Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno uticati na životnu sredinu, i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže.

Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi. Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja.

Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje. Ovaj postupak se izvodi na sledeći način: ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu.

Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane 14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj način sprečite njihovo dalje korišćenje.

Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca, ili neki drugi proizvod.

Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.

Šta sa viškom pesticida iz prskalice?

Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali, ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/10/zastita-bilja/saveti-kako-koristiti-pesticide/

Kada budete pročitali ovaj tekst do kraja, biće vam jasno zbog čega smo upotrebili izraz pametna upotreba pesticida. Možda niste znali, ali svaka načeta boca, ili bilo koje pakovanje pesticida predstavlja otpad i to opasan. Pored opasnosti koju predstavlja neiskorišćeni pesticid predstavlja i gubitak za proizvođača, jer su utrošena značajna sredstva u njegovu nabavku.
U nastavku slede korisni saveti, ne samo stručnjaka već i iskusnih proizvođača, ali i proizvođača pesticida. Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno
uticati na životnu sredinu i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže. Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi.
Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja. Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje.
Ovaj postupak se izvodi na sledeći način:
ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu. Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane
14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj
način sprečite njihovo dalje korišćenje.
Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca ili neki drugi proizvod. Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.
Šta sa viškom pesticida iz prskalice?
Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne
napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Francuska je prva evropska država koja je zabranila upotrebu pet pesticida za koje naučnici smatraju da su štetni za pčele, piše britanski Telegraf.

Reč je o neonikotinoidima na koje su kao na potencijalne trovače pčela odavno ukazivali pčelari i pobornici zaštite životne sredine. Protiv ove zabrane bili su poljoprivrednici koji su tvrdili da će se bez ovih pesticida teško boriti protiv patogena koji napadaju njihove useve.

Pošto je Francuka otišla korak dalje u zabrani u odnosu na EU, francuski poljoprivrednici tvrde da će dodatno trpeti jer neće biti konkurentni. Naime, Francuska je zabranila upotrebu neonikotinoida na otvorenom polju ali i u staklenicima.

Neonikotinoidi se inače povezuju sa sindromom nestajanja pčela, problemom koji je aktuelan poslednjih godina u celom svetu. Osim pesticida neki od uzroka nestajanja pčela navode se i virusi, gljivice i grinje. U pojednim pčelinjacima širom sveta nestalo je i do 90% pčela.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605428/francuska-prva-u-eu-zabranila-upotrebu-pesticida-stetnih-za-pcele

Ambalaža od pesticida gomila se u Srbiji, dok je sve manje kapaciteta za tretman tog opasnog otpada u Austriji i Švajcarskoj, zemljama u koje ga Srbija izvozi, rečeno je u Privrednoj komori Srbije Pored toga, tretman opasnog otpada koji se iz Srbije izvozi do najbližeg postojenja u Beču poskupeo je 100 odsto za godinu dana i očekuje se dodatno poskupljenje do kraja godine, a veliki problem je što će, navode u PKS, izvoz biti zabranjen, ali se još ne zna konkretno kada će se to desiti.

U PKS kažu da su u stalnom kontaktu s resornim ministarstvom i Agencijom za zaštitu životne sredine u cilju pronalaženja adekvatnog, kako kratkoročnog, tako i dugoročnog rešenja za opasan otpad.

Vodimo veliki dijalog i sa industrijom da nađemo kratkoročno rešenje, prvo da rešimo ovaj otpad koji se nagomilao u industriji, rekao je za Tanjug sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku indsutriju i indrustriju nemetala Dragan Stevanović.

Naglasio je da je dugoročno rešenje tog problema izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji.

Stevanović kaže da postoje privatni investiori koji žele da prave postrojenja za tertman opasnog otpada u Srbiji, što je, dodaje, važno rešenje, jer će u budućnosti biti zabranjen izvoz opasnog otpada.

Svaka država će morati da obavlja tretman svog opasnog otpada, rekao je Stevanović i dodao da se o zabrani izvoza opasnog otpada uveliko priča, ali da se još ne zna kada će se to dogoditi, da su bile najave da će stupiti na snagu 2019. godine, a da je sada taj rok pomeren na 2020. godinu.

Za pesticide je rekao da u samoj plastičnoj ambalaži ostavljaju tragove, mikroelemente, i da se taj plastični otpad zato smatra opasnim.

