Već generacijama poljoprivrednici širom Severne Dakote tradicionalno su angažovali sezonske radnike kako bi im pomogli u sadnji, žetvi i drugim poslovima. Sa digitalizacijom poljoprivrede i primenom savremene tehnologije poljoprivreda se transformiše tako da umesto vrednih ruku radnika traže se IT inženjeri,
tehnolozi, a nije retkost da se angažuju i naučnici koji će se baviti različitim analzama kako bi poboljšali produktivnost.
Sve ovo se radi naravno da bi zadovoljili potrebe za hranom, povećali prinose radi povećanja profitabilnosti, očuvali životnu sredinu i poboljšali bezbednost pre svega na radu ali i samih proizvoda. Prema konsultantskoj firmi Accenture manje od 20 procenata površina danas upravlja digitalnom agrarnom tehnikom. Zapažanje je da se prečesto te ideje realizuju bez poljoprivrednika, rančera i generalno ljudi iz agrobiznisa koje bi tehnologija trebalo da pomogne. Vlada Severne Dakote i Microsoft uložiće 1,5 miliona dolara u istraživanja koja treba da pomognu poljoprivredu kroz kompijuterska ili popularno
rečeno IT rešenja.
Naša ambicija je da udružimo Microsoftovu tehnologiju, tehnologe i IT naučnike sa poljoprivrednicima i preduzetnicima iz Severne Dakote kako bi izgradili vodeći svetski poljoprivredni inovacioni centar koji predstavlja „farmu budućnosti“ izjavili su zvaničnici na potpisivanju Ugovora o saradnji.
Šta je to FarmBeats sistem?
FarmBeats poljoprivrednicima pruža precizne informacije o temperaturi zemljišta kao i vlažnosti tako da tačno znaju kada je najbolje vreme za sadnju, zalivanje i đubrenje, kao i o preciznoj količini potrebne vode i đubriva. Kako se klima menja ovi podaci postaju još važniji. Vreme i promene sezona sadnje su stalno novi i manje predvidljivi. FarmBeats poljoprivrednicima pruža lakši način za poboljšanje svojih poljoprivrednih prinosa, smanjenje ukupnih troškova i smanjenje uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Ruralna širokopojasna mreža U SAD-u više od 19 miliona ljudi živi u selima gde nemaju pristup širokopojasnom internetu. Tako da oni nisu u mogućnosti da koriste podatke koji su mnogima dostupni. Farma budućnosti zahteva upravo
širokopojasnu vezu u selima. Smatra se da je ovo nacionalni problem koji se može i mora rešiti hitno. Kako je saopšteno 2017. godine dogovoreno je da se do 4. jula 2022. godine ovaj problem mora biti rešen. Sve to biće moguće zahvaljujući velikim investicijama kako privatnog sektora tako i Vlade.
Hrana je biznis budućnosti zajedno sa IT sekotorom
Procenjuje se da će svetska potražnja za hranom do 2050. godine povećati za neverovatnih 70% u odnosu na nivo iz 2010. godine. Postizanje ovog povećanja proizvodnje hrane postalo je teže jer resursi na koje se oslanjamo počinju smanjivati. Na primer, vodostaji se smanjuju – sve manje imamo dostupne vode za proizvodnju širom sveta. Površine sa obradivom zemljom se smanjuju, a klimatske promene su postale sve jače i drastično utiču na proizvodnju (ove godine nezapamćena vrućina u Francuskoj, prošle godine u Holandiji, Belgiji i pojedinim delovima Nemačke).
Upravo se sve dešavalo na delovima teritorija država gde je poljoprivreda i najzastupljenija. Bilo ili ne zanimljivo teoretičarima zavera, ali Microsoft je počeo da ulaže značajna sredstva u razvijanje programa koji bi trebalo da olakšaju poljoprivrednicima proizvodnju. Kao što je to slučaj u mnogim zemljama u Americi se sve više poljoprivrednicima nude servisi koji raspolažu podacima koji mogu pomoći u proizvodnji naročito u agrotehničkim merama kao što su navodnjavanje i đubrenje. Konkretno, studije su pokazale da korišćenjem precizne tehnike navodnjavanja uz pomoć analiza podataka i softverskih rešenja mogu povećati prinose za 45%, uz istovremeno smanjenje korišćenja vode za 37% . Prosto i jednostavno rečeno zaliva se kada treba i samo koliko treba.
