis magazin u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu “AGROPRESS”, organizuje danas i sutra Sajam hrane i pića u TC AVIV PARK.

Radno vreme sajma je od 08h do 20h. Na sajmu su svoje proizvode izložili izlagači iz različitih delova Srbije.

Na štandovima je izložena slatka i slana zimnica, vino i rakija, med, suhomesnati proizvodi male mesare "Pajić", „Dućan sira“ – Ljiljane Janjić iz Gornje Bukovice, fatalni začini sa poljoprivrednog gazdinstva Babić, keks iz "KEXBOX-a" - studija za ručnu izradu keksa i mnogi drugi.

Prvi put na našem sajmu, na jednom od štandova, našli su se i keksi, ručno pravljeni u maloj radionici u Zemunu pod nazivom "KEXBOX". Predstavnica ovih ukusnih grickalica je Jelena Baškot, koja nam ovom prilikom ističe da imaju dva zaposlena radnika u kuhinji, kao i tehnologa. Osnovni sastojci keksa su puter, šećer, belgijska čokolada i začini. Sve kekse ručno oblikuju, u proizvodnji retko koriste kalupe, jedino u situacijama kada kupci traže jedinstveni oblik. 

Ukusi ovih keksa su različiti. Decembarski miks miriše na cimet, karanfilić, muskatni oraščić i pomorandžu:

  • -medene pufne
  • -puter keksići sa pomorandžom
  • -cimetići sa muskatnim oraščićem
  • -kakao pufne sa orasima i prirodnim uljem pomorandže
  • -kantućini sa bademom i suvim voćem
  • -išleri sa pistaćima, malinom i belom čokoladom

            

            "KEXBOX"  - ručno pravljeni keksi

Pored slatkih keksa našli su se i fatalni začini sa poljoprivrednog gazdinstva Babić. Kako smo saznali u razgovoru sa Jovanom Babićem, u proizvodnji povrća koristi EM tehnologiju (efektivni mikroorganizmi) zbog mnogih prednosti koje pruža. EM tehnologija označava primenu efektivnih mikroorganizama. S obzirom da je zemljište dobrim delom zagađeno, zbog upotrebe hemijskih preparata, u njemu preovladavaju patogeni „lideri“.

Ali kada se u zemlju unese preparat Bajkal EM-1 dolazi do radikalne promene biocenoze zemljišta, jer se potiskuje patogena mikroflora. Rezultat je okretanje osnovne mase mikroorganizama regeneraciji i pružanje produktivne snage zemljištu. Na ovaj način se „leči“ zemljište, te takva zemlja, u periodu od 3 do 5 godina, praktično u potpunosti obnavlja svoju maksimalnu prirodnu plodnost bez primene hemijskih đubriva i pesticida, dodaje Jovan.

U proizvodnom asortimanu ima chili soseve, maslinovo ulje sa dodatkom sušenog chili sosa, ljuta paprika sa dodatkom meda i mnogi drugi začini. 

         

        Fatalni začini sa poljoprivrednog gazdinstva Babić

Na sajmu su izloženi i proizvodi brenda pod nazivom "ZRNO RA": kore, mlinci, rezanci i lazanje, proizvodnja hrane koja nastaje od sirovina organskog uzgoja, bez aditiva i kvasca. 

           

          Proizvodi brenda pod nazivom "ZRNO RA"

Kako je za Agrobiznis magazin istakla Mirjana Čokalović, predstavnica vinarije Čolaković iz Dobanovaca, imaju 6 različitih vrsta vina, 13 vrsta rakija kao što su rakija od kruške, jabuke, kajsije, dunje, likere od maline i višnje, medovaču, rakiju od kupine, kao i domaći vinjak i viski. Na poljoprivrednom gazdinstvu imaju mali voćnjak, gde su pretežno zastupljene kajsija i dunja, kao i mali vinograd. Proizvodnjom rakije se bave 27 godina, imaju dva kazana i podrum gde skladište proizvode. Litar rakije od kruške se može kupiti za 1.000 dinara, rakija od dunje za 1.500 dinara a likeri po ceni od 800 do 1.000 dinara. Kako navodi gospođa Mirjana, rakiju i vino uglavnom prodaju kod kuće, pošto imaju stalne kupce koji se uvek sa velikim zadovoljstvom vraćaju da kod njih ponovo kupe. 

        

       Proizvodi vinarije Čolaković iz Dobanovaca

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30