Trenutno je situacija takva da ovlašćeni operateri, i pored potpisanih ugovora s proizvođačima, nisu u mogućnosti da preuzmu opasnu ambalažu. Tako dolazimo u situaciju da proizvođači sredstava za zaštitu bilja, prozivođači boja i lakova sa svojom opasnom ambalažom imaju veliki problema jer nemaju gde da je skladište. Oni su popunili svoje skladišne kapacitete i nastao je problem, pat pozicija, kaže Stevanović.

Naveo je i da je sama Evropa zatrpana opasnim otpadom, a da operateri u Srbiji koji su ovlašćeni za skladištenje, transport i preuzimanje opasnog otpada, odnosno opasne ambalže, nemaju više gde da ga isporučuju.

Mi dobijamo samo mrvicu za izvoz tog otpada. Jedino rešenje je pravljenje postrojenja za tertman opasnog otpada u Srbiji, to je dugoročno rešenje, a kratkotrajno je da probamo da rešimo problem izvozom, rekao je Stevanović.

Naveo je da u Austriji i Švajcarskoj, međutim, nema dovoljno kapaciteta, tako da se slobodni kapaciteti za opasni otpad iz Srbije dobijaju tek kada te države obave tretman svog opasnog otpada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/pat-pozicija-kako-se-resiti-opasnog-otpada-03-08-2019

U Srbiji je registrovano 800 pesticida i oko 70 odsto hrane prska se raznim hemikalijama, ali će domaći poljoprivrednici ubuduće morati da prođu obuku i dobiju sertifikat za njihovo korišćenje.

Stručnjaci kažu da se u Srbiji, na primer, jabuka prska više od 16 puta, dok je svetski standard tri puta, objavio je danas RTS.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja rekao je da je primena pesticida veoma osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena, jer su, kako je naveo, "patogeni prešli u naš region".Trkulja je upozorio da problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida, kao i da mnogi preparati potpuno gube efikasnost.

"Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva", rekao je Trkulja.On je istakao da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

"Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba", rekao je Trkulja.Upitan da li građani, po plodovima koje kupuju, mogu vide da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja je odgovorio da se to ne može proceniti u prodavnici ili na pijaci. "Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima", pojasnio je. Prema njegovim rečima, veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja EU i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe.

Trkulja je rekao i da je trend uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkata.

"Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji", rekao je Trkulja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hemikalijama-tretirano-70-odsto-hrane-u-srbiji-registrovano-800-pesticida/xfe95p0