Ovakvi načini rada se proširuju i na ostale precizne poljoprivredne tehnike kao što je to đubrenje. Međutim, otežavajuća okolnost jesu skupe tehnike prikupljanja podataka, a uz to i sama mehanizacija naročito na našem podneblju.Ali kao što su nekada mobilni telefoni bili preskupi a danas ih imamo po nekoliko u svom posedu tako će i u budućnosti biti dostupni i sistemi kao što je to „FarmBeats“ Šta je FarmBeats sistem? To je kompleksno rešenje koje koristi podatke prikupljene preko senzora, dronova, različitih vidova snimanja iz satelita i slično. Ovi prikupljeni podaci se obrađuju i predstavljaju
jasnu sliku šta bi recimo trebalo preduzeti na nekom posedu bilo da je reč o početku proizvodnje ili tokom sezone. Da bi se omogućila poljoprivreda zasnovana na podacima, potreban je neometani sistem za prikupljanje podataka. Dakle treba nam stalno dostupan internet, senzori i energija za uređaje. Solarna rešenja jesu dobra za napajanje ali se nameće pitanje šta učiniti ako predugo nema sunčevog zračenja pa se baterije potroše?
Još jedan veliki izazov jeste cena koštanja sistema. Pojedinačni senzor može koštati 350 USD uz naknadu koja se mora redovno platiti. S obzirom na to da širom sveta postoji preko 500 miliona malih poljoprivrednika, to je praktično za većinu nezamislivo da se izdvoji toliko novca i da to bude rentabilno. Kako bi se ovaj jaz prevazišao smatra se da bi bilo najbolje da svi imaju dostupne ove podatke a ne samo pojednici koji mogu to da priušte. Do sada je sistem FarmBeats raspoređen širom sveta, uključujući lokacije u Sjedinjenim Državama, Indiji, Africi i Kini. FarmBeats se koristi za razne poljoprivredne aplikacije kao što su nadzor skladištenja, generisanje preciznih senzorskih mapa polja useva, nadgledanje životinja i još mnogo toga. Da bismo bolje razumeli šta sve
FarmBeats obuhvata objašnjavamo glavne komponente sistema i pružamo studiju slučaja razmeštanja FarmBeats-a na farmi Nelson u Spokaneu, SAD. Senzori za zemljiište, biljke i praćenje vremenskih prilika povezani su na hardver za prikupljanje podataka koji se naziva senzorski čvor. Senzorski čvor podržava i analogne i digitalne senzore industrijske klase. Ovi senzori su robusni protiv vremenskih prilika. Pored toga, senzorski čvor podržava senzore koji
imaju dužinu kabla do 500m što olakšava dužu pokrivenost jednim senzorskim čvorom. Sve ovo se prikuplja zajedno sa snimcima dronove koji na farmi služe za prikupljanje snimaka i podataka iz vazduha. Ova slika se koristi za posmatranje, a takođe i za kombinovanje podataka senzora o zemljištu sa vazdušnim snimcima. Posto i nešto što u IT sektoru zovu TV Vhite Spaces a koristi se kako bi se proširila Internet pokrivenost na nekoliko milja poljoprivredne površine. Skraćeno rečeno TVVS je neiskorišteni TV spektar koji se može iskoristiti za omogućavanje povezivanja poput Vi-Fi veze na velike udaljenosti. Upotreba TVVS-a je posebno upečatljiva za poljoprivredne regione, jer postoji mnogo neiskorištenih TV kanala u ruralnim područjima, u poređenju sa gradskim oblastima. Budući da TV signali rade u opsezima nižih frekvencija (UHF i VHF), oni mogu putovati kroz guste krošnje useva i na velike udaljenosti.
Farmi Nelson se prostire na oko 7.900 hektara. Ovo je jedna od mnogih lokacija za poljoprivredu koja koristi sistem FarmBeats. Na farmi Nelson vegetaciona