U Srbiji plastični ambalažni otpad čini oko četiri posto ukupne količine otpada, a reciklažom je obuhvaćeno svega 15 posto ukupnog platičnog otpada. Stupanje na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu 2009. godine uveden je princip da „zagađivač plaća“, a sam sistem je organizovan u skladu sa direktivama EU koje nalažu propisivanje nacionalnih ciljeva o količini ambalaže koju je potrebno reciklirati.Kada govorimo o plastičnoj i PET ambalaži posebna pažnja treba da se posveti poljoprivrednoj plastici. Naime, posle svake sezone ostaje velika količina poljoprivrednog otpada koji zahteva posebno odlaganje i reciklažu koja je skuplja u odnosu na reciklažu ostale vrsta plastike.
Zašto? Za pakovanje pesticida koriste se polietilenske boce koje se zbog velike molekularne mase praktično ne mogu razgraditi u prirodi. Većina poljoprivrednika takve boce spaljuje ili odlaže na otpad što je neprihvatljivo kada je u pitanju zaštita životne sredine. Spaljivanje plastike uzrokuje generisanje
visoke koncentracije opasnih gasova i oslobađanje u vazduh ekstremno toksičnih jedinjenja koja lako mogu da iz vazduha pređu u zemljište i na taj način budu uključena i u lanac ishrane. Nepropisno odlaganje otpadne plastike u seoskim gazdinstvima i farmama može prouzrokovati zagađenje zemljišta i podzemnih voda i uticati na zdravlje ljudi, biljaka i životinja. Pored toga ovako odložena plastika izložena spoljnim uslovima može postati leglo zaraze, jer privlačeći razne vrste glodara, komaraca i sličnih prenosilaca zaraznih oboljenja.
Šta kaže zakon?
Prema Pravilniku o odlaganju poljoprivredne ambalaže koji je donet pre sedam godina, a u skladu sa Zakonom o zaštiti bilja, precizno je propisano kako se odlaže poljoprivredna ambalaža. Prema ovom pravilniku za prikupljanje i uništavanje ambalaže od pesticida i đubriva zadužen je proizvođač ili uvoznik koji je ambalažu i pustio u promet. Dužnost poljoprivrednika je da prazne boce od pesticida ispere vodom tri puta, tu tečnost utroši u tretiranju biljaka i praznu ambalažu odloži na sigurno mesto na kome neće biti ugrožen biljni i životinjski svet. Prikupljanje ambalaže u kojoj su bili upakovani pesticidi, odnosno đubriva, organizuje proizvođač ili zastupnik inostranog proizvođača pesticida, odnosno đubriva.
Prema zakonu strogo je zabranjeno prazne ambalaže od pesticida bacati u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare) jame, kanale, kanalizacione mreže, pored
puteva, na deponije, kao i na drugi način na koji može doći do zagađenja životne sredine. Prazna ambalaža se od područnih sabirnih centara transportuje do proizvođača, odnosno uvoznika, i uništava u postrojenju za reciklažu i kontrolisano spaljivanje otrovnog otpada. Troškovi prikupljanja i uništavanja prazne
ambalaže padaju na teret proizvođača, odnosno uvoznika.
Međutim, slovo zakona je jedno, a praksa nešto drugo. Trenutne procene su da se kod nas godišnje, suprotno zakonima, nekontrolisano deponuje oko 10 miliona komada različite ambalaže. Ipak, naši ratari i voćari su svesni opasnosti poljoprivredne ambalaže po životnu sredinu, pa se često i sami raspituju šta da rade sa njom. Pre tri godine pokrenut je pilot program organizovanog prikupljanja i uništavanja ambalažnog otpada sredstava za zaštitu bilja i to preko udruženja SECPA. U saradnji sa kolegama iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Sombor, 2016. prvi put je realizovano preuzimanje ambalažnog otpada od individualnih (manjih) poljoprivrednih proizvođača u regionu Sombora. Vrlo brzo se pokazalo da je ovaj projekat uspešan, pa je proširen
i na druge regione u Srbiji. Po već ustaljenoj praksi iz prethodnih godina, SECPA će i u 2019. godini, u ime svojih članica, organizovati akcije sakupljanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja, pa se individualnim poljoprivrednim proizvođačima pruža mogućnost da besplatno predaju otpadnu ambalažu i tako doprinesu njenom adekvatnom zbrinjavanju. Detaljne informacije o tačnom vremenu i lokacijama sakupljanja ambalažnog otpada već sada
je moguće videti na sajtu SECPA, a ovakva obaveštenja biće dostupna i putem lokalnih samouprava, info-panoa i lokalnih medija.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Svi koji koriste pesticide za zaštitu bilja moraće da prođu obuke i dobiju sertifikat za kupovinu i korišćenje pesticida.Taj dokument će se izrađivati u kovnici novca, a ministar poljoprivrede će lično odobravati dodelu sertifikata.

U Upravi za zaštitu bilja za "Politiku" kažu da će svi proizvođači biti upućeni na obuku, a budući da u Srbiji postoji veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava, ovo će biti proces koji zahteva vreme.

Iako su izmene zakona koji regulišu ovu oblast usvojene u martu ove godine, primena je odložena za 1. januar 2022. godine.Ističu da je to veoma složen posao jer moraju da budu obuhvaćeni svi koji dolaze u kontakt sa sredstvima za zaštitu bilja.

Na ovim obukama, koje će biti potpuno prilagođene poljoprivrednicima, oni će dobiti informacije kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova i ljudi.

Obuka će se plaćati, a cena će biti određena zakonom o taksama.

Svi koji ne budu imali sertifikate neće moći da kupuju preparate za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama, piše list.