sezona traje od marta i jula. Uglavnomno su zastupljeni usevi kao što su pšenica, sočivo, grašak i druge leguminoze. TVVS bazna stanica povezuje se na Internet u kući farmera i proširuje pokrivenost. Svaku kutiju senzora napaja jedna baterija i potpomognuta je solarnom energijom, što omogućava održavanje baterije sasvim minimalnim. Senzorske kutije dizajnirane su da budu modularne u smislu da se mogu koristiti različite vrste senzora (analogni ili digitalni) i mogu se koristiti razne komunikacione šeme za prenos podataka.
Pošto bi trebalo mnogo senzora rešeno je da se dronovima iz vazduha obezbedi bolk apokrivenost a jeftinije je rešenje. Na Nelson farmi senzorske kutije komuniciraju koristeći LoRa, standardni IoT protokol, a takođe i TVVS u zavisnosti od rastojanja između senzorske kutije i najbližeg TVVS klijenta. Na primer, kutije senzora udaljene nekoliko milja oslanjale bi se na TVVS jer LoRa ima domet komunikacije do 2,5 milje. Svaka senzorska kutija, bilo da koristi TVVS ili LoRa, prenosi podatke koji stižu do Edge uređaja koji sedi u kući poljoprivrednika. Sada smo omogućili neprimetan sistem za prikupljanje podataka. Međutim, da bismo imali tačan prikaz vlažnosti tla, na primer, na celom polju trebalo bi da postavimo ogromnu količinu senzora. Umesto toga nam služe
dronovi koji takođe snimaju imanje i šalju podatke koje objedinjujemo i dobijamo precizne informacije o stanju na njivi. Naosnovu tih podataka donosi se i odluka koja je najoptimalnija za situaciju koja je na terenu.
Kakva su iskustva?
FarmBeats na Nelson farmi u primeni je već 11 meseci. Konkretno, primena najskupljih hemikalija smanjena je za 90%, a ušteda troškova porasla je za 15%. FarmBeats takođe predviđa mikroklimatske prognoze temperature i brzine vetra i pravca, što ima neposredan uticaj na useve. Mikro-klima na farmi Nelson može imati temperaturne razlike preko 10 stepeni. Kada temperatura padne ispod smrzavanja u roku od 24 sata, to može prouzrokovati pad prinosa do 50% i značajne gubitke u prihodima. Upravo je to bila situacija u probnom periodu. Nije bilo najavljeno u prognozi za taj region, ali na farmi koja se posmatra je došlo do naglog pada temperature. Zbog toga je blagovremeno aktiviran antifrost sistem u delovima imanja gde je bio problem al ii gde je
bilo razloga za intervenciju u zavisnosti od useva. Ono što je značajno je i bezbednost same opreme. Na primer, dronovi neće ulaziti u zone gde je prejak vetar ali će biti tamo gde je moguće da rade neometano i bez mogućnosti da budu oštećeni tokom rada.

Izvor: Agrobiznis magazin

Svi koji koriste sredstva za zaštitu bilja moraće da prođu obuku i dobiju sertifikat da bi mogli legalno da kupe i koriste pesticide. Najavljeno je da će se to desiti 2021. godine, ali je rok pomeren za 1. januar 2022. godine.

Plan je bio da se ova ideja što pre realizuje. Međutim, u Srbiji posluje veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava, a obuku će morati da prođu svi, pa je iz logističkih razloga odlučeno da se izmene zakona koje regulišu ovu oblast odlože za 01. januar 2022, prenosi Agrotv.

Iz Uprave za zaštitu bilja kažu da je reč o složenom procesu, jer je obaveza svih koji rukuju sredstvima za zaštitu bilja da uspešno prođu obuku.

Same obuke biće jednostavne i potpuno prilagođene poljoprivrednicima, da bi dobili sve neophodne informacije kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova i ljudi.

Oni bez sertifikata neće moći čak ni da kupe sredstva u poljoprivrednim apotekama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526723/dobijanje-sertifikata-o-pravilnoj-upotrebi-pesticida-odlozeno-za-2022-godinu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31