Izvor:http://mondo.rs/a1190829/Info/Drustvo/Pesticidi-u-Srbiji-nova-pravila.html

Voćarska proizvodnja ali i povrtarska posebno u organskoj poljoprivredi su veoma teške sa aspekta uništavanja korova ali i dezinfekcije zemljišta. Praktično, jedina moguća mera jeste ručni rad odnosno plevljenje. Međutim, stručnjaci su pronašli  nova rešenje a ovde bi mogla da bude primenjena i ona narodna „Otkrili su toplu vodu“ i zaista rešenje problema korova u organskoj poljoprivredi ali i u konvencionalnoj može biti uz pomoć vrele vode. Naime, stručnjaci su osmislili uređaje pomoću kojih je moguće tretirati korove vrelom vodom koja je dovedena praktično do tačke ključanja odnosno do 99,5 stepeni Celzijusovih. Primenom ovog sistema ostvaruju se velike uštede jer naravno da je voda jeftinija od hemijskih metoda a uz to hemiju nije moguće primenjivati u organskoj poljoprivredi sem malog broja dozvoljenih preparata.

Stručnjaci su utvrdili da je radna brzina u poređenju sa klasičnim metodama bolja i nema mehaničkih oštećenja na tretiranim površinama. Istovremeno, sa borbom protiv korova imamo i čišćenje pod visokim pritiskom. Ovaj uređaj zove se BioMant Aqua i postoje dva modela: WS-I WS-II. Zagrevanje vode je moguće na dizel gorivo ili na plin. Zahvaljujući velikom protoku vode od 15 do 30 litara u minuti postiže se radna brzina do 4km/h. Za potrebe zaštite u redovima na uređajima postoje dodatne kapuljače koje usmeravaju vodu na određeni deo površine zasada.

Postoje i nešto manji modeli poput WS-COMPACT koji ima protok vode 9l/min. On je pogodan za male i velike površine i ima kapacitet rada do 2000 metara kvadratnih na sat. Ovaj uređaj na naše tržište plasira firma HEMCOF doo iz Futoga a više informacija možete pronaći na njihovom sajtu www.hemcof.com.

Kako zapravo ovaj način uništavanja deluje? Odgovor je vrlo jednostavan. Kada tretirate korove vrelom vodom vi ćete te biljke narodski rečeno skuvati. Zahvaljujući usmerivačima vrela voda dolazi u kontakt samo sa korovom a usev ostaje neoštećen. Verovatno se pitate zašto se ova tehnologija ne primenjuje više. Odgovor je prilično jednostavan jer  su budžeti kompanija koje proizvode pesticide i druga hemijska sredstva mnogo više spremnije za ulaganje u marketinške kampanje.

Opšte je poznato da sredstva za zaštitu bilja mogu biti veoma štetna po čoveka i životnu sredinu. Zakonskom regulativom je propisano šta treba raditi sa praznom ambalažom i kako njome manipulisati. Međutim, u stvarnosti smo svi svedoci nedovoljnog poznavanja ove problematike ili odsustva svesti, gde treba da završi prazna boca upotrebljenog hemijskog sredstva. 

Kompanija JT International a.d Senta sklopila je ugovor o preuzimanju i i odnošenju prazne pesticidne ambalaže sa svojim dobavljačem sredstava za zaštitu bilja i uspešno ga sprovodi već nekoliko godina. Međutim, da bi ovaj otpad bio bio preuzet mora biti "pripremljen" na adekvatan način. 

Šta to konkretno znači i kako postupati sa praznom ambalažom pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poslednjih godina u Srbiji se vode razne polemike o upotrebi i štetnosti pesticida, koji su postali "dežurni krivci" za mnoge navodne bolesti, od kancera do neplodnosti muškaraca i degenerativnih bolesti. Razne hemikalije koje se koriste u zaštiti voća i povrća od korovskih biljaka i drugih štetočina su, tvrde stručnjaci, neophodne su, jer bi u suprotnom proizvodnja hrane bila za trećinu manja.

Da li su i koliko pesticidi zaista štetni za ljudsko zdravlje, zavisi od toga koga pitate. Jedni tvrde da je upotreba pesticida u Srbiji dostigla zabrinjavajući nivo i da se nedovoljno kontoliše, dok drugi kažu da je sve uredno ispitano i da nema opasnosti po zdavlje ljudi. Gde je istina? Gde ima najviše ostataka pesticida i da li se mogu oprati vodom?

Odgovor na ova i brojna druga pitanja koja se tiču upotrebe pesticida pročitajte opšrinije u novom broju Agrobiznis magazina. 

IZVOR:Agrobiznis magazin

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31